Inverzna osmoza (IO) je najperspektivnija membranska tehnika desalinacije slane i morske

vode. Inverzna osmoza koristi dinamiki pritisak kako bi prevezila osmotski pritisak slanog
rastvora i tako izazvala selektivno prodiranje iste vode kroz membranu pri kome so ostaje
ispred membrane. IO membrane koriste tanke slojeve poluprovodljivih polimera koji su
oslonjeni na deblje slojeve koji imaju ulogu podrke. Membrane se proizvode od celuloznih
acetata, paliamida, polimida i polisulfona. Razlikuju se simetrine, simetrine kao i membrane
od tankih kompozitnih filmova. Membrane su osetljive na promene pH vrednosti, male
koncentracije oksidiranih supstanci kao to su hlor i oksidi hlora, irok spektar organskih
materija kao i prisustvo algi i bakterija. Usled toga neophodno je paljivo tretirati vodu kako bi
se izbegla kontaminacija membrana kao i predfiltracija kako bi se odstranile vrste materije kao i
doziranje kiselina kao to su hidrohlorina i sumporna radi odstranjivanja bikarbonih jona. Ovaj
proces je praen filtracijom kroz aktivni ugalj kako bi se uklonile rastvorene organske materije i
jedinjenja hlora.Sa ciljem da se dobije najbolji odnos povrine membrane i radne zapremine
napravljena su dva konvencijalna dizajna membran : spiralni i uplji sa vlaknima. Slika 1.
prikazuje ematski prikaz desalinacionog postrojenja. Proces se odvija na temperaturi okoline.
Jedino gde se koristi el. energija je prilikom pumpanja vode pod relativno visokim pritiskom.
Korienje posebnih turbina moe oduzetio deo energije. Operativni pritisak varira od 10-25 bara
za slanu i 50-80 za morsku vodu. Visok pritisak je neophodan kako bi se izazvalo prodiranje
vode sa velikom koncentracijom soli kroz ose membrana u sudovima pod pritiskom. Uspenost
desalinacije vode , u sluaju slane vode, od 90-95% a u sluaju morske vode 35-50%. Nizak
procenat desalinacije je u oblastima Crvenog mora ili Persijskog zaliva. Poveavanje temperature
vode izaziva poveanje protoka vode kroz membrane. Kvalitet vode zavisi od propustne moi
membrane, stepena konverzije vode i adekvatnog dizajna sistema za desalinaciju. Neki relativno
mali molekuli kao npr. ugljenmonoksid, hidrogensulfid, silicijum borna kiselina mogu proi kroz
membranu i zagaditi vodu.

Ovi problemi se prevazilaze aeracijom, korienjem izmenjivaa jona i meanjem vode da bi joj
se promenila sadrina. Rastvorene male organske estice takodje se mogu nai u desaliniranoj
vodi. Kvalitet proizvoda je prihvatljiv i zavisi od kvaliteta vode koja se desalinira, koncentracija
soli se moe kretati od 100 do 600 ppm od ukupno rastvorene vrste materije. Kvalitet se moe

poboljati sekundarnom preradom to znaajno poveava troak, ali je korisno tamo gde je
potrebna ultra ista voda. Tehnika inverzne osmoze se koristi u malim i velikim postrojenjima, u
22% najveih svetskih postrojenja sa kapacitetima od oko 4000 kubnih metara na dan. IO
sistemi semogu kombinovati sa drugim termikim desalinacionim tehnikama kako bi se stvorila
hibridna desalinaciona postrojenja.
Elektro dijaliza (ED) ili moderna elektroreverzibilna dijaliza (ERD) kod kojih su joni prisiljeni
da pod dejstvom DC elektrine energije prolaze kroz membrane ostavljajui za sobom rastvore
soli pokazale su se kao tehnike koje imaju perspektivu. Ove thenike se uglavnom koriste za slanu
vodu i proiavanje vode.
Nanofiltracione membrane (NF) se koriste kako bi se delimino otklonile teke soli iz vode.
Ultrafiltracija je moderni nain za uklanjane virusa i bakterija iy vode. Mikrofiltracione
membrane se koriste za otklanjanje suspendovanjih estica i dobra su zatita od Giardia i
Kriptosporidium virusa. Neke od pomenutih membrana se koriste u retiranju vode pre vrenja
inverznoosmotske desalinacije.

