11-1

11. FLUIDIZACIJA kontrola teksta

Pri postepenom poveavanju brzine tenih ili gasovitih fluida kroz sloj vrstih estica doi e se
do odredjene kritine brzine fluida kada e se estice kretati (uskovitlati) i poprimiti neke osobine
fluida. Naime, sloj estica e zauzeti oblik suda u kome se nalazi, gornja povrina sloja je priblino
horizontalna i slino, kako je ilustrovano na slici 11-1:

Sl.11-1. Analogno ponaanje fluidizovanog slojeva i istog fluida (a do e fluid tenost, f fluid gas)

Sloj estica koje se nalaze u ovakvom stanju naziva se fluidizovani sloj, a sam fenomen fluidizacija.
11.1. Mehanizam formiranja fluidizovanog sloja
Formiranje fluidizovanog sloja najjednostavnije je pratiti na dijagramu koji (u logaritamskom
sistemu) daje zavisnost ukupnog pada pritiska od povrinske brzine fluida (U) ili modifikovanog
Rejnolds-ovog broja (Rep=dpfU/). Neka se u cilindrinoj koloni (1, sl.11-2), prenika Dc, nalazi sloj
estica (2) koji lei na propustljivom nosau (3) (na primer mreici). Pri malim brzinama
fluida(odnosno malim Rep brojevima) zavisnost P=f(Rep) (sl.11-3A) e biti opisana pravom linijom
AB. Linija AB je, u stvari Ergunova jednaina (u logaritamskom sistemu) za strujanje kroz
nepokretan sloj estica. U taki B pad pritiska je postao jednak efektivnoj teini sloja po jedinici
povrine. Daljim poveavanjem protoka fluida, pad pritiska ostaje konstantan (deo BC). Taku B
nazivamo takom minimalne fluidizacije, a odgovarajuci Rep broj Rejnoldsovim brojem minimalne

11-2

Sl.11-2. Fluidizovani sloj

fluidizacije. Ovo je kriva tzv. idealne fluidizacije gde pri brzini minimalne fluidizacije trenutno dolazi
do transformacije sloja
iz nepokretnog u fluidizovani. U realnom sistemu, medjutim, zavisnost P=f(Re p) je neto
drugaija (sl.11-3B). Deo AB je isti i odgovara strujanju kroz nepokretan sloj. U taki B (kada je pad
pritiska postao jednak efektivnoj tezini sloja po jedinici povrine) dolazi do blagog pomeranja estica.
Daljim poveavanjem protoka fluida dolazi do postepenog medjusobnog odvajanja estica, pad
pritiska dostie maksimalnu vrednost (C), a zatim opada do take (D) u kojoj su sve estice u
pokretu. Maksimum na krivoj P=f(Rep) je proporcionalan dopunskoj energiji potrebnoj za
savladjivanje medjuestinih kohezionih sila i potpuno razdvajanje estica. Daljim poveavanjem
brzine fluida, pad pitiska ostaje konstantan (DE). Ako bi se sada protok fluida smanjivao, tj. ako se
kreemo od take E ulevo, do take D ne bi se uoile razlike. Medjutim od take D pad pritiska se
kree linijom DF koju nazivamo linijom histerezisa. Naime, u ovom sluaju se energija ne troi na
savladjivanje medjuesticnih sila, pa je pad pritiska manji nego pri poveavanju protoka fluida.
Ustvari, deo DF odgovara takodje strujanju kroz porozan sloj samo to je u ovom sluaju sloj

Sl. 11-3. Zavisnost pada pritiska od modifikovanog Rejnoldsovog broja: A-Idealizovan sistem; BRealan sistem

11-3
rastresitiji. Zato je u taki F pad pritiska nii nego u F' (obe take su na istoj brzini fluida) vidi se iz
jednaine Erguna (jed.9-23). Naime, pri istoj brzini fluida pad pritiska e biti uvek nii ako je sloj
rastresitiji, tj. ako mu je poroznost vea. I u sluaju realne fluidizacije taku B nazivamo takom
minimalne fluidizacije. Odgovarajua brzina fluida je minimalna brzina fluidizacije (U mF), a
odgovarajui Rep broj postaje Rejnoldsov broj minimalne fluidizacije (RemF). irina prelazne oblasti
(deo BD) zavisi od vrste materijala koji se fluidizira, veliine estica, raspodele veliine estica,
hrapavosti njihove povrine i dr.
Ako je poetna poroznost sloja , u periodu poveavanja brzine fluida od take A do B doi
do izvesne ekspanzije sloja, naroito kada brzina fluida postane bliska minimalnoj brzini fluidizacije.
Posledica ovoga je da sloj u stanju minimalne fluidizacije ima poroznost mF, koja je neto vea od
poetne poroznosti sloja .
11.2. Pad pritiska i minimalna brzina fluidizacije

Za izraunavanje minimalne brzine fluidizacije koristimo fiziki model sistema koji kae da se u
stanju fluidizacije ceo sloj odrava u lebdeem stanju zahvaljui energiji koju saoptava fluid
esticama. Naime, u stanju fluidizacije sve estice su suspendovane i "lebde" u fluidu, pa po analogiji
sa uslovom ravnotee za jednu esticu vai:
F g = F b + Fd
(11.1)
gde je: Fg-ukupna teina sloja estica, Fb-ukupna sila potiska izazvana suspendovanim esticama i
Fd-ukupna sila trenja izmedju fluida i estice. Istovremeno je:
Fd = P Ac
(11.2)
gde je P-pad pritiska u sloju, a Ac-povrina poprenog preseka kolone.
Kako je ukupna gravitaciona sila (teina estica) u sloju:
Fg=g(zapremina sloja)(zapremina estica po jed. mase sloja)(gustina estica), odnosno:
Fg = g ( Ac H) (1 - ) p
(11.3)
a ukupna sila potiska, analogno:

Fb = g ( Ac H) (1 - ) f

(11.4)

Kombinovanjem jednaina (11.2), (11.3) i (11.4) bie:

P A c = g A c H (1 - ) p - g A c H (1 - ) f = A c H(1 - )( p - f ) g

odnosno:
-

P
= ( p - f ) g (1 - )
H

(11.5)
(11.6)

Ova jednaina predstavlja osnovnu jednainu fluidizacije, koja jednostavno kae da je gradijent
pritiska u sloju proporcionalan koncentraciji estica. Ako se jednaina (11.6) primeni na taku
minimalne fluidizacije (B, sl.11-3), bie:
-

H mF

= ( p - f ) g (1 - mF )

(11.7)

gde je mF-poroznost sloja u stanju minimalne fluidizacije, a HmF-odgovarajua visina sloja. Sa druge
strane, taka B je poslednja taka za koju vai Ergunova jednaina za strujanje kroz porozan sloj.
Ako jednainu Ergun-a (jed.9-23) primenimu na taku minimalne brzine fluidizacije bie:
-

P
L mF

= 150

(1 - mF )2
3mF

U mF
d 2p

+ 1.75

1 - mF f

3mF d p

U 2mF

(11.8)

gde UmF predstavlja minimalnu brzinu fluidizacije, a mF je odgovarajua poroznost u stanju

11-4
minimalne fluidizacije. Napomenimo da je UmF definisana, takodje, kao povrinska brzina, tj.
obraunata je kao zapreminski protok po jedinici povrine prazne kolone. Izjednaavanjem jednaina
(11.7) i (11.8) bie:
(1 - mF )2

1 - mF f

dp

dp

U 2mF

(11.9)

d 3p g f ( p - f )
150(1 - mF) d p f U mF
=

3mf
2

(11.10)

d 3p g f ( p - f )
,
RemF =
2

(11.11)

(p - f )g(1 - mF) = 150

3mF

+ 1.75
2 U mF

3mF

Preuredjenjem dobijamo kvadratnu jednainu po UmF:

1.75 d p f U mF

3mF

odnosno po RemF:
1.75

2 + 150(1 - mF)
3 Re mF
mF
3mf

Re mF =

d p f U mF

U gornjim jednainama dp je prenik sfere u sluaju sfernih estica. Za nesferine estice najbolje je
koristiti povdrinsko-zapreminski prenik (dsv).
Za izraunavanje UmF u konkretnom slucaju potrebno je poznavati karakteristike fluida
(gustinu (f) i viskozitet () i karakteristike sloja (prenik estica (dp), njihovu gustinu (p) i
poroznost sloja (mF).
Za male vrednosti RemF (<20), analogno strujanju kroz porozne slojeve, lan uz U mF2 u jed.
(11.10) je zanemarljivo mali u odnosu na lan uz UmF, pa se jed.(11.10) moe uprostiti:
d 2p ( p - f ) g 3mF
U mF =
150

1 - mF

(11.12)

Sa druge strane i za velike vrednosti RemF (>1000) jed.(11.10) se moe uprostiti jer je lan uz
UmF zanemarljivo mali u odnosu na lan uz UmF2:
U mF =

d p ( p - f ) g 3
mF
1.75
f

(11.13)

Ukoliko i/ili nisu poznati, a poznat je zapreminski prenik estica (dv) mogu se koristi
sledea empirijska zapaanja Wen-a i Yu-a:
(1 - mF )
1

14
i
11
(11.14)
3mF
2 3mF
Zamenom ovih relacija u kvadratnu jednainu za UmF (odnosno RemF) dobija se:
Re mF =

d v f U mF
=

33.7

2 + 0.0408

d 3p f ( p - f ) g
- 33.7
2

(11.15)

I u ovom sluaju za sitne estice (RemF<20) je:

U mF =

d2
v ( p - f ) g
1650

(11.16)

a za krupne (RemF>1000):
U mF =

11.3. Brzina odnoenja

d v ( p - f ) g
24.5 f

(11.17)

11-5
Ako se zanemari uticaj slobodne turbulencije na koeficijent otpora jedne estice, teorijski
maksimalna brzina fluida u koloni za fluidizaciju je jednaka brzini taloenja jedne usamljene estice
(Ut), koja se u ovom sluaju naziva brzinom odnoenja. Opseg moguih radnih brzina fluida kree se,
prema tome, od UmF do Ut. Ako je u pitanju polidisperzna smea estica UmF se rauna za srednji
prenik u smei, a Ut za najmanji prenik estica u sloju. Ovaj stav vai za sisteme tenost-estice.
Ako je u pitanju sistem gas-estice tada gornja granica moguih radnih brzina fluida moe biti znatno
iznad Ut zbog agregativnog ponaanja ovih sistema, tj. zbog okolnosti da najvei deo gasa struji kroz
sloj u vidu mehura, kako e se videti u nastavku.
11.4. Tipovi fluidizacije
Postoje dva osnovna tipa fluidizacije: partikulativna i agregativna. Kod partikulativne fluidizacije,
kada se brzina fluida postepeno poveava iznad minimalne brzine dolazi do ravnomerne ekspanzije
sloja, tj. poveava se visina fluidizovanog sloja i to srazmerno poveanju brzine fluida, kako je
ematski prikazano na sl.(11-4A). Pojedinane estice se sve intenzivnije kreu, ali su ravnomerno
rasporedjene po zapremini sloja.

