Inzenjerski Alati U Elektronici

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA DEPARTMAN ZA ENERGETIKU, ELEKTRONIKU, TELEKOMUNIKACIJE KATEDRA ZA ELEKTRONIKU
mr Mirjana Videnovi Mii Dejan Krsti
Milko urevi
INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Protel 99SE MicroCap 7
-SKRIPTA-
NOVI SAD 2007
M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

Predmet Inenjerski alati u elektronici sluaju studenti Fakulteta Tehnikih Nauka u Novom Sadu, na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije, u 3. semestru na smeru Mikroraunarska elektronika. Predmet je koncipiran kao uvod u osnove rukovanja softverskim alatima koji se koriste za projektovanje, modeliranje, simulaciju i ispitivanje elektrinih kola kao i za dizajn i izradu gotovih tampanih ploa. Tokom kursa se radi u dva osnovna programska paketa namenjena tome: Protel kompanije Altium (verzija 99SE) i MicroCap kompanije Spectrum Software (verzija 7). Za savladavanje rada u ovim programskim alatima nije neophodno nikakvo prethodno poznavanje ovih alata, ve samo osnove korienja kompjutera u Windows-ovom okruenju. Ova skripta je nastala sakupljanjem prepiski i materijala koji je korien na laboratorijskim vebama kolske 2006/07. i belekama studenata, te kao takva ona predstavlja objedinjeno tivo za praenje vebi i polaganje ispita iz ovog predmeta. Mnotvo slika i ilustracija bitno olakavaju razumevanje i usvajanje izloenog gradiva. Autori se zahvaljuju svima koji ukau na odreene nedostatke ili greke prilikom tampe teksta. Sve nejasnoe i primedbe moete poslati autorima na mirjam@uns.ns.ac.yu.
U Novom Sadu, novembar 2007. Autori
SADRAJ:
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU 1. PROTEL
Uvod u programski paket Protel 99SE Veba 1 PIC programator (JDM interfejs) 1.1.1 Izrada elektrine eme za PIC programator 1.1.2.Izrada PCB-a za PIC programator Veba 2 Beini mikrofon 1.2.1. Izrada elektrine eme za beini mikrofon 1.2.2. Izrada PCB-a za beini mikrofon str. 4 str. 6 str. 6 str. 17 str. 22 str. 22 str. 32 str. 2
1. MICROCAP
2.1. Uvod u programski paket MicroCap 7 2.2. Osnovna linearna kola sa OP 2.2.1. Invertujui pojaava 2.2.2. Neinvertujui pojaava 2.2.3. Jedinini pojaava 2.2.4. Diferencijalni pojaava 2.3. Zadaci (upotreba simulatora 7) 2.4. Analize u MicroCap 7 2.4.1. DC analiza 2.4.2. AC analiza 2.4.3. Tranzijentna analiza 2.5. Uticaji na prenosnu karakteristiku 2.5.1. Uticaj neidealnosti OP na prenosnu karakteristiku OP 2.5.2. Uticaj Voff na prenosnu karakteristiku 2.5.3. Uticaj Vos na prenosnu karakteristiku 2.5.4. Uticaj R1 (IBIAS) na prenosnu karakteristiku 2.5.5. Konfiguracija invertujueg pojaavaa sa OP 2.6. Pojaavaka kola 2.6.1. Poloaj mirne radne take stepena sa zajednikim emiterom 2.6.2. AC analiza stepena sa zajednikim emiterom 2.6.3. Microcap analiza stepena sa zajednikim emiterom 2.6.4. Microcap AC analiza stepena sa zajednikim emiterom 2.7.Kombinacione mree 2.7.1. Signali u digitalnim elektronskim kolima 2.7.2 Digitalni pobudni generatori (Stimulus Generators) 2.7.3. Osnovne logike operacije str. 36 str. 39 str. 40 str. 41 str. 41 str. 42 str. 43 str. 45 str. 45 str. 45 str. 46 str. 46 str. 46 str. 47 str. 50 str. 50 str. 51 str. 54 str. 54 str. 56 str. 60 str. 66 str. 68 str. 68 str. 71 str. 76
GLAVA 1. PROTEL
Programski paket Protel firme Altium1 nastao je sredinom devedesetih godina XX veka kao jedan od prvih programskih paketa za dizajn i izradu tampanih ploica. Na svom poetku postojanja nije imao izgled kakav danas poseduje, niti se pojavio pod imenom koji danas ima. U poetku su postojala dva odvojena programa od kojih je jedan bio za izradu shema elektrinih kola (Schematic Editor), a drugi za prenos tih shema i izradu u tzv. PCB2 oblik (PCB Editor). Svojom verzijom Protel firma Altium objedinjuje ta dva programa u jedan programski paket koji sada predstavlja jedinstveni alat za izradu tampanih ploica od sheme do gotove tampane ploice. Pored Protel-a pojavili su se i jo uvek se pojavljuju i drugi programski alati drugih firmi koji slue istoj svrsi, meutim Protel je ostao kao jedan od, u potpunosti, zaokruenih programskih alata namenjenih projektovanju, dizajnu i izradi tampanih ploica zajedno sa svojom velikom bibliotekom elemenata koji se koriste u tom cilju i vie nego funkcionalnim interfejsom za rukovanje procesom koji omoguava vrlo pregledan i brz pristup svim vanijim funkcijama u programu. Od verzije Protel 99SE koja je objavljena u nekoliko Service Pack-ova (tanije od SP1 do SP6) do danas su se razvile jo verzije Protel DXP (verzija 2004) i najnovija verzija Altium Designer 6 (verzija 2006) poev od koje Protel vie ne nosi svoj stari naziv.
UVOD U PROGRAMSKI PAKET PROTEL 99SE

U katalogu proizvoaa ili pretragom na internetu moete pronai data-sheet3 svake komponente odnosno podatke o komponenti: simbol, kritini parametri komponente, kuite u koje je upakovano, dimenzije kuita, raspored noica na komponenti, koju funkciju obavlja svaka od tih noica i sl. Ako imate shemu, komponente i njihov tehniki opis koji znate da protumaite, vi onda imate osnovno znanje za pravljenje ureaja, jer znate kako da poveete komponente. Meusobno povezivanje komponenti oigledno se ne moe vriti u vazduhu ve nam je potreban medijum koji e to sve povezati. Kakav medijum? vrst, minimalne zapremine i provodan. Rezultat toga je vitroplast odnosno ploa tankog izolatora ije su obe strane prekrivene provodnim materijalom (bakrom). ta je na zadatak tokom uenja Protel-a? Zadatak je kako na vitroplastu (p)ostaviti provodne povrine samo tamo gde mi elimo. Provodne povrine predstavljaju veze izmeu komponenti kao i njihovih footprint4-ova (lemna mesta) koji su potrebni svakoj komponenti da bi se mogla montirati na tampanu plou. Takoe je mogue na tampanoj ploi napisati dodatne podatke o komponentama odnosno o njihovim nazivima ili vrednostima kao i o samoj shemi na ploi (ta predstavlja, autor, datum...) Da bi zatitili tampanu plou od daljeg procesa oksidacije kao i od fizikih oteenja nanosi se sloj stop-laka koji ima dodatnu ulogu da sprei razlivanje lema po tampanoj ploi i vezama. to je tampana ploa sloenija to je i broj slojeva, a samim tim i broj maski sve vei. STRUKTURA I PRINCIP RADA PROTEL-a Pod jednim krovom Design Explorer stavljeno je vie manjih programa: - Schematic Library - Schematic Editor - PCB Library - PCB Editor Kako Protel funkcionie najbolje prikazuje sledei dijagram toka procesa realizacije projektnog zadatka koji se postavlja pred inenjera (slika i). Ne samo da su svi programi pod jednim krovom, ve su i svi delovi projekta na istom mestu unutar projektne baze podataka *.ddb (Design Data Base), shema *.sch (Schematic), tampana ploa *.pcb (Printed Circle Board), biblioteka komponenti *.lib (Library), biblioteka futprintova *.lib (Library), NET lista *.net (Net List). Prednosti ovakvog naina organizacije su: - pokretanjem jednog programa na raspolaganju su svi programi koji su nam potrebni da doemo do konanog proizvoda, a to je tampana ploa, - svi dokumenti nastali u pojedinim fazama rada kao i alati koje koristimo u radu sa njima su na jednom mestu,
1
Vie informacija moete nai na www.altium.com engl. printed circuit board tampana ploica 3 engl. datasheet tehniki opis (specifikacija) 4 engl. footprint otisak tampe elementa na ploici
2
- uvanjem u okviru jedne baze podataka iskljuena je mogunost da se deo projekta izgubi, ako elimo da zatitimo na projekat od radoznalih pogleda mogue ga je zatititi ifrom tako da su podaci dostupni samo nama ili odreenoj grupi ljudi.
CRTE NA PAPIRU
SHEMATSKI PRIKAZ
PCB PRIKAZ
TAMPANA PLOICA
NETLIST
SCHEMATIC EDITOR
PCB EDITOR
SCHEMATIC LIBRARY
PCB LIBRARY
Slika i. Princip rada Protel-a U cilju razumevanja programskog paketa i samog postupka kojim emo od poetne eme odnosno crtea na papiru doi do konanog rezultata odnosno do izgleda nae tampane ploice, analiziraemo i uraditi dve vebe. U prilogu je takoe uraen i jedan projekat.
VEBA 1 - PIC programator (JDM interfejs, Jens Dyekar Madsen)

