AT-7 ДЕФИНИСАЊЕ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА У ТОПЛОТНИМ ОПЕРАЦИЈАМА:

ТОПЛОТНА СНАГА, КОЕФИЦИЈЕНТ ПРЕЛАЗА ТОПЛОТЕ, КОЕФИЦИЈЕНТ

ПРОЛАЗА ТОПЛОТЕ, ТОПЛОТНИ БИЛАНС

4 МЕТОДОЛОГИЈА ПРОРАЧУНА ТОПЛОТНИХ ПЕРФОРМАНСИ

СТАЦИОНАРНИХ РЕКУПЕРАТИВНИХ РАЗМЕЊИВАЧА ТОПЛОТЕ
Методологија прорачуна размењивача топлоте се, као што је речено у поглављу 1,
базира на постављању једначине топлотног биланса и система једначина помоћу којих се
дефинише интензитет размене топлоте.
При постављању једначине енергетског биланса узима се у обзир промена укупне
специфичне енергије флуидне струје ( e, J/kg ), која представља збир специфичне енталпије,
потенцијалне и кинетичке енергије
w2
e=h+g⋅z+ (4.1)
2

где су:
• h, J/kg , специфична енталпија;

• g , m/s 2 , убрзање силе теже;

• z, m , висина у односу на референтни положај;

• w, m/s , брзина струјања флуида.
Део енергије флуидне струје (потенцијална и кинетичка енергија) се, при проласку
кроз размењивач топлоте, троши на савладавање отпора струјању. Сматрајући да је овај
утрошак енергије занемарљив у односу на размењену количину топлоте (у пракси обично
знатно мањи од 1%), за практичне потребе се сматра да је промена укупне специфичне
енергије једнака промени специфичне енталпије флуидне струје, односно
∆e ≈ ∆h (4.2)
па једначина енергетског биланса практично постаје једначина топлотног биланса.
У случају стационарних размењивача топлоте (слика 4.1) испуњени су следећи услови:
• протоци топлијег и хладнијег флуида су константни m& 1 = const и m& 2 = const ;
• специфичне енталпије топлијег и хладнијег флуида, на улазу у апарат су константне
h1 p = const , h2 p = const .
 m& 2 ; h2 p

m& 1; h1 p m& 1 ; h1k

m& 2 ; h2 k

Слика 4.1 Шематски приказ стационарног рекуперативног размењивача топлоте

Једначина топлотног биланса гласи
m& 1 ⋅ h1 p + m& 2 ⋅ h2 p = m& 1 ⋅ h1k + m& 2 ⋅ h2k (4.3)

па се топлотна снага размењивача топлоте ( Q& , W ) изражава помоћу једначине

( ) (
Q& = m& 1 ⋅ h1 p − h1k = m& 2 ⋅ h2k − h2 p ) (4.4)

где су:
• m& 1 , kg/s , масени проток топлијег флуида;
• m& 2 , kg/s , масени проток хладнијег флуида;

• h1p , J/kg , специфична енталпија топлијег флуида на улазу у апарат (почетно стање);

• h1k , J/kg , специфична енталпија топлијег флуида на излазу из апарата (крајње стање);
• h2 p , J/kg , специфична енталпија хладнијег флуида на улазу у апарат;

• h2k , J/kg , специфична енталпија хладнијег флуида на излазу из апарата.

При размени топлоте радни флуиди могу струјати кроз апарат без промене фазе или
могу мењати агрегатно стање, од чега и зависи конкретни облик једначина топлотног
биланса.
Струјање радних флуида кроз размењивач топлоте је увек праћено утрошком одређене
количине енергије за савладавање отпора струјању, што се манифестује падом (смањењем)
притиска радног флуида. У случају када је пад притиска знатно мањи од апсолутног
притиска у систему, ради упрошћења се процес размене топлоте разматра као да се одвија
при константном притиску.
Ако радни флуид i не мења агрегатно стање, за практичне потребе је оправдано
сматрати да је промена специфичног топлотног капацитета флуида ( c pi , J/(kg ⋅ K) ) таква да се

прорачун може спровести са довољном тачношћу користећи осредњену вредност у

дијапазону промене радних температура ∆t i , °C , па се промена енталпије изражава у облику
∆hi = c pi ⋅ ∆t i (4.5)
 Интензитет процеса размене топлоте је пропорционалан погонској сили процеса
(разлика температура радних флуида) и може се описати следећим кинетичким законом
dQ
dQ& = = k ⋅ ∆t ⋅ dS (4.6)
dτ

где су:
• Q& , W , топлотна снага, тј. количина топлоте ( Q, J ) која се размени у јединици времена
( τ , s );
• k , W/(m 2 ⋅ K) , коефицијент пролаза топлоте;

• ∆t , °C , погонска сила процеса односно разлика температура топлијег ( t1 , °C ) и хладнијег

флуида ( t2 , °C )
∆t = t1 − t2 (4.7)

• S , m 2 , површина површина преко које се размењује топлота.

Температуре топлијег и хладнијег флуида су функције координата система, а

коефицијент пролаза топлоте зависи од већег броја фактора, детаљније описаних у одељку
4.9. Коефицијент пролаза топлоте у једначини (4.6) представља локалну вредност, односно
вредност која зависи и од координата у систему. У великом броју случајева вредности
коефицијента пролаза топлоте се не мењају значајно дуж површине за размену топлоте.
Уколико се прорачун може спровести са коефицијентом пролаза топлоте осредњеним дуж
површине за размену топлоте добија се
S rt
Q& = k ⋅ ∫ (t1 − t2 ) ⋅ dS (4.8)
0

односно
⎡ 1 S rt 1
S rt ⎤
Q& = k ⋅ ⎢ ⋅ ∫ t1 ⋅ dS − ⋅ ∫ t 2 ⋅ dS ⎥ ⋅ S rt (4.9)
⎢ S rt 0 S rt ⎥
⎣ 0 ⎦

где су:
• k , W/(m 2 ⋅ K) , коефицијент пролаза топлоте осредњен дуж површине за размену топлоте;

• S rt , m 2 , површина за размену топлоте.

По дефиницији стварне средње температуре топлијег и хладнијег флуида су

S rt
1
t1sr =
S rt
⋅ ∫ t1 ⋅ dS (4.10)
0

и
S rt
1
t2 sr =
S rt
⋅ ∫ t2 ⋅ dS (4.11)
0
па се топлотна снага може изразити у облику
Q& = k ⋅ S rt ⋅ (t1sr − t2 sr ) (4.12)
Разлика стварних средњих температура топлијег и хладнијег флуида представља
средњу погонску силу процеса размене топлоте за размењивач, која се назива средња
температурска разлика
∆t sr = t1sr − t2 sr = (t1 − t2 )sr (4.13)

па топлотна снага размењивача износи

Q& = k ⋅ S rt ⋅ ∆t sr (4.14)
Средња температурска разлика зависи од струјних услова у апарату, а првенствено од
шеме струјања радних флуида кроз апарат.
Једначине (4.4) и (4.14) чине систем једначина помоћу којих се утврђује веза између
улазних и излазних величина стања, протока радних флуида и површине за размену топлоте
за сваки конкретан случај размењивача.
При моделирању стационарних рекуперативних размењивача користе се, дакле, следећа
упрошћења:
• протоци радних флуида су константни;
• термофизичка својства флуида се не мењају значајно дуж површине за размену
топлоте, односно прорачун се са довољном тачношћу може спровести са осредњеним
вредностима;
• коефицијент пролаза топлоте се не мења значајно дуж површине за размену топлоте, па
се прорачун обавља са осредњеном (константном) вредношћу;
• губици топлоте у околину се занемарују;
• процес размене топлоте се одвија при константном притиску;
• протицање флуида кроз апарат се одвија према упрошћеним моделима струјања, а
уколико је у питању размењивач топлоте са сложеном шемом струјања, за потребе
прорачуна, апарат се може поделити на размењивачке секције, при чему се свака
секција може моделирати према некој од основних шема струјања.