11-6
Koji e tip fluidizacije biti zastupljen u nekom konkretnom sluaju zavisi od granulometrijskog

Sl.11-4.
Partikulativno (A) i agregativno (B) fluidizovani sloj
sastava, dimenzija estica i od odnosa gustina estica i fluida. Naime, ako se gustine estica i fluida
ne razlikuju mnogo i ako se radi o sitnim esticama, potrebna brzina za fluidizaciju e biti relativno
mala i fluidizacija e, po pravilu, biti partikulativna. Najee partikulativna fluidizacija e biti
zastupljena ako je fluid kojim se vri fluidizacija tenost.
Ako se fluidizacija izvodi gasom, dakle ako je velika razlika izmedju gustina estica i fluida,
fluidizacija e biti agregativna. U tom sluaju, poveavanjem brzine gasa iznad minimalne brzine
fluidizacije dolazi do toga da vei deo gasnog toka struji kroz sloj u vidu mehura (sl.4-4B). Mehuri
se formiraju pri dnu sloja, putuju na vie (delimino se usput spajaju) i prskaju na vrhu sloja. Mehuri
za sobom povlae agregate estica i transportuju ih na vrh sloja, pa kaemo da je u pitanju
agregativna fluidizacija. Okolne estice nalaze se priblizno u stanju minimalne fluidizacije, tako da sav
viak gasa (iznad koliine potrebne za minimalnu fluidizaciju) protie kroz sloj u vidu mehura. U
zavisnosti od vrste estica, granulometrijskog sastava, dimenzija estica i od odnosa gustina estica i
fluida u sluaju agregativne fluidizacije mogu je niz pod-reima.
Kriterijum na osnovu koga se moe odrediti da li e fluidizacija u konkretnom sluaju biti
partikulativna ili agregativna predstavlja vrednost Froude-ovog broja u taci minimalne fluidizacije

11-7
(taka B, sl.4-3). Uopte Froude-ov kriterijum predstavlja odnos kinetike i gravitacione energije, a
za taku minimalne fluidizacije glasi
(Fr ) mF =

U 2mF
g dp

(11.18)

Ako je (Fr)mF>1 u pitanju je agregativna fluidizacija, a ako je (Fr) mF<1 partikulativna. Prema Romeru
i Jonanson-u vai kriterijum:
(Fr ) mF ( Rep ) mF

(p - f ) H mF

f
Dc

(11-19)

Ako je ova bezdimenziona grupa vea od 100 fluidizacija je agregativna, a ako je manja od 100
partikulativna.
11.5. Geldartova klasifikacija materijala.
Posmatrajui razliite fluidizovane sisteme gas-estice, Geldart je uoio da se mogu jasno
identifikovati 4 grupe estica s obzirom na karakteristike kontakta izmedju gasa i estica (sl.4-5):
Grupa C: Kohezivni ili vrlo fini praskovi. U ovom sluaju fluidizacija je praktino nemogua
jer su medjuestine privlane sile vee nego sile koje e se na estice preneti dejstvom gasa. Tipian
primer ovakvih materijala su puder i brano. U ovom sluaju gas formira kanale u sloju, kroz koje
prolazi praktino bez kontakta sa esticama.
Grupa A: U ovu grupu spadaju materijali koji se mogu aerisati, tj. produvavanjem materijala
kroz sloj ovakvog materijala doi do razdvajanja estica. Ovakvo ponaanje je karakteristino za
male i relativno lake estice (p<1400 kg/m3). Ove estice se fluidizuju lako, lnisu potrebne velike
brzine gasa. Pri veim brzinama gasa sloj je okarakterisan malim mehurima. Zrnca katalizatora za
hemijske reakcije u gasnoj fazi su tipian primer materijala iz ove grupe.
Grupa B: U ovu grupu spadaju svi materijali slini pesku. Najee su to estice veliine od
40 m do 500 m, ija je gustina 1400 do 4000 kg/m3. Ove estice se lako fluidizuju, ali u sloju
dolazi do intenzivnog stavaranja mehura, ija se veliina poveava po visini sloja.
Grupa D: U ovu grupu spadaju krupne i/ili teke estice (d p>500 m, p>1400 kg/m3), koje
se takodje ne mogu fluidizovati. Ovde je brzina rasta mehura veoma velika i praktino trenutno se
formiraju klipovi gasa i materijala. U zavisnosti od distributora za gas, moe doi do spontane
cirkulacije materijala. Materijali iz ove grupe se mogu fontanovati.
Prema Geldartu, odluujui uticaj na ponaanje konkretnog sistema pri fluidizaciji imaju
razlika gustina estica i fluida i prenik estica. Na osnovu empirijskih iskustava konstruisan je
dijagram - mapa moguih reima (p-f) = f(dp), koji slui za procenu ponaanja konkretnog sistema
gas-estice. Prema Geldartu, odluujui uticaj na ponaanje pri fluidizaciji ili pri bilo kom drugom
nainu suspendovanja u gasu, imaju veliina estica i razlika gustina izmedju estica i fluida. Na
osnovu empirijskih iskustava konstruisan je dijagram - grafika korelacija moguih reima kao
zavisnost (p-f)=f(dp) (sl.4-6). Ovaj dijagram se obino koristi za prvu procenu oekivanog
ponaanja konkretnog sistema fluid-estice.