Va prvi projektni zadatak e biti generisanje fajla za izradu tampane ploe (odnosno PCB-a - Printed Circuit Board) programatora PIC mikrokontrolera (PIC - Programmable Intelligent Computer). Cilj je omoguiti programiranje najpopularnijih tipova jeftinih i monih integrisanih kola tipa sve na jednom mestu, na primer: PIC 16F84, PIC 16F627, PIC 16F628 itd (http://www.ke4nyv.com/picprojects.htm). U stvari, izrada ovakve elektronske minijature jedva da se moe nazvati projektom u pravom smislu te rei jer se sastoji od svega nekoliko komponenata i ona je odabrana kao prvi primer samo zato to je teko nai jednostavniji ureaj koji ima neku korisnu primenu. Princip rada ovog programatora je sledei: PIC mikrokontroler koji elimo isprogramirati stavimo u 18-pinsko podnoje na ploici. Ploica je serijskim portom povezana sa raunarom na kome se nalazi softver namenjen za programiranje mikrokontrolera tj. ploica je isprojektovana da predstavlja interfejs izmeu mikrokontrolera i serijskog porta raunara. Nakon programiranja, mikrokontroler skinemo sa ploice programatora i stavimo u podnoje njegovog originalnog kola. 1.1.1. IZRADA ELEKTRINE EME ZA PIC PROGRAMATOR Korak 1 Crtanje elektrine eme na papiru Kao i obino, sve poinje na brzinu nacrtanom skicom na papiru, slika 1.1. Na osnovu ove improvizovane eme potrebno je napraviti tampanu ploicu.
Slika 1.1. Runo nacrtana ema
Slika 1.2. Pokretanje Protela Korak 2 Pokretanje Protela
Kliknite dva puta na ikonu na Desktopu da biste pokrenuli Protel (Design Explorer), slika 1.2. Pred vama se otvara radno okruenje Protela (za sada prazno), odnosno deo intefejsa koji je zajedniki za sve delove ovog programskog paketa. Osnovni delovi radnog okruenja su: Standardni delovi Windows aplikacija (naslovna linija, linija menija, linija sa alatima - toolbar) Explorer Glavni prozor (Design Window) Korak 3 Kreiranje novog projekta Potrebno je napraviti novu bazu podataka u kojoj e biti smeteno sve to je vezano za va novi projekat. Odaberite File New Design (Ukoliko nijedan projekat nije trenutno otvoren, opcija New Design ne postoji pa u tom sluaju treba kliknuti na File New.) U dijalog boksu koji se pojavljuje (slika 1.3), proverite da li je u polju Design Storage Type upisano: MS Access database. Ova opcija je upisana po difoltu ali ako ste je u meuvremenu izmenili, obavezno je odaberite klikom na strelicu sa desne strane ovog polja. U polju Database File Name, upiite ime novog projekta (PIC Programator). Kliknite na taster Browse u polju Database Location i odaberite lokaciju gde e biti sauvana vaa nova baza podataka (E(ili F):\Projekti). Korak 4 Kreiranje novog dokumenta u ematik Editoru Baza podataka koju ste upravo napravili je za sada prazna. Prvi dokument koji e ui u njen sastav je elektrina ema. Da biste je nacrtali potrebna vam je prazna radna povrina i pokrenut odgovarajui program (ematik Editor). Drugim reima potrebno je otvoriti novi dokument u ematik Editoru. Da biste ga otvorili odaberite: File New Schematic Document (slika 1.4).
Slika 1.3. Kreiranje novog projekta Sada se u glavnom prozoru (desna polovina ekrana) nalazi ikona koja simbolizuje novi dokument (slika 1.5). Dodelite mu novo ime (ukoliko to niste ve uradili neposredno nakon otvaranja novog dokumenta): kliknite desnim tasterom mia na ikonu Sheet1.Sch Rename upiite SHEMA.
Slika 1.4. Kreiranje novog dokumenta
Slika 1.5. Preimenovanje novog dokumenta
Na kraju, kliknite dvaput na istu ikonu i pred vama e se otvoriti dokument sa praznom radnom povrinom spremnom za rad, slika1.6. Kao to primeujete, sadraj linije sa alatima i linije sa menijima su izmenjeni tj. dodati su novi meniji i alati. To se deava svaki put kada pokrenete neki program iz Protelovog paketa (ematik Editor, PCB Editor, Editor PCB biblioteka, Editor ematik Biblioteka). Bitno je napomenuti da svaki od tih programa prikazuje svoje menije i alate.
Slika 1.6. Prazan ematik dokument
Slika 1.7. Explorer
Radno okruenje Explorer Namena ovog dela radnog okruenja (slika 1.7) je da prikae sve postojee dokumente jedne baze podataka (*.Ddb) kao i njihov meusobni odnos i hijerarhiju. Najei tipovi dokumenata koje emo videti u Exploreru a pripadaju bazi podataka projekta su *.sch, *.pcb, *.net, *.lib... Radi na principu Windows Explorera (u glavnom prozoru je prikazan sadraj koji odaberete u exploreru, isto je kretanje kroz fajlove, kopiranje i sl.). Klikom na ikonicu u gornjem levom uglu moe da se sakrije ili ponovo prikae povrina Explorera. Radno okruenje Glavni Prozor (Design Window) Igra viestruku ulogu: prikazuje sadraj selektovanog foldera u Exploreru (slika 1.8), duplim klikom na dokument koji vas interesuje automatski otvara program specijalizovan za rad sa njim (slika 1.9). Glavni prozor je sada radni sto na kome moete imati gomilu otvorenih fajlova a da vam njihova organizacija i kretanje kroz njih uopte ne predstavlja problem (za to slue tabovi ili u sluaju vie otvorenih dokumenata strelice).
Slika 1.8. Prikaz sadraja selektovanog foldera
Slika 1.9. Duplim klikom otvaramo dokument i njegov program
Radno okruenje Kontrol panel (Browse Sch) Na slici 1.10. je prikazan Kontrol panel ematik Editora koji: se nalazi na kartici iza explorera. Pojavljuje se im otvorite neki dokument odnosno neki od alata Protela. nema jedinstven izgled ve zavisi od tipa otvorenog dokumenta. je direktna veza korisnika sa dokumentom na kojem radi. omoguava brz pristup komponentama. U gornjem delu (Browse) je lista aktivnih biblioteka, a klikom na taster Add/Remove moemo dodavati ili brisati biblioteke sa spiska. Tasterom Browse se mogu pretraivati komponente u zadatoj biblioteci, slika 1.11. Mogue je znajui deo imena komponente, korienjem opcije Filter (ili Mask) i doker znakova * (zamenjuje vie simbola) i ? (zamenjuje jedan simbol) u selektovanoj biblioteci pronai traenu komponentu (npr. AN* za lake pronalaenje simbola za antenu). U srednjem delu su izlistane sve komponente selektovane biblioteke a ispod liste je grafiki prikaz trenutno odabrane komponente. Tasterom Place komponenta se moe spustiti direktno u emu. Ako se neka komponenta eli izmeniti u toku rada selektujemo je a zatim kliknemo na taster Edit. Program se prebacuje direktno u Editor Biblioteka i postavlja komponentu u prvi plan nakon ega se unesu eljene izmene. Taster Find slui za pretragu komponenti u vie biblioteka zadavanjem odreene lokacije, slika 1.12.
Slika 1.10. Kontrol panel
Slika 1.11. Pretraga komponenti opcijom Browse
Slika 1.12.Pretraga komponenti opcijom Find
Korak 5 Uitavanje potrebnih biblioteka Ako pogledajte skicu sa poetka ove vebe, slika 1.1, videete da su vam za crtanje eme potrebne samo 4 razliite komponente: 9-to pinski konektor za serijsku vezu Otpornik (2 komada) 18-to pinsko DIP podnoje Prikljuak za napajanje Da biste komponente postavili na radnu povrinu potrebno je u Kontrol panelu prvo uitati biblioteke u kojima se one nalaze. U ovom sluaju to je samo jedna biblioteka Miscellaneous.lib koja se nalazi u istoimenoj bazi podataka. Njena tana lokacija je: C(ili D):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices.ddb Ukoliko navedena biblioteka trenutno nije prisutna u spisku uitanih biblioteka, pratite sledee korake da biste je uitali (slika 1.13): 1. Kliknite na Tab Browse Sch da biste prikazali Kontrol panel. 2. Kliknite na dugme Add/Remove. 3. U dijalog boksu koji se pojavljuje pronaite a zatim kliknite na traenu biblioteku da biste je oznaili (gornja polovina prozora). 4. Kliknite na dugme Add i odluku potvrdite pritiskom na OK. 5. Sadraj biblioteke je izlistan u levoj polovini ekrana.
Slika 1.13. Uitavanje potrebne biblioteke simbola
Korak 6 Postavljanje komponenata U ovom koraku je potrebno iz biblioteke uzeti odgovarajue komponente (odosno njihove simbole) i rasporediti ih po radnoj povrini. To moete uraditi na sledee naine: Kada komponentu pronaete na spisku u Kontrol panelu kliknite na nju da biste je oznaili a zatim kliknite na taster Place. Time ste omoguili njeno prenoenje do radne povrine u glavnom prozoru. Svakim sledeim pritiskom na levi taster mia u emu e biti postavljena po jedna kopija komponente. Desnim tasterom mia prekidate ovu operaciju. Drugi nain je dupli klik na komponentu i ve je moete postaviti na emu. Desnim tasterom mia prekidate operaciju. Izmene u letu Tasterima: Spacebar (prazan razmak), x, y i Tab, komponentu moete jo u toku postavljanja da rotirate (Spacebar), preslikate kao lik u ogledalu (Flip Horizontal, prevrni du ose x taster x, Flip Vertical, prevrni du ose y taster y) ili da joj izmenite atribute (oznaka, vrednost, futprint, boja itd.-Tab). Postavljanje konektora Simbol konektora serijske veze je pronaen u biblioteci simbola pod imenom DB9. Da bi na elektrinoj emi imao istu orijentaciju kao i na skici, u toku postavljanja je prevrnut du x- i y- ose (lik u ogledalu), slika 1.14.
Slika 1.14. Postavljanje konektora Postavljanje otpornika Od tri simbola za otpornik koji postoje u uitanoj biblioteci, odabran je tip koji ima oznaku RES2. U jednoj operaciji kopiranja postavljene su dve komponente jedna za drugom.
Slika 1.15. Postavljanje otpornika
10
Postavljanje podnoja za IC kolo U Editoru PCB biblioteka postoji futprint (odnosno otisak komponente na PCB-u) za 18-to pinska IC kola (DIP 18) ali u Editoru Biblioteka Simbola nema simbola za odgovarajue prazno podnoje. Zato je ovde izveden mali trik da bi se izbeglo pravljenje nove komponente. Iskoriena je injenica da raunar simbole i odgovarajue futprinte povezuje samo preko brojeva koji su pridrueni pinu (simbol komponente) odnosno padu (fotprint komponente). To omoguava da umesto komponente sa simbolom podnoja iskoristimo bilo koju komponentu sa 18 izvoda (u ovom sluaju to je konektor sa oznakom CON18, kao to je prikazano na slici 1.16).
Slika 1.16. Postavljanje 18-to pinskog konektora Postavljanje prikljuka za napajanje Prikljuak za napajanje se postavlja na isti nain kao i prethodne komponente. Kao to se vidi na slici 1.17, u ovu svrhu je iskorien element pod nazivom CON2.
Slika 1.17. Postavljanje prikljuka za napajanje Postavljanje simbola portova za napajanje Iako nisu obavezni deo eme, portovi za napajanje se veoma esto koriste zato to znatno doprinose preglednosti dokumenta. Oni oznaavaju meusobno udaljene take u kolu koje su elektrino povezane (na istom potencijalu). U ovom primeru to su Power Port: VCC i GND. Kada odaberete odgovarajuu ikonu u Wiring Toolbar-u, pre nego to postavite Power Port, kliknite na taster Tab na tastaturi kako biste portu dodelili ime i atribute koji odreuju njegov izgled. Pri postavljanju, portove, isto kao i ostale komponente, moete rotirati pomou tastera Space. Mi emo kao simbol za VCC koristiti krui (Circle), a kao simbol za GND liniju (Bar).
11
Slika 1.18. Postavljanje simbola portova za napajanje Korak 7 Crtanje veza Povezivanje se vri alatom Place Wire iz palete sa alatima Wiring Tools. Kada kliknete na ovu ikonu, kursor e promeniti oblik u krsti to znai da moete poeti sa oiavanjem. Postavite kursor u polaznu taku i kliknite levim tasterom mia. Time ete zapoeti postavljanje jedne elektrine veze. Kada elite da promenite smer kretanja, ponovo kliknite na isti taster da biste polomili liniju. Kada na ovaj nain postavite i poslednji segment jedne veze, kliknite na desni taster da biste je prekinuli. Posle ovoga, alat za oiavanje je i dalje aktivan tako da moete da nastavite sa povezivanjem drugih komponenata. Ako elite da prekinete proces elektrinog povezivanja komponenti skliknite jo jednom na desni taster mia. Prilikom povezivanja komponente icom program sam signalizira korisniku gde je topli kraj pina simbola komponente odnosno gde e se povezivanjem komponente i ice napraviti elektrini kontakt. U tom sluaju prevlaenjem ice preko pina simbola pojavljuje se krug u centru kursora. U tom trenutku zavravate postavljanje ice.
Slika 1.19. Crtanje veza U toku postavljanja veze Ako u toku povlaenja veze pritisnete taster Delete na tastaturi, bie obrisan poslednji pravolinijski segment. Pritiskom na taster Spacebar moete da promenite nain postavljanja veze. Ima ih nekoliko i najbolje je da sami odaberete onaj koji vam odgovara.
12
Izmene na postavljenoj vezi (editovanje) Kliknite na elektrinu vezu da biste je oznaili. Na vezi e se pojaviti markeri koji oznaavaju poetak, kraj i mesta u kojima veza menja pravac. Kliknite na neki od njih i odvucite ga na novu poziciju da bi vezi promenili oblik. Kliknite na taster Delete na tastaturi da bi obrisali celu vezu. Postavite kursor na slobodnu povrinu pored veze i kliknite levim tasterom mia da bi uklonili markere i/ili potvrdili eventualne izmene oblika. Korak 8 Oznaavanje komponenata Povezivanjem postavljenih komponenti dobiete elektrinu emu, slika 1.20. Da biste na osnovu elektrine eme mogli da projektujete PCB, potrebno je, jo u stadijumu crtanja eme vaeg projekta, uneti sve podatke neophodne za: generisanje PCBa (to su futprintovi odnosno otisci komponenti na PCB-u - AXIAL0.4, RAD0.1...), kupovinu komponenti (tip komponente ili njenu vrednost - 1k , BC103, OP741,...), preglednost eme (redni broj tog tipa komponenti i sl. - R1, R2, C1, Q1...) Drugim reima potrebno je definisati atribute svih komponenti. U praksi, prilikom oznaavanja komponenti koristi se komanda Annotate (Tools Annotate). U ovom sluaju, kako se radi o svega 5 komponenti sve atribute unesite sami. Kliknite dvaput levim tasterom mia na neku komponentu i popunite polja: Footprint (kuite) Designator (oznaka sa rednim brojem) Part Type (vrednost) Ovaj postupak ponovite za sve komponente, koristei podatke iz tabele 1.
Slika 1.20. Menjanje atributa komponenti na gotovoj emi Upisivanje atributa Komponente se najee ne postavljaju iz originalnih biblioteka ve se prethodno iskopiraju u posebnu biblioteku. U toj VAOJ biblioteci simbola se nalaze najee koriene komponente, koje se tu pripreme za upotrebu (upiu potencijalni futprintovi komponente i njena oznaka) i tek tada koriste. Stoga te komponente ve prilikom postavljanja u emu imaju upisane obavezne atribute i preostaje vam samo da ih numeriete komandom Annotate. PCB Editor razlikuje komponente na osnovu kuita (Footprint) i oznake (Designator). Zbog toga upisivanje vrednosti komponente u rubriku Part Type nije obavezno. Biblioteka Designator Part Type Footprint Biblioteka Komponenta Simbol simbola (oznaka) (vrednost) (kuite) futprinta Miscellaneous PCB Otpornik 1 RES2 R1 2K2 AXIAL0.4 Devices.lib Footprints.lib Miscellaneous PCB Otpornik 2 RES2 R2 22K AXIAL0.4 Devices.lib Footprints.lib Miscellaneous D Type Konektor DB9 K1 DB9FL Devices.lib Connectors.lib Miscellaneous PCB Podnoje CON18 IC DIP18 Devices.lib Footprints.lib Miscellaneous PCB Napajanje CON2 PWR 5V RAD0.1 Devices.lib Footprints.lib Tabela 1. Koriene komponente i njihovi atributi
13
Smisao naziva pojedinih futprintova Pre svega, da kaemo par rei o jedinicama mere koje se koriste u Protelu. To su milimetri i mili (milsi). ta je mil? To je skraenica za mili inch odnosno hiljaditi deo ina. 1 in = 1000 mil = 25,4 mm 100 mil = 2,54 mm 300 mil = 7,62 mm Zato uopte uvodimo nove jedinice kada nam je prirodno da raunamo sve u milimetrima? Zato to je udaljenost noica svih standardnih komponenti data u umnocima mila a ne umnocima milimetara.Drugim reima udaljenost padova (lemnog mesta komponente) u futprintu komponente se izraavaju u milima. Razlog za to je sledei. Poetni razvoj integrisanih elektronskih kola se odigrao u SAD-u gde su ini, stope, milje i sl. nasleeni sistem jedinica. U momentu kada su postavljani standardi, narodi koji koriste taj sistem jedinica su na njih imali kljuni uticaj. Tipini fotprintovi se nalaze u biblioteci PCB Fooprints.lib koja se nalazi u bazi podataka Advpcb.ddb. Njena tana lokacija je: C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Pcb\Generic Footprints\Advpcb.ddb Opcijom File Open otvorite Advpcb.ddb bazu podataka. Radni prostor Protela nakon otvaranja Advpcb.ddb je prikazan na slici 1.21. Otvorili smo PCB biblioteku to se moe videti u nazivu Kontrol Panela aktiviranog programa (Browse PCBLIB).
Pretraga
Slika 1.21. Radna povrina biblioteke futprintova U ovom sluaju Kontrol Panel prikazuje sve futprintove koji se nalaze u toj biblioteci (strelice i vertikalna skrol linija omoguavaju etanje kroz biblioteku futprintova). Polje Mask omoguava, ukoliko znate deo naziva futprinta, upotrebom doker znakova * (zamenjuje vie simbola) i ? (zamenjuje jedan simbol) bri pronalazak eljenog futprinta. Dodatne opcije koje se nalaze u Kontrol Panelu PCB biblioteke su: promena imena futprinta (Rename), uklanjanje futprinta iz biblioteke (Remove), dodavanje futprinta u biblioteku (Add), postavljanje futprinta u neki PCB dokument (Place), lokalna izmena padova futprinta (Edit i Jump) i automatsko unoenje tih izmena u trenutno otvorenom PCB dokumentu (UpdatePCB). U glavnom prozoru trenutno je prikazana selektovana komponenta, 96CON. Futprint otpornika AXIAL0.4 Ukoliko u polje Mask upiete AXIAL0.4 (voditi rauna o velikim i malim slovima u Protelu!!!) u listi komponenti e se nai samo taj futprint. Duplim klikom na naziv AXIAL0.4 se dobija slika ovog futprinta u glavnom prozoru. Ovaj futprint se najee koristi kao futprint otpornika. Deo naziva AXIAL pokazuje da je otpornik montiran aksijalno na tampanu plou odnosno da je telo komponente paralelno sa ploom. Broj u nazivu nam daje do znanja da je udaljenost izmeu lemnih taaka (padova) 400 mil. Ako izmerite udaljenost izmeu noica standardnog otpornika (1/4W) primetiete da su to vrednosti udaljenosti izmeu padova futpinta otpornika odnosno 400 mil. Standardnom otporniku takoe odgovara i AXIAL0.3 futprint ali je pri tom noice otpornika potrebno saviti odmah nakon izlaska noica iz tela otpornika podvrgavajui ih tako velikom mehanikom naprezanju. Ovaj futprint otpornika koristite u sluaju da ne planirate da otpornik odlemljujete i pomerate a elite smanjiti povrinu PCBa.
14
Slika 1.22.Aksijalni nain montiranja otpornika
Slika 1.23. Futprint AXIAL0.4
Bitno je pomenuti da su padovi futprinta komponente nacrtani u Multilejeru (MultiLayer), sloju sive boje koji povezuje sve slojeve PCBa. Padu je mogue promeniti (slika1.25): oblik (Shape-Round, Rectangle, Octagonal), dimenzije (X- i Y-size), veliinu rupe za noicu komponente (Hole Size, rupa je na slici prikazana kao svetlo plavi krug unutar sivog prstena), lokaciju (X-Location, Y-Location). Bitno je primetiti da je u TopOverlay sloju (utim) nacrtan oblik komponente koja treba da se zalemi izmeu dva pada. Ukoliko tehnologija izrade PCB-a omogui tampanje Top Overlay sloja korisniku je omogueno da vidi gde komponenta treba da se zalemi kao i da uoi koji je prostor zauzet od strane otpornika (3D). Futprint napajanja RAD0.1 Za razliku od aksijalnog, postoji i radijalni nain postavljanja otpornika, to je rei sluaj, ali se koristi onda kada, zbog ogranienog prostora, moramo komponente gue spakovati na tampanu plou.
Slika 1.24a) otpornik
b) konektor
c) futprint
U naem sluaju, ne radi se o uspravno postavljenom otporniku, slika 1.24a, ve o konektoru, slika 1.24b koji po defaultu ima futprint sa oznakom RAD0.1, slika 1.24c. Futprint 18 pinskog podnoja DIP18 Veliki broj integrisanih kola koristi futprint sa oznakom DIPx (Dual In-line Package), gde x oznaava broj pinova, to moe biti 4, 6, 8, 14, pa i preko 40. Ono to treba znati je na koji nain su rasporeeni pinovi kod komponenti u DIP kuitu.
Slika 1.24. Atributi Pad-a
Slika 1.25 Pinovi kuita DIP18
Slika 1.26. Futprint DIP18
Na integrisanom kolu sa DIP kuitem postoji polukruni leb koji nam pomae da ga pravilno orijentiemo, slika 1.25. Bez obzira na broj pinova na kuitu, kada ga orijentiemo kao na slici, pin 1 je u gornjem levom uglu a
15
ostali su rasporeeni u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu (counter-clockwise). U Protelu, kod DIPx futprinta, pin 1 je obeleen pravougaonim padom, slika 1.26. Futprint serijskog konektora DB9FL Slika 1.27. prikazuje futprint za enski serijski konektor DB9.
Slika 1.27 Futprint DB9FL
Slika 1.28. Kreiranje Net liste Korak 9 Kreiranje Net liste
Elektrina ema je gotova i sada na osnovu nje treba napraviti plou sa tampanim vezama u PCB Editoru. Prvi korak u ovom poslu je kreiranje Net liste. To je poseban tekstualni dokument koji se formira na osnovu informacija unetih prilikom crtanja eme u ematik Editoru. Te informacije, neophodne za generisanje PCB-a, su sledee: koji su futprintovi svake komponente i oznaka komponente (jer PCB Editoru nita ne znai simbol komponente niti njena vrednost), kako su komponente meusobno povezane. Odaberite: Design Create Netlist Ako su u dijalog boksu koji se pojavljuje odabrane opcije kao na slici 1.28, potvrdite odluku sa OK i Net lista e se automatski pojaviti kao novi dokument u sastavu projekta. Ovo je istovremeno i poslednje to je potrebno uraditi u ematik Editoru. Zatvorite ga da bi radni prostor bio uredniji. 1.1.2. IZRADA PCB-a ZA PIC PROGRAMATOR Korak 1- Kreiranje novog dokumenta u PCB Editoru Do sada smo se bavili crtanjem eme PIC programatora u ematik Editoru (SHEMA.sch). Iz tog virtuelnog (ematskog) sveta neophodno je prei u svet fizike predstave PIC programatora tj. PCB svet. Kako u istom fajlu nije mogue imati obe predstave vaeg projekta (ematik i PCB) neophodno je otvoriti novi dokument ali sada u PCB Editoru. Da biste napravili novi PCB dokument odaberite: File New PCB Document.
Slika 1.29. Kreiranje novog PCB dokumenta
Slika 1.30. Preimenovanje novog dokumenta
Kao i u prethodnom sluaju, novom dokumentu dodelite neko prepoznatljivo ime (npr. PLOCICA) i zatim dva puta kliknite na ikonu da bi se u glavnom prozoru pojavila prazna radna povrina. Ukoliko se PCB dokument otvorio odmah nakon pokrenute naredbe, promena njegovog imena je mogua nakon zatvaranja dokumenta (na ikonici PCB dokumenta pomou desnog tastera na miu i opcije Rename promenite ime eljenog PCB dokumenta). Korak 2. Uitavanje potrebnih biblioteka futprintova
16
Radna povrina u PCB Editoru je prazna i spremna za unos podataka koji se nalaze u Net listi (mostu izmeu Schematic Editora i PCB Editora). Da bi prilikom uitavanja Net liste u PCB dokument sve prolo bez greke (All Macros Validated, odnosno da bi PCB Editor pronaao futprintove) neophodno je prije njenog uitavanja u PCB uiniti dostupnim sve biblioteke u kojima se nalaze futprintovi komponenti. Drugim reima, biblioteke od interesa se moraju nai na listi Libraries u Browse PCB prozoru (Kontrol panelu). Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen, kliknite na taster Add/Remove i potom dodajte potrebne biblioteke (slika 1.32). U sluaju PIC programatora, korieni su futprintovi iz dve biblioteke: PCB Footprints.lib (...\Pcb\GenericFootprints\Advpcb.ddb) D Type Connectors.lib (...\Pcb\Connectors)
Slika 1.31. Prazna radna povrina PCB editora
Slika 1.32. Uitavanje potrebnih biblioteka Add/Remove Library.
Drugi nain za uitavanje potrebnih biblioteka je komandom Design
Korak 3 - Uitavanje Net liste Na redu je unos Net liste sa podacima bitnim za fiziku predstavu ureaja (meusobne veze izmeu komponenti kao i njihovi futprintovi). Odaberite: Design Load Nets. Tasterom Browse oznaite Net listu (SHEMA.NET) i unesite je u rubriku Netlist File.
Slika 1.33. Uitavanje Net liste Izvetaj o statusu koji se pritom pojavljuje kljuan je za nastavak rada: Ako Error kolona nije prazna: proitajte uzrok greke, kliknite na taster Cancel, ispravite greku na emi i ponovite postupak (ne zaboravite da napravite novu Net listu). Prazna Error kolona i poruka All macros validated su siguran znak da ste na dobrom putu i da moete da nastavite sa radom. Kliknite na taster Execute. Nakon uitavanja Net liste, program e po radnoj povrini na samo rasporediti futprintove (odnosno otiske komponenti na PCB-u) svih komponenti koje su koriene u emi ve e i rastegljivim linijama oznaiti njihove meusobne elektrine veze.
17
Korak 4 Razmetanje komponenata i priprema za rutiranje Slika u glavnom prozoru je elektrina ema ureaja u kojoj su simboli komponenata zamenjeni njihovim futprintovima, slika 1.35. Va zadatak je da ih rasporedite po povrini budue tampane ploe i da odredite pravila za njihovo povezivanje (rutiranje): Podeavanje okruenja Podesite radno okruenje, odnosno opcije kojima odreujete ta e biti prikazano na ekranu i kako e se program ponaati u toku razmetanja objekata. Izaberite opciju Tools Library Options. Automatski se otvara prozor prikazan na slici 1.34. U kartici Options je mogue podesiti: tip grida (Visible Kind=Lines, Dots), merne jedinice u kojima vam program saoptava neke od informacija (Measurement Unit=Imperial, Metric), minimalno pomeranje komponenti du x- i y- ose (ComponentX, Component Y) minimalano pomeranje kursora tokom pomeranja i menjanja objekata i provodnih linija du x- i y-ose (Snap X, Snap Y), selektovanje i definisanje veliine Electrical Grida omoguava postavljanje dodatne (elektrine) mree koja e omoguiti elektrino povezivanje komponenti iji se pinovi ne nalaze na glavnoj mrei. Promenite vrednosti Snap X, Snap Y, ComponentX, ComponentY sa 20mila na10mila. Odaberite karticu Layers u prozoru Document Options, slika 1.34. U ovoj kartici se podeava: vidljivost pojedinih slojeva (Signal Layers, Silkscreen, Other), vidljivost sloja koji automatski, tokom rada, prikazuje greku dizajniranja (DesignRuleCheck Errors), vidljivost veza pojedinih komponenti (Connections), vidljivost rupa na padovima i vijama. U ovoj kartici se podeava rezolucija vidljivih mrea 1 i 2 (Visible Grid1, Visible Grid 2). Promenite vrednost Visible Grid 1 sa 20mil na 100mil. Sa OK potvrdite promenu podataka.
Slika 1.34. Podeavanje opcija Razmetanje komponenata Ne postoji neko posebno pravilo vezano za raspored osim to je potrebno paziti da se veze to manje ukrtaju. U konkretnom sluaju, konektor K1 mora da se nalazi na ivici PCB-a da bi mu se omoguio pristup. Da biste pomerili komponentu odaberite: Edit Move Component (ili je jednostavno prevucite). U toku premetanja, tasterima Spacebar, x i y moete komponentu da rotirate ili da je preslikate u odnosu na x ili y osu. Pravila za rutiranje Kako je ureaj veoma jednostavan i nema ogranienja u dimenzijama koje moe da nametne upotreba kuita (kutije), uradiemo ga u tehnici jednoslojne tampe sa relativno irokim bakarnim vezama (30 mil). U dijalogu: Design Rules na kartici Routing podesite sledee opcije: Width Constraint = 30 mil (irina elektrine veze na PCB-u), Routing Layers Top Layer = Not Used (za povezivanje komponenti se ne koristi gornji bakarni sloj ve samo donji bakarni Bottom Layer sloj).
18
Postavljanje granine linije Nakon to ste razmestili komponente i podesili pravila za njihovo povezivanje definiite oblast u kojoj e Protel umesto vas pokuati povezati komponente. U KeepOutLayeru postavite graninu liniju. Kliknite na tab u dnu ekrana da biste odabrali KeepOutLayer .
Alatom za crtanje linija definiite povrinu proizvoljnog oblika koja obuhvata sve komponente, to je vidljivo kao ljubiasta boja na slici 1.36.
Slika 1.35. Nerasporeeni futprintovi
Slika 1.36. Iscrtavanje granine linije Korak 5 - Rutiranje
Va projekat je sada spreman za proces generisanja elektrinih veza izmeu futprintova tzv. rutiranja. Odaberite: Auto Route All. U dijalogu koji se pojavljuje kliknite na taster Route All i saekajte da program uradi svoj deo posla.
Slika 1.37. Rutiranje pomou Autorutera Program uglavnom reava problem sa 100% uspeha ve u prvom pokuaju ali ako iz nekog razloga niste zadovoljni izgledom PCB-a, pokuajte ponovo. Odaberite: Tools Un-Route All (uklanjanje svih pethodno postavljenih bakarnih veza) Pomerite komponente koje su nezgodno postavljene Ponovite rutiranje opcijom : Auto Route All Korak 6 Doterivanje izgleda PCB-a
19
Na kraju, kada budete zadovoljni rezultatom, moete da izvedete nekoliko zahvata iz estetske hirurgije i da doradite sitne detalje na Trekovima (bakarnim linijama koje povezuju futprintove komponenti). U tu svrhu iskoristite komande Edit menija: Move Move Move Drag Move Break Track Move Drag Track End
Slika 1.38. Jedno od moguih krajnjih reenja Va prvi projekat je gotov. Naredni korak bi bio njegova realizacija u praksi. To podrazumeva izradu tampane ploe u domaoj radinosti ili slanje projekta firmi koja se profesionalno bavi izradom tampanih ploa.
20
VEBA 2 Beini mikrofon

