HIDROELEKTRANE - Opste Napomene, Definicije, Proracuni

Факултет инжењерких наука Универзитета у Крагујевцу
САДРЖАЈ:
1.
Увод..........................................................................................................................................5
1.1 Енергија...........................................................................................................................5
1.1.1 Трансформација енергије........................................................................................5
1.1.2 Извори енергије........................................................................................................7
1.2 Потрошња примарне енергије......................................................................................7
2. Хидроенергија.....................................................................................................................10
2.1 Хидропотенцијал..........................................................................................................11
2.2 Добијање електричне енергије из хидропотенцијала...............................................12
2.3 Удео хидроелектричне енергије у производњи електричне енергије......................14
2.4. Производња хидроелекртичне енергије у свету.......................................................16
2.5 Највеће хидроелектране у свету.................................................................................16
2.6 Хидропотенцијал у Србији...........................................................................................17
3.Хидроелектране...................................................................................................................18
3.1 Дефиниција хидроелетране.........................................................................................18
3.2 Подела хидроелектрана...............................................................................................19
3.2.1 Подела хидроелектрана према инсталисаној снази..........................................19
3.2.2 Подела хидроелектрана према количини воде и висини воденог тока............19
3.2.3 Подела хидроелектрана према положају машинске зграде..............................20
3.2.4 Подела хидроелектрана према начину регулисања протока............................22
3.3 Делови хидроелектране................................................................................................24
3.3.1 Брана.......................................................................................................................24
3.3.2 Захват.....................................................................................................................25
3.3.3 Довод воде...............................................................................................................25
3.3.4 Водостан................................................................................................................26
3.3.5 Цевовод под притиском........................................................................................26
3.3.6 Машинска зграда и одвод воде.............................................................................26
4.Енергетске машине.............................................................................................................28
4.1 Врсте енергетских машина.........................................................................................28
4.2 Хидраулични мотори....................................................................................................28
4.3 Хидрауличне турбине...................................................................................................29
4.3.1 Акцијске хидрауличне турбине.............................................................................29
4.3.2 Реакцијске хидрауличне турбине.........................................................................30
4.3.3 Врсте турбина.......................................................................................................32
5. Генератори електричне енергије.....................................................................................33
6. Основи хидроенергије.........................................................................................................34
6.1 Први закон термодинамике.........................................................................................34
6.2 Бернулијева једначина..................................................................................................35
6.3 Једначина континуитета............................................................................................40
6.4 Одређивање напора турбине према параметрима турбинског постројења
– нето напор турбине........................................................................................................41
6.5 Снагe и степенi корисности хидрауличних турбина................................................45
6.6 Кавитацијска резерва турбине...................................................................................47
6.7 Кавитацијска резерва турбинског постројења........................................................48
7. Избор параметара турбине при пројектовању хидроелектрана.................................49
7.1 Одређивање бруто напора хидрауличне турбине.....................................................49
7.2 Одређивање нето напора турбине.............................................................................49
7.3 Хидрауличка снага турбине.........................................................................................50

7.4 Механичка снага на излазном вратилу.......................................................................51
7.5 Избор генератора.........................................................................................................51
7.6 Одабир хидрауличне турбине......................................................................................52
8. Хидроелектране и животнa срединa..............................................................................52
Литература:..........................................................................................................................54
1. Увод
1.1 Енергија
Енергија се дефинише као способност тела да врши рад. Ова општа дефиниција је део
основних дефиниција савремене физике и то у оном делу који треба да одговори на
питање о узроку и пореклу природних феномена акције, дејства и силе. Сваки
физички систем поседује енергију у извесној количини. Количина енергије система
није апсолутна вредност, већ релативна у односу на референтно стање. Енергија
физичког система се дефинише као количина механичког рада кога систем може да
произведе када мења своје текуће стање и прелази у референтно стање [1].
Ознака и основна јединица енергије дате су у табели 1.
Табела 1. Ознака и основна јединица енергије

Ознака Јединица
Е Ј=N·m=kg·m2/s2
Енергија се у природи јавља у разним облицима. Основна подела енергије је на

постојане облике и на непостојане облике енергије. Сви облици енергије дати су у
следећој табели (табела 2):
Табела 2. Облици енергије [1] [2]
ОБЛИЦИ ЕНЕРГИЈЕ
НЕПОСТОЈАНИ
ПОСТОЈАНИ ОБЛИЦИ ЕНЕРГИЈЕ
ОБЛИЦИ ЕНЕРГИЈЕ
МЕХАНИЧКА УНУТРАШЊА
транслација
механички рад
кинетичка ротација нуклеарна
вибрација
гравитациона
унутрашња
нуклеарна калорична
потенцијална хемијска топлотна енергија
еластична
хемијска
електромагнетна
1.1.1 Трансформација енергије
Први закон Термодинамике каже да енергија не може бити нити уништена, нити
створена ни из чега, али да се може претварати из једног облика у други [3].
5
При сагоревању горива, хемијска енергија се претвара у топлотну енергију. Топлотна

енергија ослобођена у процесу сагоревања у котловском постројењу претвара воду у
водену пару. На тај начин се топлотна енергија трансформише у енергију водене
паре. Струјна енергија радног флуида (водене паре) трансформише се у механички
рад у парним турбинама интеракцијом радног флуида и лопатица радног кола парне
турбине. На крају се механички рад претвара у електричну енергију у генератору
струје. На овај начин се добија електрична енергија у термоелектранама, а циклус по
коме ова постројења раде је деснокретни циклус и назива се Ранкинеов циклус.
Електрична енергија која је добијена у овом циклусу, системом транспорта се одводи

потрошачима (корисницима електричне енергије).
Електрична енергија се у домаћинствима и индустрији поново трансформише у

облике енергије који могу бити искоришћени (финални облици енергије). Поновна
трансформација енергије, овог пута електричне у друге облике енергије врши се
помоћу разних машина. Тако електричну енергију према потреби трансформишемо у
топлотну, механичку или светлосну...
Разни поступци трансформација енергије у финални облик, приказани су на слици 1.
Слика 1. Примарни, трансформациони и финални облици енергије [4]
6
Ланац транформација енергије подразумева претварање примарног облика енергије у

њен финални облик. Прва карика у овом ланцу транформација мора да буде извор
енергије (материја или тело које поседује енергију која може да се искористи за
трансформацију; тело које има енергетског потенцијала). Последња карика у ланцу
транформација је корисник енергије, чиме је је овај циклус затворен. Битно је
напоменути да се не може цео износ енергије коју поседује извор добити на крају као
финални облик. Саме трансформације одузимају део енергије да би се уопште и
одвијале, такође се и у самом транспорту губи део енергије. До крајњег корисника
стиже мањи износ енергије од оног који је поседовао извор енергије (слика 1).
1.1.2 Извори енергије
Извори енергије се могу класификовати на више начина у зависности од критеријума

по коме се врши класификација.
У зависности од тога да ли се енергија из датог извора може користити директно или

индиректнo, извори енергије се деле на:
 примарне изворе енергије;

 секундарне изворе енергије.
Примарни извори енергије се према нивоу коришћења деле на:
 конвенционалне изворе енергије;

 неконвенционалне изворе енергије.
Према периоду обновљивости, примарни извори енергије деле се на (слика 1):
 „обновљиве“ изворе енергије (енергија ветра, Сунца, енергија биомасе,

геотермална енергија, хидроенергија, енергија плиме и осеке, топлота мора);
 „необновљиве“ изворе енергије (угаљ, нафта, природни гас, нуклеарна
енергија).
1.2 Потрошња примарне енергије
Свету треба све више и више енергије. Стални пораст популације за собом доноси и
константно веће потребе за енергијом и човечанство је у непрестаној потрази за
изворима енергије који би покрили енергетске потребе. Постоје времена кад се
потражња за енергијом привремено смањи (глобалне финанцијске кризе и глобалне
рецесије), али такви догађаји су пролазни и након што се заврше, глад за енергијом је
опет све већа и већа [5].
На слици 2. приказана je пројекција светске популације.
На апциси је приказан период за који je вршено истраживање (од 1750 – 2050. год.).
На ординати је приказано кретање броја становника за период за који је вршена
прогноза. На основу дијаграма са слике 2. можемо пратити и пораст становништва по
регионима – континентима (сваки континент је приказан одређеном бојом). Ако
7
правимо пресек на сваких 50 година, можемо видети да се број становника наше

планете повећавао непрекидно. У неком тренутку се деси мали пад популације
(ратови, пандемије), али глобално гледано, тренд је растућег карактера. За период од
1750 – 1950. године, можемо да кажемо да је тренд приближно линеарног карактера.
Од 1950. год. дешава се нагли скок броја становника који, ако се овако настави, до
2050. може достићи вредност и до приближно 9 милијарди.
Слика 2. Пројекција светске популације [4]
Гледано по континентима, највећи скок становништва према прогнозама требао би

бити на азијском континенту, док поређења ради, на европском континенту
предвиђања говоре да неће доћи до неког драстичног пораста становништва (готово
да га неће ни бити).
Ради лакшег поређења, на слици 3. дати су пресеци броја становника (глобално, и по

континентима) за 2005. год. и за 2050. год.
Слика 3. Број становника 2005. (лево) и предвиђања за 2050. (десно) [4]
8
Ови подаци (слика 2, слика 3) су веома важни са становишта енергетике. Уколико

пораст становништва буде оваквог тренда, биће изузетно тешко обезбедити довољне
износе енергије како би се подмириле све потребе становништва (индустрија,
транспорт и стамбени сектор).
На следећој слици (слика 4), приказана је потрошња примарне енергије на светском

нивоу за период од 1980 – 2005. год.
Слика 4. Потрошња примарне енергије на светском нивоу (1980 – 2005.) [6]
На слици 4. приказана је потрошња примарне енергије (нафта, природни гас,

нуклеарна енергија, хидроенергија и угаљ) за сваку годину у периоду од 1980 – 2005.
Потрошња примарне енергије мери се у милионима тонa еквивалентне нафте
(1 toe = 41,87 GJ). 1980. год. укупна потрошња била је око 6.800 милиона тона
еквивалентне нафте, а 2005. је била око 10.600 милиона тона еквивалентне нафте. Од
примарних извора енергије, до 2005. год. највише су се користили угаљ, нафта и
природни гас.
Процентуална потрошња примарне енергије за 2004. год. дијаграмски је приказана на

слици 5.
9
Слика 5. Процентуална потрошња примарне енергије у 2004. год [7]