4.2 РАЗМЕЊИВАЧ ТОПЛОТЕ СА СУПРОТНОСМЕРНИМ ТОКОМ ФЛУИДА И

РАЗМЕНОМ ТОПЛОТЕ БЕЗ ПРОМЕНЕ ФАЗА
Једначина топлотног биланса, према (4.3) и (4.5), гласи
m& 1 ⋅ c p1 ⋅ t1 p + m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ t 2 p = m& 1 ⋅ c p1 ⋅ t1k + m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ t 2 k (4.16)

где су:
• m& 1 , kg/s , масени проток топлијег флуида;

• m& 2 , kg/s , масени проток хладнијег флуида;

 • c p1 , J/(kg ⋅ K) , средњи специфични топлотни капацитет топлијег флуида;

• c p 2 , J/(kg ⋅ K) , средњи специфични топлотни капацитет хладнијег флуида;

• t1 p , °C , температура топлијег флуида на улазу у апарат;

• t1k , °C , температура топлијег флуида на излазу из апарата;

• t2 p , °C , температура хладнијег флуида на улазу у апарат;

• t2k , °C , температура хладнијег флуида на излазу из апарата.

Топлотна снага размењивача топлоте износи

( ) (
Q& = m& 1 ⋅ c p1 ⋅ t1 p − t1k = m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ t2k − t2 p ) (4.17)

4.2.1 Операциона линија процеса

Уводећи однос топлотних еквивалената ( R )
m& 2 ⋅ c p 2 t1 p − t1k ∆t
R= = = 1 (4.20)
m& 1 ⋅ c p1 t 2 k − t 2 p ∆t 2

Поред односа топлотних еквивалената, за даљу анализу је корисно дефинисати

параметар топлотне ефикасности ( P ), који представља однос између стварно размењене
количине топлоте и количине топлоте која би се разменила у случају да се хладнији флуид
загреје до температуре топлијег флуида на улазу у размењивач
Q&
P= (4.26)
(
m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ t1 p − t 2 p )
На основу једначина топлотног биланса за цео апарат добија се

P=
(
m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ t2k − t2 p ) = t2k − t2 p (4.27)
m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ (t1 p − t2 p ) t1 p − t2 p

4.2.2 Промена температуре флуида дуж размењивача са супротносмерним током

флуида

t
t1 p R >1

t2 k

t1k
t2 p
a b
S rt S

Слика 4.9 Карактер промене температура за R > 1

 t
t1 p
R <1
t2 k

t1k

t2 p

a b
S rt S

Слика 4.10 Карактер промене температуре за R < 1

t
R =1
t1 p

t2 k

t1k

t2 p
a b
S rt S

Слика 4.11 Карактер промене температура за R = 1

4.2.3 Одређивање средње погонске силе процеса
Број јединица преноса:
• за топлији флуид
k ⋅ S rt R ∆t
NTU1 = = ⋅ ln a (4.56)
m& 1 ⋅ c p1 R − 1 ∆tb

• за хладнији флуид
k ⋅ S rt 1 ∆t NTU1
NTU 2 = = ⋅ ln a = (4.57)
m& 2 ⋅ c p 2 R − 1 ∆t b R

где је ∆tb , °C , разлика температура флуида на крају b размењивача

∆tb = t1k − t2 p (4.58)

На основу топлотног биланса за цео размењивач (слика 4.5) може се писати

( ) (
Q& = k ⋅ S rt ⋅ ∆t sr = m& 1 ⋅ c p1 ⋅ t1 p − t1k = m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ t2k − t2 p ) (4.59)

где је ∆t sr , °C средња температурска разлика. Према једначини (4.13) средња температурска

разлика износи
S rt
1
∆t sr = (t1 − t2 )sr = ⋅ ∫ (t1 − t2 ) ⋅ dS (4.60)
S rt
0
односно

∆t sr =
∆t1
=
( ) (
t1 p − t1k − t 2k − t 2 p
=
) (
t1 p − t 2 k − t1k − t 2 p ) ( ) (4.61)
NTU 1 ∆t ∆t
ln a ln a
∆t b ∆t b
одакле се добија
∆t a − ∆tb
∆t sr , sup = = ∆tln (4.62)
∆t a
ln
∆tb

што значи да је средња температурска разлика ( ∆t sr ) за размењивач топлоте са

супротносмерним током, при R ≠ 1 , једнака средњој логаритамској разлици температура
( ∆tln ).
У случају када је R = 1 је средња температурска разлика
∆t1
∆t sr = = ∆t a = ∆t b (4.64)
NTU1

4.2.4 Веза карактеристичних параметара

Топлотне перформансе сваког рекуперативног размењивача у стационарном режиму
рада су познате када се успостави веза параметра топлотне ефикасности, броја јединица
преноса и односа топлотних еквивалената, која у општем случају у имплицитном облику
гласи
f (P; R; NTU 2 ) = 0 (4.65)
За размењивач топлоте са супротносмерним током може се успоставити веза између
параметра топлотне ефикасности, броја јединица преноса и односа топлотних еквивалената у
облику
⎧ 1− P
⎪ ln 1 − R ⋅ P
⎪ za R ≠ 1
NTU 2 = ⎨ R − 1 (4.66)
⎪ P
⎪⎩ 1 − P za R = 1

односно
⎧ 1 − exp[NTU 2 ⋅ (R − 1)]
⎪⎪1 − R ⋅ exp[NTU ⋅ (R − 1)] za R ≠ 1
P=⎨
NTU 2
2 (4.67)
⎪ za R = 1
⎪⎩ 1 + NTU 2

4.3 РАЗМЕЊИВАЧИ ТОПЛОТЕ СА ИСТОСМЕРНИМ ТОКОМ ФЛУИДА И

РАЗМЕНОМ ТОПЛОТЕ БЕЗ ПРОМЕНЕ ФАЗЕ
Топлотни биланс по контури К (слика 4.12) гласи
m& 1 ⋅ c p1 ⋅ t1 p + m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ t2 p = m& 1 ⋅ c p1 ⋅ t1 + m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ t2 (4.68)

Максимална топлотна снага је у овом случају

 ( )
Q& = m& 1 ⋅ c p1 ⋅ t1 p − t1k = m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ t2k − t2 p ( ) (4.73)

t1 t1 = t2
a
t1 p

b
t1k

travn ∆t = t1 − t2

t2 p t2k travn t2

Слика 4.13 Операциона линија процеса

4.3.2 Промена температуре флуида дуж размењивача топлоте са истосмерним током
флуида
t

t1 p

t1k

t2 k

t2 p
a b
S rt S

Слика 4.14 Промена температуре флуида дуж размењивача топлоте са истосмерним током
флуида
4.3.3 Одређивање средње погонске силе процеса
У случају истосмерног тока број јединица преноса износи:
• за топлији флуид
k ⋅ S rt R ∆t
NTU1 = = ⋅ ln a (4.88)
m& 1 ⋅ c p1 R + 1 ∆t b

• за хладнији флуид
k ⋅ S rt 1 ∆t NTU1
NTU 2 = = ⋅ ln a = (4.89)
m& 2 ⋅ c p 2 R + 1 ∆t b R

где је ∆tb , °C , разлика температура флуида на крају b размењивача

∆tb = t1k − t2k (4.90)
На основу топлотног биланса за цео размењивач
( ) (
Q& = k ⋅ S rt ⋅ ∆t sr = m& 1 ⋅ c p1 ⋅ t1 p − t1k = m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ t2k − t2 p ) (4.91)

следи да средња температурска разлика износи

 ∆t sr =
∆t1
=
( ) (
t1 p − t1k − t2 p − t2k ) (
=
)
t1 p − t2 p − (t1k − t2k )
(4.92)
NTU1 ∆t ∆t
ln a ln a
∆t b ∆t b

одакле се добија
∆ta − ∆tb
∆t sr = = ∆tln (4.93)
∆t
ln a
∆t b

што значи да је средња температурска разлика ∆t sr једнака средњој логаритамској

температурској разлици ∆tln . Без обзира на формално идентичан облик једначина (4.62) и
(4.93) средња температурска разлика се разликује за случај истосмерног и супротносмерног
струјања, јер су ∆t a и ∆t b различито дефинисани.