Termicka desalinacija
Viefazna fle desalinacija (MSF) je najuobiajenija i najzastupljenija tehnika
desalinacija. U komercijalnoj je upotrebi vie od 30 godina. Na slici 2 nalazi se ematski prikaz
viefaznog fle desalinacionog postrojenja. Morska voda pod pritiskom protie kroz cevi gde
izmenjuje toplotu i kondenzuje vodenu paru u gornjim delovima fle komore. Voda se potom
zagreva do odreene visoke temperature, koristei neku vrstu goriva ili pregrejane pare, ime se
dozvoljava fleovanje u niim delovima komore, od komore do komore pod uslovima snienog
pritiska. Generisana isparenja prolaze kroz eliminator izmaglice kako bi se u kondenzacionim
cevima pretvorila u zagrejanu vodu. Kondenzat kaplje u kolektore i ispumpava se iz postrojenja
a voda sa koncentratom soli se ispumpava u more. Deo slane vode recirkulie kroz sistem kako
bi se poveala koliina desalinirane vode. Ova tehnika konzumira veliku koliinu energije.
Poveanje energetske efikasnosti se moe izvriti u svakoj fazi procesa, poveanje temperature
predgrejane vode, bolji prenos toplote sa/na kondenzovanu paru, bolje korienje toplote
proizvedene vode i odbaene slane vode, prevencija akumuliranih nekondenzujuih gasova itd.,
korozija koja se javlja sa visokim temperaturama, pojava rastvorenog kiseonika u vodi kao i
izbor materijala za izmenjivae toplote. Na proces bitno ne utiu inicijalna koncentracija morske
vode kao ni rastvorene materije u vodi tako da se moe primeniti jednostavna filtracija. Kiseline i
antiskalanti se mogu dodati u vodu kako bi se kontrolisala koliina proticanja. Biocidi se
takodje koriste pao predtretiranje kako bi se suzbila mikrobioloka aktivnost. Deaeracija je
neophodna kako bi se uklonio kiseonik i smanjila verovatnoa pojave nekondenzujuih gasova.
Opisani predtretmani se koriste u veini evaporacionih desalinacionih tehnika. Proizvodena voda
ovom tehnikom ima uobiajenu prednost u odnosu na druge isparujue tehnike jer sadri 50 PPM
ukupno rastvorenih vrstih materija usled toga to estice prenosi para. Mogue je proizvesti i
vodu sa 10 PPM. Nusprodukt ove tehnike je agresivan i moe izazvati koroziju.

Multiefektna destilacija MED je najperspektivnija evaporaciona tehnika. Koncept

viefaznog isparavanja je uobiajen u hemijskoj industriji. Koristi se dugi niz godina u procesima
koncentrovanja rastvora, kristalizacije, preiavanja rastvora itd. Koristi se u desalinaciji
morske vode poslednjih 25 godina. U osnovi ove tehnike je niska temperatura i nizak pritisak
kao glavni izvori energije. Moe se koristiti para dobijena sagorevanjem uglja ili drugog goriva
kao i para koja se isputa u elektranama. Primarna para se koristi za isparavanje zagrejane
morske vode na niskom pritisku dok se kondenzat primarne pare vraa u evaporacionu komoru
ili u generator pare elektrane. Generisana sekundarna para ide u drugu fazu gde se kondenzuje
dok predaje svoju latentnu toplotu morskoj vodi na niskoj temperaturi koja tee niz tanke
filmove. Proces se ponavlja onoliko puta koliko konstrukcija postrojenja dozvoljava, izmedju
najvie i najnie temperature koja zavisi od temperature morske vode. Kondenzat se akumulira
kao proizvedena voda. Vakuum pumpa odvodi preostala isparenja posle kondenzacionog
procesa. Slika 3 prikazuje vertikalne cevi MED postrojenja. MED postrojenje obino ima
horizontalno ili vertikalno postavljene cevi gde se para kondenzuje na jednoj strani izmenjivaa
toplote dok morska voda isparava na drugoj strani. Ovde se koristi mehanizam dvostrukog filma
kondenzaviono-isparavajueg izmenjivaa toplote koji ima visoku efikasnost. Od 8-16 faza je
uobiajeno za ovu operaciju. Ovo omoguava dobar odnos performansi koji se ogleda u odnosu
koliine proizvedene vode i koliine inicijalne pare. Odnos MED postrojenja moe biti do ak 15
dok korespondujui odnos MSF jedinice je limitiran na 10. Novi dizajn koj se bazira na
vertikalnom tornju je predloen od strane South California Water District-a u kooperaciji sa IDE
Technologies LTD, Parsons and Reynolds metals. Dizajn se bazira na 30 faza vertikalnih cevi sa
uzdunim ulegnuima, lociranim na vrhu betonskog tornja. Slana voda isparava u cevima i dok
voda curi , sa spoljne strane cevi se kondenzuje. Slana voda tee na gore posredstvom jedne
pumpe a u odreenim sekcijama cevi koristi se vodena para kako bi se zagrejala voda koja tee
na gore. Postie se via temperatura nego u MSF sistemima koji koriste toplotu koja se generie
van sistema.Koristei odreenu kombinaciju materijala cevi za niske i visoke temperature,
kombinujui nisku cenu aluminijuma i cevi sa uzdunim lebovima moe se smanjiti povrina
neophodna za prenos toplote i smanjiti problemi korozije. Broj faza je esencijalan za bolje
iskorienje energije. U sluaju gde se koristi toplota niske cene na niim temperaturama,
optimizacija operacionih uslova moe dozvoliti manji broj faza. Za razliku od MSF tehnike gde