На слици 5. приказана је потрошња примарних извора енергије (обновљивих и
необновљивих) за 2004. годину на глобалном нивоу. Највише енергије се тада
добијало из нафте (34,3%), потом из угља (25,1%). На тређем месту је природни гас
(20,9%), док се из обновљивих извора енергије укупно добијало 13,1%. И то највише
из биомасе (10,6%), а потом из хидроелектрана (2%).
Узимајући у обзир пораст становништа (слика 2, слика 3), као и то да су изворишта

„необновљивих“ извора енергије ограничена (поред тога што негативно утичу на
животну средину), наука тражи решење у обновљивим изворима енергије (извори
који се обнављају већом, или барем истом брзином којом се и користе, а притом не
угрожавају живи свет на Земљи).
Предвиђања показују да ће се 2040. год. енергија из примарних извора енергије

добијати према следећем дијаграму на слици 6.
Слика 6. Пројекције захтева (потребе) за енергијом у свету [4]
2. Хидроенергија
10
Енергија воде на земљи потиче од енергије Сунчевог зрачења (25% укупног

годишњег терeстријалног зрачења троши се на кружење воде у природи [8]).
Наиме, под дејством Сунчевог зрачења, вода са површине Земље, углавном са

површина мора и океана испарава и концентрише се у облацима. Ваздушне струје
разносе облаке широм Земљине кугле. У вишим слојевима атмосфере водена пара се
кондензује и пада на површину земље у облику падавина. Под утицајем Сунчевог
зрачења, овај процес је цикличан и током времена променљив зависно од климатских
промена на површини Земље и назива се кружењем воде у природи, чинећи основу
живота на земљи.
Процес кружења воде у природи, приказан је на слици 7.
Слика 7. Кружење воде у природи [9]
Водени токови, језера и кретање воде под утицајем Месеца поседују механичку
енергију која се кретањем водених маса претвара у топлотну као последица трења
(вискозитета) воде. Потенцијална и кинетичка енергија неког пресека тока реке се
низводно трансформише у топлотну и на крају у неком низводном пресеку остаје
само одговарајућа кинетичка енергија тока. Механичка енергија воде или
хидрауличка енергија се непрестално обнавља, због тога енергија воде спада у
обновљиве изворе енергије. Људи током времена свог цивилизацијског развоја
тежили су да искористе за своје потребе механичку енергију воде. Постројења у
којима се енергија воде трансформише у електричну енергију називају се
хидроелектранама.
2.1 Хидропотенцијал
Технички хидропотенцијал по регионима у свету, приказан је у табели 3.

11
Табела 3. Регионаллни технички хидропотенцил [10]

Технички хидропотенцијал
Регион
[TWh/год.]
Азија 5.093
Јужна Америка 2.792
Европа 2.706
Африка 1.888
Севера Америка 1.688
Океанија 232
Из табеле 3. можемо закључити да је глобални (светски) хидропотенцијал процењен
на око 14.400 TWh/год.
Највећи технички хидропотенцијал је у Азији, који чини 35% укупног светског

хидропотенцијала, док најмањи хидропотенцијал поседује Океанија (2%). Технички
хидропотенцијал осталих региона процентуално је изражен на слици 8.
Сев. Америка Океанија

12% 2%
Азија
Африка
35%
13%
Европа
19% Јуж. Америка
19%
Слика 8. Процентуални хидропотенцијал свих региона
2.2 Добијање електричне енергије из хидропотенцијала
На следећој слици (слика 9) дијаграмски је приказана производња електричне

енергије из хидропотенцијала на светском нивоу по регионима за период од
1971 – 2005. године.
12
Слика 9. Добијање електричне енергије из хидропотенцијала (1971 – 2005. год.) [11]
Са слике 9. можемо видети да се из хидропотенцијала (14.400 ТWh/год) 1971. године

производило 1.295 TWh електричне енергије, што представља 8.9% искоришћености
укупног хидропотенцијала, а да се 2005. године производило 2.994 TWh електричне
енергије, што представља 20.79% искоришћености укупног хидропотенцијала [11].
Процентуална производња хидроелектричне енергије за 1971. годину по регионима,

приказана је на слици 10., док је производња хидроелектричне енергије по регионима
у процентима за 2005. годину приказана на слици 11.
OECD
2% 2% КИНА
4%
СРЕДЊИ
0.03 7% ИСТОК
10% АЗИЈА
3%
БИВШИ
72% SSSR
ЈУЖНА
АМЕРИКА
НЕ-OECD
ЕВРОПА
АФРИКА
Слика 10. Производња хидроелектричне енергије по регионима у

процентима (1971. год.) [11]
13
OECD
2% 3%
КИНА
21% СРЕДЊИ
45% ИСТОК
АЗИЈА
8%
БИВШИ SSSR
7% ЈУЖНА
13% АМЕРИКА
НЕ-OECD
ЕВРОПА
1% АФРИКА
Слика 11. Производња хидроелектричне енергије по регионима у

процентима (2005. год.) [11]
Ако упоредимо дијаграм на слици 10. са дијаграмом на слици 11., можемо видети да
су региони попут Јужне Америке, Кине (гледао као посебан регион), Азије (без Кине
и држава бившег SSSR-a) у периоду од 1971 – 2005. године увидели значај добијања
електричне енергије из хидропотенцијала, па су у периоду између 1971 – 2005. год.
уложили велика средства како би што више искористили своје водене ресурсе.
2.3 Удео хидроелектричне енергије у производњи електричне енергије
Без обзира колики је хидропотенцијал неког региона или земље, веома је важно
колико је тог потенцијала искоришћено за добијање електричне енергије. На
предходним дијаграмима (слика 10, слика 11) приказана је процентуална производња
електричне енергије из хидропотенцијала, док је на наредној слици (слика 12)
приказан удео хидроелектричне енергије у производњи електричне енергије.
Са слике 12. можемо видети да земље Јужне Америке у просеку 40 – 60% струје
производе из хидроенергије (Бразил нпр. 80 – 100%). Када се узме у обзир то да је
хидропотенцијал Јужне Америке 2.792 TWh/год. (табела 3), закључујемо да овај
регион у великој мери користи хидроенергију. Са друге стране, Азија, која има
највећи хидропотенцијал који износи 5.093 TWh/год. (табела 3), доста мање користи
свој хидропотенцијал (од укупно произведене електричне енергије мање од 20% се
добија из хиропотеннцијала).
Такође можемо закључити да земље Азије имају огроман простор за напредак у

смислу искоришћења овог природног богаства. Исто важи и за Океанију, већи део
Европе и САД.
14
Слика 12. Удео хидроелектричне енергије у добијању електричне енергије [11]
15
2.4. Производња хидроелекртичне енергије у свету
У табели 4. приказана је производња хидроенергије [TWh/год.] у неким земљама

света за 2002. год.
Табела 4. Производња хидроелектричне енергије у неким земљама света [10]

Производња Производња
Назив земље хидроелектричне Назив земље хидроелектричне
енергије [TWh/год.] енергије [TWh/год.]
Канада 345 Индија 76
Бразил 288 Шведска 74
САД 264 Француска 74
Кина 231 Венецуела 61
Русија 167 Италија 51
Норвешка 129 Аустрија 42
Јапан 91 Швајцарска 40
2.5 Највеће хидроелектране у свету
Највеће хидроелектране света приказане су у табели 5.
Tабела 5. Највеће хидроелектране у свету [11]

Максимални
Назив хидроелектране Земља
капацитет [MW]
1. Three Gorges Dam (слика 13) Кина 18.300
2. Itaipu Бразил/Парагвај 14.000
3. Guri Венецуела 10.200
4. Tucurui Бразил 8.370
5. Grand Coulee САД 6.809
6. Sajano Šušenskaja Русија 6.400
7. Kasnojarsk Русија 6.000
8. Robert Bourassa Канада 5.616
9. Churchill Falls Канада 5.429
10. Longtan Kина 4.900
16
Слика 13. Хидроелектрана „Три кланца“ на реци Јангце у Кини [12]
2.6 Хидропотенцијал у Србији
Хидроенергетски потенцијал у Србији је анализиран у Водопривредној основи

Републике Србије из 1996. године коју је израдио институт „Јарослав Черни“. Бруто
потенцијал од вода које отичу водотоковима у Србији износи 27,2 TWh/год.
Оквирне вредности бруто потенцијала по рекама приказани су у табели 6.
Табела 6. Бруто хидропотенцијал неких река у Србији [13]:

Бруто
Бруто Бруто
потенцијал
Река потенцијал Река Река потенцијал
[GWh/год.
[GWh/год.] [GWh/год.]
]
Јужна 797 Велики
Дунав 10.000 202
Морава Рзав
Западна 767
Дрина 5.678 Темштица 200
Морава
464 Ивањичка
Лим 1.584 Савка 199
Моравива
Бели
1.230 Нишава 430 Пек 199
Дрим
Велика
1.090 Топлица 278 Студеница 152
Морава
Црни
Ибар 998 Тимок 274 151
Тимок
Увац 937 Власина 265 Колубара 147
Од овога, технички искористиви хидропотенцијал износи 19,8 TWh/год. До сада је

већ искоришћено 10,3 TWh/год. овог потенцијала. Од неискоришћених 9,5 TWh/год.
је део и економски исплатив.
17
Постоје планови за искоришћење остатка хидропотенцијала. Постоји одређено више

од 50 локација са одређеним потенцијалом преко 10 MW и више од 850 локација на
којима је могуће укупно инсталирати око 450 MW (малих електрана у распону од 100
kW до 10 MW). Међу већим потенцијалним хидроелектранама се помиње ХЕ Нови
Сад која би на Дунаву искористила око 1,1 TWh/год. Хидроелектране на горњем току
Дрине и Лиму представљају значајан хидропотенцијал, али постоји више варијанти и
свака се може реализовати искључиво сарадњом Србије, Црне Горе и Републике
Српске. Стога је овај део најпроблематичнији за планирање и нејасан поводом
избора коначног решења. Дрина у средњем току има још 1,5 TWh/год., а у доњем
току још 1,4 TWh/год. неискоришћене енергије. На Великој Морави се може са 6 или
7 каскада искористити до 830 GWh/год. Сви остали сливови су скромнијих
могућности. Међутим, нису сва акумулациона језера предвиђена за хидроелектране.
Нека од њих су намењена снабдевању регионалнх водовода. Такве су акумулације
Велики Рзав, Лепенац, Расина, Студеница итд.
Реверзибилне хидроелектране су нешто другачија врста енергетског објекта. Оне се