4.3.4 Веза карактеристичних параметара

Зависност бездимензионих параметра за истосмерни размењивач топлоте гласи
1
ln
1 − P ⋅ (R + 1)
NTU 2 = (4.94)
R +1

односно
1 − exp[− NTU 2 ⋅ (R + 1)]
P= (4.95)
R +1

4.4 РАЗМЕЊИВАЧИ ТОПЛОТЕ СА СЛОЖЕНОМ КОНФИГУРАЦИЈОМ

СТРУЈАЊА ФЛУИДА ПРИ РАЗМЕНИ ТОПЛОТЕ БЕЗ ПРОМЕНЕ ФАЗЕ
Прорачун размењивача топлоте сложене конфигурације струјања флуида, са разменом
топлоте без промене фазе, је сложенији од прорачуна супротносмерних и истосмерних
размењивача. Код ових апарата, у општем случају, постоје секције које су опструјаване
истосмерно, супротносмерно и унакрсно, што отежава извођење општих израза за прорачун
температура радних флуида дуж површине за размену топлоте. Поред тога радни флуиди
могу да кроз апарат струје у више пролаза, при чему се појам пролаза дефинише као
протицање флуида од једног до другог краја размењивача кроз једну секцију апарата. На
слици 3.4, на којој је представљен добошасти размењивач топлоте са пливајућом главом,
флуид који струји кроз цеви, у комори пливајуће главе скреће за 180°, односно протиче кроз
апарат у два пролаза.
Код размењивача топлоте са сложеном конфигурацијом струјања флуида при размени
топлоте без промене фазе, основу за прорачун топлотних параметара чине једначине које су
везане за упрошћене моделе протицања флуида кроз апарате. Свака од основних шема
струјања има своју примену у пракси:
• супротносмерни и истосмерни ток са клипним струјањем оба флуида се срећу код
размењивача цев-у-цев (слика 4.15), али и код плочастих (нпр. шема струјања 1/1 на
сликама 3.13 и 8.6) и добошастих размењивача топлоте који немају попречне преграде;
• комбиновани ток са паралелним клипним струјањем оба флуида при чему један флуид
струји у два пролаза, а други у једном пролазу се среће код добошастих размењивача
топлоте (шематски приказ на слици 4.16);
• унакрсни ток са каналисаним струјањем оба флуида је карактеристичан за цевне
размењиваче са ламеластим ребрима (слика 4.17), као и за компактне размењиваче
(слика 3.16);
• унакрсни ток код размењивача топлоте са неоребреним цевима са каналисаним
струјањем оба флуида, при чему се флуид који струји кроз међуцевни простор меша
после сваког реда цеви (слика 4.18).

a b

Слика 4.15 Супротносмерни (а) и истосмерни (б) ток код размењивача топлоте цев-у-цев

Слика 4.16 Комбиновани ток са паралелним клипним струјањем оба флуида при чему један
флуид струји у два пролаза
 kanalisano
strujawe

kanalisano strujawe

Слика 4.17 Унакрсни ток са каналисаним струјањем оба флуида

kanalisano strujawe sa
me{awem fluida posle
svakog reda cevi

kanalisano strujawe

Слика 4.18 Унакрсни ток код кога оба флуида струје каналисано, при чему се флуид који
струји кроз међуцевни простор меша после сваког реда цеви

4.4.1 Одређивање средње погонске силе процеса

Средња температурска разлика код размењивача топлоте са сложеном конфигурацијом
струјања флуида при размени топлоте без промене фазе је мања од средње температурске
разлике за размењиваче са супротносмерним током и одређује се помоћу релације
∆t sr = ε ⋅ ∆tln,sup (4.96)

где су:
• ε , корекциони фактор за средњу температурску разлику;
• ∆tln,sup , °C , средња логаритамска разлика температура за размењивач топлоте са

супротносмерним током дефинисана једначином (4.62).

Значи топлотна снага се у овом случају може изразити у облику који следи из (4.14) и
(4.96)
Q& = k ⋅ S rt ⋅ ε ⋅ ∆tln,sup (4.97)

При димензионисању површине за размену топлоте пожељно је да за изабрани тип

апарата површина буде што мања, јер се тиме смањују инвестициони трошкови. То
практично значи да, за задате технолошке параметре (протоке и температуре радних
флуида), а поштујући све друге ограничавајуће факторе изложене у одељку 1.6, треба
изабрати конфигурацију струјања флуида такву да производ k ⋅ ε има максималну вредност.
Корекциони фактор се, за различите шеме струјања кроз размењивач, може аналитички
изразити у функцији параметра топлотне ефикасности и односа топлотних еквивалената. За
размењивач топлоте са супротносмерним током флуида је ε = 1 , а за размењивач са
комбинованим током може се успоставити веза бездимензионих параметара који описују рад
размењивача у облику
⎧ 1− P
⎪ ln 1 − R ⋅ P
⎪ za R ≠ 1
ε = ⎨ NTU 2 ⋅ (R − 1) (4.98)
⎪ P
⎪ NTU ⋅ (1 − P ) za R = 1
⎩ 2

4.4.2 Везе топлотних параметара и одговарајући дијаграми за основне шеме струјања

Поред аналитичких израза који повезују топлотне параметре размењивача топлоте у
инжењерској пракси је уобичајено да се користе и одговарајући дијаграми. Поред једначина
и дијаграма који се могу наћи у овом одељку могу се препоручити и литературни извори
Ш4.3Ћ, Ш4.4Ћ и Ш4.5Ћ.