11-8

Sl.11-5. Karaktiristni reimi u fluidizovanim sistemima gas-estice

Sl.11-6. (p-f)=f(dp), prema Geldart-u

11-9

Sl.11-7. Zavisnost poroznosti od Rep u

partikulativno fluidizovanom sloju

11.6. Fluidizovani sistemi tenost-estice

Poroznost sloja
Ako se postepeno poveava brzina fluida izmedju minimalne brzine fluidizacije (U mF) i brzine
odnosenja (Ut) i ako se pri tome prati promena poroznosti sloja dobie se zavisnost prikazana na sl.
(5-1) (u obliku log()=f(log(Rp)). Horizontalna pravolinijska zavisnost data linijom AB odgovara
proticanju kroz nepokretan sloj estica. U ovoj oblasti poroznost sloja se menja sa poveanjem brzine
fluida (odnosno Rep broja) od poetne vrednosti do mF. U Rep kriterijumu koji odgovara taci B
brzina fluida je dostigla vrednost minimalne brzine fluidizacije (U=UmF, odnosno Rep=RemF). Poev
od ove take poroznost raste, a log() se linearno menja sa log(Rep) (deo BC). U taci C brzina
fluida je dostigla brzinu odnoenja (Ut) pri kojoj je poroznost sloja jednaka 1, tj. zapreminski udeo
medjuesticnog prostora je jednak 1. Drugim reima, u sloju nema vie estica, jer su sve odnete
strujom fluida iz kolone. Na osnovu sl.(5-1) moe se zakljuiti da se ekspanzija sloja (deo BC) odvija
po zakonitosti:
(11.20)
U = U t n
Relacija (11.20) predstavlja Richardson- Zaki-jevu jednainu. Eksponent n zavisi od fizikih osobina
fluida i estica sa jedne strane i odnosa prenika estica prema preniku kolone sa druge. Prema
Richardson-Zakiju, empiriske korelacije za n su:
Ret<0.2:
0.2<Ret<1:
1<Ret<200:
200<Ret<500:
Ret>500:

n=4.65+20(dp/Dc)
n=[4.4+18(dp/Dc)]Ret-0.03
n=[4.4+18(dp/Dc)]Ret-0.1
n=4.4Ret-0.1
n=2.4
(11.21)

Ukoliko se radi u kolonama relativno malog prenika. tada je Richardson-Zaki-jeva jednaina:

U = U i n

gde je Ui korigovana brzina slobodnog taloenja, zbog uticaja zidova kolone:

(11.22)

11-10

Ui = U t 10-d p / Dc

(11.23)
Jednaina Richardson-Zakij-ja vai i za stenjeno taloenje, tj. taloenje suspenzije estica. Ako
sloj estica dovedemo u fluidizovano stanje okarakterisano brzinom U i poroznou (sl.4-8a), a
potom naglo prekinemo tok fluida, doi e do taloenja suspenzije estica. Na dnu kolone formirae
se pakovani sloj estica ija e se visina poveavati sve dok se sve estice ne istaloe (sl.4-8 b,c,d).
Za to vreme suspenzija estica se taloi, gornja povrina se kree brzinom v na nie, a brzina v
odgovara brzini kretanja jedne estice u suspenziji. Drugim reima brzina v je brzina stenjenog
taloenja. Karakteristino je da je poroznost u delu suspenzije koja se taloi konstantna i jednaka
poetnoj poroznosti fluidizovanog sloja, kada je sloj bio fluidizovanom brzinom U. I za fluidizaciju i
za stenjeno taloenje vai ista zakonitost Richardson-Zaki-ja:
v = U = U t n
(11.24)
Ako poznajemo masu sloja poroznost se moe izraunati:
1- =

M
p Ac H

(11.25)

Kako je masa estica u sloju (M) konstantna iz jed.(11.26) sledi da je proizvod (1-)H=const,
odnosno ako je poroznost nasutog sloja 0 i visina H0, a poroznost fluidizovanog sloja i visina H,
vai:
(1 - 0 ) H 0 = (1 - ) H
(11.26)
to znai da se poroznost sloja moe odrediti jednostavno merenjem visine sloja, ako se poznaju
poroznost (0) i visina nasutog sloja (H0):
H
= 1 - (1 - 0 ) 0
(11.27)
H
Pri ovome je predpostavljeno da je povrina kolone (Ac) konstantna, to je u fluidizaciji najei
sluaj. Iz jednaina (11.28) i (11. ) moe se zakljuiti zato je pad pritiska u fluidizovano sloju
konstantan (deo D-E, sl.4-3).

11-11

Sl.11-8.
stenjeno taloenje monodisperznih estica

Fluidizacija i

Odredjivanje veliine estica metodom sedimentacije.

Relacija Richardson-Zaki-ja moe se iskoristiti za odredjivanje veliine estica. Metod je
naroito pogodan za monodisperzne smee sitnih estica. Princip se sastoji u tome da se formira
homogena suspenzija estica, a zatim se prati brzina stenjenog taloenja, tj. pomeranje gornje
medjufazne povrine. Na osnovu poznate mase uzorka odredjuje se poetna koncentarcija
(poroznost), a iz predjenog puta i vremena odredi se brzina stenjenog taloenja (v). Kako je
v
Ut = n

(11.28)

problem se svodi na odredjivanje prenika usamljene estice koja ima brzinu taloenja U t. Ovaj
metod se moe koristiti ako je u pitanju priblino monodisperzna smea estica, jer da kod estica
razliitih dimenzija njihove brzine taloenja se razlikuju.
Segregacija (razdvajanje) estica
Ako se tretira polidisperzna smea estica istih gustina, fluidizovani slojevi tenost estice imaju
osobinu da e se fluidizovani materijal jasno razdvojiti po veliini zrna. Najkrupnije estice e
fluidizirati na dnu sloja, a najsitnije na vrhu (sl.9). Pri tome, poroznost sloja nee biti konstantna - pri
dnu je najmanja, a pri vrhu najvea, to se vidi iz jednaine Richardson-Zakij-a. Ako su estice istih
dimenzija, a razlikuju se po gustini tada e doi do razdvajanja po gustinama. Najgue e biti
skoncentrisane pri dnu, a najlake pri vrhu. Ova osobina fluidizovanog sloja tenost/estice se moe
iskoristiti za klasifikaciju materijala.
Kretanje estica
Kako u partikulativno fluidizovanom sloju jednoj brzini fluida odgovara tano definisana poroznost,
odnosno visina sloja. Kako je pri U=const i H=const, a estice se kreu sledi da je u svakom preseku
sloja (1-1, sl.6) protok estica na vie jednak protoku estica na nie, to znai da je srednja brzina