могу посматрати као велики акумулатори, спремници енергије, који служе да
карактеристичну дневну већу потрошњу струје надокнаде на рачун ноћне мање
потрошње чувајући ноћну енергију за дневну потрошњу. Постојао је пројекат из
1973. године да се близу Голупца направи реверзибилна хидроелектрана, али је цео
пројекат остао заборављен све до 25. јануара 2009. год. када је објављена вест да се
воде разговори о изградњи Ђердапа 3. Пројектована снага би требала бити 2.400 MW
и планирана инвестиција је око 3 милијарде евра.
3. Хидроелектране
3.1 Дефиниција хидроелетране
Хидроелектрана (слика 14) је постројење у коме се енергија воде (хидроенергија)

користи за добијање електричне енергије. Наиме, прво се потенцијална енергија
претвара у кинетичку енергију воденог тока, да би се потом струјна енергија коју
поседује поседује радни флуид (водени ток) претворила се у механички рад вратила
помоћу елемента који се назива турбина.
Слика 14. Постројење за добијање хидроелектричне енергије [14]
18
На крају се механичка енергија вратила претвара у електричну енергију у генератору

струје, која се потом системом дистрибуције шаље потрошањима (индустрија,
домаћинства...).
3.2 Подела хидроелектрана
Подела хидроелектрана може се изврити према различитим критеријумима:
 подела према инсталисаној снази постројења;

 подела према количини воде и висини воденог пада;
 подела на основу положаја машинске зграде;
 подела према регулацији протока.
3.2.1 Подела хидроелектрана према инсталисаној снази
Према инсталисаној снази, хидроелектране се могу поделити на (слика 15):
 велике (инсталисана снага већа од 100 MW);

 средње (инсталисана снага се креће између 10 – 100 MW);
 мале (инсталисана снага се креће између 0,5 – 10 MW);
 мини (инсталисана снага креће се од 0,1 – 0,5 MW);
 микро (инсталисана снага између 5 kW – 0,1 MW);
 пико (инсталисана снага мања од 5 kW).
Слика 15. Подела хидроелектрана према

инсталисаној снази
3.2.2 Подела хидроелектрана према количини воде и висини воденог тока
Према количини воде и висини воденог пада, хидроелектране се деле на (слика 16):
 хидроелектране са високим падом (пад већи од 100 m );

 хидроелектране са средњим падом (30 – 100 m);
 хидроелектране са малим падом (2 – 30 m).
19
Хидроелектрана на великим падом приказана је на слици 16а., са средњим падом на

слици 16б., док је хидроелектрана са малим падом приказана на слици 16в.
Слика 16а. Високи пад [14] Слика 16б. Средњи пад [14] Слика 16в. Мали пад [14]
3.2.3 Подела хидроелектрана према положају машинске зграде
На основу положаја машинске зграде, хидроелектране се деле на:
 бранске хидроелектране (слика 17а);

 прибранске хидроелектране (слика 17б);
 деривационе хидроелектране.
Слика 17а. Бранска хидроелектрана

(1 – горња вода; 2 – доња вода; 3 – део бране (машинска зграда); 4 – преливна поља;
5 – секторски затварач; 6 – складиште; 7 – преграда складишта; 8 – линија обале пре
изградње бране; 9 – разбијач воденог таласа) [14]
Бранске хидроелектране се користе на воденим токовима где нијемогуће постићи

велике падове. Граде се на местима где је бруто пад Нb = 3,6 m и проток
Q ≤ 12.000 m3/s.
20
Слика 17б. Прибранска хидроелектрана

(1 – горња вода; 2 – доња вода; 3 – део бране (машинска зграда);
4 – преливна поља; 5 – секторски затварач; 6 – складиште; 7 – преграда
складишта; 8 – линија обале пре изградње бране; 9 – разбијач воденог таласа) [14]
Граде се на токовима на којима је могуће постићи веће падове, Hb = 60 – 200 m.

Протоци код прибранских хидроелектрана су мањи него код бранских
хидроелектрана и обично се крећу границама Q ≤ 6.000 m3/s.
Постоје две врсте деривационих хидроелектрана:
 хидроелектране са отвореном деривацијом (слика 17в);

 хидроелектране са затвореном деривацијом (слика 17г).
Слика 17в. Хидроелектрана са отвореном деривацијом

(1 – брана; 2 – преливно поље на брани; 3 – отворени деривациони канал;
4 – пријемна грађевина; 5 – цевоводи; 6 – машинска зграда) [14]
Деривационе хидроелектране су постројења код којих је машинска зграда удаљена

од устаљеног речног тока, па се део воденог тока „извачи“ из устаљеног тока (речног
корита) посебним доводним каналима, да би се на другом месту поново вратила
устаљеном речном току.
21
Хидроелектране са отвореном деривацијом изграђене су за бруто падове

Hb = 200 – 1000 m и протоке Q ≤ 2.400 m3/s (слика 17в).
Хидроелектране са затвореном деривацијом користе са за бруто падове

Hb = 30 – 1800 m и протоке Q ≤ 1.000 m3/s (слика 8г).
Слика 17г. Хидроелектрана са затвореном деривацијом

(2 – преливно поље на брани; 3 – затворени деривациони канал; 4 – пријемна
грађевина; 5 – цевовод; 6 – машинска зграда) [14]
3.2.4 Подела хидроелектрана према начину регулисања протока
Према начину регулисања протока хидроелектране се деле на:
 акумулационе хидроелектране;
 проточне хидроелектране;
 реверзибилне хидроелектране.
Акумулациона хидроелектрана (слика 16а) се прави преграђивањем реке и

заустављањем речног тока, што доводи стварању великог акумулационог језера
узводно од бране које садржи велике количине воде што представља резервоар
енергије, али се може користити и у друге сврхе (наводњавање, водоснабдевање,
риболов, итд.).
Проточне хидроелектране (слика 18а) су електране које немају своју акумулацију

или имају акумулацију која се, при раду хидроелектране при номиналној снази,
може испразнити за мање од два сата. Проточна хидроелектрана директно користи
кинетичку енергију воде за покретање турбина. Оваква врста хидроцентрала је
најједноставнија за израду, али увелико зависе од тренутног протока воде.
22
Слика 18а. Проточна електрана [15]
Реверзибилне хидроелектране (слика 18б) су хидроенергетски објекти који имају

могућност промене функције агрегата па исти уређај може да ради и као генератор
струје и као мотор. То значи да оваква постојења поседују и пумпно и турбинско
радно коло. У оба начина рада претежно се користи иста вода, јер су властити
природни дотоци минимални.
Када систем ради као пумпа, акумулише воду и покреће га мотор који се напаја из
мреже. Тако акумулисану воду (енергију) исти систем, али у другом начину рада,
користи за производњу струје у доба највеће потрошње.
Реверзибилна хидроелектрана (слика 18б) има два складишта водене масе:
 горња акумулација (има исту улогу као акумулационо језеро код класицних
хидроелектрана; градњом бране осигурава се акумулација воде, која када
протиче кроз постројење има за последицу производњу електричне енергије);
 доња акумулација (вода која излази из хидроелектране прелази у друго, доње,
акумулационо језеро и не враћа се у основни ток реке).
Слика 18б. Реверзибилна хидроелектрана [15]
23
3.3 Делови хидроелектране
Основни делови хидроелектране (слика 19) су:
 брана;
 захват;
 довод;
 водостан;
 цевовод под притиском;
 машинска зграда;
 одвод.
Које од наведених делова ће нека електрана имати зависи од конструкције

хидроелектране, топографских услова, геолошких услова, од погонских захтева
хидроенергетског искоришћавања целог водотока (потребе наводњавања,
водоснабдевања, заштите од поплава) и од заштите животне средине.
Слика 19. Основни делови хидроелектране
3.3.1 Брана
Брана (слика 20) служи за скретање воде са њеног притодног тока према захвату
хидроелектране, да повиси ниво воде, као и за успоравање воденог тока. Бране служе
и за регулацију водотока, регулацију пловидбе реком и слично.
Бране се могу поделити према следећим критеријумима:
1. Према материјалу од кога су направљене:
 бетонске бране;
 бране од других локалних материјала (камен, земља...).
2. Према конструктивним својствима:
 гравитационе бране (својом великом тежином стварају велике силе

трења које делују насупрот хидростатичком притиску воде);
 лучне бране (својим обликом осигуравају стабилност);
24
 контрафорсне (олакшане бране код којих притисак примају плоче и

предају их потпорама);
 степенасто гравитационе и друге бране (комбинација предходних
типова брана)
3. Према когућности одвода воде:
 глуве бране (немају прелив воде);

 водопропусне бране.
Слика 20. Елементи бране
3.3.2 Захват
Захват воде (слика 19) служи да воду која је акумулирана у језеру одведе према
турбини. Примењују се два основна типа захвата воде:
 захват на површини воде;

 захват испод површине воде.
Захват на површини воде се изводи код ниских брана, јер је ниво воде у акумулацији
практично сталан.
Захват испод површине воде изводи се углавном код високих брана, јер у таквим
акумулацијама ниво воде није сталан. Захват воде мора да буде на коти испод које се
неће ни у најкритичнијим сушним периодима спустити ниво воде.
3.3.3 Довод воде
Довод воде (слика 19) спаја захват воде и водостан. Изводи се као канал или као
тунел, што зависи од терена и погонских захтева хидроелектране (хидроелектране са
отвореном и хидроелектране са затвореном деривацијом). Доводни тунел се изводи
као гравитациони или под притиском.
25
3.3.4 Водостан
Водостаном (слика 21) се назива резервоар постављен у хидроцентралама између

акумулацијског језера и турбина, обично на месту где се цевовод прелама ка
турбини. У периоду нормалног рада хидро – постројења водостан има улогу
пијезометра. Међутим, када дође до поремећаја у раду, односно до нагле промене
протока, водостан има улогу да спречи преношење поремећајног таласа у доводни
тунел, јер се о слободну повшину воде у њему талас одбија и ослабљен враћа у
цевовод. Истовремено, водостан прима део воде која по инерцији струји из
акумулацијског језера, због чега ниво воде у њему расте. Постављањем водостана
скаћује се дужина пута коју поремећајни талас прелази, а тиме и време фазе tf чиме
се омогућава са већом вероватноћом постизање услова tz > tf [17].
Другим речима, водостан чува систем од хидрауличког удара.
Слика 21. Водостан [17]
3.3.5 Цевовод под притиском
Цеводод под притиском (слика 19) најчешће се израђује од заварених челичних