4.5 ПОСТУПАК ДИМЕНЗИОНИСАЊА И КОНТРОЛНОГ ПРОРАЧУНА

СТАЦИОНАРНИХ РЕКУПЕРАТИВНИХ РАЗМЕЊИВАЧА ТОПЛОТЕ ПРИ
РАЗМЕНИ ТОПЛОТЕ БЕЗ ПРОМЕНЕ ФАЗЕ
У складу са изложеном општом методологијом прорачуна апарата, код стационарних
рекуперативних размењивача топлоте се може јавити један од следећих случајева:
1. Познате су улазне и излазне температуре топлијег ( t1 p , t1k ) и хладнијег ( t2 p , t2k )

флуида и њихови протоци ( m& 1 , m& 2 ), односно топлотна снага размењивача ( Q& ). Потребно је
одредити површину размењивача ( S rt ).
Процедура прорачуна захтева одређивање следећих величина:
• однос топлотних еквивалената R ;
• параметар топлотне ефикасности P ;
• корекциони фактор за средњу температурску разлику ε за изабрани тип апарата,
односно шему струјања радних флуида;
• средњу температурску разлику ∆t sr ;
• коефицијент пролаза топлоте k .
На основу наведених величина могуће је одредити потребну површину за размену
топлоте ( S rt ).
2. Познате су улазне температуре топлијег ( t1 p ) и хладнијег ( t2 p ) флуида, њихови протоци

( m& 1 , m& 2 ), и конструкционе карактеристике размењивача (тип, геометријски параметри и

површина за размену топлоте S rt ). Потребно је одредити излазне температуре топлијег ( t1k )
и хладнијег ( t2k ) флуида и топлотну снагу размењивача топлоте ( Q& ).
У овом случају потребно је одредити:
• однос топлотних еквивалената R ;
• коефицијент пролаза топлоте k ;
• број јединица преноса топлијег или хладнијег флуида NTU1 или NTU 2 ;
• параметар топлотне ефикасности водећи рачуна о конфигурацији струјања флуида P .
На основу претходних величина могуће је одредити:
• излазне температуре топлијег и хладнијег флуида према изразима
( )
t 2 k = t 2 p + P ⋅ t1 p − t 2 p (4.169)

t1k = t1 p − R ⋅ (t2k − t2 p ) (4.170)

• топлотну снагу размењивача топлоте Q& .

4.6 ПОРЕ\ЕЊЕ ТОПЛОТНИХ ПЕРФОРМАНСИ СТАЦИОНАРНИХ

РЕКУПЕРАТИВНИХ РАЗМЕЊИВАЧА ТОПЛОТЕ СА ИСТОСМЕРНИМ И
СУПРОТНОСМЕРНИМ ТОКОМ ФЛУИДА ПРИ РАЗМЕНИ ТОПЛОТЕ БЕЗ
ПРОМЕНЕ ФАЗЕ
Поређење размењивача топлоте са супротносмерним и истосмерним током флуида се
може извести тако што се могу упоредити топлотне снаге размењивача под следећим
условима:
• размењивачи топлоте имају исте геометријске карактеристике (што значи и површине);
• температуре флуида на улазу у апарат су једнаке;
• специфични топлотни капацитети флуида за оба апарата су једнаки;
• коефицијенти пролаза топлоте су једнаки за оба апарата.
Топлотна снага размењивача топлоте са супротносмерним током флуида износи
(
Q& sup = k ⋅ S rt ⋅ ∆t sr , sup = Psup ⋅ m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ t1 p − t2 p ) (4.171)

Топлотна снага размењивача топлоте са истосмерним током флуида је

(
Q& ist = k ⋅ S rt ⋅ ∆t sr ,ist = Pist ⋅ m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ t1 p − t2 p ) (4.172)

Однос топлотних снага се дефинише на следећи начин

Qist
Ω= (4.173)
Qsup

па следи
 Pist
Ω= (4.174)
Psup

Заменом одговарајућих вредности из једначина (4.95) и (4.67) добиће се зависност

⎧ {1 − R ⋅ exp[NTU 2 ⋅ (R − 1)]}⋅ {1 − exp[− NTU 2 ⋅ (R + 1)]}
⎪⎪ za R ≠ 1
Ω=⎨
(R + 1) ⋅ {1 − exp[NTU 2 ⋅ (R − 1)]} (4.175)
⎪
(NTU 2 + 1) ⋅ [1 − exp(− 2 ⋅ NTU 2 )] za R = 1
⎪⎩ 2 ⋅ NTU 2

која је приказана на слици 4.28.

Анализом једначине (4.175) за два специјална случаја R → 0 и R → ∞ добиће се Ω = 1 ,
што значи да размењивачи топлоте са истосмерним и супротносмерним током флуида
једнако ефикасно размењују топлоту само у случају када се температура једног од флуида
занемарљиво мало, односно практично ни мало, не мења дуж површине размењивача. То је
случај када један од радних флуида прелази из једног у друго агрегатно стање, при чему је у
питању једнокомпонентни флуид, а процес промене фазе се одвија при сталном притиску у
систему. Може се показати да исти закључак важи и у случају било које сложене
конфигурације струјања флуида кроз апарат.

1.0
NTU2 = 0.2

0.4
0.9
0,6
0.8
1
0.8
1.5
Ω

2
0.7
3

0.6 5
7

0.5
0.01 0.1 1 10 100
R

Слика 4.28 Однос топлотних снага размењивача топлоте са истосмерним и

супротносмерним током
4.7 СТАЦИОНАРНИ РЕКУПЕРАТИВНИ РАЗМЕЊИВАЧИ ТОПЛОТЕ СА
РАЗМЕНОМ ТОПЛОТЕ ПРИ ПРОМЕНИ ФАЗА
Код одређеног броја топлотних операција обавља се промена фазе једног или оба радна
флуида.
 Код реалних размењивача топлоте флуид који се кондензује може ући у апарат као
прегрејана, сувозасићена или влажна пара, док је кондензат на излазу иа апарата, у највећем
броју случајева, течност на температури нижој од температуре кондензације (потхлађени или
прехлађени кондензат). Такође, у случају испаравања, флуид улази у апарат најчешће као
потхлађена течност, док се на излазу може добити пара која је влажна, сувозасићена или
прегрејана.
У овом одељку ће се разматрати случајеви кондензације и испаравања
једнокомпонентних флуида при константном притиску, при чему се размењена топлота
троши само на промену фазе укупне количине флуида. Такође, сматраће се да су
коефицијент пролаза топлоте и специфични топлотни капацитет флуида који не мења фазу
константни дуж површине за размену топлоте.

4.7.1 Стационарни рекуперативни размењивачи топлоте са разменом топлоте при

кондензацији паре
Ако се једнокомпонентна сувозасићена пара кондензује на сталном притиску, без
потхлађивања кондензата, то значи да је температура кондензације константна дуж апарата и
једнака температури топлијег флуида ( t1 p = t1k = t kond = const ). На слици 4.29 је приказана

операциона линија процеса.

При кондензацији специфични топлотни капацитет топлијег флуида износи
⎛ ∂h ⎞
c p1 = ⎜⎜ 1 ⎟⎟ → ∞ (4.176)
⎝ ∂t1 ⎠ p1

где је h1 , J/kg , специфична енталпија топлијег флуида.

То значи да однос топлотних еквивалената тежи нули ( R → 0 ) па на основу разматрања
из одељка 4.6 следи да размена топлоте у овом случају не зависи од конфигурације струјања
унутар апарата (супротносмерни, истосмерни или комбиновани ток), тј. ε = 1 .
k ⋅ S rt t kond − t 2 p
NTU 2 = = ln (4.179)
m& 2 ⋅ c p 2 t kond − t 2

t1 p = t1k = tkond

t2 k

t2 p
a b
S rt S
 Слика 4.30 Дијаграм промена температура радних флуида при кондензацији
Средња температурска разлика се израчунава на уобичајени начин
∆t a − ∆t b
∆t sr = = ∆tln (4.184)
∆t
ln a
∆t b

Топлотна снага апарата је

(
Q& = m& 1 ⋅ r1 = m& 2 ⋅ c p 2 ⋅ t2k − t2 p ) (4.185)

где је r1, J/kg , топлота кондензације топлијег флуида.