Prilikom izrade PIC programatora napravili smo folder E(ili F):\Projekti u kome emo sauvati sve to je vezano za na rad u Protelu. Sledei korak je otvaranje nove baze podataka odnosno novog Protel projekta. 1.2.1. IZRADA ELEKTRINE EME ZA BEINI MIKROFON Korak 1 Kreiranje novog projekta Kliknite na: File New Design. Podesite sledee opcije, kao na slici 1.39: Design Storage Type: MS Access Database Database File Name: fm mikrofon Database location: E (iliF):\Projekti
Slika 1.39. Kreiranje novog projekta
Slika 1.40. Kreiranje novog ematik dokumenta
Korak 2 - Kreiranje novog dokumenta u ematik Editoru U okviru ovog projekta otvorite fajl u kome e biti nacrtana ema (slika 1.40). Kliknite na: File New Schematic Document. Novom fajlu dodelite ime (npr. SHEMA) a zatim dvaput kliknite na njegovu ikonu. U desnoj polovini ekrana je sada prazna radna povrina. Zumirajte je nekoliko puta pomou tastera Page Up dok se u krupnom planu ne pojavi pomona mrea.
Slika 1.41. Prazna radna povrina ematik Editora Korak 3 - Uitavanje potrebnih biblioteka Kliknite na karticu (Tab) Browse Sch da biste prikazali Kontrol Panel. U njemu uitajte potrebne biblioteke simbola (Add/Remove...). Simboli svih komponenti osim LM358 se nalaze u C (ili D):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices.ddb. Potrebne simbole komponente ete lako pronai u selektovanoj biblioteci korienjem opcije Filter. U pretragu su ukljueni doker znaci (*,?) i poetna slova naziva komponente na engleskom jeziku. Za mikrofon, engleski microphone, simbol emo pronai nakon to u Filter polje ukucamo mic*, slika 1.42(a). Imamo dva pogotka: microphone 1 i microphone 2. Izabrali smo za crtanje u ovoj emi npr. microphone2. U sluaju integrisanog kola LM358 (http://www.ortodoxism.ro/datasheets2/2/0474fapydds5e61p5h10ggyt1hky.pdf) situacija je neto sloenija, slika 1.42(b). Iako se u ve pomenutoj biblioteci simbola (Miscellaneous Devices.lib) nalazi simbol za jedan operacioni pojaava (Part1/1) on nam ne odgovara jer je LM358 integrisano kolo u ijem se kuitu nalaze dva operaciona pojaavaa tj. dva operaciona pojaavaa imaju JEDAN LM358 futprint. Zbog toga je potrebno opcijom Find pronai biblioteku u kojoj se nalazi LM358, slika 1.42(c). Od pronaenih biblioteka odaberite i dodajte na spisak bazu podataka Protel DOS Schematic Libraries.ddb, slika 1.42(c). LM358 se nalazi u njenoj Protel DOS Schematic Operational Amplifiers.lib biblioteci. Selektujte je. U polje Filter upiite LM358, slika 1.42(d). Na ovaj
21
nain ste pronali integrisano kolo LM358 koje u svom sastavu ima dva operaciona pojaavaa (Part1/2 i Part2/2). Strelicama Part proetajte se kroz LM358 integrisano kolo, slika 1.43. Ukoliko uporedite oznake pinova LM358 u datasheet-u, slika 1.42(b), i oznake pinova LM358 iz Protelove biblioteke, slika 1.43, uoiete slaganje oznaka i brojeva pinova integrisanog kola. Napajanje i masa (VCC i GND) se u emi dovode samo na prvi operacioni pojaava (Part 1/2) jer drugi operacioni pojaava (Part 2/2) koji se nalazi u istom kuitu ima sa prvim OP zajedniko napajanje i masu.
(b) Raspored pinova kod LM358
(a) Naena komponenta MICROPHONE2 (c) Traenje komponente LM358 Slika 1.42.
(d) Naena komponenta LM358
Slika 1.43. U kuitu komponente LM358 nalaze se dva operaciona pojaavaa Korak 4 Crtanje eme
22
Koristei komponente iz Kontrol panela i potrebne alate ematik Editora nacrtajte emu. Nazivi simbola pojedinih komponenti kao i naziv biblioteke u kojoj se nalaze su vidljivi u Tabeli 2. U Tabeli 3 su date akcije koje je potrebno primeniti prilikom crtanja eme.
Slika 1.44. Elektrina ema beinog mikrofona Tabela 2. Koriene komponente i njihovi atributi
Komponenta Otpornik 1, 2, 3, 4 Otpornik 5 Otpornik 6 Otpornik 7 Otpornik 8 Kondenzator elektrolitski 1 Kondenzator 2, 3 Kondenzator 4, 5, 6 Kondenzator elektrolitski 7 Kondenzator 8 Kondenzator 9 Baterija Mikrofon Operacioni pojaava NPN tranzistor Prigunica Antena Simbol RES2 RES2 RES2 RES2 RES2 ELECTRO2 CAP CAP ELECTRO2 CAP CAPVAR BATTERY MICROPHONE2 LM358 Biblioteka simbola Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Protel DOS Schematic Operational Amplifiers.lib Simbol.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Designator (oznaka) R1, R2, R3, R4 R5 R6 R7 R8 C1 C2, C3 C4, C5, C6 C7 C8 C9 BT1 MK1 PartType (vrednost) 4K7 150K 220 3K9 100 22u 10n 1n 4u7 33p 5-60p 9V MIC Footprint (kuite) AXIAL0.4 AXIAL0.4 AXIAL0.4 AXIAL0.4 AXIAL0.4 RB.1/.2 RAD0.2 RAD0.4C RB.1/.2 RAD0.2 VARC RAD0.1 EMIC Biblioteka futprinta PCB Footprints.lib PCB Footprints.lib PCB Footprints.lib PCB Footprints.lib PCB Footprints.lib Otisak.lib PCB Footprints.lib Otisak.lib Otisak.lib PCB Footprints.lib Otisak.lib PCB Footprints.lib Otisak.lib PCB Footprints.lib PCB Footprints.lib Otisak.lib Otisak.lib
IC1
LM358
DIP8
NPN INDUCTOR ANTENNA
T1 L1 A1
BC108 L400 ANTENA
TO-18 L400 PAD
23
OPERACIJA: Simetrino preslikavanje du xose (lik u ogledalu) Simetrino preslikavanje du yose (lik u ogledalu) Rotacija za 90 stepeni Promena elemenata u okviru jedne komponente
PRIMENJENO NA KOMPONENTU: MIC
KORIENO: Taster x u toku premetanja Taster y u toku premetanja Taster Spacebar u toku premetanja Edit Increment Part Number Slika 1.45. Numerisanje komponenata
LM358 ... LM358
Tabela 3. Operacije nad komponentama u toku crtanja eme
Korak 5 Numerisanje komponenata Ako ste zavrili sa crtanjem, na redu je numerisanje komponenata. Najlaki i najsigurniji nain da to izvedete pomou komande Annotate: Tools Annotate (All parts), slika 1.45. Korak 6 Dodela futprintova komponentama U ematik Editoru morate pripremiti sve informacije neophodne tokom pravljenje PCBa. Jedan od obaveznih atributa komponente je futprint komponente. Izgled futprinta je u direktnoj vezi sa fizikim 3D izgledom komponente (ija projekcija odgovara crteu u Top Overlay sloju) i rastojanjem noica komponente (to odgovara rastojanju pinova futprinta). Od komponenti potrebnih za realizaciju ovog projekta do sada smo se susreli samo sa standardnim otpornicima (AXIAL0.3, AXIAL0.4). Nove komponente su elektrolitski kondenzatori, promenljivi kondenzatori (varaktori), obini kondenzatori, mikrofon, antena, LM358, BC108 i kalem. Neophodno je sagledati fizike dimenzije komponenti jer jedino na osnovu njihovih dimenzija moemo videti kako bi trebao da izgleda futprint odgovarajue komponente. BC108 (http://www.ic-on-line.cn/IOL_bc108/PdfView/1032796.htm) Na osnovu datasheet-a npn tranzistora BC108 dobijene su osnovne informacije o fizikim dimenzijama komponente, broju i znaenju svakog pada futprinta, slika 1.46. Proizvoa je naveo da je kuite komponente TO-18.
(a) Realan izgled
(b) Simbol (c) Pogled odozdo
2 3 1
(d) Futprint
(f) Fizike dimenzije (e) Pogled odozgo Slika 1.46. Tranzistor BC108
24
Na raspolaganju nam je velik broj Protelovih biblioteka futprintova ali je za nas najinteresantnija biblioteka standarnih futprintova Fooprints.lib koja se nalazi u bazi podataka Advpcb.ddb na lokaciji C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Pcb\Generic Footprints\Advpcb.ddb. Otvorite ovu bazu podataka opcijom File Open Podesite izgled okruenja u Editoru PCB Biblioteka tako to ete izabrati opciju Tools Library Options. Promenite vrednosti Snap X, Snap Y, ComponentX, ComponentY sa 20mila na10mila. Promenite vrednost Visible Grid 1 sa 20mila na 100mila. Sa OK potvrdite promenu podataka. Potrebno je proveriti da li se u PCB Footprints.lib nalazi ovaj futprint (opcijom Mask). Izgled pronaenog futprinta TO-18 je prikazan na slici 1.46(d). Bitno je naglasiti da je proizoa dao dimenzije komponente gledano odozdo i bono dok futprint predstavlja pogled na komponentu odozgo. Neophodno je predstavu komponente koju je dao proizvoa, slika 1.46(c), transformisati u oblik pogodan za futprint, slika 1.46(e). Uporeivanjem futprinta i transformisanog tlocrta komponente uoavamo da su brojane oznake na istim mestima, da je oblik isti, da je udaljenost padova ista (padovi su na krunici prenika 100mila=2.54mm=a), da je obim komponente izmeu vrednosti za D i D1 isti. Jedina korekcija bi mogla biti veliina rupe na padu (veliina b=0.47mm u tablici) ija je vrednost 0.762mm. Razlika je procentualno velika ali kako je potrebna vea rupa od prenika noice da bi se komponenta bez oteenja postavila na odgovarajue mesto na PCBu moemo je prihvatiti. Proveravamo da li je ekvivalencija izmeu simbola i futprinta zadovoljena. Na osnovu podataka koje je dao proizvoa vidite kako su oznaeni pojedini padovi futprinta kao i koji je pad emitera (1), kolektora (3) i baze (2). Potrebno je proveriti da li se oznake na TO-18 slau sa podacima koje je dao proizvoa. Sa slike 1.46(d) i 1.46(e) se vidi da su oznake padova identine. Sledei korak je provera simbola komponente odnosno da li su na simbolu NPN tranzistora iste oznake kao na slici 1.46(b). Da bi to proverili moramo da se vratimo na emu projekta na kojoj ete duplim klikom na simbol NPN tranzistora otvoriti prozor sa atributima komponente, slika 1.47(a). Selektujte opciju Hidden Pins. Sa OK protvrdite promenu. Na simbolu komponente su se pojavile oznake pinova. Vidite da je broj koji odgovara bazi 1, emiteru 3 a kolektoru 2. IMAMO PROBLEM. Ukoliko ostavimo simbol ovakav kakav jeste kolo sigurno nee raditi jer e pobuda umesto na bazu biti povezana na emiter. MORAMO izmeniti oznake na simbolu. Zato ne na futprintu? Generalno izmena moe da se uradi i na TO-18 ali ne u Protelovoj biblioteci. Taktiki bilo bi pametnije izmeniti simbol iz prostog razloga to su oznake TO-18 standard koji koristi ogroman broj proizvoaa komponenti. Simbol NPN tranzistora ne moemo izmeniti na licu mesta, u emi, ve u biblioteci simbola komponenti. Pitanje je da li je zgodno menjati simbol u optoj Protelovoj biblioteci (Miscellaneous Devices.lib) ili je bolje napraviti svoju linu biblioteku najee korienih simbola. Plan je sledei: otvoriti biblioteku simbola, iskopirati odgovarajui simbol a zatim ga korigovati u skladu sa podacima dobijenim od proizvoaa i izgleda upotrebljenog futprinta.
(a) Atributi
(b) Simbol Slika 1.47. BC 108 u Protelu
(c) Izmena pinova
Odaberite opciju File New Design. Nova baza podataka se nalazi u folderu D(iliE):\Projekti pod nazivom Biblioteka.ddb. Opcijom File New sa spiska moguih tipova dokumenata odaberite Schematic Library Document. Dodelite ime biblioteci simbola npr. Simbol.lib. Otvorite Kontrol Panel (Browse SchLib). Na spisku komponenti u biblioteci simbola se nalazi Component_1 odnosno prazan list u biblioteci simbola. Za poetak iskopiraemo simbol NPN tranzistora iz Miscellaneous Devices.lib u Simbol.lib. Da bi to uradili potrebno je da obe biblioteke budu otvorene.
25
Otvorite C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices.ddb. U njenom Kontrol Panelu pronaite korienjem opcije Mask (npr.NPN*) simbol NPN tranzistora.U spisku komponenti selektujte NPN tranzistor (NPN, NPN DAR, NPN DIAC, NPN-PHOTO, NPN1). Desnim klikom na naziv NPN se otvara meni (Select all, Copy, Cut, Paste, Delete). Da bi iskopirali simbol NPN tranzistora odaberite naredbu Copy. Nakon toga iz Miscellaneous Devices.ddb biblioteke preite u Kontrol Panel novootvorene biblioteke Simbol.lib. U prostor Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti desnim klikom aktivirajte ve vieni meni. Odaberite opciju Paste kojom kopirani simbol NPN tranzistora ubacujete u spisak komponenti biblioteke Simbol.lib, slika 1.47(c). Trenutak je za korekciju oznaka pinova simbola NPN tranzistora. U donjem delu prozora Kontrol Panela naziva Pins mogu se videti oznake pinova simbola (baza oznaena brojem 1, kolektor brojem 2 a emiter brojem 3). Direktnim klikom na bazu simbola tranzistora u glavnom prozoru ili B(1) u Pins delu prozora se otvara prozor Pin u kojem je potrebno izmeniti sadraj polja Number sa 1 na 2, slika 1.47(c). Istim postupkom promenite brojeve pinova kolektora (2 3) i emitera (3 1). Opcijom Update Schematic u Kontrol Panelu Simbol.lib se promena simbola direktno unosi u ematik koji je otvoren. Osim simbola NPN tranzistora ova biblioteka treba da sadri simbole komponenti koje najee koristite. LM358 (http://www.ortodoxism.ro/datasheets2/2/0474fapydds5e61p5h10ggyt1hky.pdf) Izgled kuita integrisanog kola LM358 kao i njegove osnovne dimenzije su date na slici 1.48. Na osnovu tabelarno datih podataka i ematskog prikaza kuita moe se videti: da su maksimalne dimenzije tela kuita 400mila*260mila (Amax*Bmax=0.400inch *0.260inch) da kuite ima 8 noica meusobne udaljenosti 100mila i 300mila (G=0.1inch i L=0.3inch), maksimalne irine noice 20mila (Dmax=0.02inch> Jmax=0.012inch).
Slika 1.48. LM358 i njegove fizike dimenzije Preite u Kontrol Panel editora PCB biblioteka (BrowsePCBLIB) PCB Footprints.lib. U polje Mask unesite DIP*. U spisku DIP* futprintova pronaite futprint DIP8, slika 1.49. Kuite iji je futprint DIP8 ima 8 noica kao i kuite LM358. Trenutno je vidljiva mrea 1 sa rastojanjem 100mil. Vidimo da je rastojanje padova futprinta (tj. noica komponente) 100 mil i 300mil. Do sada su sve dimenzije i brojevi odgovarali definiciji futprinta LM358. Problem nastaje kada pogledamo dimenzije oblika u TopOverlay sloju (uta zatvorena linija) koje su 400mil*200mil. Veliina od 200mil u sluaju LM358 kuita moe biti minimalno 240mil. Ova greka nije problematina jer je vaniji podatak o meusobnom poloaju padova (L=300inch i G=0.1inch, PRIMETITE da jedino ova dva parametra nemaju minimalnu i maksimalnu vrednost). BITNO je naglasiti da je futprint predstava komponente u PCB Editoru dok je simbol predstava iste komponente u ematik Editoru. Kao rezultat, oznake na simbolu i futprintu moraju da budu identine, npr. ako je minus ulaz jednog operacionog pojaavaa (OP) oznaen brojem 2, slika 1.42(b) i slika 1.43, tada je broj 2 upisan na padu koji odgovara toj noici na futprintu, slika 1.49.
Slika 1.49. DIP8 Elektrolitski kondenzatori C1, C7 (22uF i 4u7F) Na slici 1.50. je prikazan izgled elektrolitskog kondenzatora. U sluaju komponente koju koristimo u ovoj vebi, udaljenost izmeu prikljuaka komponente je 100mil dok je prenik osnove kuita 200mil. U standardnoj biblioteci PCB Footprints.lib oznake kuita kondenzatora poinju slovom r. U polju Mask Kontrol Panela ove biblioteke
26
upiite r*. Spisak futprintova je sledei: RAD0.1, RAD0.2, RAD0.3, RAD0.4, RB.2/.4, RB.4/.8, RB.5/1.0. Opcijom Tools Library Options podesite raster vidljivog grida 1 na 100mil. Pogledajte oblike ovih futprintova. Za poetak nas interesuje uta linija u TopOverlay sloju koja prikazuje oblik komponente vien odozgo. Gledajui samo oblik futprinta a ne njegove dimenzije (100mil, 200mil) vidite da kao potencijalni futprint naeg elektrolitskog kondenzatora ostaju RB.2/.4 (slika 1.50), RB.4/.8, RB.5/1.0. (pogled odozgo na nau komponentu je krug). U sluaju elektrolitskog kondenzatora nije svejedno kako je prikljuen u kolo. Na komponenti je uvek oznaen minus prikljuak kondenzatora (oznakom na kuitu i kraom noicom). Na futprintu je oznaen plus prikljuak komponente (uti plus). Pogledajte detaljnije dimenzije RB.2/.4 futprinta. Vidi se da su padovi udaljeni 200mil=0.2inch dok je prenik krunice 400mil=0.4inch. Pogledajte oznaku futprinta, njegov naziv daje osnovne informacije o dimenzijama futprinta. Takoe, u skladu sa ovom terminologijom futprint koji nama treba bi se zvao npr. RB.1/.2 ali ga u spisku nema. Mogli bismo npr. da u ovoj biblioteci napravimo taj futprint ali bi ipak bilo bolje da napravimo svoju biblioteku futprintova u Biblioteka.ddb. Plan je sledei: otvoriti biblioteku futprintova, iskopirati najsliniji futprint a zatim ga korigovati u skladu sa eljenim dimenzijama.
Slika 1.50. (a) Elektrolitski kondenzator 0.47uF/50V
(b) futprint RB.2/.4
Opcijom File New sa spiska moguih tipova dokumenata odaberite PCB Library Document. Novi Dokument nazovite npr. otisak.lib. Biblioteka futprintova koju ste upravo otvorili, na spisku futprintova u Kontrol Panelu, sadri futprint PCBKOMPONENT_1. Kada pogledate izgled ovog futprinta u glavnom prozoru uoavate da je povrina prazan list odnosno da ne sadri nijedan objekat. To je poetna prazna povrina papira za crtanje futprintova. Za sada PCBKOMPONENT_1 (dok je jedan jedini futprint) nije mogue obrisati. Meutim mogue je iskopirati ve gotov futprint iz neke druge biblioteke futprintova. U trenutku kopiranja potrebno je da su otvorene obe biblioteke (iz koje se kopira i u koju se kopira). U naem sluaju to su PCB Footprints.lib i otisak.lib jer emo kao polaznu taku za futprint elektrolitskog kondenzatora iskoristiti ve nacrtan RB.2/.4 iz PCB Footprints.lib. Otvorite Kontrol Panel u PCB Footprints.lib. Selektujte komponentu RB.2/.4 u spisku futprintova. Desnim klikom na selektovan futprint otvara se meni (New, Copy, Paste, Rename, Delete). Odaberite opciju Copy. Preite u Kontrol Panel biblioteke otisak.lib. Desnim klikom na prostor gdje bi trebao da se nalazi spisak komponenti u biblioteci ponovo otvorite ve vieni meni. Opcijom Paste u spisak ubacite RB.2/.4. Selektujte pad 1. Opcijom Drag&Drop (uhvati i prevuci) ga pomerite za 100mila ka padu 2 tako da je sada njihova meusobna udaljenost 100mila, slika 1.51(a). Duplim klikom na uti krug u TopOverlay sloju aktivirajte Arc prozor, slika 1.51(b). U polju Radius upiite 100mil (prenik = 200mila). Opcijom Drag&Drop oblikujte futprint elektrolitskog kondenzatora, slika 1.51(d). Desnim klikom na naziv RB.2/.4 u otisak.lib izmenite opcijom Rename naziv futprinta npr. u RB.1/.2. Selektujte PCBKOMPONENT_1. Desnim klikom odaberite opciju Delete. U spisku futprintova u biblioteci otisak.lib se nalazi samo RB.1/.2.
(a) Poinje se od futprinta RB.2/.4 (b) Podeavanje kruga
(c) Premetanje padova
(d) Rezultat je RB.1/.2
Slika 1.51. Prepravljanje futprinta RB.2/.4 u RB.1/.2
27
Kondenzator C4, C5, C6 (0.001uF=1nF) Na slici 1.52(a). je prikazan kondenzator vrednosti 1nF. Rastojanje izmeu noica komponente je 400mil. Duina tela komponente je oko 700mil dok je irina komponente oko 250mil. U PCB Footprints.lib potraimo futprint koji bi odgovarao ovim zahtevima. U polju Mask Kontrol Panela pretraite ovu biblioteku sa r*. Spisak futprintova je sledei: RAD0.1, RAD0.2, RAD0.3, RAD0.4, RB.2/.4, RB.4/.8, RB.5/1.0. Pogledajte oblike ovih futprintova. Po obliku ali ne po dimenzijama najsliniji su RAD0.1, RAD0.2, RAD0.3, RAD0.4. Najpribliniji traenom futprintu kondenzatora je futprint RAD0.4, slika 1.52(b). Plan je sledei: u ve postojeu biblioteku futprintova otisak.lib iskopirati RAD0.4, korigovati izgled futprinta u skladu sa eljenim dimenzijama, promeniti mu ime u RAD0.4C. Udaljenost padova je korektna (400mil) ali je oblik realne komponente vei (700mil*250mil u odnosu na 560mil*150mil). Objekte nacrtane u TopOverlay sloju korigovati uz pomo opcije Edit Change (ili dupli klik na liniju koju elite promeniti) nakon koje se otvara prozor Track, slika 1.52(c). Izmenite duinu trake (koordinate poetne ili krajnje take ili koordinate obe take). Korekciju veliine linija moete izvesti opcijom Edit Move Drag Track End. Rezultat je prikazan na slici 1.52(d). (Prilikom razvlaenja linija je potrebano da rezlucija pomeranja kursora bude to je mogue manja. Zbog toga opcijom Tools Libary Options podesite Grid opcije na 1mil). Opcijom Rename promeniti naziv futprinta u RAD0.4C.
(a) Fiziki izgled
(b) Futprint RAD0.4
(c) Menjanje duine linija
(d) Futprint RAD0.4C
Slika 1.52. Kondenzator 1nF Kondenzator C2, C3, C8 (0.01uF=10nF i 33p) Na slici 1.53(a). je prikazan kondenzator vrednosti 10nF.Udaljenost izmeu noica je 200mila. Debljina kuita ne prelazi 100mila. Plan je sledei: otvoriti standardnu biblioteku futprintova, pronai isti ili slian futprint. Ukoliko je potrebno korigovati ga nakon kopiranja u biblioteku otisak.lib. U PCB Footprints.lib i ve poznatom spisku futprintova u (RAD0.1, RAD0.2...) ove zahteve ispunjava RAD0.2, slika 1.53(a).
Slika 1.53. (a) Kondenzator 10nF
(b) Futprint RAD0.2 Prigunica (zavojnica, kalem) L400
Na slici 1.54. je prikazan simbol prigunice kao i njen fiziki izgled. Udaljenost noica komponente je 300mil dok je irina poprenog presjeka 100mila. Vebe radi napravimo potpuno novi futprint prigunice naziva L400. Opcijom Tools New Component ili desnim klikom u deo prozora BrowsePCBLib Components otvorite prazan list papira za novu komponentu PCBCOMPONENT_1. Opcijom Place Pad nacrtajte dva pada na meusobnom rastojanju 300mil, slika 1.54(c). Za procenu meusobnog rastojanja koristite mreu VisibleGrid1 iju ste rezoluciju postavili na 100 mil. Duplim klikom na pad 0 otvorite prozor u kome se definiu karakteristike pada. Promenite sadraj polja Designator sa 0 na 2 (jer brojevi na simbolu i futprintu MORAJU da se slau), slika 1.54(c). U dnu Kontrol Panela pronaite opciju Current Layer. Promenite trenutni sloj u kome ete crtati oblik komponente iz TopLayer sloja u TopOverlay sloj. Desnim klikom na radnu povrinu otvara se meni (Place, Tools, View, Library, Options, Properties).
28
Opcijom Place Track simboliki nacrtajte jedan namotaj kalema (kosu liniju) pomou tastera Space kojim birate mod crtanja linije, slika 1.54(d). Prilikom crtanja segmenta koristite jedan levi klik je za promenu putanje linije, jedan desni klik za zavretak linije a dva klika za izlazak iz moda crtanja linije. Selektujte nacrtanu kosu liniju selektovanjem povrine (oblika pravougaonika) oko nje ili istovremenim aktiviranjem tastera Shift i levog klika miem na komponentu. Nakon selektovanja boja selektovanog objekta se menja. Segment je spreman za manipulaciju. Opcijom Edit Copy (ili Crtl+c) iskopirajte kosu liniju klikom na nju. Opcijom Edit Paste (ili Crtl+v) kursor se pretvara u plus koji dri iskopirani objekat. Postavite objekat na eljeno mesto. Ponovite opciju Edit Paste kako bi postavili jo par simbolikih navojaka kalema, slika 1.54(e). Deselektujte objekte opcijom Edit Deselect All ili aktiviranjem ikonice L400. . Gotov futprint kalema je prikazan na slici 1.54(f). Opcijom Rename promenite naziv ovog futprinta u
0
(a) Izgled (b) Simbol (c) Menjanje broja padovima
(d) Crtanje linije
(e) Kopiranje linije
(d) Gotov futprint
Slika 1.54. Kalem i crtanje futprinta za njega Antena
Slika 1.55. Antena, simbol i futprint Ukoliko pogledamo simbol antene u ematik editoru (uz ukljuenu opciju Hiden Pins na samom simbolu) vidimo da antena ima samo jedan pin odnosno da je njen futprint graen od jednog pada za koji e biti zalemljena
29
antena. Plan je sledei: otvoriti biblioteku futprintova, napraviti novi futprint a zatim ga korigovati u skladu oznakama na simbolu. U biblioteci otisak.lib otvorite Kontrol Panel. U delu Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti kliknite desnim tasterom mia. Otvara se meni (New, Copy, Paste, Rename, Delete). Odaberite opciju New. Pojavljuje se prazan list papira imena PCBCOMPONENT_1. U radnom prostoru je dovoljno postaviti jedan pad opcijom Place Pad. Kliknite 2 puta na pad kako bi se otvorilo prozor Pad u kome ete promeniti atribut Designator sa 0 na 1, slika 1.55. Nakon to ste nacrtali futprint promenite mu ime u PAD opcijom Rename iz ve vienog menija. Mikrofon (http://en.wikipedia.org/wiki/Electret_microphone) Mikrofon tipa electret i simbol za mikrofon su prikazani na slici 1.56. Dimenzije kuita bitne za izradu futprinta su sledee: udaljenost noica je 100mil, prenik tela mikrofona je 400mil, to je vidljivo sa slike 1.56. Plan je sledei: otvoriti biblioteku futprintova otisak.lib, napraviti novi futprint a zatim ga korigovati u skladu oznakama na simbolu.
Slika 1.56. Mikrofon (a) Fiziki izgled
(b) Simbol
(c) Futprint
U biblioteci otisak.lib otvorite Kontrol Panel. U delu Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti kliknite desnim tasterom mia. Otvara se meni (New, Copy, Paste, Rename, Delete). Odaberite opciju New. Pojavljuje se prazan list papira imena PCBCOMPONENT_1. U radnom prostoru postavite dva pada opcijom Place Pad na rastojanju 100mil. Koristite mreu Visible Grid1=100mil za prostornu orijentaciju. Kliknite dva puta na pad kako bi se otvorilo prozor Pad. Promenite atribut Designator za padove kako bi brojevi na simbolu i padovima bili isti. Opcijom Place Arc (Center) postavite krug oko padova. Krug je crvene boje jer je u Top Layeru. Kliknite 2x na krug kako bi se otvorio prozor Arc. U njemu promenite Layer sa TopLayer u TopOverlay. Ukoliko pogledate noice na mikrofonu uoiete da je jedna vezana na kuite koje esto ide na masu to je ovde sluaj. U naem sluaju, gledajui simbol komponente, to je pin 1. Opcijom Place Track u blizini pada 2 nacrtajte znak +.Nakon to ste nacrtali futprint promenite mu ime u EMIC opcijom Rename iz ve vienog menija. Rezultat je prikazan na slici 1.56. Promenljivi kondenzator C9 (Varaktor, 5-60p) Na slici 1.57 je prikazan fiziki izgled jednog promenljivog kondenzatora kao i njegov simbol. Ukoliko pogledate paljivo sliku komponente vidite da komponenta ima tri noice odnosno njen futprint ima tri pada. Ukoliko pogledamo simbol iste komponente vidite da postoje dva (za program bitna) pristupa. Ova razlika ne predstavlja nikakav problem jer su u sluaju ove komponente dve noice kratko spojene i zaista imamo dva pristupa. Padovi lee na krunici prenika 300mil, slika 1.57(c), dok se pogled odozgo na komponentu moe predstaviti kunicom u TopOverlay sloju prenika 400mil. Da bi vam crtanje bilo lake promenite sa Tools Library Options VisibleGrid1 na 50mil. Padovi koji su dijametralno suprotni su u realnoj komponenti kratko spojeni. Kao rezultat moraju imati istu oznaku pada (Designator) koja se slae sa brojem na simbolu komponente. U sluaju promenljivog kondenzatora nije bitno koja je noica 1 a koja 2. Konaan izgled futprinta, naziva VARC (dodat string), je prikazan na slici 1.57(c).
Slika 1.57.
(a) Fiziki izgled
30
(b) Simbol Slika 1.57.
(c) Futprint
Korak 7 Dodela vrednosti komponentama Iako to nije neophodno, dodela vrednosti komponentama je sledei korak i to ete morati da uradite za svaku komponentu pojedinano ( na primer: dupli klik na R1 Part Type = 4K7). Kao i numerisanje, ovo moete da uradite u toku postavljanja ili premetanja pritiskom na taster Tab. Korak 8 Kreiranje Net liste Ako je sve na svom mestu preostaje vam da napravite Net listu: Design zavrili posao u ematik Editoru. Na redu je izrada PCB-a. Create Netlist, slika 1.58. Time ste
1.2.2. IZRADA PCB-a ZA BEINI MIKROFON Korak 1 - Kreiranje novog PCB dokumenta U okviru projekta FM MIKROFON napravite PCB fajl: File New PCB Document, slika 1.59. Ikoni koja predstavlja novi fajl dodelite ime (u ovom sluaju FM.PCB) i dvaput kliknite na nju da bi se pojavila radna povrina PCB Editora.
Slika 1.58. Kreiranje Net liste
Slika 1.59. Kreiranje novog PCB dokumenta
Ako elite da proverite da li je sve pravilno podeeno, ovo je pravi trenutak za tako neto (u tu svrhu moete da iskoristite tabelu koja se nalazi u prethodnom poglavlju). Pored toga, potrebno je da proverite listu aktivnih PCB biblioteka u kojoj moraju da se nalaze PCB Footprints.lib i Otisak.lib. (Komponentama u ematik Editoru su dodeljeni futprintovi koji se nalaze u ovim bibliotekama). Korak 2 Uitavanje Net liste Uitajte Net listu iyborom opcije Design = Load Nets. U dijalog boksu koji se pojavljuje kliknite na Browse i odaberite Net listu SHEMA.NET. Prazna Error kolona je siguran znak da nita ne nedostaje. Ako se pojavi greka, unesite potrebne izmene u elektrinoj emi, napravite novu Net listu i ponovite postupak. Ako je sve u redu, kliknite na taster Execute i pojavie se komponente povezane rastegljivim linijama koje oznaavaju budue veze.
31
Slika 1.60. Uitavanje Net liste Korak 3 - Postavljanje granine linije Linijama u KeepOut sloju iscrtajte ivice budueg PCB-a. U ovom primeru nije predvieno kuite za ureaj i ploica ima oblik pravougaonika. Ako niste sigurni koje e biti dimenzije konane ploice, iscrtavanje ivica moete da odloite do poetka rutiranja (ovaj proces zahteva postojanje ovakve granice). Korak 4 - Rasporeivanje komponenata Rasporeivanje komponenata je kljuna faza u radu i od nje najvie zavisi krajnji izgled PCB-a. Za premetanje Move Component (preica se koristi postupak povlaenja (klikni premesti spusti) ili komanda Edit MC). Ako tragate za odreenom komponentom uradite sledee: posle komande Move Component kliknite na prikazanu radnu povrinu. Sa spiska koji se pojavljuje odaberite komponentu i postavite je na eljeno mesto. U svakom sluaju, cilj razmetanja je postizanje kompromisa: gusto i pravilno postavljeni elementi uz minimalnu duinu i ukrtanje veza. Pored ovih, esto moraju da budu zadovoljeni i drugi uslovi. U ovom primeru, poto je radna frekvencija mikrofona oko 100 MHz, dodatni uslov je bio i izdvajanje stepena oscilatora (tranzistor sa pripadajuim elementima). Na slici je prikazano jedno od moguih reenja koje zadovoljava postavljene uslove. Koriene komande: Move Component Rotate (Spacebar) Move to Grid Select PCB Components (ematik Editor)
Slika 1.61. Raspored komponenata
Slika 1.62. Podeavanje Autorutera
Korak 5 Rutiranje pomou Autorutera
32
Dolo je vreme za rutiranje. Poto mi radimo samo jednoslojnu tampu, iskljuiemo upotrebu gornjeg sloja (TopLayer), kako Auto-ruter ne bi pravio veze u oba sloja, ve samo u donjem (BottomLayer). Odaberite: Design Rules, na Routing Tabu Routing Layers Properties iskljuite TopLayer (opcija Not Used). Ako su sva ostala pravila podeena, (Design Rules), odaberite: Auto Route All Route All, slika 1.62.
Slika 1.63. Izrutirana ploica Uz kratak izvetaj, pred vama e se ubrzo pojaviti PCB u konanom obliku. Ako ste zadovoljni izgledom, moete nastaviti sa radom. Ako Autoruter nije postigao uspeh 100% ili ako iz nekog drugog razloga niste zadovoljni rezultatom, uklonite Un-Route All), promenite raspored komponenata ili pravila za rutiranje i ponovite postupak. bakarne veze (Tools Korak 6 Postavljanje bakarnog poligona Kada ponavljanjem prethodnog scenarija doete do konane verzije, komandama iz menija Edit Move (Move, Drag, Break Track...) popravite sitne nepravilnosti na vezama. Potom treba postaviti bakarni poligon. U naem sluaju, bakarna povrina koja titi VF deo kola od spoljnih uticaja e biti postavljena samo u donjem sloju (BottomLayer) i bie povezana sa zajednikom masom: GND-net. Odaberite: Place Polygon Plane i postavite sve kao na slici 1.64. Kliknite na OK i potom postavite poligon preko VF dela kola.
Slika 1.64. Dijalog boks Polygon Plane
Slika 1.65. Bakarni poligon postavljen preko VF dela kola
Korak 7 Podeavanje prikaza oznaka Ako elite da na povrini budu odtampane oznake i/ili vrednosti komponenata, omoguite njihovo prikazivanje (ukoliko ve nisu prikazane) komandom: Tools Preferences Show/Hide Strings Final. Na kraju, veliinu oznaka prilagodite veliini komponenata (u ovom primeru visina Height = 35mil, debljina Width =7mil.) i postavite ih na komponente kojima pripadaju. Selektujte komponente i onda odaberite: Tools Interactive Placement Position Component Text
33
Slika 1.66. Podeavanje prikaza oznaka
Slika 1.67. Konaan izgled tampane ploice View Na kraju, moete videti i 3D prikaz vae ploice, onako kako Protel pretpostavlja da e izgledati. Odaberite: Board in 3D, slika 1.68.
Slika 1.68. 3D prikaz gotove ploice
34
GLAVA 2. MICROCAP
Programski paket MicroCap firme Spectrum Software nastao je devedesetih godina XX veka kao jedan od prvih programskih paketa za ispitivanje i simulaciju elektrinih kola, pri emu se dato kolo eli samo ispitati i proveriti da li ispunjava eljene karakteristike, a ne eli se obavezno i fiziki nainiti. Izdato je nekoliko verzija ovog simulatora, trenutno je u opticaju verzija 9, dok emo se mi tokom ovog kursa pozabaviti verzijom 7. Vie nego funkcionalan interfejs za rukovanje procesom koji omoguava vrlo pregledan i brz pristup svim vanijim funkcijama u programu svrstava ovaj program u sam vrh alata za simulaciju.
2.1. UVOD U PROGRAMSKI PAKET MICROCAP 7