лимова. Поред тога, као материјал за ове цевоводе користи се армирани бетон,
ливено гвожђе и ливени челик.
Цевоводи под притиском постављају се непокривени на површину земље, слободно у

тунелу и убетонирани и укопани. Код слободно положеног цевовода мора да постоји
могућност слободног истезања услед промене температуре (дилатација материјала),
што се постиже тако што се цевовод подели у више секција, које се међу собом
спајају дилатационим комадима (компензатори).
На улазу у цевовод увек се поставља запорни орган (затварач), који треба да спречи
дотицање воде ако из било ког разлога пукце цевовод. Када цевовод пукне, брзина у
њему се повећа, што се користи за стварање импулса за затварање запорног органа.
3.3.6 Машинска зграда и одвод воде
Машинска зграда (слика 22) је грађевина у којој су смештени агрегати

хидроелектране (хидрауличне турбине и генератори струје) и помоћна опрема.
Машинска зграда треба да задовољи често противречне услове – погодности за
26
експлоатацију и економичност у изградњи (на пример, постизање повољних услова

за ремонтовање може значајно да поскупи изградњу).
Машинске зграде могу да се класификују на више начина:
1. Зависно од тога да ли зграда прима притисак воде:
 зграде које примају притисак воде (заједно са браном трпе притисак);

 зграде које не примају притисак (деривационе хидроелектране).
2. Према уређајима за одвод воде са вишег на нижи ниво, зграде проточних

електрана могу бити:
 раздвојене од прелива (где се одвод сувишне воде са горњег нивоа

остварује преко преливних отвора на брани и других уређаја који нису
повезани са зградом хидроелектране);
 заједно са преливима (одводи су обично смештени на масивном делу
зграде).
3. Према типу конструкције за дизање:
 затворена машинска зграда (са унутрашњим смештањем уређаја за

дизање – мосне дизалице);
 полуотворена машнска зграда (где је основни уређај за дизање,
односно портална дизалица, смештена изнад машинске сале са
генератором; генераторска сала је ниско постављена са демонтажним
поклопцима изнад генератора);
 отворена машинска зграда (где машинска зграда не постоји, а
генератори су покривени поклопцима).
Слика 22. Машинска зграда

(1 – машинска зграда; 2 – генератор; 3 – спирална комора; 4 – дифузор;
5 – цевовод високог притиска (турбински цевовод); 6 – улаз воде; 7 – решетка;
8 – предусисни затварач; 9 – механизам за дизање затварача; 10 – далековод)
27
4. према смештању у односу на површину земље:
 надземна машинска зграда;

 подземна машинска зграда (граде се код деривационих кидроелектрана
када се деривација изводи у виду тунела).
5. Зависно од оса агрегата (турбина и генератор):
 машинске зграде са вертикалним агрегатима;

 машинске зграде са хоризонталним агрегатима (примењују се код
хидроелектрана са падом од 10 – 15 m).
Мало пре смо навели да се у машинске зграде смештају хидрауличне турбине и

генератори. О хидрауличним турбинама биће више у наставку семинарског рада у
делу „Енергетске машине“, док ће о генераторима струје бити у поглављу
„Генератори електричне енергије“.
4. Енергетске машине
4.1 Врсте енергетских машина
Све енергетске машине могу се разврстати на [16]:
1. хидрауличне машине;
2. топлотне машине;
3. електричне машине.
А хидрауличне машине се деле на [16]:
1. хидрауличне пумпе;
2. хидраулични мотори;
3. хидропреносиоци снаге.
4.2 Хидраулични мотори
Хидраулични мотори су енергетске машине у којима се струјна енергија течности

претвара у механички рад.
Хидраулични мотори се веома много користе у енергетици и индустрији, а природа

енергијских збивања у њима инверзна је оним која се уочавају код пумпи.
Сагласно принципу свога дејства, хидраулични мотори се најчешће класификују

на [16]:
1. хидрауличне турбине;
2. водна кола;
3. запремински мотори.
28
4.3 Хидрауличне турбине
Хидрауличне турбине спадају у класу турбомашина у којима се посредством радног

кола врши претварање струјне енергије течности у механички рад. Најчешће се
користе за погон генератора у хидроелектранама и у последње време, а са појавом
енергетске кризе, све више добијају на значају. Основна класификација
хидрауличних турбина моше се извршити према врсти струјне енергије која
доминира у процесу размене рада између радног флуида и радног кола, и дата је у
следећој табели (табела 7):
Табела 7. Подела хидрауличних турбина [16]

Хидрауличне турбине
Акцијске хидруличне турбине Реакцијске хидрауличне турбине
4.3.1 Акцијске хидрауличне турбине
Размена енергије између радне течности и радног кола у акцијској хидрауличној

турбини остварује се на рачун кинетичке енергије млаза који истиче из једног, или
више, млазника и напада лопатице радног кола које су равномерно распоређене по
његовом обиму. У току интеракције млаза и лопатица, млаз скреће и врши промену
количине кретања, што се манифестује појавом обимске силе на радном колу и
његовим обртањем око осе симетрије. Посебно је карактеристично да се интензитет
брзине флуидних делића млаза у току интеракције са лопатицама занемарљиво мења
и да је притисак у млазу приближно константан [16].
Једна акцијска хидреулична турбина са основним елементима, приказана је на

следећој слици (слика 23).
Слика 23. Двомлазна Пелтонова турбина са хоризонталним вратилом

(1 – доводни канал; 2 – предтурбински затварач; 3 – млазник; 4 – регулационо копље;
5 – радно коло; 6 – кућиште турбине; 7 – лопатица радног кола) [16]
29
Принцип рада турбине са слике 23. је следећи [16]:
Из акумулационог језера, кроз доводни цевовод (1) и предтурбински затварач (2),

вода истиче великом брзином из млазника (3), у коме се налази регулационо копље
(4), и тангенционално напада лопатице радног кола (5).
Због смањења треперења (осциловања) радног кола у обимском правцу, млаз који
истиче из млазника (3) истовремено захвата најмање три лопатице, јер му то
дозвољава конструкционо решење лопатица.
При наиласку на сечице лопатица (7), које због елиминисања треперења радног кола
у аксијалном правцу све леже у једној циркуларној равни, млаз воде се веома
уређено и симетрично разлива по унутрашњим површинама лопатичних калота и
скреће за угао који је у односу на упадни смер млаза нешто мањи од 180° (да би се
избегло да водени делићи након напуштања лопатице са којом је млаз у захвату
ударе у леђа предходне лопатице).
Због промене правца кретања наилазећег млаза након његовог контакта са

лопатицама, мења се количина кретања истекле водене масе, што узрокује појаву
обимске силе на радном колу и његово обртање.
Регулисање доведене хидрауличке снаге у циљу њеног усклађивања са текћим

захтевима потрошача механичке снаге са вратила турбине и одржавања константног
броја обртаја радног кола остварује се уз помоћ регулационог копља (4), чијим се
померањем према излазу млазника, или у супротном смеру, мења проточна
површина млазника (3) и смањује, односно повећава проток воде кроз турбину.
У случају наглог растерећења турбине, реулационо копље се не сме нагло померати

са циљем да се смањи проток воде кроз турбину, јер би то довело до хидрауличког
удара у доводном цевоводу и хаваријских оштећења турбинског постројења. Ради
избегавања залетања (побега) радног кола, тј. наглог повећања броја обртаја због
смањења оптерећења турбине, користи се скретач млаза (8), којим се привремено и
без хаваријских последица по турбинско постројење, млаз воде усмерава при доњој
води 7, док се регулационо копље (4), кретући се брзином која не изазива
хидраулички удар, не постави у положај који расположиву хидрауличку снагу воде
своди на потребан ниво.
4.3.2 Реакцијске хидрауличне турбине
Реакцијским хидрауличним турбинама називају се оне турбине у којима се размена

енергије између воде и радног кола турбине остварује, претежно, на рачун промене
притиска у струји воде која протиче кроз радно коло. Притом је притисак у води на
излазу из радног кола мањи него притисак у води на улазу у радно коло, што говори
да водена маса која протиче кроз радно коло ових турбина успорава, и да је процес
претварања струјног рада у механички рад праћен појавом инерцијских (реактивних)
сила. У међулопатичним каналима радног кола реакцијске турбине вода мења брзину
како по интензитету тако и по правцу, што узрокује промену момента количине
кретања водене масе која протиче кроз радно коло, а што се манифестује обртањем
радног кола. Уобичајено је да се класификација реакцијских хидрауличних турбина
30
врши према глобалном правцу струјања воде у радном колу, пројектованом на

меридијанску раван турбине [16].
Сагласно том критеријуму, њихова класификација је дата у следећој табели

(табела 8).
Табела 8. Класификација реакцијских турбина [16]

Реакцијске хидрауличне турбине
Аксијалне турбине Полуаксијалне турбине Радијалне турбине
Једна аксијална реакцијска турбина приказана је на слици 24., док је једна

полуаксијална приказана на слици 25.
Слика 24. Капланова турбина Слика 25. Франсисова турбина
Принцип рада Франсисове турбине (слика 25, слика 26) је следећи:
Слика 26. Франсисова турбина

(1 – спирално кућиште; 2 – радно коло турбине; 3 – заптивач; 4 – клизни лежај;
5 – лопатично предколо; 6 – прстен за синхроно закретање лопатица предкола;
7 – вратило; 8 – дифузор; 9 – предтурбински затварач) [16]
31
Вода из акумулације, најпре се доводи у спирално кућиште (1) и равномерно разводи

по обиму, а затим ценрипетално усмерава кроз лопатично предколо (5).
При проласку кроз лопатично предколо (5), чије лопатице могу да се синхроно
закрећу око сопствених оса, мења се општи правац кретања водених делића, тако да
они настављају да се крећу даље, према радном колу (2), по трајекторијама које
имају облик завојнице.
Пре него што напусти турбину, водена маса пролази кроз лопатично радно коло (2),
чије су лопатице постављене тако да са најмањим хидрауличким губитком примају
њене наилазеће делиће, и да им промени општи правац кретања у односу на онај који
су имали на улазу у радно коло.
Због промене правца кретања делића воде од улаза до излаза из лопатичног венца
радног кола (2) јавља се промена количине кретања водене масе која протиче кроз
радно коло, што условљава појаву обимске силе и момента, и обртање радног кола.
Регулисање доведене хидрауличке снаге у циљу њеног усклађивања са текућим