4.7.2 Размењивачи топлоте са разменом топлоте при испаравању течности

При испаравању једнокомпонентне течне фазе на сталном притиску, при чему она
улази у апарат на температури кључања а напушта га као сувозасићена пара, температура
хладнијег флуида је једнака температури испаравања и константна је дуж површине за
размену топлоте ( t 2 p = t 2k = tisp = const ). На слици 4.31 је приказана је операциона линија

процеса.
У случају испаравања специфични топлотни капацитет хладнијег флуида је
⎛ ∂h ⎞
c p 2 = ⎜⎜ 2 ⎟⎟ → ∞ (4.187)
⎝ ∂t 2 ⎠ p2

где је h2 , J/kg , специфична енталпија хладнијег флуида.

У овом случају однос топлотних еквивалената тежи бесконачно великој вредности
( R → ∞ ) и у складу са закључком из одељка 4.6. следи да ефикасност размене топлоте у овом
случају не зависи од конфигурације апарата (супротносмерни, истосмерни или комбиновани
ток), тј. ε = 1 .
t

t1 p

t1k

t2 p = t2k = tisp

a b
S rt S

Слика 4.32 Дијаграм промена температура радних флуида при испаравању

Број јединица преноса топлијег флуида у овом случају износи
k ⋅ S rt t1 p − tisp ∆t
NTU1 = = ln = ln a (4.193)
m& 1 ⋅ c p1 t1k − tisp ∆t b

па је средња температурска разлика

односно
∆t a − ∆t b
∆t sr = = ∆tln (4.195)
∆t
ln a
∆t b

што значи да је средња температурска разлика једнака средњој логаритамској разлици

температура.
Топлотна снага апарата износи
( )
Q& = m& 1 ⋅ c p1 ⋅ t1 p − t1k = m& 2 ⋅ r2 (4.196)

где је r2 , J/kg , топлота испаравања хладнијег флуида.

4.7.3 Размењивачи топлоте са разменом топлоте при кондензацији топлијег и

испаравању хладнијег флуида
У овом случају сматра се да је у питању кондензација једнокомпонентне сувозасићене
паре без потхлађивања кондензата и испаравање једнокомпонентне течности која у апарат
улази на температури кључања и напушта га као сувозасићена пара, при чему су оба радна
флуида на константном притиску. То значи да је температура кондензације константна
( t1 p = t1k = t kond = const ), као и температура испаравања ( t 2 p = t 2k = tisp = const ).

С обзиром да се температуре радних флуида не мењају дуж пута размене топлоте

(слика 4.33) средња температурска разлика износи
∆t sr = tkond − tisp (4.198)

Топлотна снага размењивача топлоте овог типа је

Q& = m& 1 ⋅ r1 = m& 2 ⋅ r2 (4.199)

4.9 МЕТОДОЛОГИЈА ПРОРАЧУНА СТАЦИОНАРНИХ РЕКУПЕРАТИВНИХ

РАЗМЕЊИВАЧА ТОПЛОТЕ КОД КОЈИХ СЕ КОЕФИЦИЈЕНТ ПРОЛАЗА
ТОПЛОТЕ ЗНАЧАЈНО МЕЊА
Као што је већ раније наведено целокупна методологија прорачуна рекуперативних
размењивача топлоте је изведена под претпоставком да се коефицијент пролаза топлоте
веома мало мења дуж површине размењивача топлоте, односно под претпоставком да се
прорачун може спроводити са довољном тачношћу помоћу осредњене вредности
коефицијента пролаза топлоте.
У стварности, коефицијент пролаза топлоте се мења дуж површине размењивача, јер се
и коефицијенти прелаза топлоте, који зависе од термофизичких својстава флуида (у првом
реду од густине и вискозности) и режима струјања, мењају од пресека до пресека. Ако
промена коефицијената прелаза топлоте дуж површине за размену топлоте није значајна,
онда се применом коефицијената прелаза топлоте израчунатим при средњим температурама
флуида не чини значајна грешка.
 Међутим, ако се термофизичка својства знатно мењају са температуром, или ако дуж
површине за размену топлоте долази до прелаза из ламинарног у турбулентно струјање, и
обратно, овај упрошћени поступак може довести до значајних грешака. То је посебно
изражено код јако вискозних флуида, који могу бити и нењутновски флуиди, што додатно
усложњава проблем. У оваквим случајевима размењивач треба поделити на сегменте, па
онда извршити прорачун за сваки сегмент посебно, што може бити веома компликован
поступак, чак и уз примену рачунара.
Укупна топлотна снага се тада израчунава помоћу израза
n n
Q = ∑ Qi = ∑ ki ⋅ Si ⋅ ∆t sr ,i (4.212)
i =1 i =1

где су:
• Qi , W , топлотна снага i − тог сегмента;

• ki , W/(m 2 ⋅ K) , коефицијент пролаза топлоте на i − тог сегменту;

• Si , m 2 , површина за размену топлоте i − тог сегмента;

• ∆t sr ,i , °C , средња температурска разлика на i − том сегменту.

4.10 КОЕФИЦИЈЕНТ ПРОЛАЗА ТОПЛОТЕ

Коефицијент прелаза топлоте
(
Q& = α ⋅ S rt ⋅ t z − t f )
зависи од облика површине преко које струји флуид, протока (брзине) струјања и
термофизичких својстава флуида. Проучава се у предмету Процесни феномени у 7. семестру.
Коефицијент пролаза топлоте представља реципрочну вредност укупног отпора
пролазу топлоте, који се састоји од појединачних отпора прелазу топлоте (флуид-зид) и
отпора провођењу толоте (зид).
Топлотна снага размењивача топлоте се може, према једначини (4.14), за цео
размењивач написати у облику
Q& = k ⋅ S rt ⋅ ∆t sr = k ref ⋅ S ref ⋅ ∆t sr (4.225)

при чему се, као што је поменуто, за коефицијент пролаза топлоте ( k , W/(m 2 ⋅ K) ) користи

осредњена вредност дуж површине за размену топлоте ( S rt , m 2 ).

С обзиром да се површина за размену топлоте ( S rt ) у општем случају може изразити
преко једне од површина које су у додиру са радним флуидима ( S ref ), треба водити рачуна да

се и коефицијент пролаза топлоте мора прецизно дефинисати за исту референтну површину

( k ref , W/(m 2 ⋅ K) ).
4.10.1 Коефицијент пролаза топлоте за глатке површине
Основни случајеви глатких површина који се јављају код рекуперативних размењивача
топлоте су цилиндрична површина (цев) и равна површина (лист). Поред ових срећу се и
различити облици овалних површина (елипсасте, итд.), али веома ретко.
За цилиндричну површину (цев) ће бити
1 1 S ref S ref 1 S ref S ref
= ⋅ + Ru ⋅ + Rz + ⋅ + Rs ⋅ (4.226)
k ref αu Su Su αs Ss Ss

где су:
• α u , W/(m 2 ⋅ K) , коефицијент прелаза топлоте између флуида и унутрашње стране цеви;

• α s , W/(m 2 ⋅ K) , коефицијент прелаза топлоте између флуида и спољашње стране цеви;

• Ru , m 2 ⋅ K/W , отпори провођењу топлоте услед запрљања унутрашње стране цеви;

• Rs , m 2 ⋅ K/W , отпори провођењу топлоте услед запрљања спољашње стране цеви;

• R z , m 2 ⋅ K/W , отпори провођењу топлоте кроз зид

S ref d
Rz = ⋅ ln s (4.227)
2 ⋅ π ⋅ Lc ⋅ λ z du

• λ z , W/(m ⋅ K) , топлотна проводност материјала зида цеви;

• Su , m 2 , површина унутрашње стране цеви

S u = π ⋅ d u ⋅ Lc (4.228)

• Ss , m2 , спољашња површина цеви

S s = π ⋅ d s ⋅ Lc (4.229)

• S ref , m 2 , референтна површина;

• d u , m , унутрашњи пречник цеви;

• d s , m , спољашњи пречник цеви;

• Lc , m , дужина цеви.