11-12
estica posmatrana kao srednja vrednost svih lokalnih brzina jednaka nuli. Medjutim, pojedine estice
se kreu nasumice u svim pravcima i slika kretanja estica podsea na Braunovo kretanje. Na sl. 6
ematski su prikazane pozicije obeleene u estice u registrovane u konstantnim vremenskim
intervalima. Uopte, kretanje jedne estice u partikulativno fluidizovanom sloju podsea na kretanje
molekula gasa prema kinetikoj teoriji gasnog stanja. Po kinetikoj teoriji gasnog stanja poveavanje
temperature ima za posledicu da se poveava brzina molekula i srednji put izmedju dva sudara.
Analogan efekat u fluidizovanom sloju brzina fluida: poveavanjem brzine fluida poveava se brzina
svake estice, kao i rastojanje izmedju dva sudara. Na sl.10. prikazane su neke eksperimentalne
tehnike za praenje kretanja obeleene estice u fluidizovanom sloju: Ako se koristi "dvodimenzioni"
sloj, tj. sloj ija je debljina svega nekoliko prenika estica, mogue je jednostavno registrovati
poziciju estice u z-x ravni (sl.10a). Ako je u pitanju agregativno fluidizovani sloj, tada je poziciju i
kretanje mehura unutar sloja mogue registrovati Ro aoaratom. Na sl.10c prikazan je kompjuterski
sistem za skeniranje pozicije estice u trodimenzionom partikulativno fluidizova-nom sloju. U ovom
sluaju fluid je dimeti-

11-13
ftalalat koji ima isti
indeks refrakcije kao i
staklene
sfere
koje

Sl.11-11. Tehnike praenja obeleene estice u partikulativno fluidizovanom sloju

fluidiziraju, tako da su sve estice u sloju
"nevidljive", osim obeleene. Snimanjem
iz dva pravca, pod uglom od 90 moe se
registrovati pozicija estice u prostoru.

Sl.11-10. Kretanje estica u partikulativno

fluidizovanom sloju

Praktina primena fluidizovanih sistema tenost-estice obuhvata procese u tehnologijama

preiavanja vode (jonska izmena, filtracija kroz sloj aktivnog uglja), procese u hidrometalurgiji,
biotehnologiji, i drugo.
Primer 11-1. Predvideti tip fluidizacije gasno-fluidizovanog sloja pod visokim pritiskom, pod
sledeim uslovima: p=2.5 g/cm3, f=0.1 g/cm3, dp=150 m, UmF=1.927 cm/s, =2.410-4 g/cms,
HmF/Dc=3
Rejnoldsov broj za esticu taki fluidzacije:
Re mF =

d p f U mF
=

10-3
) (1.927 10-2 )
-6
10
= 12.04
10-3
3
2.4 10 -2
10

(150 10-6) (0.1

Frudov broj za esticu taki fluiidzacije:

Fr mF =

U 2mF (1.927 10-2 )2

=
= 0.2523 (Partikulativno)
g dp
9.81 150 10-6

Kriterijum Romera i Johansona:

11-14

p-f HmF 2.5-0.1

FrmFRemF =0.25 312.04 3=218 (Agregativno)
f Dc o.1
Primer 13. Predvideti tip fluidizacije sistema voda-aktivni ugalj, pod sledeim uslovima:
p=1400 kg/m3, f=1000 kg/m3, dp=1.2 mm, UmF=0.45 cm/s, =1.1910-3 Ns/m2, HmF/Dc=4
Kriterijum Romera i Johansona:

FrmF RemF

p - f HmF
f Dc

= 0.0125 100 (Partik.)

Primer 11-2. Izraunati minimalnu i maksimalnu brzinu fluidizacije za estice iz Primera 2.

Gustina estica je p=1000 kg/m3, sferinost =1, poroznost u stanju minimalne fluidizacije
mF=0.4. Fluid je vazduh pritiska 1 bar, gustine f=1.2 kg/m3 i viskoziteta 0.0178 cP.
Poto raspodela estica nije uniformna minimalnu brzinu fluidizacije odredjujemo za srednji
povrinsko-zapreminski prenik dp=98 m, a brzinu odnoenja za najsitnije estice u smei tj. za
dp=50 m.
Minimalna brzina fluiidzacije. Kako su u pitanju vrlo sitne estice, predpostaviemo RemF<20,
pa je:
U mF =

d 2p p - f 3mF (98 10-6 )2 1000 - 1.2

0. 43
g
=
9.81
= 0.003759 m/s
150

1-
150
1 - 0.4
0.0178 10-6

Provera RemF:
Re mF =

d p f U mF (98 10-6 1.2 0.003759

=
= 0.0248 < 20

0.0178 10-3

Brzina odnoenja. Predpostavimo Ret<0.4. Ut za najsitnije estice je tada:

Ut =

d 2p g (p - f )
18

Provera Ret:
RemF =

(50 10-3 )2 9.81 (1000 - 1.2)

= 0.07647 m/s
18 0.0178 10-3

d p f U t (50 10-6) 1.2 0.07647

=
= 0.259 < 0.4

0.0178 10-3

Opseg moguih radnih brzina gasa je: 0.003759 m/s ... 0.07647 m/s, tj.
U max : U min = 20 : 1