захтевима електричног генератора (потрошача механичке снаге вратила (7) турбине)
и одржавања констандтог броја обртаја радног кола, остварује се уз помоћ
лопатичног предкола (5), и то на тај начин што се синхроним закретањем његових
лопатица у односу на меридијанску раван турбине, смањује, односно повећава,
проточна површина међулопатичних канала предкола, а тиме и проток воде кроз
турбину.
4.3.3 Врсте турбина
Постоје разне врсте турбина. Неке су у предходном тексту биле наведене, као и
принцип њиховог рада и основни делови, али поред њих, постоје још неке врсте
турбина које се веома често користе у хидроелектранама. Оне су приказане на
следећим сликама (слика 27, 28, 29, 30 и 31).
Слика 27. Пропелерна турбина Слика 28. Crossflow
32
Слика 29. Turgo Слика 30. Bulb
Слика 31. Дериазова турбина
5. Генератори електричне енергије
Улога генератора је да генерише електричну енергију. У основи, процес се састоји од

ротације серија магнета унутар намотаја жица. Овиме се убрзавају електрони, који
производе електрични набој. Број генератора зависи од електране до електране. Како
се турбина окреће, тако побудни намотај шаље електрични напон ротору. Ротор
представља серију великих електромагнета који се окрећу унутар густих намотаја
бакарних жица, које представљају статор. Магнетно поље између магнета и жичаних
намотаја ствара електрични напон.
Основни елементи сваког генератора су:
 вратило;
 побудни намотај;
 статор;
 ротор.
Постоје две врсте генератора:
 синхрони генератори (опремљен је властитим системом побуде);

 асинхрони генератор (побуде „вуче“ из мреже).
33
Синхрони генератор може функционисати изоловано (одвојен од електроенергетске

мреже), док асинхрони генератор за нормално функционисање мора бити у вези с
осталим генераторима (односно прикључен на електроенергетски систем). Синхрони
генератори се користе као примарни извори производње енергије у
електроенергетским системима, али такође и у мањим изолованим мрежама као и за
самосталне примене малих хидроелектрана. Асинхрони генератори често су
најједноставније и најјефикасније решење за мале хидроелектране које производе
електричну енергију за испоруку у постојећу велику електроенергетску мрежу.
6. Основи хидроенергије
6.1 Први закон термодинамике
Први закон термодинамике је посебан случај закона о одржању енергије примењен

на топлотне трансформације.
Једна од формулација првог закона термодинамике гласи:
Количина топлоте, доведена затвореном систему који мирује (нема размена масе
између система и околине, већ само топлоте), једним делом се претвара у његову
унутрашњу енергију, а други део се претвара у рад против спољашњих сила.
Другим речима, када улажемо неку енергију у неки процес, не можемо цео износ
те енергије искористити, већ само део те енергије, други део енергије враћа се
околини од које је и узета [1].
Математичка формулација првог закона термодинамике за затворене системе у

стању мировања приказана је следећим обрасцем (образац 6.1.1):
∆ U =U 2−U 1 =Q−L (6.1.1)
где је:
Q [J] количина топлотне енергије која се улаже;

ΔU [J] део енергије који се корисно може искористити (промена унутрашње
енергије система);
L [J] део уложене енергије који се претвара у рад против спољних сила.
Образац 6.1.1. користи се када су у питању затворени системи у стању мировања.

Када је у питању отворен систем (кроз границе његовог термодинамичког система
размењују се и рад и топлота са околином) у стању мировања, тада се примењује
следећи образац (образац 6.1.2):
∆ H =H 2−H 1=Q−Lt (6.1.2)
где је:
34
ΔН [J] промена енталпије система;

Lt [J] део уложене енергије који се претвара у рад против спољних сила
(технички рад).
Како су у природи најчешће отворени системи у покрету, тада први закон

термодинамике гласи (образац 6.1.3):
∆ E=E2−E 1=Q−Lt (6.1.3)
где је:

ΔЕ [J] део енергије који се корисно може искористити (промена енергије
система који се креће);
Lt [J] део уложене енергије који се претвара у рад против спољних сила
(технички рад).
Како се систем креће, он у једном тренутку t 1 [ s ] има eнергију Е1 [J], а у тренутку t 2 [ s ]

има eнергију Е2 [J]. Вредности oвих енергија иѕносе (образац 6.1.4 и 6.1.5):
E1=H 1+ E K 1 + E P 1 (6.1.4)
E 2 = H 2+ E K 2 + E P 2 (6.1.5)
где је:
Е1, Е2 [J] вредности укупне енергије система 1 и 2 у тренутку t1 и тренутку

t2;
H1, H2 [J] вредности енталпија система 1 и 2 у тренутку t1 и тренутку t2;
EK1, EK2 [J] вредности кинетичке енергије система 1 и 2 у тренутку t1 и
тренутку t2;
EP1, EP2 [J] вредности потенцијалне енергије система 1 и 2 у тренутку t1 и
тренутку t2.
6.2 Бернулијева једначина
Бернулијева једначина представља облик закона о одржању енергије примењен на

хидрауличне системе. Како први закон термодинамике представља закон о одржању
енергије (енергија се не може ни створити ни уништити, већ може само мењати
облик), закључујемо да је Бернулијева једначина у ствари произишла из првог закона
термодинамике, само је прилагођена хидрауличним системима.
Према овом закону, енергија струјања радне течности коју носи савршен флуид
(радни флуид без трења) остаје константна.
Зато се Бернулијева једначина може формулисати на следећи начин:
У случају да се ради о стационарном струјању (не мења начин струјања током
35
времена) савршене течности кроз струјну цев у пољу дејства Земљине теже, и да
при томе нема промене унутрашње енергије (нема промене температуре радне
течности), збир кинетичке потенцијалне и притисне енергије у сваком проточном
пресеку је константан [19].
Када обрасце 6.1.4. и 6.1.5. убацимо у образац 6.1.3., добија се следећи образац
(образац 6.2.1):
∆ E=E2−E 1=( H 1 + E K 1 + E P 1) −( H 2 + E K 2 + E P 2 )=Q−Lt (6.2.1)
Ако се у обрасцу 6.2.1. примене следећа ограничења, горе наведена:
Q=0 [J] количина топлотне која се произведе приликом кретања флуида као
резултат силе трења предаје се околини;
Lt=0 [J] приликом кретања нема ни улагања, ни добијања рада (устаљено
кретање).
онда се образац 6.2.1. трансформише и добијају се следећи обрасци (образац 6.2.2 и

образац 6.2.3):
∆ E=E2−E 1=( H 1 + E K 1 + E P 1) −( H 2 + E K 2 + E P 2 )=0 (6.2.2)

H 1 + E K 1 + EP 1=H 2+ EK 2+ E P 2 (6.2.3)
Вредности енталпија Н1 и Н2 [J] рачунају по следећим обрасцима (образац 6.2.4 и

6.2.5):
H 1=U 1 + p1 V 1 (6.2.4)
H 2=U 2+ p2 V 2 (6.2.5)
где је:
H1, H2 [J] вредности енталпија система 1 и 2 у тренутку t1 и тренутку t2;

U1, U2 [J] вредности унутрашњих енергија система 1 и 2 у тренутку t1
и тренутку t2;
p1, p2 [Pa] вредности притиска система 1 и 2 у тренутку t1 и тренутку t2;
V1, V2 [m3] вредности запремине система 1 и 2 у тренутку t1 и тренутку t2.
Ако се обрасци 6.2.4. и 6.2.5. убаце у образац 6.2.3., тада се добија следећи обратац
U 1 + p1 V 1+ E K 1 + E P 1=U 2 + p2 V 2+ EK 2+ E P 2 (6.2.6)
Ако се узме у обзир да је U1=U2 (нема промене унутрашње енергије), тада се добија
следећи образац (образац 6.2.7):
p1 V 1 + E K 1 + E P 1 = p2 V 2 + E K 2 + E P 2 (6.2.7)
36
Ако се из обрасца 6.2.7 изразе кинетичка и потенцијална енергија у тренуцима t1 и t2

(образаци 6.2.8, 6.2.9, 6.2.10 и 6.2.11), добија следеће (образац 6.2.12):
2
m1 ∙ ϑ 1
E K 1= (6.2.8)
2
2
m2 ∙ ϑ 2
E K 2= (6.2.9)
2
E P 1=m1 ∙ g ∙h 1 (6.2.10)
E P 2=m2 ∙ g ∙ h2 (6.2.11)
где је:
m1, m2 [kg] вредности маса система 1 и 2 у тренутку t1 и тренутку t2;

ϑ 1, ϑ 2 [m/s] вредности брзине система 1 и 2 у тренутку t1 и тренутку t2;
h1, h2 [m] вредности удаљености система система 1 и 2 у тренутку t1 и
тренутку t2 од референтне равни (висинска разлика);
g [m/s2] убрзање Земљине теже (g=9,81 m/s2).
m1 ∙ ϑ 21 m2 ∙ϑ 22
p1 V 1+ + m 1 ∙ g ∙ h1= p 2 V 2 + +m2 ∙ g ∙ h2 (6.2.12)
2 2
Ако се узме у обзир да је m1=m2=m (једначина континуитета), и ако бисмо образац

6.2.12. поделили са m, добија се (образац 6.2.13):
ϑ 21 ϑ 22
p1 v 1 + + g ∙ h1= p2 v 2 + + g ∙ h2 (6.2.13)
2 2
где је:
v1, v2 [m3/kg] специфична запремина система 1 и 2 у тренутку t1 и тренутку t2.
Познајући да је специфична запремина једнака реципрочној вредности густине

обрасци 6.2.14. и 6.2.15., a да је ρ1=ρ2=ρ (флуид нестишљив), долази се до коначног
обрасца (образац 6.2.16):
1
v1 = (6.2.14)
ρ1
1
v 2= (6.2.15)
ρ2
где је:
ρ1, ρ2 [kg/m3] густина система 1 и 2 у тренутку t1 и тренутку t2.
2 2
p1 ϑ1 p2 ϑ 2
+ + g ∙ h1= + + g∙ h 2 (6.2.16)
ρ 2 ρ 2
37
Образац 6.2.15. представља израз за Бернулијеву једначину за идеалне флуиде

(слика 32).
Слика 32. Бернулијева једначина
У природи се не може сва енергија претвориту у жељени облик (први закон