Nakon startovanja programa Mcap 7 aktivira se editor ema, slika 2.1. Ako je prostor glavnog prozora prazan ili zauzet drugim projektom novi editor ema otvaramo sa File New. Izborom ove opcije otvara se prozor na slici 2.2.
Osnovni elementi za rad
Osnovne komande za rad
Radna povrina
Slika 2.1. Radno okruenje MicroCap-a
Slika 2.2. Izbor opcije New
Slika 2.3. Neinvertujui pojaava sa dodatnim komponentama
35
M.Videnovi-Mii, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI
Od tri ponuene mogunosti Schematic (otvaranje fajla koji omoguava ematski opis elektrinog kola), SPICE/Text (otvaranje fajla u kojem e se opisati elektrino kolo u tekstualnoj formi - NET lista koju je Protel automatski pravio e biti obavezan deo ovog fajla) i Library (kreiranje nove biblioteke modela komponenata) odabraemo Schematic i potvrditi unos sa OK. Pre nego to krenemo dalje pogledajmo elektrino kolo, prikazano na slici 2.3, koje bi trebalo nacrtati u MicroCap 7. Moemo primetiti da ovo elektrino kolo lii na neinvertujui pojaava sa OP (ako pogledamo gde je prikljuen ulazni signal) to i jeste sluaj. Pojedine komponente su dodate kako bi se efekti u kojima se realan OP razlikuje od idealnog lake uoili. Da bi nacrtali neko elektrino kolo moramo znati gde se nalazi biblioteka komponenti koje emo tokom crtanja koristiti. MicroCap 7 ima meni pod nazivom Component. Ako ga otvorite, slika 2.4, moete uoiti tri dela. U prvom delu se nalaze biblioteke, u drugom delu se nalazi linija Find Component za lake pronalaenje potrebne komponente dok se u treem delu nalazi deset poslednjih komponenti koje ste prilikom crtanja koristili. Opcije Analog Primitives i Analog Library se razlikuju u tome to Analog Primitives predstavlja skup analognih komponenti ije osobine vi definiete prilikom postavljanja u elektrino kolo dok je Analog Library skup komercijalnih komponenti ije karakteristike daje proizvoa. Opcije Digital Primitives i Digital Library imaju isto znaenje samo to se u njima nalaze digitalne komponente. U Animation se nalazi nekoliko komponenti koje omoguavaju interakciju izmeu procesa simulacije i korisnika kao to su LED dioda, 7-segmentni displej i digitalni prekida, slika 2.5.
Slika 2.4. Component
Slika 2.5 Component
Animation
Osim u meniju Component osnovne komponente se mogu nai u liniji sa alatima, zaokrueno na slici 2.1. To su masa, otpornik, kondenzator, kalem, dioda, bipolarni tranzistor, mosfet, OP, invertor, baterija, impulsni i sinusni generator. Da bi izgled eme bio pregledan ukljuite mreicu na ekranu tasterom Iz linije sa alatima odaberite oznaku za OP. U modu ste crtanja OP-a. Kursor se automatski pretvara u simbol OP. Postavite ga na radnu povrinu. Automatski se otvara prozor koji trai da se definiu osobine OP (slika 2.6) Npr. interesuje nas LM741. To je osnovni OP iji se model nalazi u sastavu biblioteke Mcap 7. U spisku modela potraite LM741. Selektovanjem LM741 se automatski upisuje da je model OP koji je nacrtan tipa LM741. Parametri njegovog modela postaju automatski vidljivi. (Ovu istu komponentu ste mogli odabrati opcijom Component Analog Library Opamp LF0000 LM741 ). Preite na PART i promenite naziv komponente sa X0 na OP (slika 2.7) Sa OK potvrdite va unos Ukoliko niste zadovoljni nekim od parametara ili elite da se neke dodatne informacije vide na ekranu dovoljno je dvaput kliknuti miem na komponentu da se ponovo otvori prozor sa njenim osobinama. MCap nekada sam dodaje napone napajanja OP, i to proprati odgovarajuom informacijom prikazanom na slici 2.8. Ukoliko se to nije desilo potrebno je da vi dodate baterije na odgovarajue prikljuke OP prelaskom u mod za crtanja baterija - direktnim selektovanjem njihove ikonice iz linije alata ili izborom opcije Component Analog Primitives Waveform Sources Battery. Baterije su nam u ovom sluaju potrebne ne samo za napajanje OP ve i za ulazni napon V (V i V su ve postavljeni kod OP) i V bateriju koja modeluje naponski ofset OP startne vrednosti 0
3 1 2 OS
(VALUE=0). Nakon dodatih baterija ema izgleda kao na slici 2.9.
Podeavanje OP
OP je postavljen na radnu povrinu
Slika 2.6. Postavljanje OP-a
Model koji elimo Part
Slika 2.7. Izbor modela i promena naziva komponente
Slika 2.8. Info prozor o postavljenim napajanjima za OP
Ukoliko nam poloaj komponente ne odgovara i elimo da je zarotiramo selektujemo ciljanu komponentu i dok drimo levi taster mia pritisnut aktiviranjem desnog tastera mia rotiramo komponentu (alternativne metode su nakon selektovanja komponente odabrati opciju Edit Box Rotate ili odabrati ctrl+r kombinaciju na tastaturi). Vreme je da dodamo otpornike prelaskom u mod za crtanje otpornika - direktno biranjem odgovarajue ikonice u liniji alata ili izborom opcije Component Analog Primitives Passive Components Resistor. Nakon
37
postavljanja otpornika automatski se otvara prozor sa njegovim parametrima od kojih nas trenutno interesuju PART (u Protelu Designator) ime komponente u emi i VALUE odnosno vrednost komponente. Vrednosti otpornosti i oznake postaviti u skladu sa vrednostima prikazanim na slici 2.3. Interesantno je primetiti da MCap7 izvrava automatsko indeksiranje odnosno smatra da postavljate otpornike redom odnosno R , R ...
1 2
Slika 2.9. Etape crtanja eme neinvertujueg pojaavaa sa OP Potrebno je postaviti masu. Aktiviranjem ikonice za uzemljenje ili Component Connectors Ground prelazite u mod za postavljanje mase. Analog Primitives
Slika 2.10. Etape crtanja eme neinvertujueg pojaavaa sa OP Na kraju je to sve potrebno povezati biranjem ikone za oiavanje (imamo dve ikone jednu za prave linije i jednu za izlomljene). Oiavamo tako to odaberemo ikonicu i kliknemo (levo dugme mia) na kraj koji elimo oiiti i ne putajui dugme mia vuemo icu do pina koji elimo povezati. Izborom tastera T iz linije sa alatima moemo oznaiti izlaz OP sa V . Bateriji V3 moemo promeniti naziv
out
(PART) na V . Izborom ikonice Node Numbers ili Options

in
View
Node Numbers moemo videti i oznake
vorova, slika 2.10.
2.2. OSNOVNA LINEARNA KOLA SA OP

Prilikom osnovne analize elektrinih ema sa operacionim pojaavaem (OP) koristiete model idealnog OP koji poseduje sledee osobine: Beskonano veliku ulaznu otpornost R = (odnosno nulte ulazne struje).
u
Nultu izlaznu otpornost R = 0.

i
Beskonano veliko diferencijalno pojaanje u OTVORENOJ petlji A = . Parametri idealnog OP nisu zavisni od uestanosti, odnosno imaju istu vrednost na svim frekvencijama. Jednosmerne karakteristike su idealne. Faktor potiskivanja CMRR je beskonaan, ulazne struje, napon i struja offseta su jednaki nuli. Simbol OP kao i njegova idealna prenosna karakteristika su prikazani na slici 2.11. Vidimo da iako OP ima dva ulaza (V i V ) ulazni napon od interesa je upravo njihova razlika (V -V ).
+ + -
38
Ovakav nain rada proistie iz unutranje strukture OP kome je na ulazu diferencijalni pojaava, ali o tome na vioj godini i nekom drugom predmetu.
Slika 2.11. Simbol OP, test kolo za crtanje prenosne karakteristike OP, prenosna karakteristika idealnog OP Sa prenosne karakteristike moete jasno videti tri segmenta. Dva horizontalna segmenta predstavljaju reim saturacije OP kada je izlaz OP dostigao najvii i najnii napon u elektrinom kolu odnosno napone napajanja (V =15V i
C
V =-15V). Pojaanja nema odnosno A=0. Trei segment predstavlja linearnu oblast rada OP ija strmina upravo govori
E
o izuzetno velikom pojaanju OP u ovom segmentu, odnosno A. Osnovna mana OP je vidljiva upravo na tom segmentu. Linearna oblast rada je izuzetno uska te moramo pribei triku kako bi je proirili. Trik se zove negativna povratna sprega. Kad god vam zatreba da linearizujete kolo i da poboljate sa tog stanovita njegove performanse upotrebiete negativnu povratnu spregu. U sluaju OP negativna povratna sprega predstavlja povratnu spregu sa izlaza OP na invertujui ulaz OP V .
-
Kao posledica ove povratne sprege u linearnim kolima sa OP uvodimo pojam virtuelne mase odnosno virtuelnog potencijala kojeg moemo objasniti na sledei nain: izlazni napon je konaan (od V do V ). Ako izlazni napon OP
E C
podelimo sa pojaanjem OP A dobijamo vrednost (V -V )=V /A=0 odnosno da su V i V na istom potencijalu.

+ out + -
Znajui osnovna ogranienja i poboljanja OP moemo prikazati osnovne konfiguracije linearnih elektrinih kola sa OP kao to su: invertujui pojaava, neinvertujui pojaava, diferencijalni pojaava, bafer i instrumentaiconi pojaava. 2.2.1. INVERTUJUI POJAAVA Na slici 2.12. je prikazana konfiguracija invertujueg pojaavaa. Kako je u pitanju kolo linearne elektronike neophodno je prisustvo negativne povratne sprege (ovde realizovane pomou otpornika R ).
2
Slika 2.12. Konfiguracija invertujueg pojaavaa sa OP Pobudni napon V je prikljuen na otpornik R1 koji je prikljuen na invertujui ulaz OP V .
s -
Neinvertujui ulaz OP V je prikljuen na masu.

+
Na osnovu principa virtuelne mase odnsono virtuelnog potencijala (U =0) V i V su na istom (nultom)
ul + -
potencijalu. Kao posledica toga vidimo da struja I koja tee kroz otpornik R na njemu pravi pad napona vrednosti V =
i 1 S
R I odnosno I = V / R
1 i i S
1 s o 1 2
Ova struja je veza ulaznog napona V i izlaznog napona V jer je to struja koja tee kroz otpornosti R i R (jer je zbog velike ulazne otpornosti ulazna struja u OP nula, I =0).
ul
39
Na osnovu II Kirhofovog zakona za konturu A dobijamo da je :
Za invertujui pojaava moemo da zakljuimo da je sve u znaku minusa: naponsko pojaanje je negativno, a ulazni signal je usmeren ka ulazu invertujuem ulazu V .
-
Kao dodatak primetimo da je ulazna otpornost invertujueg pojaavaa koju vidi pobudni generator R (jer je V
1
prikljuak na masi te V generator vidi samo otpornost R ).

S 1
2.2.2. NEINVERTUJUI POJAAVA Kod neinvertujueg pojaavaa (pojaava = linearno kolo = negativna povratna sprega) takoe postoji negativna povratna sprega realizovana pomou otpornika R , pobudni generator je prikljuen na neivertujui ulaz OP,
2
slika 2.13.
Slika 2.13. Konfiguracija neinvertujueg pojaavaa sa OP Kako je ulazna otpornost OP beskonana ulazna struja u OP je I =0, dok je kao posledica virtuelnog potencijala
ul
napon V =V =V =V . Struja I tee kroz otpornike R i R , odnosno V =I (R +R ). Ova ista struja takoe formira pad
S + R1 i 1 2 o i 1 2
napona na otporniku R koji je jednak V odnosno V =R I .