Primer 11-3. Za odredjivanje prenika estica iz monodisperzne smee sferinih estica izvren je
sledei ogled:
- Odredjena je gustina estica, p=1280 kg/m3. Uzorak od 80 g estica je stavljen u cilindar za
merenje sedimentacije prenika Dc=80 mm, visine H=700 mm. Cilindar je nalkiven vodom i

11-15
meanjem je napravljena homogena suspenzija. Potom je cilindar stavljen na horizontalnu
povrinu i izmereno je vreme potrebno da se suspenzija istaloi =430 s. Visina pakovanog sloja na
kraju procesa je bila H0=60 mm. Potrebno je odrediti prenik estica. Podaci za vodu: gustina
f=1000 kg/m3, viskozitet 1.19 cP.
Prema jednaini Richardson-Zaki-ja brzina estica koje se taloe u suspenziji, ako se
zanemari uticaj zidova, je:
v = U t n

Iz raspoloivih podataka mogue je odrediti brzinu taloenja v, a potom odrediti U t i iz relacije za Ut

odrediti prenik estice. Poroznost sloja na poetku je:
=1-

M
p Ac H

=1-

80 10-3
= 0.9822
1280 (0. 082 /4) 0.7

Brzina stenjenog taloenja je:

H - H 0 0.7 - 0.06
=
= 0.001488m/s

430
Predpostavimo da je taloenje laminarno, tj. da je Re t<0.4. Uz raniju predpostavku da nema uticaja
zidova, indeks ekspanzije je n=4.65. Brzina taloenja jedne estice je:
v=

v
0.001488
= 0.001617 m/s
Ut = n =
0. 98224.65

Iz izraza za brzinu taloenja u laminarnom reimu sledi izraz za zavisnost dp=f(Ut):

Ut =

dp =

d2
p g ( p - f )
18

0.001617

Provera Ret:
Re t =

dp =

Ut

18
g (p - f )

18 1.19 10-3
= 0.000112m = 0.112 mm
9.81 (1280 - 1000)

d p f U t (0.112 10-3) 1000 0.00167

=
= 0.152 < 0.4

1.19 10-3

Napomena: U sluaju da predpostavka za Ret, koja predstavlja osnov za izbor jednaine za Ut, nije
dobra, proraun se ponavlja.

11-16
11.7. Fluidizovani sistemi gas-estice
U sluaju fluidizacije gasom ponaanje sloja e biti, po pravilu, agregativno. Ako su estice iz
grupe A Geldartove klasifikacije u sloju e se formirati relativno stabilni mali mehuri. Ako su estice
iz grupe B moe se oekivati intenzivno mehuranje i
poveavanje veliine mehura po visini sloja. U sloju (sl.11-x)
se jasno identifikuju tri zone: zona mehura, emulgovana faza i
zona odnoenja. Posledice kretanja mehura kroz sloj su
sledee: Emulgovana faza posmatrana sama lii na sloj u
minimalno fluidizovanom stanju, tako da je poroznost u
ovom delu priblino jednaka mF. Usled kretanja mehura
gornja povrina sloja nije sasvim stabilna ve osciluje u
manjim ili veim granicama. LmF je visina sloja u stanju
minimalne fluidizacije i ova visina je stabilna. Oscilacije radne
visine sloja (Lf) su vee u kolonama manjeg prenika, kako
ilustruje sl.(6-2). Posledica ovog je da je poroznost u zoni
izmedju LmF i Lf prilino nestabilna (sl.6-3). Izlazei iz sloja,
mehuri se rasprskavaju ali povlae za sobom odredjenu
koliinu estica, formirajui zonu odnoenja. Fluidizovani
sistemi se realizuju uvek tako da je visina uredjaja iznad sloja
Sl.11-12. Fluidizovani sloj gasestice
(Lc-Lf) dovoljno velika da omogui taloenje estica nazad u
sloj. Na kvalitet fluidizacije, pored karakteristika estica,
utie i raspodeliva gasa (sl.6-4), pri emu je kvalitet bolji to
je raspodeliva gui. Praktian kriterijum za projektovanje raspodelivaa je da pad pritiska na njemu
bude min. 10% od pada pritiska u sloju. Posledica kretanja mehura kroz sloj je da pad pritiska
fluidizacije nije konstantan, kao u sistemima tenost-estice, ve fluktuira oko srednje vrednosti koja
je jednaka efektivnoj teini sloja po jedinici povrine (sl.6-5). Stepen fluktuacije zavisi od veliine
mehura i frekvence njihovog pojavljivanja.
Zahvaljujui intenzivnom meanju estica i gasa, agregativno fluidizovani sloj je veoma
pogadan nain kontakta gasa i estica u pokretnom sloju. a praktina primena ovih sistema je
obuhvatila: (a) Difuzione i/ili termike operacije: suenje zrnastih materijala ukljuiv i termo-osetljive,
termika dezinsekcija zrnastih materijala, hladjenje i zagrevanje estica, suenje rastvora i suspenzija
u sloju inertnih estica, granulacija i tabletiranje;
(b) Procesi u kojima sloj ima mehanike flunkcije: smeavanje zrnastih i prakastih materijala
i drobljenje estica;

Sl.11-13. Fluktuacije P u agregativno

fluidizoovanom sloju

11-17
(c) Hemijski procesi u sloju: Termiko krekovanje nafte, piroliza uljnog kriljca, prenje ruda
i karbonizacija uglja.
U novije vreme intenzivna su istraivanja procesa sagorevanja uglja u fontanskom sloju.
Na sl.11-14 prikazano je nekoliko industrijskih primena fluidizovanih sistema gas-estice. Na slici 1333 prikazana je primena fluidizovanog sloja za kontinualno smeavanje razliitih estica.