термодинамике), тако да се сва енергија не може ни транспортовати без губитака, у
тим случајевима, Бернулијева једналина гласи (образац 6.2.17):
2 2
p1 ϑ1 p2 ϑ 2
+ + g ∙ h1= + + g∙ h 2+Y V (6.2.17)
ρ 2 ρ 2
где је:
Yv [Ј/kg] губитак струјне енергије система при кретању од положаја 1 до

положаја 2 за време t2 – t1.
Губици струјне енергије рачунају се преко следећих образаца (образац 6.2.18, 6.2.19,
6.2.20):
Y V =Y Vusputno +Y Vlokalno (6.2.18)

2
l ϑ
Y Vusputno =λ ∙ ∙ (6.2.19)
d 2
ϑ2
Y Vlokalno=ξ ∙ (6.2.20)
2
где је:
λ [-] коефицијент трења током транспорта флуида;

ϑ [m/s] брзина кретања флуида приликом транспорта ϑ ≠ ϑ 1 иϑ ≠ ϑ 2;
ξ [-] коефицијент губитка енергије на локалним местима;
l [m] дужина канала кроз који се шаље флуид;
d [m] Пречник канала кроз који се шаље флуид.
Када се обрасци 6.2.19. и 6.2.20. убаце у образац 6.2.17., добија се коначан израз за
Бернулијеву једначину за реалне флуиде (образац 6.2.21):
38
p 1 ϑ 21 p2 ϑ 22
ρ 2 (
l
+ + g ∙ h1= + + g∙ h 2+ λ ∙ +ξ ∙
ρ 2 d
ϑ2
2 ) (6.2.21)
Локални отпори настају на разним местима (слика 33):
 кривине (180, 90...);

 рачве;
 засуни;
 вентили;
 усисне корпе;
 нагла проширења;
 нагла сужења...
За одређивање локалних отпора, користе се разне табеле које се лако могу пронаћи у
литератури.
нагло сужење нагло проширење кривина 90 рачва

Слика 33. Разни локални отпори
Што се тиче губитака услед трења, они се одређују у зависности од режима струјања
(Re броја [-]) и релативне храпавости цеви (слика 34).
Слика 34. Одређивање коефицијента трења λ
Рејнолдсов број се рачуна на следећи начин (образац 6.2.22):
39
ϑ ∙ Rh
Re = (6.2.22)
ν
где је:
ν [m2/s] кинематска вискозност флуида;

Rh [m] хидраулички радијус.
Одређивање λ за случај кретања флуида кроз цеви кружног попречног пресека у

зависности од режима струјања и релативне храпавости биће приказано у следећој
табели (табела 9):
Табела 9. Одређивање коефицијента трења λ [20]

ТУРБУЛЕНТНИ ТУРБУЛЕНТНИ
ЛАМИНАРНИ ПРЕЛАЗНИ
РЕЖИМ РЕЖИМ
РЕЖИМ РЕЖИМ
(ГЛАТКЕ ЦЕВИ) (ХРАПАВЕ ЦЕВИ)
Re<2.320 2.320<Re<4.000 4.000<Re<100.000 100.000<Re
()
64 0,3164 ε 0,25
λ= λ=0,0025 ∙ ℜ0,33 λ= 0,25 λ=0,11 ∙
ℜ ℜ d
где је:
ε [m] апсолутна храпавост цеви.
6.3 Једначина континуитета
Мало пре смо поменули када смо дефинисали Бернулијеву једначину да је маса у
сваком проточном пресеку иста (масени проток је константан). Та констатација у
ствари представља једначину континуитета.
Једначина континуитета се заснива на закону одржања масе.
На основу тог закона произилази да је масени проток [kg/s] у сваком попречном
пресеку исти, без обзира на пречник те цеви.
Приказ једначине континуитета је на следећој слици (слика 35):
Слика 35. Једначина континуитета
Математички записан закон гласи (образац 6.3.1):
ṁ1 ¿ ṁ2 ¿ ṁ3 =ṁ4=const . (6.3.1)
40
Kaко се масени проток ṁ [kg/s] може изразити преко запреминског протока V̇ [m3/s],
где је веза густина ρ [kg/m3], добија се следеће (образац 6.3.2):
ρ 1 ∙ V̇ 1 ¿ ρ2 ∙ V̇ 2 ¿ ρ 3 ∙ V̇ 3=ρ 4 ∙ V̇ 4 =const . (6.3.2)
Kако за нестишљив флуид (флуид који не мења запремину под притиском) важи да је
ρ1= ρ2=ρ3= ρ4= ρ=const . (6.3.3)
Када се образац 6.3.3. убаци у образац 6.3.2., добија се (образац 6.3.4):
V̇ 1 ¿ V̇ 2 ¿ V̇ 3=V̇ 4=const . (6.3.4)
Запремински проток се рачуна према следећем обрасцу (образац 6.3.5):
V̇ =ϑ ∙ А (6.3.5)
Применом обрасца 6.3.5. на образац 6.3.4. добија се (образац 6.3.6):
ϑ 1 ∙ А 1=ϑ 2 ∙ А 2=ϑ 3 ∙ А 3=ϑ 4 ∙ А 4=const . (6.3.6)
где је:
ṁ [kg/s] масени проток флуида кроз дати попречни пресек;

V̇ [m3/s] запремински проток флуида кроз дати попречни пресек;
ρ [kg/m3] густина флуида;
ϑ [m/s] брзина флуида кроз дати попречни пресек;
A [m2] површина посматраног попречног пресека.
Из обрасца 6.3.6. можемо закључити да је производ поречног пресека и брзине кроз

тај попречни пресек константан, тј. исти у било ком попречном пресеку.
6.4 Одређивање напора турбине према параметрима турбинског постројења

– нето напор турбине
На слици 36. приказано је турбинско постројење за транспорт нестишљивог радног

флуида (воде) од акумулационог језера према хидрауличној турбини ради
претварања струјне енергије радног флуида у електричну енергију. У наредном
разматрању узета су следећа ограничења (услови у којима се проблем посматра):
 Да је акумулационо језеро велике површине и да му се ниво занемарљиво

мало мења током времена.
 Да изнад слободних површина у акумулационом језеру и доњој води влада

приближно исти барометарски притисак ра.
 Да се ниво воде у акумулационом језеру и доњој води налазе на различитим

41
висинским котама zA и zII + h у односу на хоризонт.
 Да се радни флуид у акумулационом језеру креће веома малом средњом

брзином.
 Да су познати унутрашњи пречник du и дужина доводне деонице цевовода Lu.
 Да је познат коефицијент трења λu, као и збир свих локалних отпора ∑ζu у
доводној деоници цевовода.
Потребно је одредити функционалну зависност енергијских могућности

хидроенергетског постројења, тј. колика се јединична струјна енергија радног
флуида ставља на располагање хидрауличној турбини, ради претварања у механички
рад, при сваком могућем запреминском протоку из акумулационог језера према
доњој води. Решење оваквог, у пракси веома, честог, пројектног задатка може се
постићи, као и код турбопумпе, уколико се, одреде јединичне струјне енергије еI и еII
преко енергијских и геометријских параметра везаних за акумулационо језеро,
доводни цевовод, сифон и доњу воду. Поступак одређивања јединичних струјних
енергија еI и еII, и принцип решавања овог пројектног задатка описан је у наредном
тексту.
Слика 36. Одређивање напора турбине;

(1 - акумулационо језеро; 2 – решетка; 3 – доводни цевовод; 4 – предтурбински затварач;
5 – турбина; 6 – сифон; 7 – доња вода,
8 – генератор трофазне наизменичне струје)
Постављањем енергијске једначине за карактеристичне пресеке A-A и I-I (слика 36),

уз занемаривање брзине воде у акумулационом језеру (ϑ А≈0 m/s), добија се следећа
релација (јед. 6.4.1):
42
2
ра p1 ϑ I
+ g ∙ z A = + + g ∙ z I +Y vu=e I (6.4.1)
ρ ρ 2
где је:
ра [Pa] притисaк у резервоару 1 (pа=101.325 Pa);

p1 [Pa] притисак на уласку у турбину;
zA, z2 [m] растојање слободне површине акумулационог језера и слободне
површине доње воде од референтне равни (висинска разлика);
g [m/s2] убрзање Земљине теже (g=9,81 m/s2);
Yvu [J/kg] губици струјне енергије у усисном цевоводу;
ρ [kg/m3] густина флуида;
ϑ1 [m/s] брзина флуида на улазу у турбину.
Енергија у пресеку II-II (eII [J/kg]) уз занемаривање губитака срујне енергије гласи
(јед. 6.4.2):
p II ϑ 2II
e II = + + g ∙ z II (6.4.2)
ρ 2
Одузимањем eI – eII (јед. 6.4.1 и 6.4.2), и ако се уведе релација (јед. 6.4.3):
H geo=z A− ( z II +h II ) (6.4.3)
где је:
Hgeo [m] геодезијска висина.
Добија се израз за јединични струјни рад турбине (јед. 6.4.4)

2
ϑ II
Y =g ∙ H geo −Y vu − (6.4.4)
2
Укупни хидраулички губици (локални губици и губици услед трења) у доводном

цевоводу који фигуришу у изразу јед. 6.4.1. и 6.4.4. могу се одредити уз помоћ
следеће једначине (јед. 6.4.5):
( )
2
Lu ϑ u
Y uv = ∑ ζ u+ λu∙ ∙
du 2 (6.4.5)
где је:
∑ζu [-] сума свих коефицијената локалних губитака струјне енергије;

λu [-] коефицијент губитака струјне енергије услед трења;
Lu [m] дужина цевовода од акумулационог језера до турбине;
du [m] пречник цевовода од акумулационог језера до турбине;
ϑu [m/s] брзина флуида у цевоводу.
43
Изражавањем брзине ϑ u и ϑ II преко запреминског протока кроз турбину и

одговарајућих попречних пресека, уз коришћење једначине континуитета (јед. 6.4.6 и
6.4.7), израз може се трансформисати у криву турбинског постројења (јед. 6.4.8):
du2 ∙ π (6.4.6)
Qvu =ϑ u ∙ A u=ϑ u ∙
4
2
D ∙π (6.4.7)
QvII =ϑ II ∙ A II =ϑ II ∙
4
Y =Y br−m ∙Q v (6.4.8)
где je:
Qvu, QvII [m3/s] запремински проток флуида на улазу у турбину и кроз