1 S S 1 i
Naponsko pojaanje je stoga:
odnosno:
Moemo da zakljuimo da je kod neinvertujueg pojaavaa sve u znaku plusa odnoso da je njegovo naponsko pojaanje pozitivno i da mu je ulazni napon prikljuen na V odnosno neinvertujui ulaz OP. Ulazna otpornost
+
pojaavaa je +R odnosno .
1
Ako uporedimo ulazne otpornosti invertujueg (R ) i neinvertujueg pojaavaa () vidimo da je neinvertujui

1
pojaava bolji, jer ne otereuje elektrino kolo koje mu daje pobudni signal V .
S
2.2.3. JEDININI POJAAVA Ako u prethodnoj konfiguraciji zamenimo R1= dobijamo elektrino kolo prikazano na slici 2.14. kod koga je vrednost naponskog pojaanja:
Osim jedininog naponskog pojaanja specifinosti ove konfiguracije su velika ulazna otpornost (ona potie od velike ulazne otpornosti OP) i mala izlazna otpornost (R ||R , gde je R izlazna otpornost OP koja je takoe mala).
2 out out
40
Zbog toga ne bi trebalo da udi to je alternativni naziv jedininog pojaavaa bafer. U programiranju pojam bafera oznaava memoriju koja preuzima podatke od jednog procesa i daje ih nekom drugom procesu. Pri tome ne postoji nikakva veza izmeu ova dva procesa tj. ne znaju za postojanje jedan drugog.
Slilka 2.14. Bafer ili jedinini pojaava U elektronskim kolima bafer slui kao odvojni stepen to je rezultat njegovih ve navedenih performansi (A =1,
V
R , R 0). Sa velikom ulaznom otpornou on moe da se povee na izlaz bilo kog kola, preuzme informaciju od
ul out
njega pri tome ga ne optereujui (odnosno ne remetei radni reim tog elektrinog kola). Preuzetu informaciju on idealno prosleuje dalje, jer je njegova izlazna otpornost izuzetno mala (setite se da je idealan generator predstavljen samo sa svojim simbolom, a da njegovu neidealnost predstavlja otpornost - to je ta otpornost vea to je vee odstupanje napona od njegove idealne vrednosti zbog pada napona na tom otporniku). Ako pogledamo otpornik R u negativnoj povratnoj sprezi vidimo da kroz njega ne prolazi struja zbog
2
beskonane ulazne otpornosti OP to znai da je on ovde nepotrebna komponenta tako da je konana verzija bafera prikazana na slici 2.14. 2.2.4. DIFERENCIJALNI POJAAVA Elektrino kolo koje je prikazano na slici 2.15. je sloenije od prethodna dva primera. Tokom reavanja sloenijih lineranih kola sa OP (pa i ovog) posluiemo se znanjem iz osnova elektrotehnike (teorema superpozicije) i rezultatima prethodna dva sluaja (invertujui i neinvertujui pojaava). Interesuje nas kao i do sada kako izlazni napon V zavisi od ulaznih napona V i V . Prinicipom superpozicije
o 1 2
emo ovaj problem razbiti u dva jednostavnija: V kao funkcija V (V =0) i V kao funkcija V . o 1 2 o 2
Slika 2.15. Pojaava razlike ulaznih napona odnosno diferencijalni pojaava Vo kao funkcija V1 (V2=0) Konfiguracija sa slike 2.15. se zamenom V =0 svodi na konfiguraciju prikazanu na slici 2.16. Nadam se da vam
2
je jasno da kroz otpornik R ||R ne tee struja (zbog beskonane ulazne otpornosti OP) te da je V ulaz OP na masi
1 2 +
odnosno jednak nuli. Kako je V ulazni napon koji je preko otpornika R povezan na V ulaz OP trebalo bi da je jasno da je u pitanju
1 1 -
konfiguracija invertujueg pojaavaa prikazana na slici 2.12. sledi da je na osnovu formule
41
Slika 2.16. V kao funkcija V (V =0)

o 1 2
Slika 2.17. V kao funkcija V (V =0)

o 2 1
Vo kao funkcija V2 (V1=0) Konfiguracija sa slike 2.15. se zamenom V =0 svodi na konfiguraciju prikazanu na slici 2.17. Ako uporedimo
1
sliku 2.17. i sliku 2.13. neinvertujueg pojaavaa moemo primetiti da je jedina razlika u poloaju ulaznog napona. Da bi primenili formulu za naponsko pojaanje neinvertujueg pojaavaa neophodno je pronai vrednost napona V u
+
konfiguraciji prikazanoj na slici 2.17. Kako je ulazna otpornost OP beskonano velika to struja koja tee iz pobudnog generatora V prolazi samo kroz
2
otpornike R i R odnosno V , R , R i V formiraju naponski razdelnik na osnovu koga lako vidimo da je vrednost
1 2 2 1 2 +
napona V sledeeg oblika:

+
Na osnovu formula je izlazni napon samo kao posledica ulaznog napona V oblika:
2
Vo konano Primenom teoreme superpozicije i formula dobijamo zavisnost izlaznog napona od ulaznih naopona V i V :
1 2
Na osnovu prethodne formule je jasno zato se ovaj pojaava zove diferencijalni pojaava odnosno pojaava razlike ulaznih napona.
2.3. ZADACI (UPOTREBA SIMULATORA MICROCAP 7)

MicroCap 7 kao i bilo koji drugi simulator tedi vreme i novac jer omoguava da se ureaj projektuje i analizira bez njegove materijalne realizacije. Prikazaemo njegovu upotrebu na jednom vama ve poznatom primeru. 1. Pokrenite Mcap 7 pomou preice na desktopu 2. Opcijom File Open, slika 2.18, otvorite fajl D:\Program Files\Mcap7\II godina\proba.cir. 3. Na slici 2.18(b) je prikazan izgled vaeg ekrana nakon otvaranja fajla proba.cir. Konfiguracija koja e biti podvrgnuta analizi od strane MCap7 je instrumentacioni pojaava. Na radnoj povrini pored elektrinog kola koje predstavlja instrumentacioni pojaava je ispisana zavisnost izlaza od ulaznih napona V i V . Na osnovu brojanih
A B
vrednosti otpornika dobijamo V =10 (V -V ).

out A B
4. Da bi MCap iskoristili za dobijanje prenosne karakteristike odaberite opciju Analysis DC... 5. Automatski se otvara prozor u kome su ve uraena potrebna podeavanja, slika 2.19. Nas interesuje kao i uvek u sluaju pojaavakih kola sa OP kakva je zavisnost V (Y Expression) od razlike ulaznih napona (V -V ) (X
out B A
Expression).
42
Slika 2.18 (a) MicroCap7 prozor Open
(b) otvoren fajl proba.cir
Slika 2.19. Prozor za podeavanje parametara DC analize
Slika 2.20. Rezultat DC analize Na slici 2.20. je prikazan rezultat pokrenute analize. Da bi oitali podatke od interesa moramo prei u kursor mod klikom na 4. ikonicu u drugom redu sa leve strane (zaokruena na slici 2.20) ili tasterom F8 na tastaturi. Nakon ulaska u mod za oitavanje podataka levim klikom mia postavimo levi kursor u linearni deo karakteristike. Isti postupak ponovimo za desni kursor sa desnim tasterom mia. Ispod grafika se nalaze podaci o lokacijama kursora, razlici njihovih meusobnih pozicija kao i o nagibu te promenljive u odnosu na x-osu. Interesuje nas naponsko pojaanje koje predstavlja nagib linearnog dela prenosne karakteristike. Kako je nagib prave definisan kao:
43
pojaanje A bi mogli izraunati na osnovu podataka ispisanih ispod grafika. Jedno reenje bi bilo da oitamo
v
vrednost za svaku taku ponaosob i da oduzmemo x i y vrednosti za dve na grafiku selektovane take (na osnovu formule za k). Bolji pristup je iskoristiti ve izraunate razlike u delu Delta te je A =14.652\1.465=9.999, ali najbolji iskoristiti
v
direktno opciju Slope koja nam direktno daje nagib V pojaanje A .

V
out
u odnosu na V -V vrednosti 9.999 to je u stvari naponsko

B A
Odstupanje od predviene vrednosti (10 vs. 9.999) je malo i posledica je upotrebe realnog modela OP.
2.4. ANALIZE U MICROCAP 7

U MicroCap 7 elektrina ema nije na konaan cilj. Od interesa su nam rezultati simulacija odnosno odgovarajuih analiza elektrinih kola. Analize koje su nam na raspolaganju se nalaze u meniju Analysis, slika 2.21. Osnovne analize koje emo koristiti tokom ovog kratkog kursa MicroCap-a su tranzijentna, AC i DC analiza.
Slika 2.21. Vrste analiza 2.4.1. DC ANALIZA DC analiza odgovara jednoj tradicionalnoj laboratorijskoj analizi pri kojoj generatori prikljueni na kolo daju samo jednosmerene vrednosti napona odnosno struje. Cilj analize je da se utvrde potencijali u vorovima i struje u granama kola u sluaju takve pobude. Ovo je drugim reima sluaj analize kola pri kom su kondenzatori izvaeni iz kola, induktivnosti kratko spojene, nezavisni naizmenini naponski generatori kratko spojeni, a nezavisni strujni strujni izvaeni. Jednosmerni nezavisni izvori (strujni i naponski) ostaju, kao i svi zavisni izvori. To odgovara zapravo nalaenju tzv. radnih taaka komponenata (i kao takvo mora prethoditi AC analizi). Ipak, DC analiza ne slui samo za to. DC analiza ne znai obavezno apsolutno konstantne vrednosti ulaznih generatora. Za DC analizu vai i analiza pri kojoj se naponi generatora menjaju toliko sporo da struje odnosno naponi akumulacionih elemenata (induktivnosti i kapacitivnosti) mogu to da prate. Na ovaj nain se obino snimaju prenosne karakteristike . 2.4.2. AC ANALIZA AC reim analize odgovara takvom merenju pri kom potencijale vorova i struje elemenata odreuju jednosmerni generatori na koje je kolo prikljueno i time postavljaju radne take svih elemenata kola. Pored njih na ulaz kola dodaje se i generator sinusnog talasnog oblika veoma male amplitude. Cilj AC analize je da se odredi kako ovaj generator utie na struje i napone u svim delovima kola. Obino se pri tom analizira odnos amplituda i fazna razlika naizmeninih komponenata napona ili struje na izlazu kola i napona ili struje ulaznog sinusnog generatora. Mala amplituda ulaznog sinusnog napona neophodna je zbog toga to u elektronskom kolu ima nelinearnih elemenata. Da su amplitude vee, na izlaz kola bi dospeo nelinearno izoblien signal, odnosno pojavili bi se i vii harmonici ulaznog signala. AC analiza se od stvarne laboratorijske analize razlikuje u tome to se analiza prilikom simulacije ne sprovodi na osnovu modela komponenata za sve signale (reim velikih signala) nego na osnovu linearnih modela za male signale. Njihovi parametri se odreuju linearizacijom karakteristika nelinearnih komponenata u okolini radne take (utvrene prethodnom DC analizom). Na taj nain, izmeu ulaznog i izlaznog signala postoji samo linearna zavisnost. Rezultat analize obino daje odnos amplituda izlaznog i ulaznog signala ili njihovu faznu razliku. Pritom nas zanima kako se taj odnos i fazna razlika menjaju sa promenom frekvencije dok se amplituda i faza ulaznog signala ne menja. Zato simulator prilikom AC analize ne vri proraune samo na jednoj frekvenciji, nego na vie frekvencija, obino od neke poetne frekvencije do krajnje koje proizvoljno zadajemo. Na osnovu izraunatog odnosa amplituda i fazne razlike obino se crta Bodeov ili Nyquistov dijagram.
44
2.4.3. TRANZIJENTNA ANALIZA Ova analiza odgovara jednom laboratorijskom instrumentalnom merenju kada su ulazni signali elektronskog kola nekakve funkcije vremena. Tokom analize utvrujemo kakve se struje (naponi) javljaju u granama (vorovima) kola kao odziv na pomenute ulazne signale. Prilikom instrumentalnog merenja kao ulaz koristimo funkcijski generator, a kao ureaj za merenje koristimo osciloskop. Radi lake uporedivosti odziva razliitih kola i lake ponovljivosti merenja, kao ulazni signal obino se koristi jedinina odskona, nagibna ili impulsna funkcija. Kod simulatora njih dobijamo iz programljivih impulsnih generatora. Inae samo ime tranzijentna analiza upuuje na analizu prelaznih pojava u elektronskim kolima. Rezime: Tranzijentna analiza nam kao izlazni rezultat daje promenu signala (od interesa) u vremenu. AC analiza nam prikazuje ponaanje amplitude i faze signala (od interesa) u zavisnosti od frekvencije. DC analiza nam kao rezultat daje prikaz struja, napona u mirnoj radnoj taki. Takoe je pogodna za prikaz meusobne zavisnosti bilo koja dva signala odnosno dobijanje prenosnih karakteristika.
2.5. UTICAJI NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU

2.5.1. UTICAJ NEIDALNOSTI OP NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU OP Za elektrino kolo koje smo nacrtali proanaliziraemo uticaj parametara OP na prenosnu karakteristiku celog elektrinog kola, prikazanog na slici 2.10. Za to e nam biti potrebna DC analiza i dodatna opcija Stepping. Pre bilo kakve analize da pomenemo gde se nalaze parametri koji su nam u ovoj analizi interesantni. Kliknite dva puta na simbol za OP u nacrtanoj elektrinoj emi. Automatski se otvara prozor koji prikazuje osnovne parametre kao i nivo modela OP, slika 2.22. Ako elimo da u elektrinoj emi prilikom simulacija koristimo model idealnog OP tada je LEVEL=1 a parametri OP koji se prilikom prorauna uzimaju u obzir su A (pojaanje OP u otvorenoj petlji), ROUTDC (izlazna otpornost OP pri DC analizi), ROUTAC (izlazna otpornost pri AC analizi). Ako niste sigurni ta koja skraenica parametra znai pokaite kursorom na njega i u dnu prozora e vam se dati njegovo kratko objanjenje, slika 2.22. informacija za VOFF.
Type
Level
Voff
Ioff
Slika 2.22. Parametri i nivo modela OP Kad pravimo realan ureaj tad koristimo realne modele komponenti. Za OP ti modeli su treeg nivoa odnosno LEVEL=3, kao to je prikazano na slici 2.22. Ovi modeli nastoje da to bolje prikau realno ponaanje OP te uzimaju u obzir sve prikazane parametre (sloeno ponaanje neophodno je opisati sa sloenijim modelom sa vie parametara).
45
U naoj analizi elimo da pogledamo uticaj parametara V
OFF
i I
OFF
odnosno naponskog i strujnog ofseta. U
sluaju idealnog OP ti parametri bi bili jednaki nuli. Meutim kako je prlikom proizvodnje izuzetno teko napraviti i I razliiti od komponente koje su potpuno potpuno iste (uparene) tada kao posledica te neuparenosti nastaje V
OFF OFF
nule. MicroCap e nam prikazati kako se ta neidealnost odraava na prenosnu karakteristiku. Idealizujumo OP to moemo vie sa stanovita neuparenosti odnosno upiimo V =0 i I =0.
OFF OFF
Odaberite Analysis DC. Automatski se otvara prozor, slika 2.23, u kome su za vas ve postavljeni parametri analize. Za Variable 1 odnosno izvor koji se menja iz padajueg menija ispod Name izaberite V (jer elite da dobijete
in
prenosnu karakteristiku elektrinog kola). Unesite opseg promene od -50mV do 50mV sa korakom od 5mV. To sve je upisano u prozoru ispod Range. Za X Expression ostavite DCINPUT1 jer se to odnosi na Vin a u Y Expression polje unesite oznaku za izlazni vor OP. Kliknite desnim klikom u to polje i pogledajte ta sve MCap moe da prikae (napon vorova, napon, struje i snaga komponenti...), slika 2.24. Izlazni napon OP moete predstaviti na nekoliko naina: kao napon vora na kojem stoji oznaka Vout odnosno V(Vout), kao napon vora 6 odnosno V(6), slika 2.10. ili kao izlaz OP V (OP). Odluite se
out
za varijantu koja vam odgovara.
Slika 2.23. Prozor za podeavanje DC analize
Slika 2.24. Izbor promenljivih za DC analizu u MicroCap7 2.5.2. UTICAJ Voff NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Kliknite na taster Stepping. Automatski se otvara prozor prikazan na slici 2.25. Cilj nam je prikazati kako promena V utie na prenosnu karakteristiku. Ukoliko menjate parametre komponente odnosno ukoliko je Parameter
OFF
Type postavljen na Component tada menjamo parametar jedne od vie komponenti (u drugom sluaju Parameter TypeModel imamo manji izbor Step What). Zbog toga u prvo polje Step What sa padajue liste biramo OP, a u drugom polju
46
VOFF. Da ne bi za svaku vrednost V Stepping i u njoj uneti sve napone V
OFF
menjali parametre OP i pokretali DC analizu elegantniji nain je pozvati opciju
OFF
od interesa.
Slika 2.25. Stepping prozor Ukoliko je metod variranja parametra od interesa List tada u polje From uneti tu listi. Ukoliko je metod promene parametra linearan (to je najei sluaj) tada u polje From uneti vrednost -1m u To vrednost 1m i u Step Value vrednost 1m, kao to je prikazano na slici 2.26. Potvrdite aktivnost Stepping prozora u polju Step It=Yes. Na ovaj nain smo podesili da se V parametar OP menja od -1mV do 1mV sa korakom od 1mV.
OFF
Slika 2.26. Stepping prozor Pokrenite DC analizu tasterom F2 sa tastature ili aktiviranjem ikonice sa linije alata. Rezultat analize je prikazan na slici 2.27. Sva tri prethodno navedena segmenta su prisutna. Linearna oblast je proirena to je posledica negativne povratne sprege. Na grafiku su vidljive tri prenosne karakteristike nacrtane za tri razliita napona V
OFF
U modu ste za reskaliranje (u koji eventualno moete ui sa F7 ili ikonicom u liniji alata). Zaokruite oblast oko koordinatnog poetka koja nas interesuje. Uite u kursor mod kako bi oitali podatke koji nas interesuju. Situacija bi trebala nakon ovih akcija biti kao na slici 2.28. Primeujemo da je trenutno aktivna donja prava pri kojoj je vrednost VOFF=-1mV to je vidljivo iz zaglavlja grafika PRVI.CIR OP.VOFF=-1m. Promena karakteristike se moe postii strelicama gore/dole sa tastature. Prebacite se na karakteristiku V =0mV. Karakteristika tei elektrinom kolu sa idealnim OP odnosno prolasku kroz koordinatni poetak.
OFF
47
Slika 2.27. Prenosna karakteristika elektrinog kola prikazanog na slici 2.10. pri promeni napona V 1mV sa korakom 1mV
OFF
OP od -1mV do
Slika 2.28. Uvean deo karakteristika u okolini koordinatnog poetka Postavite kursor na poziciju X=0 da vidite da li je efekat neuparenosti komponenti prisutan. To u kursor modu moete odraditi runo ali je daleko elegantnija opcija sa ikonicom odnosno Go To X (Shift+Ctrl+X ). Automatski se otvara rozor prikazan na slici 2.29. Pored ikonice za Go To X se nalazi opcija Go to Y ( ili Shift+Ctrl+Y) koju ste takoe mogli upotrebiti da proverite gde je koordinatni poetak u odnosu na prenosnu karakteristiku, slika 2.30. U prozor Value upiite vrednost za koju vas interesuje Y odnosno X vrednost signala (oitano postavljanjem levog odnosno desnog kursora).
48
Slika 2.29. Go To X opcija V
Slika 2.30. Go To Y opcija
OFF
Sa Go To X smo oitali koordinate (0, 0.010) to znai da ofset odnosno neuparenost jo uvek postoji. Osim i I i drugi parametri OP utiu na pomeraj preseka sa nulom karakteristike iz koordinatnog poetka.
OFF
Proverimo gde je Y=0 za preostale dve krive. Poveite te podatke sa vrednostima V

+ in
OFF
. Kako je okrenuta
baterija koja se nalazi sakrivena unutar OP simbola na V grani? Da li se dodaje V ili od njega oduzima? Pogledajte gde se nalazi presek karakteristike sa x-osom odnosno kolika je vrednost V neophodna da neutralie uticaj V
in OFF
odnosno kada OP smatra da je na ulazu napon nula. (Odgovor: V +V

in
OFF
jer je za V
OFF
=-1m presek sa x-osom pri
V =1mV)
in
2.5.3. UTICAJ Vos NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Aktivirajte prozor Stepping (sa F11 ili iz DC analysis prozora ili sa ikonicom iz linije menija). Deaktivirajte promenu V napona sa Step It=No. Preite na drugi prazan prozor i popunite podatke za V kao na slici 2.31.
OFF OS
Slika 2.31. Stepping funkcija za analizu uticaja V na prenosnu k-ku

OS
Pokrenite DC analizu tasterom F2 sa tastature ili aktiviranjem ikonice sa linije alata. Za sva tri napona pogledajte gde se nalazi presek karakteristike sa x-osom. Procenite da li je va zakljuak iz prethodne analize OK. 2.5.4. UTICAJ R1 (IBIAS) NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Aktivirajte prozor Stepping. Deaktivirajte promenu V popunite podatke za otpornost R kao na slici 2.32.
1 OS
napona sa Step It=No. Preite na drugi prazan prozor i
Slika 2.32. Stepping funkcija za analizu uticaja R na prenosnu k-ku

1
49
Pokrenite DC analizu. Uveajte deo oko koordinatnog poetka i uite u kursor mod za oitavanje podataka. ta bi sada mogao biti uzrok ovog pomeraja kada su V , V i I postavljeni na nulu? Treba primetiti da se promenom otpornika R menja
OFF OS OFF 1
situacija u elektrinom kolu to znai da kroz R tee struja. U sluaju idealnog OP smo smatrali da je ulazna otpornost
1
beskonana i da je ulazna struja nula. U sluaju realnog OP to nije sluaj. Struja koja tee kroz R je struja polarizacije
1
BIAS
. Promenom I
BIAS
u emi OP pogledajte kako se menja poloaj preseka sa x-osom. 2.5.5. KONFIGURACIJA INVERTUJUEG POJAAVAA SA OP
Otvorite novi ematik fajl u vaem direktorijumu (npr. invpoj.cir *.cir as circuit). Nacrtajte elektrino kolo prikazano na slici 2.33(a). Ukoliko MicroCap7 nije automatski dodato napajanje na mestu V i V dodajte baterije od -15 odnosno 15V.
E C
Za model OP izaberite ve korieni LM741. Ne menjajte njegove k-ke. Pokrenite DC analizu. Popunite prozor za DC analizu na nain prikazan na slici 2.33(b). Rezultat analize je prikazan na slici 2.34.
Slika2.33. (a) Invertujui pojaava sa OP naponskog pojaanja A =-R /R

v 2 1
(b) Prozor za definisanje DC analize
Slika 2.34. Prenosna karakteristika invertujueg pojaavaa prikazanog na slici 2.33(a)
50
Kolike su granice linearnog reima rada ovog pojaavaa? Kako do njih doi bez oitavanja sa grafika? (R: 13,947/9,999). Zamenite bateriju V na ulazu pojaavaa sinusnim generatorom V . Modifikovana ema je prikazana na slici
in in
2.35, dok je polazni model sinusnog generatora (npr. 1MHZ) prikazan na slici 2.36(a). Ukoliko neki od parametara ponuenog modela ne odgovaraju zgodno je definisati novi model sinusnog generatora opcijom New (naziva npr. IIGOD). Promenu frekvencije sinusnog generatora sa 1MEGHz (vodite rauna da MCap kao SPICE orjentisan program nije CASE SENSITIVE odnosno mHz i MHz je za njega miliHz, a za mega koristimo oznaku Meg) na 10MHz unosite u polje F, slika 2.36(b). U polje A se unosi vrednost amplitude sinusnog generatora, u DC jednosmerna vrednost generatora, PH fazni pomeraj signala, RS otpornost koja opisuje neidealnost sinusnog generatora. TAU (exponential time constant) i RP (repetion period of exponential) imaju veze sa priguenim sinusoidama to je jasnije iz naina na koji MCap definie sinusni generator: if TAU=0 then V=A*sin(2*PI*F*TIME+PH)+DC else V=A*exp(-T/TAU)*sin(2*PI*F*TIME+PH)+DC where T=TIME mod RP RP must be specified for TAU to have an effect.
Slika 2.35. Invertujui pojaava
Slika 2.36 (a) Prozor MCap modela sin generatora 1MHz
(b) prozor modela sin generatora IIgod
Odaberite opciju Analysis Transient. Automatski se otvara prozor za podeavanje parametara analize. Popunite polja u skladu sa slikom 2.37. Interesuje nas promena pobudnog (vor 3) i izlaznog signala (vor 5) u vremenu. Ta podeavanja se unose u polja Y Expression. Grafici za ove signale su razliiti to se vidi ispod polja P (od Plot). Kako je pobudni signal frekvencije 1kHz bilo bi dobro sagledati u nekoliko perioda ponaanje celog pojaavaa sa OP. Perioda pobudnog signala je 1/kHz=1msec. Kao Time Range je odabrano 10m kako bi se videlo 10 perioda pobudnog signala. Opcija Auto Scale Ranges je ukljuena. Opcijom Run pokrenite analizu. Aktivirajte ikonicu Data points. Na signalima koji su rezultat tranzijentne analize, prikazano na slici 2.38(a), pogledajte gde se nalaze take koje je proraunao MicroCap. Sinusni generator ne deluje kao sinus jer je gruba promena izmeu njegovih susednih taaka. Problem lei u vrednosti Maximum Time Step-a. Definisanje Maximum Time Step-a koje pronalazite korienjem opcije Help Contents Index Maximume Time Step Transient Analysis Limits dialog box.
51
Slika 2.37. Prozor u kome se podeavaju parametri tranzijentne analize
Slika 2.38(a) Rezultati tranzijentne analize za kolo prikazano na slici 2.35. za difolt vrednost Maximum Time Step-a
Slika 2.38(b) Rezultati tranzijentne analize za kolo sa slike 2.35. za korigovanu vrednost Maximum Time Step-a Maximum Time Step: This field specifies a maximum time step for the run. Micro-Cap will choose as large a time step as possible, consistent with maintaining the specified error tolerance, RELTOL. Error tolerance is primarily determined by monitoring the time rate of change of the charge and flux. For circuits containing capacitance or inductance, the time step control routine will eventually increase the time step to the specified Maximum Time Step value. By selecting a
52
small Maximum Time Step value, more data points are produced and hence smoother waveforms are generated. This does not necessarily imply greater accuracy, just smoother waveforms. Accuracy is controlled by the internal LTE (Local Truncation Error) time step control algorithms. The default value for Maximum Time Step is (tmax-tmin)/50. Difolt vrednost u ovom sluaju je 10m/50=0.2m. Iako nije unesena u prozor Maximum Time Step ona se podrazumeva. (Ako ne verujete unesite videete da promene u rasporedu i broju izraunatih taaka nema) Trebalo bi nam bar 5-10 puta vie taaka odnosno vrednost Maximum Time Step-a treba podesiti na bar 0.04m. Promenite vrednost ovog parametra i ponovo pokrenite tranzijentnu analizu. Rezultati su prikazani na slici 2.38(b). Iskljuite opciju Data points. Da li je kolo linearno? Na osnovu ega ste to mogli i ranije proceniti? Opcijom Stepping promenite vrednost amplitude A sinusnog generatora IIgod kako bi proverili svoja zapaanja (npr. slika 2.39).
Slika 2.39. Promena amplitude sinusnog generatora
2.6. POJAAVAKA KOLA