a) Transport zrnastog materijala na velika rastojanja

b) Winkler-ov generator gorivog gasa

11-18

c) Dvostepeni fluidizacioni suionik hladnjak

estica

d) Hladjenje vrelih estica alumine u fluidizovanom

sloju sa rashladnom spiralom

Sl.11-14. Fluidizovani sistemi gas-estice: Primeri industrijske primene

11-19
11.8. Ostali sistemi za kontakt fluid-estice u pokretnom sloju
Fluidizovani sistemi spadaju u oblast kontaktora fluid-estice u pokretnom sloju. Naziv
pokretan sloj oznaava da se u konkretnom uredjaju kreu i fluid i estice. Sama fluidizacija
predstavlja klasian primer kontaktora fluid-estice u pokretnom sloju. Specifinosti razliitih
procesa (hemijsko-tehnolokih, biotehnolokih i dr.) uslovile su razvoj itavog niza kontaktora fluidestice u pokretnom sloju, od kojih e ovde biti pomenuti samo najvaniji.
Konini fluidizovani slojevi. Kod ovih uredjaja kolona je izvedena u vidu konusa, tako da
se popreni presek kolone poveava od dna ka vrhu, a srazmerno tome brzina fluida opada (Sl.1115A). Sistem je pogodan za tretiranje polidisperznih smea estica, jer se smanjuje efekat segregacije
estica.

Sl.11-15. Konini fluidizovani sloj (A),

pakovano-fluidizo-vani sloj (B) i magnetnostabilisani fluzidizovani sloj (C)
Pakovano-fluidizovani slojevi. U ovom sluaju kolona je snabdevena sa 2 raspodeljivaa
(distributora), donji i gornji (1, Sl.11-15B). Pri velikoj brzini fluida sitne estice koje bi bile iznete iz
sloja formiraju pakovani sloj na gornjem distributoru (3), dok na donjem delu kolone fluidizitraju
krupne estice (2).
Magnetno-stabilisani fluidizovani slojevi. U ovom sluaju cele fluidizaciona kolonba se nalazi u
elektro-magnetnom polju (1-Sl.11-15C). Ako estice poseduju magnetnina svojstva (to se moe i
vetaki postii pri izradi estica dodavanjem odredjene koliine feromagnetninog materijala, na
primer pri izradi estica bio-kataliztora) tada je efekat magnetnog polja da estice dri u
zamrznutom stanju uz istovremeno prticanje fluida. Sistem je naroito pogodan za tretman estica
ije je gustina bliska gustini tenosti i koje bi u normalnom fluidizovanom sloju bile odnete iz sloja
ve pri vrlo malim brzinama fluida.

11-20
"Brza fluidizacija". Fluidizovani sistemi gas-estice obino rade pri relativno visokom
odnosu U0/UmF. Kako se u praksi obino sreu polidisperzni sistemi, rad fluidizovanih reaktora je
obino praen visokim stepenom odnoenja (elutracije). Kod "brze" fluidizacije (sl.9-1) namerno se
radi sa vrlo visokim odnosom U0/UmF da bi se to vie estica iznelo iz sloja. Na vrhu sloja nalazi se
centrifugalni separator estica (ciklon) (1) kojim se estice izdvajaju iz gasne struje i preko uredjaja
za aeraciju (2) vraaju u sloj. Uredjaj za aeraciju se posebno snabdeva gasom (3) koji slui da
obezbedi bolju teljivost materijala. U sloju se razlikuju dve zone: "gusta" (A) i "retka" (B). U
zavisnosti od brzine gasa sloj je vie ili manje ekspandovan, a ceo sistem je kombinacija intenzivne
agregativne fluidizacije (A) i pneumatskog transporta (B).
Cirkulacioni sistemi. U ovom sluaju reakcioni deo sloja je praktino reaktor sa
pneumatskim transportom estica (sl.9-2), a sistem je tako izveden da estice recirkulitu.
Fontanski sloj fluid-estice. Kontakt gas-krupne estice (po pravilu estice pripadaju grupi
D prema Geldartovoj klasifikaciji) nije mogue ostvariti u fluidizovanom sloju, jer je takav sistem
vrlo nestabilan usled pojave da gas protie kroz sloj u
vidu klipova prouzrokujui velike nestabilnosti. U
fontanskom sloju (sl.A-1), fluid se ne uvodi u kolonu po
celom poprenom preseku ve kroz mlaznicu na dnu
kolone. Mlaz fluida prouzrokuje kretanje estica kroz
centralni deo sloja (fontanu) navie, a kao posledica
ovoga estice u anularnom prostoru kreu se kao
pakovani sloj nanie. Osim ovoga, sistem je
okarakterisan i radijalnim strujanjem estica iz anulusa u
fontanu. Brzina estica u fontani opada sa rastojanjem,
izuzev u poetnom periodu ubrzavanja. Na vrhu fontane
estice gube kinetiku energiju i padaju na anularni
prostor. Na ovaj nain formira se uredjeno ciklino
kretanje estica kroz dve oblasti: u relativno razredjenoj
fontani navie, a u anularnoj zoni nanie. Fluid za
fontanovanje, koji u sloj ulazi poetnom brzinom
dovoljnom da izazove kretanje estica, delom struji kroz
fontanu, a delom, usled razlike pritisaka, penetrira u
anularni prostor. U celini strujanje je okarakterisano
Sl.11-17. Fontanski sloj

Sl.11-16. Brza fluidizacija (A) i cirkulacioni

sistem (B)