сифон;
ϑ u, ϑ II [m/s] брзина флуида на улазу у турбину и кроз сифон;
du, D [m] пречник усисног цевовода, и пречник на изласку из
сифона;
Y [J/kg] нето напор тубине (чиста енергија која остаје да се
искористи);
Ybr [J/kg] бруто напор тубине;
Qv [m3/s] запремински проток (Qv=Qvu=QvII );
m [Js2/kgm6] коефицијент карактеристике турбинског постројења.
Слика 37. Карактеристика турбинског постројења
Крива турбинског постројења може се дијаграмски представити као што је то

учињено на слици 37.
На слици 37. види се да нема смисла користити хидрауличну турбину за протоке

V̇ > V̇ K , при чему V̇ K [m3 /s ] износи (јед. 6.49):
V̇ K =
√ Y br
m
(6.4.9)
44
6.5 Снагe и степени корисности хидрауличних турбина
Процес размене енергије у турбинама обрнут је ономе који егзистира у нетурбинама

(хидрауличне пумпе). У турбину радни флуид уноси хидрауличну снагу PH [W], а
излазна (корисна) снага из турбине је она која се остварује на излазном вратилу
турбине P [W] (слика 38).
Слика 38. Ток снаге у турбинама
Са слике 38. могу се успоставити везе између снага турбине (јед 6.5.1 до 6.5.5):
P H =ṁ∙ Y = ρ∙ V̇ ∙Y (6.5.1)
Pkn =PH −P ∆ Y =ṁ∙ Y th =ρ ∙ V̇ ∙ Y th
H
(6.5.2)
Pk =P kn−P∆ ṁ=ṁk ∙Y th = ρ∙ V̇ k ∙Y th (6.5.3)
Pi=P k −PR =ṁk ∙ Y i= ρ∙ V̇ k ∙Y i (6.5.4)
P=Pi −Pm=ω ∙ M (6.5.5)
где је:
PH [W] хидраулична снага турбине;

Pkn [W] нето снага радног кола;
Pk [W] снага кола;
Pi [W] унутрашња снага;
P [W] снага на излазном вратилу.
Вратило турбине најчешће се спреже спојницом са вратилом генератора трофазне

наизменичне струје. Улазна снага коју турбина остварује на вратилу генератора може
се изразити, знајући његов фактор снаге cosФ, мерењем ефективних вредности
напона U [V] и ефективне јачине струје I [A], које генератор остварује на следећи
начин (јед. 6.5.6):
45
S ∙ cosФ
P= (6.5.6)
ηG
где је:
S=U·I [VA привидна снага генератора;

]
ηG [-] степен корисности генератора.
За одређивање степена корисности хидрауличних турбина, могу се успостевити

следеће релације (јед. 6.5.7 до 6.5.15):
P
η= (6.5.7)
PH
Pi
ηi = (6.5.8)
PH
P
ηm = (6.5.9)
Pi
P P Pi
η= = ∙ =ηm ∙ ηv (6.5.10)
P H Pi P H
Pkn Y th Y −∆ Y H ∆Y H
ηH= = = =1− (6.5.11)
PH Y Y Y
P k ṁk V̇ k V̇ −V̇ k V̇ k
ηv= = = = =1− (6.5.12)
P kn ṁ V̇ V̇ V̇
Pi P k −P R P
η R= = =1− R =1−℥R (6.5.13)
Pk Pk Pk
Pi Pi Pk P kn
ηi = = ∙ ∙ =ηR ∙ ηv ∙ ηH (6.5.14)
P H Pk P kn PH
η=ηi ∙ ηm =η H ∙ ηv ∙ ηR ∙ ηm (6.5.15)
где је:
ηH [-] хидраулички степен корисности турбине;

ηv [-] волуметријски степен корисности;
ηR [-] степен корисности који осликава губите услед трења течности о спољне
површине радног кола;
ηi [-] унутрашњи степен корисности;
ηm [-] механички степен корисности;
η [-] укупни степен корисности.
Укупни степен корисности турбина креће се у границама η=0,8 – 0,95.
46
6.6 Кавитацијска резерва турбине
Слика 39. Скица хидрауличне турбине са делом доводног цевовода и сифоном

(1 – предтурбински затварач; 2 – турбина; 3 – сифон; 4 – доња вода;
5 – вратило турбине; М - манометар) [16]
Код хидрауличних турбина критично место, с обзиром на појаву кавитације,

представља пресек 2-2 (слика 39) непосредно на излазу из турбине, јер се у њему
јављају најмањи притисци у радној течности.
Да у пресеку 2-2 не би дошло до појаве кавитације апсолутни притисак радне

течности у том пресеку не сме бити мањи, или једнак притиску при коме долази до
испаравања течности за дату температуру течности. Међутим, испуњавање овога
услова не значи и довољан услов да у међулопатичним каналима радног кола
турбине не дође до кавитације, јер локални и тренутни падови притиска у радној
течности могу бити значајно већи него у пресеку 2-2. Због тога се у прессеку 2-2
(слика 39) мора обезбедити одређени вишак струјне енергије у односу на критичну
притисну енергију при којој радна течност испарава на датој радној температури.
Минимални вишак струјне енергије радне течности у пресеку где се кућише турбине
везује за дифузор (пресек 2-2) изнад критичне притисне енергије при којој радна
течност почиње да кључа на радној температури, који обезбеђује да она ради на
граници кавитације, назива се кавитацијском резервом турбине и дефинише се на
следећи начин (јед. 6.6.1):
( )
2
ϑ 2 p2 p
NPS E T = + − D (6.6.1)
2 ρ ρ
где је:
47
NPSET [J/kg] кавитацијска резерва турбине;

ϑ 22 [J/kg] кинетичка енергија радне течности на излазу из турбине (пресек
2 2-2 );
p2 [J/kg] притисна енергија радне течности у пресеку 2-2;
ρ
pD [J/kg] притисна енергија рaдне течности при коме започиње њено
ρ испаравање на датој температуре радне течности;
Ако се кавитацијска резерва турбине подели са напором турбине, тада се добија

кавитацијски коефицијент турбине σТ [-] (јед. 6.6.2):
NPSET
σ T= (6.6.2)
Y
6.7 Кавитацијска резерва турбинског постројења
Струјна енергија радне течности на улазу у дифузор хидрауличне турбине (слика 39)
може се изразити, за хидрауличке и геометријске параметре везане за дифузор и
доњу воду, као што следи (јед. 6.7.1):
p 2 ϑ 22 p o
+ = −g ∙ H s +Y vD (6.7.1)
ρ 2 ρ
Ако се у јед. 6.7.1. дода –pD/ρ добија се следећа једначина (јед. 6.7.2):
p o− p D
NPSE AT = −g ∙ H s+Y vD (6.7.2)
ρ
где је:
NPSEАT [J/kg] кавитацијска резерва турбинског постројења;

ϑ2
2
[J/kg] кинетичка енергија радне течности на излазу из турбине
2 (пресек 2-2);
p2 [J/kg] притисна енергија радне течности у пресеку 2-2;
ρ
pD [J/kg] притисна енергија рaдне течности при коме започиње њено
ρ испаравање на датој температуре радне течности;
pо [J/kg] притисна енергија рaдне течности на слободној површини;
ρ
g [m/s2] убрзање Земљине теже (g=9,81 m/s2);
Hs [m] црпна висина дифузора;
YvD [J/kg] губици струјне енергије у дифузору.
Често се губици у дифузору занемарују, па јед. 6.7.2. постаје (јед. 6.7.3):
48
p o− p D
NPSE AT = −g ∙ H s (6.7.3)
ρ
Ако је NPSEAT ˃ NPSET, турбина неће кавитирати, ако је NPSEAT ˂ NPSET онда ће доћи
до кавитације.
Из јед. 6.7.3. може се изразити Hs [m]. Тада се добија максимална висина на коју се
сме поставити турбина изнад доње воде а да не дође до кавитације. Та висина се
назива максимална висина сисања и одређује се преко следеће једначине (јед. 6.7.4):
H s= ∙ o
g (
1 p − pD
ρ
−NPSE AT ) (
6.7.4)
Аналогно јед. 6.6.2. може се одредити и кавитацијски коефицијент турбинског

постројења (јед. 6.7.5):
NPSE АT
σ АT = (6.7.5)
Y
7. Избор параметара турбине при пројектовању хидроелектрана
7.1 Одређивање бруто напора хидрауличне турбине
Бруто пад се одређује на основу висинске разлике горње воде и доње воде (слика 40).
Слика 40. Пример одређивања бруто пада
Бруто напор се одређује на основу јед. 7.1.1. (као производ геодезијске висине и
убрзања Земљине теже):
Y br =g ∙ H geo (7.1.1)
7.2 Одређивање нето напора турбине
Oдређује се на основу јед. 6.4.7. (јед. 7.2.1):
49
(
Y =g ∙ H geo −Y vu =g∙ H geo− ∑ ζ u + λ u ∙
Lu ϑ 2u
∙
du 2 ) (7.2.1)
Ако се брзина изрази преко протока и површине попречног пресека (јед. 7.2.2):
Q 4∙Q
ϑ= = (7.2.2)
A d2 ∙ π
Ако се јед. 7.2.2. убаци у јед. 7.2.1. добија се следеће (јед. 7.2.3):
Y =g ∙ H geo −Y vu =g∙ H geo− ( ∑ ζ u+ λu∙ )

Lu 8 ∙ Q 2
∙
du d4 ∙ π
=g ∙ H geo−m∙ Q
2
(7.2.3)
7.3 Хидрауличка снага турбине
За одређивање хидрауличке снаге турбина, користи се следећа једначина (јед. 7.3.1):
ṁ∙Y ρ ∙ V̇ ∙ Y 1000 ∙ V̇ ∙ Y
PH= = = =V̇ ∙Y (7.3.1)
1000 1.000 1000
На основу једначина (јед. 7.2.3 и јед. 7.3.1) може се табеларно и графички направити
функционалана зависност између хидрауличке снаге турбине и нето напора турвине
у зависности од протока (пример једне такве табеле је приказан у табели 10).
Табела 10. Пример функционалне зависности хидрауличке снаге и нето напора турбине
V̇ [m3/s] Y [J/kg] P H [kW] V̇ [m3/s] Y [J/kg] P H [kW]
0 294,4 0 3 198,81 596,43
0,25 293,73 73.43 3,25 182,54 592,2
0,5 291,74 145.87 3,5 164,14 575,02
0,75 288,42 216.31 3,75 145,04 543,91
1 283,77 283.77 4 124,46 497,85
1,25 277,28 347.256 4,25 102,55 435,87
1,5 270,55 405.75 4,5 79,32 356,96
1,75 261,84 458.27 4,75 54,76 260,13
2 251,61 503.83 5 28,87 144,38
2,25 240,16 541.42 5,25 1,6 8,71
2,5 228,84 570.04 5,5 -26,88 -147,86
2,75 214,91 588.71 5,75
˙ ¿5,5 m3/s нема смисла користити турбину

Из табеле 9. види се да за проток од V =¿
(аналогно слици 37). На основу ових вредности, може се нацртати дијаграм (слика
41).
50
Слика 41. Радна тачка турбине
На основу примера из табеле 9. и слике 41. радна тачка је при протоку 1 m3/s.
7.4 Механичка снага на излазном вратилу
Када се одреди радна тачка турбине, гледа се да проток буде што ближи идеалном,
али се притом води рачуна да буду и испуњени други услови, као што су биолошки
минимум уколико је деривациона хидроелектрана, или ако се турбинско постројење
убацује у систем водоводног снабдевања да се обезбеди довољна количина воде за
потребе потрошача итд.
Одабрани проток мора да испуни све предходно наведене услове, па се на основу

одабраног протока одређује напор и хидрауличка снага турбине. Након одређивања
хидрауличке снаге (јед. 7.3.1), рачуна се механичка снага на основу следеће
једначине (јед.7.4.1):
P M =P H ∙ η (7.5.1)
Укупни степен корисности турбина креће се у границама η=0,8 – 0,95.
7.5 Избор генератора
Генератор се бира на основу механичке снаге и усвојеног броја обртаја турбине.