U praksi je veoma est sluaj da korisni signal promenljive amplitude i polariteta treba pojaati. Pod pojaanjem se, matematiki gledano, podrazumeva mnoenje signala konstantom veom od jedan. To znai da se vremenska zavisnost signala ne menja, ve samo veliina njegove amplitude. U ovakvom konceptu pojaanja podrazumeva se linearnost pojaavakog kola. Tranzistor pokazuje pojaavaka svojstva, jer male promene bazne struje izazivaju h
fe
puta vee promene kolektorske struje. Interesantno nam je pojaavako kolo poznato pod nazivom stepen sa zajednikim emiterom, slika 2.40, koje emo analizirati pomou MC7. Ako pogledamo prikazano elektrino kolo vidimo da je pobuda na bazi, a potroa na kolektoru, odnosno da je emiter zajednika elektroda za ulaz i izlaz. Odatle i naziv pojaavakog kola - stepen sa zajednikim emiterom.
Slika 2.40. Stepen sa zajednikim emiterom Pomou jednosmernih baterija i otpornika bipolarni tranzistor se polarie postavljanjem mirne radne take u eljeni poloaj u polju statikih karakteristika. Time se tranzistor postavlja u aktivni reim rada u kome ima priblino linearne karakteristike i pokazuje pojaavaka svojstva. Na vebama iz Uvoda u Elektroniku ste proraunavali poloaj mirne radne take Q. Mi emo ponoviti taj proraun kako bi nakon simulacija u MC7 mogli uporediti rezultate. 2.6.1. POLOAJ MIRNE RADNE TAKE STEPENA SA ZAJEDNIKIM EMITEROM Za kolo prikazano na slici 2.40. odrediti poloaj mirne radne take Q ako su dati podaci: V =30V, Rg=1k, R =43k, R =110k, Re=500 , Rp=2k, Rc=1k, hfe =290, hfe =200, hfe
CC 1 2 tip min
max
=450, V =0,6V
BE
Da bi odredili poloaj mirne radne take moramo proraunati odgovarajue napone i struje u reimu u kome su prisutne samo jednosmerne pobude (DC =Direct Current). To je DC reim rada.
53
U DC reimu naizmenini izvori ne postoje te ih izbacimo ako su prisutni u polaznoj emi, slika 2.40. Naizmenini strujni izvor zamenimo prekidom (strujni izvor 5mA sin(t) izbacimo tako to ga svedemo na 0A ije ponaanje opisuje prekid) a naizmenini naponski izvor kratkim spojem (naponski izvor 5mV sin(t) izbacimo tako to ga svedemo na 0V ije ponaanje opisuje kratak spoj). Osim naizmeninih izvora problematini su i elementi ije se ponaanje menja u zavisnosti od frekvencije signala u elektrinom kolu kao to su kondenzator i kalem. Podsetimo se modula impedanse kondenzatora |Z | i kalema |Z |:
C L
|Z |=1/C
C L
|Z |=L. Iz formula se vidi promena modula impedanse kondenzatora i kalema sa promenom frekvencije. U DC reimu je frekvencija nula. Vrednost modula impedansi kalema i kondenzatora u DC reimu je tada |Z |=0 i |Z |=.
L C
Na osnovu Omovog zakona piemo: |Z|=|U/I| gde je U napon na impedansi Z, a I struja koja tee kroz impedansu Z. Moemo zakljuiti da je kalem u DC reimu modelovan kratkim spojem jer je |Z |=|U/I|=0 odnosno U=0 to je napon
L
na krajevima kratkog spoja. Razmislimo kako bi do ovog zakljuka mogli doi na osnovu znanja iz Osnova Elektrotehnike. Komponente kao to su kalem i transformator postoje jedino u sluaju prisutnog promenljivog elektromagnetnog polja. Ako tog polja nema (samo konstantne pobude, nema dinamike u elektrinom kolu) kalem e se svesti na ono to zaista jeste, a to je komad ice (da budemo precizniji namotan komad ice odnosno kratak spoj. U DC reimu je kondenzator modelovan prekidom. Moduo impedanse konenzatora je |Z |==|U/I| i struja I koja
C
tee kroz kondenzator je nula kao to je sluaj kod prekida. Kako smo do istog zakljuka mogli doi na osnovu znanja iz Osnova Elektrotehnike? ta se deava sa kondenzatorom u DC reimu. Struja tee samo u jednom smeru. Kondenzator se nakon izvesnog vremena napuni (naelektrisanjem) i kroz njega vie ne tee struja. Zakljuujemo da je u DC reimu kondenzator zamenjen prekidom. Kondenzatori i kalemovi su akumulacioni elementi koji akumuliu energiju. Kondenzator akumulie energiju u DC reimu pa se stoga moe njegovo ponaanje modelovati prekidom jer na sebe preuzima svu energiju i prekida strujni tok u grani u kojoj se nalazi. Nakon to se u elektrinom kolu pojaavaa prikazanog na slici 2.40. izvre potrebne izmene specifine za DC reim rada dobijamo elektrinu emu, prikazanu na slici 2.41. Ukoliko na linearan deo kola (R , R , V ) primenimo
1 2 CC
Tevenenovu teoremu tada je elektrino kolo dodatno pojednostavljeno, prikazano na slici 2.42. Vrednosti Tevenovih ekvivalenata su dobijene na osnovu formula:
odnosno:
Slika 2.41. Elektrino kolo pojaavaa koje se koristi prilikom DC analize
Slika 2.42. Elektrino kolo koje se koristi prilikom DC analize nakon primenjene Tevenonove teoreme
Pretpostavite da je bipolaran tranzistor u aktivnom reimu. U tom sluaju za njega vae sledee jednaine: I =h I i V =0.6. Ove jednaine predstavljaju model bipolarnog tranzistora i da bi vaile moraju se zadovoljiti
C fe B BE
odreeni uslovi: V >0.2 i I >0.

CE B
54
Ako primenite II Kirhofov zakon u konturi I dobijate sledeu jednainu:
Pod pretpostavkom da je bipolaran tranzistor u aktivnom reimu, na osnovu prethodne jednaine dobijate vrednost bazne struje I :
B
Ukoliko primenite II Kirhofov zakon u konturi II dobijate sledeu jednainu:
Proveravamo da li je tranzistor zaista u aktivnom reimu odnosno treba proveriti uslove vaenja modela (tj. da li ste dobro pretpostavili i da li ste zaista u tom reimu i da li e vrednosti koje proraunate zaista biti vrednosti koje bi se dobile u realnom kolu) odnosno V >V >0,2 i I >0.
CC CE B
Iz rezultata formula vidimo da je bipolarni tranzistor zaista u aktivnom reimu. Tek sada izraunavate preostale napone i struje potrebne za odreivanje poloaja mirne radne take. Na osnovu gore navedene pretpostavke i jednaina dobijate vrednost struje kolektora:
Mirna radna taka na ulaznom delu karakteristike je Q (V =0.6, I =44.38).

BE B
Mirna radna taka na izlaznom delu karakteristike je Q (V =10.69, I =12.87m).

CE C
2.6.2. AC ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIKIM EMITEROM Nakon to je uraena DC analiza pojaavaa trebalo bi da se proraunaju parametri AC analize odnosno parametri koji karakteriu pojaava u bliskoj okolini mirne radne take Q. Naizmenini signali (AC=Alteranting Current) su izuzetno mali tako da se radna taka kree po malom linearnom segmentu globalno nelinearne karakteristike bipolarnog tranzistora. Na ovaj nain je jedini neliearni element stepena sa zajednikim emiterom (to je bipolaran tranzistor) u okolini mirne radne take linearizovan i predstavljen modelom prikazanim na slici 2.43.
Slika 2.43. Model malih signala za bipolaran tranzistor Odrediti AC parametre stepena sa zajednikim emiterom kao to su naponsko pojaanje A , ulazna R i izlazna
v i
otpornost R ako je hfe=290. Pojaava je prikazan na slici 2.40, a brojani podaci su isti kao i za DC analizu.
o
Zato je neophodno pre AC anlaize odrediti poloaj mirne radne take Q odnosno uraditi DC analizu elektrinog kola od interesa? Zato to nam ona daje podatke o mirnoj radnoj taki oko koje se radna taka pojaavaa kree. Ti podaci su u AC model bipolarnog tranzistora ugraeni preko h =V /I = hfeV /I gdje je V termiki napon vrednosti
ie T BQ T CQ T
25.6mV na sobnoj temperaturi a I
BQ
iI
CQ
bazna i kolektorska struja u mirnoj radnoj taki Q. Grubo gledano ako elimo
da kao rezultat AC analize dobijemo vrednost pojedinih parametara iz elektrine malosignalne eme svi delovi elektrinog kola (pa i h ) nam moraju biti poznati.
ie
Pre nego nacrtamo emu stepena sa zajednikim emiterom u AC reimu pogledajmo ta se deava sa komponentama. U AC reimu su u kolu samo naizmenini signali to znai da jednosmerni izvori nisu doputeni u emi odnosno naponski izvor je zamenjen kratkim spojem dok je strujni izvor zamenjen prekidom (istom logikom kao i ranije). ta se deava sa frekvencijski zavisnim komponentama kao to su kalem i kondenzator. Posmatraemo situaciju u kojoj je frekvencija izuzetno velika. To nije uvek sluaj ali mi posmatramo krajnji kako bi pojednostavili prikaz kalema i kondenzatora. Taj nivo reavanja elektrinih kola je prilagoen II godini studija. Moduo impedanse kondenzatora je u tom sluaju |Z |=1/C =1/2fC=1/=0=u/i. Moemo zakljuiti da je napon
C
na kondenzatoru nula odnosno da je kondenzator u AC reimu zamenjen kratkim spojem. Kondenzator akumulie
55
energiju u jednosmernom reimu dok u naizmeninom ukoliko su frekvencije velike ne moe stii da se prilagodi promeni pobudnog signala. Kao rezultat, kondenzator promenljiv signal proputa ka ostatku kola. Da bi vam ova tvrdnja bila jasnija prisetite se jednaine iz Osnova Elektrotehnike,
gde je C kapacitivnost kondenzatora, u napon na krajevima kondenzatora, i struja koja tee kroz kondenzator.
C C
Diferencijal u jednaini govori da je nagla promena napona u na krajevima mogua samo u sluaju velikih
C
struja koje teku kroz njega. elimo da u prelaznim procesima teku to manje struje kako bi potronja bila to manja. Stoga je velika struja kroz kondenzator odnosno velike promene napona na kondenzator u kratkom vremenskom intervalu rezultat havarije (a vrlo retko projektantove elje). Moduo impedanse kalema je |Z |=L =2fL==u/i, odnosno kroz kalem tee nulta naizmenina struja.Kalem u
L
AC reimu zamenjujemo prekidom. Do istog zakljuka ste mogli doi na sledei nain. Kalem je komponenta koja je neto vie od komada ice samo u naizmeninom reimu. U tom reimu kalem akumulie energiju. ta kalem govori ostatku kola: ja akumuliem i u sebe preuzimam svu AC energiju. U grani sa kalemom ne tee naizmenina struja jer se on opire promeni struje (Osnove Elektrotehnike)
pa ga u AC reimu rada zamenjujemo prekidom (jer je AC struja nula) ukoliko je prisutan u kolu. Ukoliko uvedemo sve gore navedene izmjene malosignalna ema za stepen sa zajednikim emiterom je prikazana na slici 2.44. Otpornosti R1.2=R1||R2, Rpc=Rp||Rc.
Slika 2.44. Ekvivalentna ema za male signale stepena sa zajednikim emiterom Primenom Tevenenove teoreme (na deo obeleen osenenim kvadratom) moemo dodatno pojednostaviti emu, slika 2.45. Izrazi za odgovarajue Tevenenove ekvivalente su:
Slika 2.45. Ekvivalentna ema za male signale stepena sa zajednikim emiterom nakon primene Tevenenove teoreme Odreivanje naponskog pojaanja celog elektrinog kola Av=vo/vg Ako elimo nai naponsko pojaanje tada je potrebno nai odnos izlanog napona v i pobudnog generatora v
o g
odnosno A =v /v . Na osnovu konture I izlazni napon je oblika:

v o g
56
Na osnovu II Kirhofovog zakon primenjenog na ulazni deo ekvivalentne ema za male signale prikazane na slici 2.45. dobijamo izraz za struju baze i prvo kao funkciju napona v a nakon toga kao funkciju pobudnog generatora v .
b gt g
Zamenom prve formule u drugu dobijamo vezu izlaznog i ulaznog napona:
Jednostavnim sreivanjem prethodne jednaine dobijamo izraz za naponsko pojaanje:
gde je
Odreivanje ulazne otpornosti pojaavakog stepena Ri Ulazna otpornost pojaavaa Ri je otpornost koja se vidi na fizikom ulazu pojaavakog stepena, na slici 97. i slici 98. Ukoliko je oitavamo nakon komponenti v i R , ulazna otpornost je Ri=R ||hiehie. Ukoliko ulaznu otpornost
g g 1.2
oitavamo nakon generatora v tada je ona oblika Ri=Rgt+hie=R ||R ||R +hiehie.
gt g 1 2
Odreivanje izlazne otpornosti pojaavakog stepena Ro Izlazna otpornost pojaavakog stepena Ro je otpornost koju vidi potroa Rp prikljuen na izlaz pojaavakog kola. Nepoznata otpornost R se odreuje na osnovu Omovog zakona (odnosa napona i struje). Kako je u pitanju
o
linearno kolo na taj nain R se odreuje kao Tevenenov ekvivalent otpornosti. Svi nezavisni izvori su iskljueni
o
(naponski izvori KS a strujni izvori zamenjeni prekidom) jer bi u protivnom dobili pogrenu infomaciju o naponu i struji od interesa. Strujni izvor h i zavisi od bazne struje i i kao takav ne podlee eliminaciji iz elektrinog kola pri
fe b b
proraunu Tevenenovog ekvivalenta. ema za proraun izlazne otpornosti sa test generatrom je prikazana na slici 2.46.
Slika 2.46. Malosignalna ema stepena sa zajednikim emiterom pri proraunu izlazne otpornosti pojaavakog stepena Izlaznu otpornost pojaavakog stepena definiemo na sledei nain:
Zadatak bismo mogli pojednostaviti ukoliko pogledamo koliku otpornost vidi test generator v . Po njemu je
t
izlazna otpornost pojaavakog stepena,
gde je R otpornost paralelno vezana otporniku R , oznaena na slici 2.46.

Y C
57
Slika 2.47 Malosignalna ema potrebna prilikom odreivanja otpornosti R
Problem izlazne otpornosti pojaavakog stepena se svodi na problem odreivanja R . Malosignalno kolo u
Y
kojem pokuavamo odrediti Tevenenov ekvivalent otpornosti je jednostavnije, prikazano na slici 2.47. Na osnovu vrednosti napona test generatora v i struje koja tee kroz test generator i primenom Omovog zakona dobijamo vrednost
Y Y
otpornosti Oigledno je to se tie napona v nemogue je nai konturu u kojoj bi on bio jedini nepoznat napon.
Y
Primenom II Kirhofovog zakona u konturi I dobijamo
gde je v napon na strujom kontrolisanom strujnom generatoru. Napon v je nepoznata veliina koja se ne moe
ce ce
izraunati ni iz jedne druge konture to se moe videti ako primenite II Kirhofov zakon u konturi II.
Napon v je nepoznata veliina kao i v (za struju baze i smatramo da je pomona promenljiva). Ponovo imamo
bc Y b
jednu jednainu a dve nepoznate
ne moemo v eksplicitno izraziti kao funkciju i .

Y b
Primenom II Kirhofovog i Omovog zakona u konturi III dobijamo
Proizvod dva broja jednak je nuli ako je bar jedan lan proizvoda jednak nuli. Kako su otpornosti u kolu pozitivne veliine tada je
Na ovaj nain smo dobili da je izlazna otpornost pojaavakog kola R .

C
Na osnovu znanja Osnova Elektrotehnike smo mogli zakljuiti isto na sledei nain. Ako pogledamo model malih signala bipolarnog tranzistora, slika 2.43, moemo primetiti da je model unilatelaran. Tok signala u modelu je s leva na desno odnosno nema povratnog uticaja kolektorsko-emiterskog dela modela bipolarnog tranzistora na bazno emiterski pn-spoj. Ako pogledamo malosignalnu emu prikazanu na slici 2.46. moemo primetiti da je eliminisanjem pobudnog nezavisnog generatora v eliminisan (u ovom elektrinom kolu) jedini mogui izvor struje i odnosno da je
g b
i =0.
b
Sledi da je h i =0 to u malosignalnoj emi modelujemo prekidom. Moemo zakljuiti da test generator v vidi
fe b t
otpornost R ||= R .
C C
58
2.6.3. MICROCAP ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIKIM EMITEROM Stepen sa zajednikim emiterom Nacrtati emu stepena sa zajednikim emiterom prikazanim na slici 2.48. Prilikom crtanja komponenti unesite njihove vrednosti, navedene na emi. Naknadni unos i izmena parametara komponenti je mogua otvaranjem prozora sa karakteristikama komponente duplim klikom na komponentu. Prilikom povezivanja komponenti vodite rauna o poloaju vorova.
Slika 2.48. Jednostepeni pojaava sa zajednikim emitorom Opcijom New napravite novi model NPN tranzistora naziva Personal u kome je potrebno uneti vrednost parametra BF (Forward Beta)=290 jer je taj parametar upravo h .
fe
Za model sinusnog generatora odaberite 1MHz. Promenite naziv generatora u v .