Уколико се за референтну површину усвоји спољашња површина цеви ( S ref = S s ) израз

(4.226) добија облик

1 ⎛ 1 ⎞ d 1
= ⎜⎜ + Ru ⎟⎟ ⋅ s + R z + + Rs (4.230)
ks ⎝ αu ⎠ ud α s

при чему је
ds d
Rz = ⋅ ln s (4.231)
2 ⋅ λz du

У случају када је референтна унутрашња површина цеви ( S ref = Su ) добија се израз

 1 1 ⎛ 1 ⎞ d
= + Ru + R z + ⎜⎜ + Rs ⎟⎟ ⋅ u (4.232)
ku α u α
⎝ s ⎠ ds

при чему су отпори провођењу топлоте зида цеви

du d
Rz = ⋅ ln s (4.233)
2 ⋅ λz du

У случају да је цев вишеслојна (са n слојева) отпори провођењу топлоте кроз зид цеви
у изразу (4.231) рачунају се по обрасцу
n
d 1 d
Rz = s ⋅ ∑ ⋅ ln i +1 (4.234)
2 i =1 λ z , i di

а у изразу (4.233) по обрасцу

n
d 1 d
Rz = u ⋅ ∑ ⋅ ln i +1 (4.235)
2 i =1 λ z ,i di

где су:
• d i , m , унутрашњи пречник i -тог слоја;
• d i +1 , m , спољашњи пречник i -тог слоја;

• λz,i , W/(m ⋅ K) , топлотна проводност i -тог слоја.

Коефицијент пролаза топлоте за равну површину се одређује на основу једначине

1 1 1
= + R1 + Rz + + R2 (4.236)
k α1 α2

где су:
• α1 , W/(m 2 ⋅ K) , коефицијент прелаза топлоте са стране топлијег флуида;

• α 2 , W/(m2 ⋅ K) , коефицијент прелаза топлоте са стране хладнијег флуида;

• R1 , m 2 ⋅ K/W , отпори провођењу топлоте услед запрљања са стране топлијег флуида;

• R2 , m 2 ⋅ K/W , отпори провођењу топлоте услед запрљања са стране хладнијег флуида;

• R z , m 2 ⋅ K/W , отпори провођењу топлоте кроз зид

δz
Rz = (4.237)
λz

• δ z , m , дебљина зида.

Ако се зид састоји из n слојева отпори провођењу топлоте кроз зид у изразу (4.237)
рачунају се по обрасцу
n
δi
Rz = ∑ (4.238)
λ
i =1 z , i

где је δ z ,i , m , дебљина i -тог слоја.

4.10.6 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте
У табелама 4.1 до 4.8 су дате оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте,
за различите радне флуиде и различите типове рекуперативних размењивача, према већем
броју литературних извора Ш4.3Ћ, Ш4.15Ћ, Ш4.16Ћ. Треба поменути да, у пракси, постоји
одређен број случајева када се вредности из табела 4.1 до 4.8 значајно разликују од стварних
вредности утврђених теренским испитивањима. Уз ову напомену следи да се вредности из
табела 4.1 до 4.8 могу користити за грубе процене величине апарата, а такође и као почетне
вредности при прорачуну топлотних перформанси размењивача.
Табела 4.1 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за размењиваче топлоте
цев-у-цев
Топлији флуид Хладнији флуид k , W/(m 2 ⋅ K)

Гасови, 1 bar Гасови, 1 bar 10 ÷ 35

Гасови, 1 bar Гасови, 250 bar 20 ÷ 60
Гасови, 250 bar Гасови, 250 bar 150 ÷ 500
Гасови, 250 bar Течност 200 ÷ 600
Течност Течност 300 ÷ 1400

Табела 4.2 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за добошасте

размењиваче топлоте при размени топлоте без промене фазе
Топлији флуид Хладнији флуид k , W/(m 2 ⋅ K)

Гасови Водени раствори соли 15 ÷ 250

Гасови, 1 bar Гасови, 1 bar 5 ÷ 35
Гасови, 1 bar Вода 15 ÷ 70
Гасови, 250 bar Гасови, 250 bar 150 ÷ 500
Гасови, 250 bar Вода 200 ÷ 400
Лака уља Лака уља 100 ÷ 400
Лака уља Вода 350 ÷ 900
Органски растварачи Органски растварачи 100 ÷ 350
Органски растварачи Вода 250 ÷ 750
Органски растварачи Водени раствори соли 150 ÷ 500
Продукти сагоревања Органске паре 30 ÷ 100
Продукти сагоревања Водена пара 30 ÷ 100
Тешка уља Тешка уља 50 ÷ 300
Тешка уља Вода 60 ÷ 300
 Вода Вода 500 ÷ 1500
Вода Водени раствори соли 600 ÷ 1200
Нафта Вода 250 ÷ 400
Биљна уља Вода 100 ÷ 300

Табела 4.3 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за добошасте

кондензаторе
Топлији флуид Хладнији флуид k , W/(m 2 ⋅ K)
Водена пара Вода 1000 ÷ 4000
Водена пара Органски растварачи 500 ÷ 1000
Водена пара Лака уља 300 ÷ 900
Водена пара Тешка уља 60 ÷ 450
Водена пара Гасови 30 ÷ 300
Алкохолна пара Вода 500 ÷ 1100
Органске паре Вода 700 ÷ 1000
Органске паре са некондензујућим гасовима Вода 500 ÷ 700
Пара под вакумом Вода 200 ÷ 500
Табела 4.4 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за добошасте
испариваче
Топлији флуид Хладнији флуид k , W/(m 2 ⋅ K)
Водена пара Водени раствори са природном циркулацијом 600 ÷ 1700
Водена пара Водени раствори са принудном циркулацијом 900 ÷ 3000
Водена пара Вискозне течности 300 ÷ 900
Амонијачна пара Водени раствори соли 200 ÷ 800

Табела 4.5 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за размењиваче са

оребреним цевима (коефицијент пролаза сведен на унутрашњу површину цеви, топлији
флуид струји кроз цеви)
Топлији флуид Хладнији флуид k , W/(m 2 ⋅ K)

Вода Ваздух 300 ÷ 450

Лака органска једињења Ваздух 50 ÷ 150
Тешка органска једињења Ваздух 300 ÷ 700
Гасови 5 ÷ 10 bar Ваздух 50 ÷ 100
Гасови 10 ÷ 30 bar Ваздух 100 ÷ 300
Кондензација угљоводоника Ваздух 300 ÷ 600
 Водена пара Ваздух 700 ÷ 800
Амонијак Ваздух 550 ÷ 700
Фреони Ваздух 300 ÷ 450
Водена пара Гас 10 ÷ 50

Табела 4.6 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за шаржне

размењиваче топлоте - дупликаторе
Омотач Резервоарски простор k , W/(m 2 ⋅ K)
Водена пара Вода и разблажени водени раствори 500 ÷ 1700
Водена пара Лака органска једињења 250 ÷ 500
Вода Вода и разблажени водени раствори 150 ÷ 500
Вода Лака органска једињења 150 ÷ 300

Табела 4.7 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за шаржне

размењиваче топлоте са цевном змијом
Цевна змија Базен - резервоарски простор k , W/(m 2 ⋅ K)

