51

Pad pritiska kod hidraulučki hrapavih cevovoda

a) t0 = 0
U ovom slučaju koeficijent trenja zavisi i od Re broja i od relativne hrapovosti, pa se može
primeniti obrazac Altšulja:
0,25
⎛ 1, 46δ 100 ⎞
λ = 0,1⎜ + ⎟ (2.78)
⎝ Dci Re ⎠

koji prelazi u Blazijusov obrazac kada se stavi da δ → 0 , tj. kada granični sloj prekriva
neravnine i neutrališe hrapavost cevovoda, odnosno u Šifrinsonov obrazac za
visokoturbulentno strujanje, za velike Re brojeve. Koristeći prvu vezu (2.70):

v = v1e max (t = t e ) 1
− ax
(2.79)

predhodni obrazac može da se napiše kao:

λ = 0,1( k1 + k2emax )
0,25
(2.80)
gde je:
1, 46δ 25 Dciπ v1
k1 = ; k2 = (2.81)
Dci V&

100 100v 25 Dπ v1 max

= = e
Re c⋅D V&

Iz diferencijalne jednačine za pad pritiska:

b
ρλ c 2 ⎛ vc ⎞ ⎛ b = 0,10 − 0,14 ⎞
− dp = ⎜ ⎟ dx ⎜ ⎟ (2.82)
2 Dci ⎝ vs ⎠ ⎝ može se uzeti b=0,12 ⎠

posle zamene odnosa viskoznosti (2.70) i izraza za λ (2.80) sledi:

mb
0,8 ρV& 2 ⎛ α i Dci ⎞
(k + k2 e max )
0,25
− dp = 2 5 ⎜ ⎟ dx (2.83)
π Dci ⎝ α i Dci − kDm ⎠ 1

pri čemu je brzina izražena preko protoka.

Uvođenjem smene:
4 y 3 dy
k1 + k2 e max = k1 y 4 , dx =
ma ( y 4 − 1)
dolazi se do rešenja u obliku:
0,12 m
0,8 ρV& 2 ⎛ α i Dci ⎞
Δp = 2 5 ⎜ ⎟ ⋅ J gde je: (2.84)
π Dci ⎝ α i Dci − kDm ⎠
0,25 0,25
4k 0,25 ⎛ c +1⎞ ⎛ c + e mal ⎞
y2
y 4 dy k1
J= 1
ma ∫
y1
y4 −1
, y1 = ⎜ 0 ⎟
⎝ c0 ⎠
, y2 = ⎜ 0
⎝ c0 ⎠
⎟ , c0 =
k2
 52

Posle integraljenja dobija se konačno:

⎧ ⎡(c +emal )0,25 −c 0,25 c +1 0,25 +c 0.25 ⎤ 0,25 ⎡ 0,25 ⎫

(0 ) ⎛ c0 +1⎞ ⎤⎪
0,25
4k20,25 ⎪ 0,25
⎛ c0 +emal ⎞
⎨( 0 ) 0 0,25 c0 c0
J= c +emal
−( c +1) + ln ⎢ 0 0
⋅ 0 ⎥ − ⎢arc tg ⎜ ⎟ −arc tg ⎜ ⎟ ⎥⎬
ma ⎪ 4 ⎢(c +emal )0,25 +c 0,25 (c0 +1)0,25 −c00,25 ⎥ 2 ⎢ ⎝ c0 ⎠ ⎝ c0 ⎠ ⎥⎪
⎩ ⎣ 0 0 ⎦ ⎣ ⎦⎭
(2.85)

e0,25 mal − 1
Lako se pokazuje da je lim J = k2 0,25 i da rešenje tada prelazi u obrazac (2.72) kada
k1 →0 0, 25ma
se u njega uvrste vrednosti za M i n za turbulentno strujanje. Jedino je potrebno tada umesto
b = 0,12 staviti b = 0,14 .

b) t0 ≠ 0
U ovom slučaju za turbulentno strujanje u hidraulični hrapavim cevima ( 0,10 < b < 0,14 )
važe izrazi (2.78) i (2.69b)
0,25 m
⎛ 1, 46δ 100 ⎞ vc ⎛ α i Dci ⎞
λ = 0,1⎜ + ⎟ = ⎜⎜ ⎟
⎝ Dci Re ⎠ vs ⎝ α i Dci − kDm (1 − B ) ⎟⎠

Kako za t ≠ 0 važi obrazac (2.69a):

v = v1 ⎡⎣ B + (1 − B ) e ax ⎤⎦
m

za koeficijent trenja dobija se izraz:

{
λ = 0,1 k1 + k2 ⎡⎣ B + (1 − B ) e ax ⎤⎦ }
m 0,25
(2.86)

u kome su konstante k1 i k2 određene izrazima (2.81). Pošto se i brzina izrazi preko protoka
polazna diferencijalna jednačina glasi:
mb
0,8 ρV& 2 ⎡ α i Dci ⎤
− dp = 2 ⎢ ⎥ ⋅J (2.88)
π Dci ⎣α i Dci − kDm (1 − B ) ⎦
a do konašnog rešenja dolazi se rešavanjem integrala

{ }
0,25

J = ∫ k1 + k2 ⎡⎣ B + (1 − B ) e ⎤⎦ ax m
dx

e y dy
koji se pomoću smene B + (1 − B ) e ax = e y ; dx = ,
a (ey − B)

svodi na oblik:

(c + e my )
0,25
k 0,25 s
i y2

J = 2 ∑B ∫
0
dy (2.89)
a i =1 y1
eiy

k1
gde su: y1 = 0, y 2 = ln ⎡⎣ B + (1 − B ) e al ⎤⎦ , c0 =
k2
 53

Ponovnom smenom c0 + e my = z 4 dolazi se do rešenja integrala u obliku reda:

⎧ −
m+i
⎫
4k2 0,25 s B i ⎪
z2
⎪
+ C0 ∫ ( z − c0 ) dz ⎬
m
z2 z1
J= ∑ ⎨ 4
a i =1 m − 4i ⎪ ( z − c )
− 4
(2.90)
( z14 − c0 )
i m i m
z1 ⎪
⎩ 2 0
⎭

gde je: z1 = ( c0 + 1)
0,25
, {
z2 = c0 + ⎡⎣ B + (1 − B ) e ax ⎤⎦ }
m 0,25
(2.91)

Preostali integral u izrazu (2.91) može da se reši u zatvorenom obliku samo za i = 0

4k20,25 ⎧⎪ c00,25 z1 + c00,25 z2 − c00,25 c00,25 ⎡ ⎛ z14 ⎞ ⎤ ⎫⎪

0,25 0,25
⎛ z24 ⎞
J0 = ⎨( z2 − z1 ) + ln − ⎢arc tg ⎜ ⎟ − arc tg ⎜ ⎟ ⎥ ⎬ (2.92)
ma ⎪ 4 z1 − c00,25 z1 + c00,25 2 ⎢ ⎝ c0 ⎠ ⎝ c0 ⎠ ⎥⎦ ⎪⎭
⎩ ⎣
Ovaj obrazac prelazi u (2.85) za t0 = 0 (B=0) . Za integrale (2.90) koji odgovaraju
vrednostima i = 1, 2,...s može da se primeni Simpsonovo pravilo i napiše približan obrazac
koji u stvari znači numeričko integraljenje.
⎧ m+i ⎫
4k20,25 s Bi ⎪ z2 − z1 ⎡ 4 m+i m+i
⎤
⎢( 1 0) ( m 0 ) ( 2 0 ) m ⎥⎪⎬
s
z2 z1 − − −
∑ Ji = ∑ ⎨ −
a i=1 m − 4i ⎪( z 4 − c )i m ( z 4 − c )i m
+ c0
6 ⎣
z − c m + z 4 −c m − z 4 −c

i =1
⎩ 2 0 1 0 ⎦⎪⎭
(2.93)
1
zm = ( z1 + z2 )
2
Prema tome, može se napisati:
s
J = J0 + ∑ Ji (2.94)
i =1

Suma integrala u prethodnom izrazu predstavlja korekciju za t0 ≠ 0 u odnosu na t0 = 0 .

Analizom izraza (2.94) pokazuje se da su integrali J 0 i J1 veličine istog reda, a da je J 2 oko

sto puta manje od J 0 , itd. Zbog toga se može (sa grečkom manjom od 2%) uzeti da je:

J ≈ J 0 + J1
Dakle, definitivno vrednost integrala u izrazu za pad pritiska pod datim uprošćenjima je:

⎧ m+i ⎫
4 Bk2 0,25 ⎪ z −z ⎡ m +i m +i
⎤⎪
+ c0 2 1 ⎢( z14 − c0 ) m + ( zm 4 − c0 ) m − ( z2 4 − c0 ) m ⎥ ⎬ (2.95)
z2 z1 − − −
J =J0 + ⎨ 4 −
( m − 4 ) a ⎪ ( z2 − c0 ) ( z1 − c0 )
1m 4 1 m
6 ⎣ ⎦ ⎪⎭
⎩

Vredost J 0 određena je izrazom (2.92) a veličine z1 i z2 izrazima (2.91)