g
Definisanje parametara tranzijentne analize Pokrenite tranzijentnu analizu izborom opcije Analysis Transient ili Alt+1. Automatski se otvara prozor na slici 2.49. Upisati vrednosti za vremenski opseg tranzijentne analize (Time Range), maksimalni korak (Maximum Time Step) i temperaturu (Temperature), slika 2.49. Vrednost maksimalnog koraka (1n) ne sme biti ni suvie velika (oblik signala koji se prikazuje je grub) niti suvie mala (optereuje resurse dodeljene MC7 tj. proraun i crtanje grafika moe oduzeti previe vremena).
Slika 2.49. Prozor u kome se podeavaju parametri tranzijente analize Opcijom Run Options definiete da li je vaa simulacija sauvana na disk. Run Options Normal izvrava simulaciju bez njenog uvanja na disku. Run Options Save izvrava simulaciju uz njeno uvanje na disku (*.TSA). Run Options Retrieve uitava prethodno sauvanu simulaciju (*.TSA) kao da je to nova simulacija. Promenljive stanja (State Variables) su inicijalno postavljene na nulu. Aktiviranjem tastera F12 automatski se otvara prozor State Variables Editora u kome se nalaze vrednosti promenljivih stanja (naponi vorova, struje kalemova...). Promena promenljivih stanja se moe posmatrati tokom trajanja tranzijentne analize. State Variables Read uitava prethodno sauvane vrednosti promenljivih stanja (sauvano opcijom Write u State Variables Editoru, *.TOP). Opcijom State Variables Leave promenljive stanja zadravaju poslednje vrednosti. Ako prvi put pokreemo simulaciju tada su vrednosti promenljivih stanja nule. Ako ste zavrili analizu bez povratka u Schematic Editor tada su to vrednosti dobijene na kraju analize. U sluaju da smo odabrali opciju Operating Point Only tada su vrednosti promenljivih stanja upravo vrednosti u mirnoj radnoj taki Q.
59
DC reim Selektovana opcija Operating Point omoguava odreivanje napona i struja u mirnoj radnoj taki. Kao polazna osnova se koriste inicijalne promenljive stanja. Proraunavaju se nove promenljive stanja kao odgovor elektrinog kola na sve pobude u T=0. Ova opcija omoguava MC7 da prorauna polaznu taku za tranzijentnu analizu. Selektovana opcija Operating Point Only omoguava samo proraun poloaja mirne radne take. Tranzijentna analiza nije uraena. Rezultat ove analize se vidi u State Variables Editoru, slika 2.50(a), ili povratkom u Schematic Editor selektovanjem ikonice Node Voltages iz linije sa alatima, slika 2.50(b). Da bi mogli uporediti ove dve slike selektujte ikonicu Node Numbers iz linije sa alatima kako bi oznake vorova postale vidljive.
Slika 2.50. Vrednost napona u mirnoj radnoj taki (a) u State Variables Editoru (b) u Schematic Editoru Ako elimo proveriti prethodno izraunate vrednosti promenljivih koje definiu poloaj mirne radne take Q rezultati prikazani na slici 2.50. nam mogu pomoi. Bolje reenje je otvoriti u folderu Data (na disku gde je MC7 instaliran) naziv_fajla. TNO (transient numerical output), slika 2.51. U pripremi za vebu ste izraunali Q (V =0.6, I =44.38) i Q (V =10.69, I =12.87m). Uporedite te vrednosti
ul BE B iz CE C
sa vrednostima koje je izraunao MC7. Primeujemo dobro slaganje rezultata. Tokom ad hoc izraunavanja koristimo pojednostavljen, linearizovan model bipolarnog tranzistora koji je daleko jednostavniji od SPICE MC7 modela. Zbog toga su rezultati dobijeni MC7 analizom taniji. Selektujte opciju za automatsko reskaliranje prikazanog opsega (Auto Scale Ranges). Na dva odvojena grafika (upiite redni broj grafika desnim klikom mia na prazno mesto ispod P) predstavite napon pobudnog generatora i izlazni napon (desni klik na Y Expression, odaberite opciju Variables Device Voltages ili ako su na emi prikazani vorovi opcijom Variables Node Voltages). Opcije X Range i Y Range oznaavaju opsege prikaza rezultata simulacije za promenljive selektovane u prozoru X- i Y- Expression ukoliko nije selektovana Auto Scale Ranges Opcija. Deselektujte Operating Point Only i selektujte Operating Point opciju.
Slika 2.51. *.TNO fajl u kome se nalaze vrednosti napona i struja u mirnoj radnoj taki Q
60
Rezultati tranzijentne analize za stepen sa zajednikim emiterom Svi parametri tranzijentne analize su uneseni. Pokrenite analizu opcijom Run ili sa F2. Rezultati su prikazani na slici 2.52. Za stepen sa zajednikim emiterom je karakteristino da jedino ova pojaavaka konfiguracija (u odnosu na konfiguracije sa zajednikom bazom i zajednikim kolektorom) ima negativno naponsko pojaanje. Pojaava koji analiziramo predstavlja invertujuu pojaavaku konfiguraciju kod koje kako ulazni napon raste izlazni napon opada. Da li moete da na vaim graficima uoite takav tip promene? Ukoliko se pojaavaki stepen ne ponaa kao invertujui a ematski prikaz kola je korektan razlog moe biti otpornosti Rp ukoliko ste oznaavanje signala koji treba da se iscrtaju realizovali opcijom Variables Device Voltages. Zatvorite prozor tranzijentne analize i u Schematic Editoru otvorite, duplim klikom na Rp, prozor sa parametrima ovog otpornika. Selektujte opciju Pin Names kako bi imena pinova otpornika postala vidljiva. Sa OK potvrdite izmenu.
Sika 2.52. Rezultati tranzijentne analize Izgled otpornika Rp je prikazan na slici 2.53(a). Taka koju smatramo izlazom pojaavaa je Minus Pin otpornika Rp. MC7 prilikom crtanja napona v(Rp) odnosno napona na otporniku Rp crta Vplus-Vminus. Zbog toga se porastom ulaznog napona vg video porast napona na otporniku za koji smo smatrali da je izlazni.
Slika 2.53. (a) Izgled otpornika Rp u Schematic Editoru (b) Stepping prozor SIN 1MHz generatora
61
Ako ne elimo da menjamo oznake u prozoru za podeavanje parametara tranzijentne analize rotiranjem otpornika Rp reavamo ovaj problem. Preostale opcije su da oznaite tekstualno izlaz ili da prikaete brojeve vorova te da opcijom Variables Node Voltages unesete vor u Y-Expression polje. Pokrenite ponovo tranzijentnu analizu. Uoimo da je ulazni napon sinusoida koju smo definisali pomou standardnog 1MHz modela MC7 za sinusne generatore. Vidimo da izlazni napon nije sinusoidalni. ta je razlog? Kako bi vi reili ovaj problem? (R: promeniti poloaj mirne radne take Q ili smanjiti amplitudu pobudnog generatora v )
g
Odluiemo se za opciju variranja amplitude pobudnog generatora. Selektujte opciju Model. Na ovaj nain moete menjati samo parametre sloenih modela kao to su npr. za sinusni generator SIN 1MHZ i za bipolarni tranzistor NPN Personal. Opcijom Stepping menjate parametar sinusnog generatora (Step What=SIN 1 MHZ). Parametar koji se menja je amplituda (A). Metod promene je linearan (Method =Linear). Promena amplitude je od 0 (From) do 1 (To) sa korakom 0.1 (Step Value). Selektujte opciju Step It=Yes. Sa OK potvrdite unos. Pokrenite analizu. Rezultat tranzijentne analize je prikazan na slici 2.54.
Slika 2.54. Ulazni i izlazni napona nakon Stepping promene amplitude pobudnog generatora ta nas interesuje? Izlazni napon, ulazni napon ili oba napona? Interesuje nas pri kojoj amplitudi ulaznog napona je elektrino kolo pojaava odnosno kada se vratio u linearni reim rada. U zaglavlju svakog grafika se nalazi informacija o parametrima stepping funkcije to znai da ve imamo informaciju o ulaznom naponu tako da je njegovo predstavljanje viak. Otvorite prozor tranzijentne analize i iskljuite prikazivanje ulaznog napona (desni klik u polje koje opisuje redni broj grafika i opcija None ili samo obriite vrednost rednog broja grafika (u ovom sluaju je 1 V(v )). Pokrenite
g
tranzijentnu analizu. Opcijom Scale Mode u kojoj se nalazite nakon zavretka analize zaokruite jednu periodu signala. Uite u mod za oitavanje vrednosti kako bi parametri Stepping funkcije postali vidljivi. Konaan izgled ekrana je prikazan na slici 2.55. U zaglavlju grafika se osim naziva fajla (ZAJEDNICKI_EMITER.cir) nalazi informacija koja komponenta ili model (SIN 1MHZ) i koji njihov parametar (A) je Stepping opcijom izmenjen kao i koju vrednost trenutno ima (A=1). Sa strelicama gore/dole na tastaturi proite kroz sve krive. Pri kojoj vrednosti amplitude A sinusnog generatora 1MHZ stepen sa zajednikim emiterom prelazi u nelinearan reim rada. Granina vrednost amplitude izmeu A=0 i A=100mV.
62
Slika 2.55. Jedna perioda izlaznog napona u kursor modu Kako bi nali to taniju vrednost granine vrednosti amplitude pozovite funkciju Stepping. Promenite amplitudu A sinusnog generatora od 0 do 100mV sa korakom 10mV odnosno unesite finiju promenu. Sa OK potvrdite unos. Ponovite prethodni postupak (pokrenite analizu, zumirajte dve periode, uite u kursor mod). Rezultat je prikazan na slici 2.56.
Slika 2.56. Jedna perioda izlaznog napona u kursor modu, smanjeni koraci u Stepping prozoru Za koje vrednosti amplitude sinusnog generatora elektrino kolo sigurno nije u linearnom reimu rada? (A=100mV i 90mV). Odaberimo npr. amplitudu sinusnog sinala A=0.01. Iskljuimo Stepping funkciju. Odreivanje naponskog pojaanja celog kola Av=vo/vg Promenimo u Schematic Editoru parametar A=0.01 sinusnog generatora. Pokrenite tranzijentnu analizu. Oitajte vrednosti amplitude izlaznog signala V(Rp) (R:1.18V). Znajui vrednost amplitude pobudnog (0.01) i izlaznog (1.18) signala mogue je izraunati naponsko pojaanje celog kola odnosno A =v(Rp)/v =-118. Znak minus
v g
proistie iz invertujue prirode stepena sa zajednikim emiterom. Ukoliko pogledamo rezultat formule (A =-122)
v
zakljuujemo da je slaganje rezultata dobro.
63
Odreivanje ulazne otpornosti pojaavaa Ri Ulazna otpornost je parametar AC analize to znai da se dobija kao odnos malih naizmeninih napona i struje. Zbog toga odreujemo R nakon generatora v i njegove otpornosti R jer je taj deo elektrinog kola deo sa malim
i g g
signalima to obezbeuje prisustvo kondenzatora C .

S1
Pokrenite tranzijentnu analizu. Interesuje nas odnos napona u taki 6 i struje koja tee u toj grani npr. kroz otpornik R .
g
Unesite u prozor za podeavanje parametara tranzijentne analize parametre za proraun ulazne otpornosti. Neka se vidi samo grafik koji prikazuje tu otpornost, slika 2.58. Pokrenite analizu. Nakon ulaska u kursor mod oitajte vrednost ulazne otpornosti pojaavakog kola R .
i
Uporedite rezultat sa izraunatom vrednou ove otpornosti (Rihie576 ) Ukoliko smo dobili negativnu vrednost pogledajmo ematski prikaz kola u Schematic Editoru. Ukljuimo sa Currents ikonicom u liniji alata prikaz vrednosti struja i njihovih smerova u kolu. Ukoliko je smer struje i(R ) kao na
g
slici 2.57. tada je negativna vrednost ulazne otpornosti nastala usled neusaglaenosti smera struje odnosno minus i plus prikljuka otpornika. Reenje je da se ili okrene otpornost R kako bi Plus prikljuak otpornosti bio u voru 7 i struja
g
tekla u pojaavaki stepen ili stavi u prozoru za podeavanje parametara Tranzijentne analize znak minus ispred izraza za otpornost tj. V(6)/I(RG). Ponovo pokrenite tranzijentnu analizu i oitajte vrednost izlazne otpornosti R .
i
Uporedite sa izraunatom vrednou ovog parametra.
Slika 2.57. ematski prikaz stepena sa zajednikim emiterom, prikazani smerovi i vrednosti struja u elektrinom kolu
Slika 2.58. Prozor za podeavanje parametara tranzijentne analize Odreivanje izlazne otpornosti pojaavaa Ro Izlazna otpornost pojaavakog kola je otpornost koju vidi potroa Rp koji je prikljuen na izlaz pojaavaa. Da bi se stavili u poloaj otpornika Rp posmatramo elektrino kolo na mestu Rp od izlaza ka ulazu pomou napona, struje i Omovog zakona odnosno odreujemo Tevenenov ekvivalent otpornosti postavljanjem test generatora v . Pri
t
tome nijedan nezavisni izvor u AC reimu ne sme biti ukljuen. Ukoliko pogledamo ematski prikaz stepena sa zajednikim emiterom vidimo da je jedini AC nezavisni izvor vg(t). Eliminiemo ga kratkim spojem. DC nezavisne izvore eliminiemo prilikom prorauna ali ih u MC7 analizi ne smemo eliminisati. U ad hoc analizi principom superpozicije reavamo linearizovano elektrino kolo (koristite pojednostavljene linearne modele nelinearne komponente- NPN tranzistora). Prvo radimo DC analizu (aktivni samo DC izvori signala u kolu) a nakon nje AC
64
analizu (aktivni samo AC izvori signala u kolu). ta je to ve superpozicija. U sluaju MC7 ne moemo prilikom prorauna izlazne otpornosti eliminisati DC izvore jer bi na taj nain iz kola izbacili polarizaciju komponente i tranzistor ne bi bio u aktivnom reimu. Superpoziciju i linearizaciju inae nelinearnih komponenti smo uveli jer su na matematiki alat i sposobnosti ogranieni. To programu nije potrebno i on istovremeno reava jednaine dobijene na osnovu I, II Kirhofovog i Omovog zakona iz konfiguracije elektrinog kola i nelinearne jednaine koje definiu ponaanje nelinearne komponente (u ovom sluaju bipolarnog tranzistora). Reenje ovih jednaina (grafiki presek razliitih krivih) daje poloaj radne take. Izmenite polazno kolo pojaavaa sa zajednikim emiterom sledei gore navedena objanjenja Reenje je prikazano na slici 2.59. Generator v je modela SIN 1MHZ.
t
Pokrenite tranzijentnu analizu. Interesuje nas odnos test napona v i struje koja tee kroz test generator. U
t
skladu sa tim unesite odgovarajui Y-Expression u prozor tranzijentne analize, slika 2.60. Pokrenite analizu.
Slika 2.59. ematski prikaz konfiguracije potrebne za odreivanje izlazne otpornosti
Slika 2.60. Prozor za podeavanje parametara tranzijentne analize prilikom odreivanja izlazne otpornosti R pojaavakog stepena
Oitajte vrednost izlazne otpornosti (R =-1k ). Da li je ovaj rezultat oekivan? ta je uzrok neslaganja?
o
(Pogledajte smer struje kroz test generator. Setite se kakav ste smer struje prilikom ad hoc prorauna izlazne otpornosti imali.) Unesite u prozoru prozoru tranzijentne analize potrebnu izmenu. Oitajte vrednost R . Uporedite sa prethodno
o
izraunatom vrednou (R =R =1k ).

o C
2.6.4. MICROCAP AC ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIKIM EMITEROM Ukoliko nas interesuje frekvencijska zavisnost pojedinih signala elektrinog kola tada u MC7 pokreemo AC analizu. Interesuju nas granine uestanosti i naponsko pojaanje stepena sa zajednikim emiterom, prikazanim na slici 2.61. Odaberite opciju Analysis AC. Automatski se otvara prozor za podeavanje parametara AC analize, slika 2.62. Interesuje nas moduo amplitude izlaznog AC signala (moduo amplitude napona u taki 5 izraen u decibelima) ne i njegova faza (ph (v(5)). Frekvencijski opseg je od 1kHz do 1THz (1E12). Unesite parametre AC analize. Pokrenite AC analizu. Rezultat je prikazan na slici 2.63.
65
Slika 2.61. Stepen sa zajednikim emiterom Uite u mod za oitavanje i odredite vrednost db(v(5)) u zaravnjenom delu karakteristike (R: 41.533). U AC analizi se amplituda pobudnog signala automatski postavlja na A=1 dok mu se frekvencija menja kao to je definisano u Frequency Range. To znai da je naponsko pojaanje definisano kao A =V(Rp)/v sada oblika V(5)/ v =V(5)/A=
v g g
V(5)/1= V(5). Rezultat je dat u decibelima i da bi odredili naponsko pojaanje potrebno je to uzeti u obzir tj. 20 log(A )=41.533. Nakon reavanja ove jednaine dobijamo A =119.3026. Da li je rezultat blizak oekivanom? Zato se
v v
znak pojaanja ne slae (posmatra se moduo amplitude izlaznog signala te je vrednost naponskog pojaanja koje na osnovu njega dobijemo apsolutna vrednost pojaanja )?
Slika 2.62. Prozor sa parametrima AC analize
Slika 2.63. Rezultat AC analize
66
Na predavanju iz Uvoda u Elektroniku ste definisali propusni opseg (BW=bandwidth) kao BW=f -f , gde su f i f
g d d
donja i gornja granina uestanost odnosno uestanosti na kojima vrednost pojaanja u decibelima opadne za 3dB. Pomou komandi Go To Y =41.533dB-3dB=38.533dB oitajte poloaj donje i gornje granine uestanosti (R: f =3.11kHz).
d
2.7. KOMBINACIONE MREE