Постоје каталози из којих се на основу потребних карактеристика усваја тип
генератора.
Један такав каталог, приказан је на слици 42.
51
Слика 42. Каталог за одабир генератора
7.6 Одабир хидрауличне турбине
Одабир турбина врши се на основу дијаграма приказаном на слици 43. где се на

основу специфичног броја обртаја (значице) и бруто пада усваја тип турбине.
Значица се одређује према следећoj једначини (јед. 7.6.1):
1 /2
n∙ P
n sp= 5 /4 (7.6.1)
Y
где је:
n [ᴼ/min] број обртаја радног кола турбине;

P [kW] механилчка снага турбине;
Y [J/kg] нето напор турбине.
52
Слика 43. Одабир турбине
8. Хидроелектране и животнa срединa
Хидроелектране са својим бранама и акумулацијама могу иматити озбиљне

последице на животну средуну. Када се формира вештачко језеро, узводно од бране
водени и копнени екосистеми бивају значајно измењени. Низводно од бране, проток
реке се мења (постаје мање – више стационаран), што утиче на екосистеме
прилагођене променљивом току реке.
Акумулација зауставља алувијане наносе, које река носи узводно и утиче на њихову
расподелу низводно. Плављење пољопривредног земљишта, кога сада нема, може
бити значајан економски а и еколошки губитак за окружење. Изградња бране
спречава или омета миграције риба и негативно утиче на њихову популацију, чак и
тамо где су заступљене. Тренутно, уклањање брана хидроцентрала на
северозападном Пацифику је препоручено, како би се обновила угрожена популација
лососа.
Из овог разлога хидроелектране морају да имају пролаз за рибе (слика 44) како би се
омогућило њихово кретање узводно и низводно.
53
Слика 44. Пролаз за рибе
54
Литература:
[1] Милорад Бојић: Термодинамика, Машински факултет у Крагујевцу, 2011. год.

[2] http://www.google.rs/url?
sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&ved=0CB4QFjAA &url=http%3A
%2F%2Fpredmet.singidunum.ac.rs%2Fpluginfile.php%2F2626%2Fmod_folder
%2Fcontent%2F1%2FPEE_3_2k12.pdf%3Fforcedownload
%3D1&ei=j5ahVMOCAYPaaum_gugD&usg=AFQjCNE9oTQpHv4m9AL2drMkV6
6fevHdMQ&sig2=BL36QQejMVZlM-7jRTLrQw&bvm=bv.82001339,d.d2s
(приступљено 29.12.2014. год.)
[3] Небојша Лукић: Енергија и животна средина, скрипта.
[4] Душан Гордић: Енерго-еко менаџмент, скрипта.
[5] http://www.izvorienergije.com/svijet_treba_obnovljive_izvore_energije.html
[6] http://upload.wikimedia.org/wikipedia/hr/a/af/Potro
%C5%A1nja_primarne_energije_na_svjetskoj_razini_1980_-_2012.jpg
[7] http://powerlab.fsb.hr/enerpedia/index.php?
title=OBLICI_PRIMARNE_ENERGIJE&printable=yes (приступљено 31.12.2014.
год.)
[8] Небојша Лукић, Милун Бабић: Соларна енергија - Монографија, Машински
факултет у Крагујевцу, 2008. год.
[9] http://uciteljskikutak.files.wordpress.com/
2014/03/1240402_287003201454358_276318028_na.jpg (приступљено 1.1.2015.
год.)
[10] http://marjan.fesb.hr/~fbarbir/PDFs%20Obnovljivi%20izvori/Hidro%20energija.pdf
[11] http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/V%20semestar/Energetika%20i%20odrzivi
%20razvoj/Predavanja/Predavanje5.pdf (приступљено 1.1.2015. год.)
[12] http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ab/ThreeGorgesDam-
China2009.jpg (приступљено 1.1 2015. год.)
[13] http://www.esco.rs/hidroenergija.html (приступљено 2.1.2015. год.)
[14] Душан Гордић: Обновљеиви извори енергије 2, скрипта.
[15] https://dobijanjeen.wordpress.com/ (приступљено 2.1.2015. год.)
[16] Милун Бабић, Свертислав Стојковић: Турбомашине – теорија и математичко
моделирање, Машински факултет у Крагујевцу, 1997. год.
[17] Добрица Миловановић: Хидраулички удар, скрипта.
[18] http://www.transformacni-technologie.cz/obrazky/27.gif
[19] Душан Гордић: Пренос снаге флуидом – Хидраулика, Машински факултет у
Крагујевцу, 2008. год.
[20] Слободан Савић, Механика флуида, скрипта.
54

HIDROELEKTRANE - Opste Napomene, Definicije, Proracuni

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

HIDROELEKTRANE - Opste Napomene, Definicije, Proracuni

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Факултет инжењерких наука Универзитета у Крагујевцу

7.3 Хидрауличка снага турбине.........................................................................................50

Ознака и основна јединица енергије дате су у табели 1.

Табела 1. Ознака и основна јединица енергије

Енергија се у природи јавља у разним облицима. Основна подела енергије је на

Табела 2. Облици енергије [1] [2]

1.1.1 Трансформација енергије

При сагоревању горива, хемијска енергија се претвара у топлотну енергију. Топлотна

Електрична енергија која је добијена у овом циклусу, системом транспорта се одводи

Електрична енергија се у домаћинствима и индустрији поново трансформише у

Разни поступци трансформација енергије у финални облик, приказани су на слици 1.

Слика 1. Примарни, трансформациони и финални облици енергије [4]

Ланац транформација енергије подразумева претварање примарног облика енергије у

1.1.2 Извори енергије

Извори енергије се могу класификовати на више начина у зависности од критеријума

У зависности од тога да ли се енергија из датог извора може користити директно или

 примарне изворе енергије;

Примарни извори енергије се према нивоу коришћења деле на:

 конвенционалне изворе енергије;

Према периоду обновљивости, примарни извори енергије деле се на (слика 1):

 „обновљиве“ изворе енергије (енергија ветра, Сунца, енергија биомасе,

1.2 Потрошња примарне енергије

На слици 2. приказана je пројекција светске популације.

правимо пресек на сваких 50 година, можемо видети да се број становника наше

Слика 2. Пројекција светске популације [4]

Гледано по континентима, највећи скок становништва према прогнозама требао би

Ради лакшег поређења, на слици 3. дати су пресеци броја становника (глобално, и по

Слика 3. Број становника 2005. (лево) и предвиђања за 2050. (десно) [4]

Ови подаци (слика 2, слика 3) су веома важни са становишта енергетике. Уколико

На следећој слици (слика 4), приказана је потрошња примарне енергије на светском

Слика 4. Потрошња примарне енергије на светском нивоу (1980 – 2005.) [6]

На слици 4. приказана је потрошња примарне енергије (нафта, природни гас,

Процентуална потрошња примарне енергије за 2004. год. дијаграмски је приказана на

Слика 5. Процентуална потрошња примарне енергије у 2004. год [7]

Узимајући у обзир пораст становништа (слика 2, слика 3), као и то да су изворишта

Предвиђања показују да ће се 2040. год. енергија из примарних извора енергије

Слика 6. Пројекције захтева (потребе) за енергијом у свету [4]

Енергија воде на земљи потиче од енергије Сунчевог зрачења (25% укупног

Наиме, под дејством Сунчевог зрачења, вода са површине Земље, углавном са

Процес кружења воде у природи, приказан је на слици 7.

Слика 7. Кружење воде у природи [9]

Технички хидропотенцијал по регионима у свету, приказан је у табели 3.

Табела 3. Регионаллни технички хидропотенцил [10]

Највећи технички хидропотенцијал је у Азији, који чини 35% укупног светског

Сев. Америка Океанија

Слика 8. Процентуални хидропотенцијал свих региона

2.2 Добијање електричне енергије из хидропотенцијала

На следећој слици (слика 9) дијаграмски је приказана производња електричне

Слика 9. Добијање електричне енергије из хидропотенцијала (1971 – 2005. год.) [11]

Са слике 9. можемо видети да се из хидропотенцијала (14.400 ТWh/год) 1971. године

Процентуална производња хидроелектричне енергије за 1971. годину по регионима,

Слика 10. Производња хидроелектричне енергије по регионима у

Слика 11. Производња хидроелектричне енергије по регионима у

2.3 Удео хидроелектричне енергије у производњи електричне енергије

Такође можемо закључити да земље Азије имају огроман простор за напредак у

Слика 12. Удео хидроелектричне енергије у добијању електричне енергије [11]

2.4. Производња хидроелекртичне енергије у свету

У табели 4. приказана је производња хидроенергије [TWh/год.] у неким земљама

Табела 4. Производња хидроелектричне енергије у неким земљама света [10]

2.5 Највеће хидроелектране у свету

Највеће хидроелектране света приказане су у табели 5.

Tабела 5. Највеће хидроелектране у свету [11]

Слика 13. Хидроелектрана „Три кланца“ на реци Јангце у Кини [12]