Са природном циркулацијом
Водена пара Водени раствори 500 ÷ 1000
Водена пара Лака уља 200 ÷ 300
Водена пара Тешка уља 70 ÷ 150
Водени раствори Вода 200 ÷ 500
Водена пара Биљна уља 120 ÷ 200
Водена пара Раствори шећера у води 250 ÷ 1400
Лака уља Вода 100 ÷ 150
При раду са мешалицом
Водена пара Водени раствори 400 ÷ 1700
Водена пара Лака уља 300 ÷ 500
Водена пара Тешка уља 200 ÷ 400
Водени раствори Вода 400 ÷ 700
Лака уља Вода 200 ÷ 300
Водена пара Биљна уља 220 ÷ 400
Вода Биљна уља 150 ÷ 400
Вода Вода 600 ÷ 2000
 Табела 4.8 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за листасте
размењиваче топлоте
Тип Радне материје k , W/(m 2 ⋅ K)

Вода – гас 20 ÷ 60
Плочасти Вода - течност 350 ÷ 2500
Водена пара - течност 800 ÷ 2500
Гас – гас 10 ÷ 35
Матрични
Гас – течност 20 ÷ 60
Течност - течност 500 ÷ 2500
Спирални
Водена пара - течност 900 ÷ 2500

4.10.7 Прљање површине за размену топлоте

У току рада размењивача топлоте долази до смањења топлотне снаге услед прљања
површине за размену топлоте. То се дешава услед хватања честица чврсте фазе за радну
површину апарата, при чему се чврста фаза већ налази или се ствара у флуиду за време
процеса размене топлоте.
Слој талога који се образује на површини размењивача има малу температурску
проводност и може битно да утиче на смањење коефицијента пролаза топлоте.
При прорачуну коефицијента пролаза топлоте ова појава се мора узети у обзир и то се
чини преко отпора провођењу топлоте услед запрљања.
У последње време је овој проблематици посвећена велика пажња, али треба нагласити
да не постоје поуздани методи за прецизно одређивање отпора провођењу топлоте услед
запрљања. То се може објаснити чињеницом да постоји мноштво различитих врста запрљања
по својој природи, при чему се свака врста разликује по механизму формирања талога и
зависи од великог броја различитих фактора. Генерално се може рећи да на интензитет
запрљања површине за размену топлоте битно утичу следећи фактори:
• геометријске карактеристике површине за размену топлоте;
• термофизичка својства флуида и примеса у флуиду које стварају запрљање;
• температура флуида;
• температура површине за размену топлоте;
• квалитет и материјал површине за размену топлоте;
• брзина струјања флуида кроз апарат;
• дебљина слоја талога на радним површинама, односно време рада размењивача између
два чишћења.
Запрљање површине размењивача топлоте може бити последица кристализације, појаве
чврсте фазе услед хемијске реакције која се јавља у флуиду, механичког таложења
постојећих честица чврсте фазе у флуиду, биолошког запрљања услед присуства
микроорганизама у флуиду, корозије металне површине или комбинованог дејства свих
набројаних фактора.
Ако на интензитет запрљања утичу битно температура флуида и зидова размењивача
(при полимеризацији или кристализацији која се може јавити у флуидној струји) треба
размотрити могућност примене шеме са истосмерним током флуида која обезбеђује ниже и
уједначеније вредности поменутих температура.
Интензитет запрљања је мањи на површинама мање храпавости (квалитетнија обрада
саме површине), јер је у том случају отежано хватање талога за површину, као и на
површинама које се израђују од квалитетнијих материјала (бакар, нерђајући челик) и које
нису подложне интензивној корозији.
Брзина струјања флуида преко површине такође утиче на интензитет запрљања. У
општем случају, што је већа брзина струјања мање је интензивно таложење чврстих честица
за саму површину. Тако се нпр. за случај протицања циркулационе воде са кулом за хлађење
у систему препоручују брзине воде кроз размењивач веће од 1,8 м/с управо из поменутих
разлога.
Чешће чишћење размењивача топлоте може битно да утиче на величину коефицијента
пролаза топлоте, а самим тим и на површину, односно величину, па и на цену размењивача.
Што је краћи период између два чишћења мањи су отпори пролазу топлоте услед запрљања
па се смањују инвестициони трошкови опреме. Са друге стране често чишћење апарата
повећава трошкове одржавања и губитке у производњи услед застоја. Све то указује на
сложеност овог проблема, као и на чињеницу да га треба решавати од случаја до случаја.
Већина података о запрљању који се срећу у литератури се односе на добошасте
размењиваче, при чему се увек сматра да су ти отпори једнаки са стране цеви и са стране
међуцевног простора, што углавном не одговара реалној ситуацији, јер је познато да
интензитет запрљања зависи поред горе набројаних фактора и од геометрије апарата
(односно струјног простора), што значи да су услови који утичу на појаву талога различити
за флуиде који протичу кроз један размењивач.
Оријентационе вредности отпора провођењу топлоте услед запрљања за добошасте
размењиваче топлоте су дате у табели 4.9 Ш4.17Ћ, Ш4.3Ћ, Ш4.16Ћ, Ш4.15Ћ.
Отпори провођењу топлоте услед запрљања дефинисани на овај начин не узимају у
обзир време рада апарата. Треба имати у виду да се у време стартовања новог размењивача
(чисте површине) постиже максимална снага апарата, која се током рада смањује. Уколико се
прљање површине за размену топлоте узима на начин како је то препоручено у табели 4.9
долазимо до ситуације да је приликом стартовања топлотна снага апарата већа од захтеване,
а после извесног времена рада се устаљује на захтеваној вредности уколико је правилно
процењен отпор пролазу топлоте услед запрљања.
Табела 4.9 Оријентационе вредности отпора провођењу топлоте услед запрљања за
добошасте размењиваче топлоте
Флуид R, m 2 ⋅ K/kW
Речна вода 0,1 ÷ 0,35
Морска вода 0,3 ÷ 1
Циркулациони систем са кулом за хлађење воде 0,15 ÷ 0,35
Градска вода, омекшана 0,2 ÷ 0,35
Градска вода, неомекшана 0,5 ÷ 1
Кондензат водене паре 0,2 ÷ 0,65
Водена пара 0,1 ÷ 0,25
Водена пара са уљем у траговима 0,2 ÷ 0,5
Водени раствори соли 0,2 ÷ 0,35
Ваздух и индустријски гасови 0,1 ÷ 0,2
Продукти сагоревања 0,2 ÷ 0,5
Органске паре 0,2
Органске течности 0,2
Лаки угљоводоници 0,2
Тешки угљоводоници 0,5
Органска једињења на температури кључања 0,4
Органска једињења при кондензацији 0,2
Расхладни флуиди (амонијак, фреони) 0,2
Мерења радних параметара размењивача топлоте се иначе врше у циљу прикупљања
информација о смањењу топлотне снаге апарата са временом, односно ради утврђивања
времена рада апарата између два чишћења. На бази испитивања перформанси размењивача
топлоте цев-у-цев, израђеног од угљеничног челика, добијен је дијаграм приказан на слици
4.36, Ш4.19Ћ. Топлији флуид је био геотермална вода, која је због великог присуства
неорганских једињења веома склона стварању талога, док је хладнији флуид била вода из
водовода. С обзиром на варијације протока и температура радних флуида може се
констатовати да апарат није радио у стационарном режиму, али је утврђено да се за време
трајања експеримента (90 дана) отпор провођењу топлоте услед запрљања повећавао
линеарно са временом, што је било и очекивано с обзиром на својства геотермалне воде ( k 0
је дефинисан уз једначину (4.280)).
 1200