11-21
transportom estica u fontani i suprotnostrujnim kretanjem fluida i estica u anulusu.
Formiranje fontanskog sloja moe se pratiti i na dijagramu koji daje zavisnost pada pritiska
od brzine fluida (sl.11-18). Pri manjim brzinama fluida estice su nepokretne i mlaz se prostire kroz
ovakav porozan medijum. Pad pritiska je u ovoj oblasti propor- cionalan brzini fluida (deo AB, sl.1118). Poveanjem brzine fluida, sila kojom deluje mlaz je dovoljna da u zoni neposredno iznad
mlaznice stvori upljinu, potiskivanjem estica koje su se nalazile u ovom prostoru, tako da se iznad
upljine obrazuje zona poveane koncentracije estica. Daljim poveanjem protoka upljina se
izduuje, a estice u njoj poinju intezivno da cirkuliu, formirajui unutranju
fontanu. Na dijagramu fontanovanja za sistem tenost-vrsto, oblasti ekspanzije unutranje fontane
odgovara deo krive BC. U taci C pad pritiska dostie maksimalnu vrednost i u ovom momentu
unutranja fontana poinje da ekspanduje, a u taci D unutranja fontana je je ekspandovala do vrha
sloja, formirajui minimalno fontansko stanje. Kakva e biti ekspanzija unutranje fontane (od take
C do D) zavisi od fluida. Ako je fluid tenost ekspanzija je kontinualna, a ako je u pitanju gas
"eruptivna". Daljim poveanjem protoka pad pritiska ostaje konstantan, spoljanja fontana
ekspanduje, pri emu se njen oblik menja. Neto pad pritiska je uvek neto nii od efektivne teine
sloja po jedinici povrine, pri emu neto pad pritiska ne obuhvata pad pritiska na mlaznici.
Smanjivanjem protoka fluida sloj fontanuje do take minimuma, a daljim smanjivanjem pad pritiska

Sl.11-18. P=f(U) u fontanskom sloju

11-22
opada i uvek je manji od pada pritiska pri poveavanju protoka. Maksimalni pad pritiska (C, sl. 1118) veoma zavisi od poetne poroznosti sloja. Ako je poetno stanje sloja relativno rasteresito, na
primer ako se sloj prvo fluidizuje, a potom naglo prekine protok, maksimalni pad pritiska je oko 10
do 30% vei od efektivne teine sloja po jedinici povrine. Medjutim, ako je sloj nabijen, maksimalni
pritisak moe biti i 10-tak puta vei od efektivne teine sloja po jedinici povrine. Na veliinu maksimalnog pritiska znatno utie i stanje povrine estica. Ako su u pitanju estice hrapave povrine
maksimalni pad pritiska je zntano vei.
Minimalna brzina fontanovanja je brzina fluida pri kojoj sloj prelazi iz nepokretnog u fontanski. Ova veliina zavisi od osobina estica i fluida, a znaajan uticaj imaju i geometrijski uslovi.
Najoptija je korelacija Mathur-a i Gishler-a:
d p di
U mS =

Dc Dc

1/3

2 g H ( p - f )
f

(11.29)
UmS se izraunava kao povrinska brzina, tj. obraunata je na presek prazne kolone.

11-23
Maksimalna visina sloja koja se moe fontanovati (Hm) predstavlja jedan od najvanijih
parametara ovog sistema. To je visina koju mlaz ne moe penetrirati do vrha sloja, te se formira
dvojni sloj: donji deo - sa karakteristikama fontanskog sloja, a
gornji deo sa karakteristikama fluidizovanog sloja, pri emu je
linija razdvajanja vrednost Hm (sl.A-5). Brzina fluida u anularnoj
zoni se poveava sa rastojanjem i na z=Hm dostie vrednost
minimalne brzine fluidizacije, to je i razlog da dolazi do
razdvajanja sloja. Za sada nema pouzdanog modela za
izracunavanje Hm, pa se koristimo empirijskom korelacijom:

Sl.11-19. Fontanski sloj

(H>Hm)
H m = 0.36 Dc
d i
Dc

0.41

Dc

d p

0.31

(11.30)

Ako su estice nesferine, za izraunavanje UmS i Hm preporuuje se korienje zapreminskog

prenika. U slojevima nesferinih estica Hm je vee, u poredjenju sa slojem sferinih estica istog
prenika, jer se estice u svom kretanju kroz anulus uvek orijentiu duom ivicom na dole.
Najvanije modifikacije fontanskog sloja su fontansko-fluidizovani sloj (sl.11-19) gde se gas
uvodi kroz raspodeliva (VA, kao kod iste fluidizacije) i kroz mlaznicu (V N, kao kod istog
fontanovanja), ime se stvara mogunost da se karakteristike ova dva sistema kombinuju. Druga
modifikacija je da se u fontanski ili fontansko-fluidizovani sloj postavi cevni umetak (sl.11-20) ija je
uloga da stabilie sloj, ograniava penetraciju fluida iz fontane u anulus i primorava sve estice u
anulusu da kreui se na dole predju isti put. Brzina cirkulacije estica, minimalna brzina fluida

11-24

Fontansko-fluidizovani sloj

Sl.11-18.
Sl.11-19. Fontansko-fluidizovani sloj
sa cevnim umetkom

potrebna za cirkulaciju i padovi pritiska su manji nego u standardnom fontanskom, odnosno

fontansko-fluidizovanom sloju, a sa porastom rastojanja izmedju dna kolone i poetka cevnog
umetka (L) teorijski tee analognim vrednostima u isto fontanskom sloju. Osnovne prednosti ovog
sistema su nii pad pritiska i mogunost podeavanja protoka fluida u anularnoj zoni sloja i
mogunost podeavanja brzine cirkulacije estica.
Praktina primena fontanskog sloja i njegovih modifikacija obuhvata iste oblasti kao i
fluidizovani sistemi gas-estice, s tim to se u ovom sluaju radi o esticama grupe D po Geldartu
koje se nogu fluidizirati.