se voda proizvodi uglavnom pretvarajui toplotu u

latentnu toplotu evaporacije, MED tehnika koristi
latentnu toplotu da proizvede sekundarnu latentnu
toplotu u svakoj sekciji. Efikasnost proizvodnje je
via od MSF destilacije. Niska temperatura
omoguava korienje jeftinih materijala bez bojazni
od pojave korozije kao i poveanje pouzdanosti
postrojenja. Postoje reenja sa suprotosmernim i
istosmernim protokom morske vode i vodene pare.
Istosmerni protok je pogodan jerse nivo zasienja
poveava dok se temperatura smanjujedok kod
suprotosmernog protoka zasienje je nejvee gde je
najvia temperatura. Problem protoka vode kroz
izmenjiva je takodje vrlo bitan zbog kontrole
zaprljanosti vode. Istosmerni protok se koristi u
MED-MWD toranjskim reenjima gde je najvia
temperatura dostignuta u najniim koncentracijama.
U ovim reenjima , kriva temperature-koncentracije
slane vode je zatvorena, skoro paralelna sa krivom
zasienost-temperatura CaSO4 .

KOMPRESIJA PARE (VC) se koristi u malim razmerama, na manjim lokacijama. Glavni

mehjanizam je slian MED izuzev to se bazira na kompresiji isparenja generisanih isparavanjem
vode na viem pritisku koji omoguava ponovno korienje isparenja za snabdevanje toplotom
evaporacionog procesa. Kompresija isparenja se moe sprovesti primenom mehanikih
kompresora ili meanjem sa malim koliinama pare pod visokim pritiskom. Ulazna voda je
predgrejana u odnosu na slanu vodu i dobijenu desaliniranu vodu. Prenos toplote se odvija u
obliku dvostrukog padajueg filma koji je efikasan mehanizam prenosa toplote. Latentna toplota
kondenzovanog isparenja se koristi da se generie jo isparenja na drugoj strani povrine
izmenjivaa toplote (princip toplotne pumpe), tako da glavna potreba za energijom je za
poveavanje pritiska kako bi se obezbedila pogonska sila temperaturne razlike. Proces se odvija
u tri do pet faza tako da operativna temperatura se moe podesiti radi optimizacije procesa.
Nema potrebe za obezbedjivanje spoljne toplote za rad kompresora, tako da u sutini, ova
tehnika zavisi samo od elektrine energije. Deo vode krui kako bi se poveala koliina dobijene
vode. Slika 5 prikazuje ematski izgled mehanike VC jedinice. Smatra se da je VC nejefikasniji

evaporacioni desalinacioni proces. Mogunost rada na relativno niskim temperaturama

omoguava primenu i najjeftinijih materijala, npr. aluminijum, bez ikakve opasnosti od korozije
ili formiranja sloja kamenca. Najvea dostupna postrojenja na tritu mogu proizvesti do 5000m 3
na dan. Upotreba el. energije ini ovu tehniku kompatibilnu za korienje u kombinaciji sa
drugim desalinacionim tehnikama kao hibridno postrojenje pogodno za optimizaciju potronje
el.energije.Moderni kompersori imaju efikasnost 80%. Kvalitet proizvedene vode je slian
kvalitetima drugih evaporacionih tehnika.

DRUGE TEHNIKE Znaajni napori su upotrebljeni za razvoj mongih drugih tehnika koje nisu
preivele svoj evolutivni razvoj. Vano je napomenuti neke od njih. Solarna destilacija nije
potpuno pod ovom kategorijom. Upotrebljava se providni pokriva kako bi se propustilo sunevo
zraenje koje direktno greje sloj vode . Voda isparava i kondenzuje se na pokrivau. Kondenzat
se prikuplja kao proizvod. Jedan od bitnih nedostataka je to to da bi se proizveo 1 kubni metar
vode dnevno potrebno je 250 kvadratnih metara povrine. Ovo ini ovu tehniku neefikasnom
ak i u pustinjskim zonama. Druga solarna tehnika je tehnika solarnog jezera koje moe da
obezbedi toplotu od 90 stepeni celzijusa. Ova metoda se bazira na visokokoncentrisanom slanom
rastvoru na dnu jezera koja apsorbuje sunevo zraenje i ne mea se sa gornjim slojem
vodenog rastvora ali ova tehnika obiluje mnogim tehnikim nedostacima kao i malom stepenu
iskorienja. Solarne elije se mogu koristiti da pokreu VC ili Ro jedinice. Postoje razliiti
tipovi kolektora energije kao npr. parabolina ogledala, kolektori sa vrelim uljem i dr. Solarne
elektrane su skupe i retko se koriste za proizvodnju el. energije pa ni desalinacija vode ne bi bila
isplativa. Jo jedna obeavajua tehnika je metod zamrzavanja. Proizvodi se voda percipitacijom
iz rastvora leda, obino ekstrakcijom isparenja. Formirani led je bez soli i ostaje u matinom
rastvoru.