1100
k0
1000

k, W/(m *K)
900
2

800

700

600
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
τ, dan

Слика 4.36 Промена коефицијента пролаза топлоте због запрљања површина за размену
топлоте за описани експеримент
Запрљање плочастих размењивача топлоте је знатно мање од запрљања добошастих
размењивача, што се објашњава пре свега интензивном турбуленцијом флуида дуж
профилисаних плоча. Отпори провођењу топлоте услед запрљања у овом случају су знатно
мањи од вредности које се препоручују за добошасте размењиваче, што указује на сложеност
ове проблематике Ш4.20Ћ. У табели 4.10 налазе се вредности отпора провођењу топлоте
услед запрљања за плочасте размењиваче топлоте.
Табела 4.10 Оријентационе вредности отпора провођењу топлоте услед запрљања за
плочасте размењиваче топлоте
Флуид R, m 2 ⋅ K/kW
Дестилисана вода 0,01
Речна вода 0,05
Морска вода 0,05
Циркулациони систем са кулом за хлађење воде 0,04
Градска вода, омекшана 0,02
Градска вода, неомекшана 0,05
Водена пара 0,01
Органске течности 0,01 ÷ 0,03

Ознаке
1. A , m2 , 2. површина попречног пресека
3. Bi , 4. Биов број
5. c p , J/(kg ⋅ K) , 6. специфични топлотни капацитет при сталном притиску

7. d, m , 8. пречник цеви
9. e, J/kg , 10. специфична енергија
11. Eaps , 12. апсолутна топлотна ефикасност размењивача топлоте

13. Erel , 14. релативна топлотна ефикасност размењивача топлоте

15. g , m/s 2 , 16. убрзање силе теже

17. h, J/kg , 18. специфична енталпија

19. h, m , 20. висина

21. k , W/(m 2 ⋅ K) , 22. коефицијент пролаза топлоте

23. l, m , 24. дужина

25. Lap , m , 26. дужина апарата

27. Lc , m , 28. дужина цеви

29. m& , kg/s , 30. масени проток

31. NTU , 32. број јединица преноса

33. P, 34. параметар топлотне ефикасности
35. Q, J , 36. количина топлоте

37. Q& , W , 38. топлотна снага

39. r , J/kg , 40. топлота промене фазе

41. R, 42. однос топлотних еквивалената
43. R, m 2 ⋅ K/W , 44. отпори провођењу топлоте

45. s, m , 46. корак

47. S, m2 , 48. површина

49. S rt , m 2 , 50. површина за размену топлоте (површина размењивача

топлоте)
51. t , °C , 52. температура

53. V& , m 3 /s , 54. запремински проток флуида

55. Vap , m 3 , 56. запремина апарата

57. w, m/s , 58. брзина

59. z, m , 60. висина
61. α , W/(m 2 ⋅ K) , 62. коефицијент прелаза топлоте

63. δ,m , 64. дебљина

65. ∆t , °C , 66. погонска сила процеса (разлика температура топлијег и
хладнијег флуида)
67. ∆t1, °C , 68. промена температуре топлијег флуида
69. ∆t2 , °C , 70. промена температуре хладнијег флуида
71. ε, 72. корекциони фактор за средњу температурску разлику
73. λ , W/(m ⋅ K) , 74. топлотна проводност
75. η, 76. ефикасност оребрене површине
77. π, 78. однос обима и пречника кружнице
79. θ, 80. ефикасност ребра
81. τ,s , 82. време

Индекси
83. 1, 84. топлији флуид
85. 2, 86. хладнији флуид
87. ар, 88. аритметичка средина
89. еф, 90. ефективно
91. гр, 92. стање на граници
93. исп, 94. испаравање
95. ист, 96. истосмерно
97. к, 98. крајње стање (излаз)
99. конд, 100. кондензација
101. кр, 102. корен ребра
103. лн, 104. логаритамски осредњено
105. маx, 106. максимално
107. мин, 108. минимално
109. мр, 110. међуребарно
111. п, 112. почетно стање (улаз)
113. р, 114. ребро
115. равн, 116. равнотежно стање
117. реф, 118. референтно
119. с, 120. спољашње
121. ср, 122. средње (осредњено)
123. суп, 124. супротносмерно
125. у, 126. унутрашње
127. з, 128. зид

Литература
4.1 Levenspiel, O.: Chemical Reaction Engineering, John Wiley & Sons, New York, 1972.
4.2 Рамм, В. М.: Абсорбциљ газов, Химиљ, Москва, 1976.
4.3 ***: Heat Exchanger Design Handbook, Hemisphere Publishing, Washington, 1986.
4.4 Turton, R., Ferguson, D., Levenspiel, O.: Charts For The Performance and Design of Heat
Exchangers, Chemical Engineering, 1986.
4.5 Hausen, H.: Warmetbertragung im gegenstrom, gleichstrom und kreutzstrom, Springer -
Verlag, Berlin, 1976.
4.6 Nusselt, NJ.: Tech. Mech. Thermodynam., vol.1 p. 417-422, 1930.
4.7 Јаћимовић, Б., Генић, С.: Топлотне перформансе размењивачке станице са редном
везом размењивача топлоте, Међународни симпозијум Енергетика и енергетске
технологије, Нови Сад, 1995.
4.8 Јаћимовић, Б., Генић, С., Видовић, С.: Примена плочастих размењивача топлоте у
систему даљинског грејања, 28 Конгрес о грејању, хлађењу и климатизацији, Београд,
1997.
4.9 Colburn, A. P.: Industrial Engineering Chemistry, vol. 23., 1933.
4.10 Бакластов, А. М.: Промyшленнyе тепломассообменнyе процессy и установки,
Xнергоатомиздат, Москва, 1986.
4.11 Ројзен, Л. И., Дулћкин, И. Н.: Тепловој расчет оребреннyх поверхностеј, Xнергиљ,
Москва, 1977.
4.12 Kern, D. Q., Kraus, A. D.: Extended Surface Heat Transfer, McGraw-Hill, New York, 1972.
4.13 McCabe, W. L., Smith, J. C.: Unit Operations of Chemical Engineering, McGraw-Hill, New
York, 1976.
4.14 Стасњлљвичњс, Њ. К., Скринска, А. Њ.: Теплоотдача поперечно - обтекаемyх пучков
ребристyх труб, Минтис, Вилћнус, 1974.
4.15 Theil, H.: Utilaje Termice, Facultatea de Mecanica, Timisoara, 1981.
4.16 Perry, R. H., Green, D.: Perry's Chemical Engineers' Handbook, McGraw-Hill, New York,
1997.
4.17 Standards of Tubular Exchanger Manufacturers Association, Tubular Exchanger
Manufacturers Association Inc., New York, 1978.
4.18 Павлов, К. Ф., Романков, П. Г., Носков, А. А.: Примерy и задачи по курсу процессов и
аппаратов химическој технологии, Химиљ, Ленинград, 1981.
4.19 Милановић, П.: Материјали и опрема за коришћење геотермалне енергије, ИХТМ
Београд, 2002.
4.20 Bhatia, M. V., Cheremisinoff, P. N.: Heat Transfer Equipment, Technomic Publishing,
Lancaster, 1980.
4.21 McCabe, W. L., Robinson, C. S.: Industrial Engineering Chemistry, Vol. 16., 1924.
4.22 Jaćimović, B., Genić, S.: Charts for Mean Fluid Temperatures in Surface Heat Exchangers,
III Minsk International Heat and Mass Transfer Forum, Minsk, Belarus, 1996.