Digitalne logike mree se mogu klasifikovati u dve grupe, kombinacione i sekvencijalne. Izlazni signal kombinacionih logikih mrea zavisi samo od trenutnih vrednosti ulaznih signala. Kombinacione mree sadre proizvoljan broj logikih kola, ali ne sadre povratne sprege, odnosno izlazni signal sa bilo kog kola se ne sme dovoditi na ulaz mree, kako ne bi uticao na ulaz istog tog kola. Na takav nain se izbegava uticaj prethodnog stanja na sledee stanje mree to je tipino ponaanje sekvencijalnih mrea. Analiza ve gotove kombinacione mree obuhvata formalan opis funkcije koju mrea izvrava na osnovu date logike eme, odnosno predstavljanje mree kombinacionom tabelom ili logikom jednainom. Postupak sinteze kombinacione mree poinje formalnim opisom eljenih funkcija mree, sledi minimizovanje logike funkcije (koritenjem Karnoovih mapa ili osnovnih zakonitosti Boolean algebre) i formiranje logike eme pogodnim metodom (u zavisnosti od raspoloivih logikih kola). Detaljnije projektovanje mree podrazumeva dalju nadgradnju sinteze mree, gde se u obzir moraju uzeti realne karakteristike logikih kola, kao to su vreme propagacije kroz kolo, margine uma, vreme rastue i opadajue ivice signala, faktor grananja i slino. Kombinacione mree se koriste u svim digitalnim sistemima, poev od najprostijih digitalnih ureaja do velikih super raunara. Zbog veoma iroke primene, a i zbog specifinih, standardizovanih, funkcija koje su zajednike za raznovrsne digitalne sisteme, pojedini tipovi mrea su dobili naziv prema funkciji koju obavljaju, na primer: dekoder, koder, multiplekser, generator parnosti. Ukoliko imate malo vremena na raspolaganju molim vas da pogledate I, II i III deo prezentacije iz digitalne elektronike na adresi http://www.kel.ftn.ns.ac.yu/predmeti/2/el.html. 2.7.1. SIGNALI U DIGITALNIM ELEKTRONSKIM KOLIMA Ukoliko nas interesuje frekvencijska zavisnost pojedinih signala elektrinog kola tada u MC7 pokreemo AC analizu. Interesuju nas granine uestanosti i naponsko pojaanje stepena sa zajednikim emiterom, prikazanim na slici 2.61. Do sada smo, prilikom uenja MC7, analizirali analogna elektronska kola posmatranjem (analognih) signala u kolu. Uoili smo da je broj dozvoljenih vrednosti analognog signala neogranien, u granicama napona napajanja analognog kola. Tokom ovih vebi analiziraemo digitalna elektronska kola odnosno elektronska kola koja obrauju digitalne signale. Za razliku od analognih signala, broj dozvoljenih amplitudskih nivoa digitalnih signala je ogranien i zavisi od numerikog sistema kojeg koristite za predstavljanje podataka (binarni 2 razliita nivoa, oktalni 8 razliitih nivoa, decimalni -10 razliitih nivoa, heksadecimalni- 16 razliitih nivoa). Iako je ljudima prirodan decimalni numeriki sistem njegova implementacija bi u digitalnim raunarima bila skopana sa velikim potekoama u pogledu tehnike realizacije. Ova digitalna kola bi morala da imaju deset jasno definisanih razliitih stanja to bi se moglo realizovati po cenu velike sloenosti. Sa stanovita jednostavnije i pouzdanije realizacije je daleko bolje koristiti binarni brojni sistem koji je reprezentovan sa samo dva stanja odnosno dve razliite vrednosti signala (digitalni binarni signal), prikazano na slici 2.64.
Slika 2.64. Digitalni binarni signali u proizvoljnom digitalnom elektronskom kolu
67
Digitalni signali u MC7 Prilikom sinteze analognih kola u MC7 koristili smo analogne komponente, iz menija Components Analog Primitives ili Components Analog Library. U sluaju digitalnih elektronskih kola komponente se nalaze u menijima Components Digital primitives (iz ovog menija biramo standardne komponente kojima sami definiemo parametre modela), Components Digital Library (iz ovog menija biramo komercijalne komponente kojima su proizvoai odredili parametre modela) ili Components Animation (ukoliko je potrebna komunikacija izmeu ureaja i nas kao korisnika koja se postie pomou LED dioda, sedmosegmentnog displeja i digitalnog prekidaa). Fiksne digitalne vrednosti Kako smo se odluili za binaran digitalni numeriki sistem odnosno sistem u kome promenljiva moe uzeti samo dve razliite vrednosti 0 (Low) ili 1 (High) logino je pitanje kako te konstantne digitalne nivoe (baterija u analognom kolu) moemo napraviti u MC7. Odaberite opciju Component Digital Primitives Stimulus Generators Fixed Digital. Automatski se pojavljuje simbol fiksne digitalne vrednosti . Ukoliko postavimo fiksnu digitalnu vrednost na eljeno mesto u emi automatski e se otvoriti prozor sa njenim parametrima, slika 2.65. Od interesa su parametri Part, koji oznaava ime komponente, i Value, koji definie vrednost fiksne digitalne vrednosti (0 ili 1). Promenite ime komponente sa U0 na Uproba. ekirajte opciju Show da se taj parametar vidi. Unesite vrednost za parametar Value fiksne digitalne vrednosti i za njega ekirajte opciju Show. Rezultat bi trebao biti sledeeg oblika
Slika 2.65. Prozor sa parametrima modela fiksne digitalne vrednosti Promenljive digitalne vrednosti Ukoliko elite da u digitalnoj mrei postoji izvesna dinamika bilo bi dobro da se upoznamo sa MC7 opcijama koje nam omoguavaju definisanje promenljivih digitalnih vriednosti. Na raspolaganju su dve opcije : Digital Switch ili Stimulus Generator. Digital Switch Izaberite opciju Components prekidaa Animation Digital Switch. Automatski se pojavljuje simbol digitalnog
68
odnosno ukoliko ukljuimo oznake vorova u kolu. Zadatak digitalnog prekidaa je da omogui promenu vrednosti pobudnog ulaznog signala sa 0 na 1 ili 1 na 0. Da bi ova promena nastala neophodno je pokrenuti tranzijentnu analizu (pustiti vreme da tee kako bi promena vrednosti digitalnog signala bila vidljiva) i kliknuti miem u polje simbola ove komponente. Testirajte digitalni prekida. Izaberite opciju Analysis Transient Analysis. U prozor za podeavanje parametara tranzijentne analize unesite podatke kao to je prikazano na slici 2.66. Izbor Y Expression moemo dobiti direktnim upisivanjem ili desnim klikom u odgovarajue polje izborom opcije Variables Digital States d(1). Pokrenite tranzijentnu analizu.
Slika 2.66. Prozor tranzijentne analize prilikom testiranja digitalnog prekidaa Da biste mogli da menjate digitalnu vrednost signala u voru 1 tj. d(1) neophodno je da na ekranu imate digitalni prekida kako bi klikom u polje simbola mogli menjati poloaj prekidaa odnosno vrednost na izlazu prekidaa. Opcijom Windows Tile Vertical u delu tranzijentne analize podelite radnu povrinu vertikalno. Sada je vidljiv i digitalni prekida i prozor u kome se prikazuje rezultat promene poloaja prekidaa, slika 2.67.
Slika 2.67. Testiranje digitalnog prekidaa Menjajte poloaj digitalnog prekidaa. Posmatrajte ta se deava u prozoru koji prikazuje vrednost njegovog signala. ta primeujete? Ukoliko ste sporije kliktali na simbol digitalnog prekidaa promena vrednosti d(1) se ili nije videla ili ste je jako retko uoili.
Slika 2.68. (a)Opcija Animate
(b)Help za Animate Options dialog box
69
Digitalni prekida se nalazi na ulazu digitalnog kola. Promenom njegove vrednosti mi analiziramo napravljeno digitalno kolo odnosno odreujemo njegov princip funkcionisanja. Da bi kontrolisano proverili sve mogue kombinacije ulaznih promenljivih potrebno nam je vie vremena nego to nam u ovom sluaju MC7 daje. Izborom ikonice Animate automatski se otvara prozor, slika 2.68(a), ijim podeavanjem moemo delimino da usporimo analizu MC-a jer se sa Animate Options definie interval izmeu dve take raunanja MC-a. Najee selektovana opcija je Wait For Time Delay koja zahteva unos vrednosti kanjenja (Time Delay) izmeu dve uzastopne take prilikom raunanja MC-a. Izborom Help Contents Index, slika 2.68(b), pronaite vie informacija o ovoj opciji. Dodatno vreme za osmiljavanje poloaja prekidaa se dobija ukoliko se MC7 uposli kako bi proces izraunavanja tekao sporije. U MC se to postie ubacivanjem digitalnog pobudnog generatora. 2.7.2. DIGITALNI POBUDNI GENERATORI (STIMULUS GENERATORS) Promenom poloaja digitalnog prekidaa morate proi kroz sve mogue kombinacije kako bi utvrdili funkciju gotovog digitalnog kola, to zna da potraje. Drugi nain za testiranje kola je pomou digitalnih pobudnih generatora iji su ekvivalent u analognom svetu naponski generatori. Izaberite opciju Components Digital Primitives Stimulus Generators, slika 2.69(a).
Slika 2.69. Digitalni pobudni generator (b) prozor sa parametrima Stim1 Komponente koje nas interesuju su od Stim1 do Stim16 gdje je Stim skraenica za Stimulus Generator dok broj nakon Stim oznaava broj bita na izlazu pobudnog generatora. . Klikom mia na eljeno mesto ga postavite na radnu Odaberite sa spiska generator Stim1, povrinu. Automatski se otvara prozor sa njegovim parametrima, slika 2.69(b). Kao i do sada parametar Part predstavlja ime komponente. Parametri koji su izuzetno bitni za definisanje oblika digitalnog pobudnog signala o kojima emo rei neto vie su FORMAT, COMMAND i TIMESTEP. FORMAT Parametar FORMAT definie format signala na izlazu pobudnog generatora. Ukoliko elimo da je signal binaran tada je FORMAT=1, oktalan FORMAT=3, heksadecimalan FORMAT=4. Zbir svih brojeva koji su predstavljeni u liniji FORMAT moraju biti jednaki broju bita na izlazu pobudnog generatora. Npr. FORMAT=134 nam govori da je prvi bit izlaza binarni, sledea tri bita predstavljaju oktalni broj i preostala 4 bita predstavljaju heksadecimalni broj. Da bi se ovakav pobudni generator mogao realizovati morali smo na poetku izabrati Stim 1+3+4=Stim8. TIMESTEP Parmetrom TIMESTEP se definie perioda takt signala u sekundama. Difolt vrednost je nula. COMMAND Pomou parametra COMMAND pisanjem par linija koda definiete izgled signala na izlazima digitalnog pobudnog generatora. U liniji COMMAND se navodi ime promenljive .define naredbe koja definie i kreira izlaz pobudnog generatora. Glavni deo koda kojim opisujete ponaanje pobudnog digitalnog generatora se nalazi iza .define naredbe. Da bi znali da napravimo pobudni generator, odnosno da definiemo kako se njegovi izlazi menjaju u vremenu, nepohodno je da se upoznamo sa osnovnim naredbama.
70
Naredba <time> <value>
Primer / objanjenje U trenutku <time> signal ima vrednost <value>. Npr. za jednobitni pobudni generator : .define pob 0ns 1 50ns 0 150ns 1 Kako izgleda ovaj signal?
U 0ns signal poprima vrednost 1 to traje do 50ns kada mu se vrednost menja na 0. Signal je vrednost nula sve do 150ns kada vrednost signala ponovo postaje 1. Ova vrednost ostaje do daljnjeg. Ovaj signal smo mogli definisati i na sledei nain: .define pob +0ns 1 + 50ns 0 + 150ns 1 Kakva je razlika u odnosu na prethodni zapis? Generator nije definisan u jednom redu ve se naredba nastavlja u vie redova. U SPICE-u je oznaka za nastavak u novom redu + to je upravo novina u odnosu na prethodnu definiciju pobudnog generatora. Vreme promene signala se moe definisati relativno u odnosu na prethodni trenutak. Ispred vremena dodajemo tada +. Prethodno definisan signal moemo tada napisati na trei nain: .define pob +0ns 1 + +50ns 0 + +100ns 1, gde prvi znak plus predstavlja nastavak naredbe u sledeem redu dok drugi znak plus govori o relativnom raunanju vremenskih trenutaka u kojima nastaje promena signala. Ukoliko u igru uvedemo parametar Time Step prethodno definisan signal moemo predstaviti na sledei nain (npr. Time Step=50ns): +0ns 1 +0ns 1 + +c 0 relativno ili +c 0 apsolutno + +2c 1 +3c 1 LABEL=<label name> Ovom naredbom se definie poetak petlje realizovane naredbom GOTO. Bitno je znati da e nakon izvrenja naredbe GOTO <label name> program skoiti na prvu naredbu nakon definicije labele i da labela mora biti definisana pre GOTO naredbe. <time> predstavlja momenat u kome se izvravaju naredbe INCR BY (increment by= poveaj za) ili DECR BY (decrement by= smanji za). <value> je vrednost za koju se u ovom sluaju smanjuje ili poveava vrednost signala na izlazu digitalnog generatora. <time> GOTO <label name> <n> TIMES U trenutku <time> idi na labelu <label name>. Ponovi ovaj postupak n puta. Ukoliko je n=-1 formiramo beskonanu petlju odnosno definisana petlja se non-stop vrti. <time> GOTO <label name> UNTIL GT <value> U trenutku <time> idi na labelu <label name> sve dok signal ne postane vei (GT=greater than) od <value>. U preostalim naredbama logika je ista. Skraenice koje su prisutne su znaenja: GE= greater or eaqual tham=vee ili jednako od LT= less than=manje od LE= less or equal than=manje ili jednako od <time> GOTO <label name> UNTIL GE <value> <time> GOTO <label name> UNTIL LT <value> <time> GOTO <label name> UNTIL LE <value> Bitno je znati da se u GOTO petlji vreme iako zadato apsolutno nakon prvog prolaska kroz petlju rauna relativno. Ova naredba generie beskonanu petlju.
<time> INCR BY <value> <time> DECR BY <value>
<time> GOTO <label name> <n> TIMES <time> GOTO <label name> UNTIL GT <value>
REPEAT FOREVER
REPEAT <n> TIMES Ova kombinacija naredbi kreira petlju. Sve naredbe izmeu REPEAT i ENDREPEAT ENDREPEAT e se ponoviti n puta. Tabela 2.1. Definisanje izgleda signala na izlazima digitalnog pobudnog generatora naredbama u liniji COMMAND
71
Program kojim opisujete ponaanje generatora signala se pie nakon .define naredbe. Napisani program se moe editovati direktno u prozoru parametara komponente, slika 2.69(b), ili na text strani MC7. Generiite binarni digitalni signal koji se ponaa na sledei nain: Signal je periodian periode 60ns. Od 0ns do 40ns signal je vrednosti 1, od 40ns do 60ns signal je vrednosti 0 i od trenutka 60ns poinje nova perioda. Signal je prikazan na slici 2.70.
Slika 2.70. Binarni digitalni signal periode 60ns trajanja jedinice 40ns i nule 20ns Dva naina na koji se moe generisati ovaj signal su:
.define POB +LABEL=petlja +0ns 1 +40ns 0 +60ns GOTO petlja -1 TIMES
.define POB +repeat forever ++0ns 1 ++40ns 0 ++20ns 1 +endrepeat
Napravimo heksadecimalni generator digitalnog signala koji se ponaa na sledei nain: Poetna vrednost izalaza generatora je F. Svakih 20ns izlazna vrednost generatora se smanjuje za 1 sve dok ne postane manja od 2. Nakon tog trenutka nema vie promene izlaza generatora. Na slici 2.71. je prikazan izgled prozora ovog generatora. Koji je to Stim generator? Kakav mu je format? Kako je definisan ovaj generator? Da li e izgled signala odgovarati postavljenom zahtevu? Da bi videli da li smo dobro definisali promenu izlaza heksadecimalnog generatora u vremenu moramo pokrenuti tranzijentnu analizu. Pre nego je pokrenemo bilo bi dobro sa linije sa alatima aktivirati Node Numbers ikonicu kako bi lake definisali take koje posmatramo tokom tranzijentne analize. Simbol pobudnog generatora je sada
oblika Nakon pokretanja tranzijentne analize otvara se prozor u kome podeavamo parametre analize i unosimo nazive signala koje posmatramo, slika 2.72. Time Range smo postavili na vrednost 320ns=20ns x 16 kako bi ukoliko postoji potreba generator proao kroz svih 16 stanja zadravajui se u svakom 20ns. Heksadecimalan zapis se moe realizovati pomou 4 binarna zapisa. Zbog toga se u polja ispod Y Expression unose (desnim klikom na polje izborom Variables Digital States...) d(1), d(2), d(3) i d(4).
Slika 2.71. Prozor sa parametrima heksadecimalnog digitalnog pobudnog generatora
72
Pokrenite tranzijentnu analizu. Rezultat analize je prikazan na slici 2.73. Pre nego to pomislimo na proveru rada generatora odnosno konvertovanje signala d( ) u vrednost heksadecimalnog signala neophodno je utvrditi koji je bit najvee teine - d(1) ili d(4). Nadam se da ste zakljuili da je to d(1) jer se najsporije menja. Ukoliko pogledate simbol Stim4 generatora vidite da je upravo vor 1 generatora obeleen kvadratiem. Sada moemo konvertovati 4 signala iz binarnog numerikog sistema u jedan signal heksadecimalnog sistema. Ubrzo pomislite kako bi bilo lepo da to neko drugi rad za vas.
Slika 2.72. Prozor tranzijentne analize
Slika 2.73. Rezultat tranzijentne analize Sa F9 pozovite prozor tranzijentne analize. Komandom Add dodajte jo jedan red u donjem delu prozora. U Y Expression polje upiite hex(1,2,3,4). Na ovaj nain MC e sam sraunati heksadecimalnu vrijednost signala kod koga je vor 1 najvee a vor 4 najmanje teine. Prilikom definisanja heksadecimalnog signala u zagradi o tome treba voditi rauna. Pokrenite tranzientnu analizu. Rezultat je prikazan na slici 2.74. Prisetimo se kako je definisan heksadecimalni generator: Poetna vrednost izalaza generatora je F. Svakih 20ns izlazna vrednost generatora se smanjuje za 1 sve dok me postane manja od 2. Nakon tog trenutka nema vie promene izlaza generatora. Ukoliko pogledamo signal hex(1,2,3,4) koji u heksadecimalnom zapisu predstavlja izlaz pobudnog generatora mogue je lako proveriti da li je generator tano definisan.
Slika 2.74. Rezultat tranzijentne analize prikaz heksadecimalnog signala Napravite binarni i oktalni signal u jednom generatoru sledeeg ponaanja: u 0ns vrednost binarnog signala je 1 dok je vrednost oktalnog 7. Svakih 20ns smanjuje se vrednost oktalnog signala za 1 sve dok ne postane manji ili jednak 3. U tom trenutku vrednost binarnog signala se promeni sa 1 na 0. Prozor sa parametrima pobudnog generatora je prikazan na slici 2.75.
73
Slika 2.75. Prozor pobudnog digitalnog generatora binarnog i oktalnog tipa signala kombinovanih zajedno Obratite panju na redosled zapisa u FORMAT liniji (13 a ne 31). Pogledajte kako je definisan meoviti izvor signala (+0ns 17- u 0ns poetna vrednost binarnog signala je 1 dok je vrednost oktalnog signala 7, DECR BY 01smanjuje vrednost binarnog signala za 0 (tj. ne menja ga) dok vrednost oktalnog signala smanjuje za 1 itd.). Pokrenite tranzijentnu analizu. U prozor tranzijentne analize unesite podatke kao to je prikazano na slici 2.76.
Slika 2.76. Prozor tranzijentne analize meovitog generatora
Slika 2.77. Rezultat tranzijentne analize meovitog pobudnog generatora
74
Na osnovu zapisa u FORMAT liniji znamo da je signal najvee teine u voru 1 (kvadrati) dodeljen prvom definisanom signalu (zbog FORMAT=13) odnosno binarnom signalu dok su preostala tri bita dodeljena oktalnom signalu. Ukoliko elimo da MC7 srauna vrednost oktalnog signala tano moramo voditi rauna o teini pojedinih binarnih signala odnosno moramo ga definisati kao oct(2,3,4). Pokrenite tranzijentnu analizu. Rezultat je prikazan na slici 2.77. 2.7.3. OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE Podsetiemo se ukratko osnovnih logikih operacija. Logika operacija Simbol A 0 0 1 1 Simbol A 0 0 1 1 Simbol Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 0 0 0 1 1 Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 1 0 1 1 1 Funkcionalna tabela A Y 0 1 Logika operacija Simbol A 0 0 1 1 Simbol A 0 0 1 1 Logika operacija Simbol A 0 0 1 1 Simbol A 0 0 1 1 1 0
Logika operacija
ILI
Logika operacija
NE
NI
Funkcionalna tabela B Y 0 1 1 1 0 1 1 0 Funkcionalna tabela B Y 0 1 1 0 0 0 1 0
Logika operacija
NILI
EX-ILI
Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 1 0 1 1 0 Funkcionalna tabela B Y 0 1 1 0 0 0 1 1
Logika operacija
EX-NILI
75
Bitno je znati sledee: da logika kola I+NE ili ILI+NE ili NI ili NILI predstavljaju potpun skup operacija odnosno skup operacija pomou koga se moe izraziti bilo koja logika funkcija. da prilikom minimizovanja funkcije pomou Karnoovih mapa konaan izgled funkcije je prikazan ili kao proizvod zbira promenljivih funkcije i njihovih komplemenata (konjuktivna forma) ili kao zbir proizvoda promenljivih funkcije i njihovih komplemenata (disjunktivna forma). U tim formama jasno moete prepoznati I, ILI, NE operacije dok EX-ILI, EX-NILI zakonitosti morate sami uoiti i izvriti dodatnu minimizaciju. ukoliko elite da vau funkciju izrazite iskljuivo pomou NI (odnosno NE+I) logikih kola tada je prilikom minimizacije neophodno obuhvatiti to vee povrine jedinica kako bi se kao rezultat dobila disjunktivna forma jer se
primenom De Morganovih pravila svodi na
to je disjunktivan oblik funkcije. ukoliko elite da vau funkciju izrazite iskljuivo pomou NILI (odnosno NE+ILI) logikih kola tada je prilikom minimizacije neophodno obuhvatiti to vee povrine nula kako bi se kao rezultat dobila konjuktivna forma jer se
primenom De Morganovih pravila svodi na
to je konjuktivan oblik funkcije. Pomenute logike operacije kao logika kola se u MC7 nalaze u meniju Components Digital Primitives Standard Gates ..., slika 2.78. Osim logikih operacija koje smo pomenuli postoji i komponenta bafer iji je zadatak da idealno izoluje dva dela elektrinog kola (ne vide jedan drugog ve samo bafer) a da informacija i dalje tee od jednog do drugog izolovanog dela kola. U digitalnim kolima se baferom jo i unose dodatna kanjenja kako bi se eliminisale pojave hazarda. Ukoliko detaljnije pogledate menije logikih kola moete primetiti da je mogue izabrati broj njihovih ulaza (2,3,4,5 ili 9), slika 2.78.
Slika 2.78. Osnovna logika kola u MC7 Primer: Stiu izbori Napravimo jednostavnu kombinacionu mreu koja implementira demokratski princip glasanja na izborima. Broj ulaza u mreu mora biti neparan kako bi bio princip veine mogao da se sprovede. Recimo da su na izbore izala sva tri glasaa (A, B, C) u jednoj maloj zemlji. Ukoliko bilo koja dva glasaa daju svoj glas za odreenu opciju (1 ili 0) tada bi na izlazu ove kombinacione mree morala biti vidljiva njihova odluka (Y= 1 ili 0). Realizujte ovu mreu sa NI logikim kolima, digitalnim prekidaima na ulazu i LED diodama u kontrolnim takama. Ne zaboravite da usporite proraun MC7 kako bi mogli da sebi date vremena za proveru mree koju ste napravili. Prvi korak prilikom sinteze kombinacione mree je opisati detaljno kako elimo da mrea radi ali ovaj put ne reima to je ve uraeno ve u formi tablice, slika 2.79.
76
A 0 0 0 0 1 1 1 1
B 0 0 1 1 0 0 1 1
C 0 1 0 1 0 1 0 1
Y 0 0 0 1 0 1 1 1
Slika 2.79. Demokratski princip veine prikazan na primeru tri glasaa u formi tablice Funkcija Y je funkcija tri promenljive odnosno Y=f(A,B,C) iji rezultat ne zavisi od prethodnih stanja (npr. prethodnih izbora) ve samo od trenutne volje glasaa, odnosno funkciju Y zaista treba realizovati kombinacionom mreom koja ima tri ulaza. Drugi korak podrazumeva minimizovanje funkcije, kako bi se funkcija realizovala sa to manjim brojem logikih kola i samim tim mrea bila jednostavnija i jeftinija. U ovom obliku funkcije mogu se jasno uoiti logike operacije (disjunktivna ili konjuktivna forma). Minimizacija funkcije se moe realizovati primenom osnovnih zakonitosti Booloean algebre ili grafikim postupkom pomou Karnoovih mapa. Pristup sa Karnoovim mapama je jednostavniji i bri te emo funkciju minimizovati na ovaj nain. Unesite funkciju Y u Karnoovu mapu od 8 polja, slika 2.80. Izvrite minimizaciju ove funkcije obuhvatanjem minimalnog broja to je mogue veih povrina jedinica (jer se funkcija realizuje iskljuivo sa NI kolima). Povrine moraju biti graene od 1 ili 2 ili 4 ili 8 polja, odnosno broj polja u povrini mora biti stepen dvojke. Na slici 2.80. su prikazane obuhvaene povrine (I, II i III). Konaan oblik funkcije u obliku Boolean algebre je Y=AB (od povrine I) +BC (od povrine II) +AC (od povrine III).
Slika 2.80. Demokratski princip veine prikazan na primjeru tri glasaa u formi Karnoove mape Trei korak je prilagoenje minimizovane funkcije logikim kolima koja su nam na raspolaganju, to su u ovom sluaju NI kola. Da bi funkciju Y izrazili iskljuivo pomou NI logike neophodno je primeniti dva zakona Boolean algebre: 1.
2. De Morganovi zakoni ,
dobija se sledee
Poslednji, etvrti korak je realizacija funkcije u MC7, slika 2.81. Iz oblika funkcije prilagoenog NI logici vidimo da su potrebna 3 dvoulazna i jedno troulazno NI kolo. U MC7 NI kola se nalaze u Components Digital Primitives Standard Gates Nand Gates ... Prilikom postavljanja logikog kola na eljeno mjesto na radnoj povrini se otvara prozor sa parametrima logikog kola, prikazan na slici 2.82. Iskljuite prikaz naziva komponente na ekranu. Za TIMING MODEL odaberite od ponuenih modela D0_GATE. Izborom ovog modela ponaanja logikog kola u vremenu smo smatrali da je logiko kolo idealno odnosno da nema nikakvog kanjenja kroz njega jer nas u ovom sluaju ne interesuju hazardi ve samo osnovno a to je logika mree.
77
Slika 2.81. Princip veine realizovan u MC7
Slika 2.82. Prozor sa parametrima standardnog (dvoukaznog) NI kola Postupak ponovite za preostala 2 dvoulazna NI kola i jedno troulazno NI kolo. Da bi proverili ispravnost mree neophodno je proi kroz sve mogue kombinacije ulaznih promenljivih (A,B,C). U tekstu zadatka je navedeno da se u ovom sluaju ta provera izvrava pomou digitalnih prekidaa. Unesite tri digitalna prekidaa. Duplim klikom na prekida se otvara prozor sa njegovim parametrima. Ukoliko ne elite da se u emi vidi naziv komponente selektujte parametar Part i deekirajte opciju Show. Spojite icom digitalne prekidae i logika kola kao to je prikazano na slici 2.81. Poveite dvoulazna NI kola na troulazno NI kolo, slika 2.81. Izborom opcije Components Animation LED izaberite LED diode. Njihov zadatak je da nam jasno stave do znanja kakve su vrednost signala u takama od interesa. ta nas interesuje? Kako glasaju glasai i kakav je rezultat njihovog glasanja. Zbog toga su LED diode postavljene kao na slici 2.81. Uklonite naziv LED dioda iz eme (selektujte parametar Part i deekirajte opciju Show). U Text modu oznaite take od interesa, slika 2.81. Ovo je izuzetno bitno jer MC prilikom definisanja Y Expression (desnim klikom) omoguava samo prikaz digitalnih stanja vorova oznaenih brojano ili tekstom . Da bi imali dovoljno vremena da tokom tranzijentne analize leerno izmenjamo vrednosti ulaznih promenljivih i proverimo ispravnost kola koje smo napravili neophodno je usporiti MC sa Animate Options i dodatnim pobudnim generatorom. Dodajte pobudni generator Stim1 sa parametrima koji su prikazani na slici 2.83. Pokrenite tranzijentnu analizu. U prozor sa parametrima tranzijentne analize unesite vrednosti prikazane na slici 2.84. U ovom sluaju emo promene vrednosti kljunih signala posmatrati na LED diodama stoga unos d(A), d(B)... u ovom zadatku nije neophodan (a mi ga radimo zarad vebe i novog zadatka).
78
Slika 2.83. Prozor sa parametrima standardnog (dvoukaznog) NI kola U ovom zadatku prozor sa vremenskim oblicima signala nije neophodan, jer promene signala od interesa vidimo na LED diodama. Promena ulaznih signala se realizuje pomou digitalnih prekidaa klikom na njihov simbol stoga nain funkcionisanja mree koju smo napravili moramo proveriti direktno iz eme nakon pokretanja tranzijentne analize.
Slika 2.84. Prozor sa parametrima tranzijentne analize Opcijom Run pokrenite analizu. Opcijom Windows u prvi plan dovedi ematski prikaz mree. ta uoavate? Da li ste bili dovoljno brzi? Neophodno je dodatno usporiti MC sa Animate Options. Pokrenite Animate Options. Odaberite opciju Wait For Time Delay. Unesite vrednost Time Delay=0.1. Sa OK potvrdite unos. Pokrenite tranzijentnu analizu ponovo. Ispitajte mreu promenom vrednosti ulaznih signala i izlaznog signala. Varijacija na temu - Stiu izbori Prilikom analize funcionisanja mree moemo primeniti drugi pristup prilikom generisanja ulaznih promenljivih paljivo programiranim pobudnim generatorima na ulazu. Na taj nain se izbegavaju digitalni prekidai (izbegavajui na taj nain dodatni pobudni generator, LED diode i podeavanje Animate Options). Ukoliko pogledate tabelu funkcionisanja ovog ureaja, slika 2.79, videete da postoji 8 razliitih kombinacija ulaznih promenljivih za koje morate ispitati vrednost izlaza mree. Primeujemo da je signal C duplo bri (duplo manje periode) od signala B koji je duplo bri od signala A. Iz prethodno nacrtane eme obriite sve nepotrebne komponente (digitalne prekidae, LED diode) i unesite tri digitalna pobudna generatora, slika 2.85.
79
Slika 2.85. Princip veine realizovan u MC7 sa digitalnim pobudnim generatorima umesto digitalnih prekidaa i LED dioda Isprogramirajte ulazne digitalne pobudne generatore npr. .define CSTIM .define BSTIM +Label=startC +Label=startB +0ns 0 +0ns 0 +5ms 1 +10ms 1 +10ms GOTO startC -1 TIMES +20ms GOTO startB -1 TIMES .define ASTIM +Label=startA +0ns 0 +20ms 1 +40ms GOTO startA -1 TIMES
Slika 2.86. Prozor sa parametrima tranzijentne analize Odaberite Analysis Transient. Podesite parametre tranzijentne analize u skladu sa periodama pobudnih generatora (Time Range=40ms, hex(A,B;C)), slika 2.86. Pokrenite tranzijentnu analizu. Rezultati su prikazani na slici 2.87. Da li mrea funkcionie kao to je predvieno?
Slika 2.87. Rezultat tranzijentne analize
80
Prilog 1- Protel
FUTPRINT LED DIODE LED diode (LE diode, ledovke) se esto koriste u elektronskim kolima, npr. za signalizaciju ukljuenog stanja ureaja, kao jednostavan potroa, itd. Postoje u razliitim oblicima i bojama, mada najei oblik sa kojim se susreemo u praksi je oblik LED diode, prikazan na slici P.1 kao peta dioda sa leve strane. Njen prenik je 5mm (200mila), a rastojanje izmeu noica je 2,5mm (100mila).
Slika P.1. Razni oblici LED dioda Ukoliko pogledamo fiziki izgled LED diode (slika P.2a), moemo na nekoliko naina otkriti koji je pin anoda a koji katoda. Katoda je uvek kraa noica. Meutim, ponekad nismo u mogunosti da otkrijemo razliku u duini noica, npr. kad je dioda ve zalemljena na ploici. Tada moemo pogledati u njenu unutranjost noica koja odgovara kljunu je katoda. Sve prethodno reeno se lako pamti, K-Kraa, K-Kljun, K-Katoda. Postoji jo jedan nain za razlikovanje pinova koji emo koristiti u Protelu. Gledajui LED diodu odozgo (to je upravo ono to radimo pri crtanju futprinta), vidimo da ona ima oblik kruga, zaseenog kod katode. U Protelu za LED diodu koristimo simbol LED iz standardne biblioteke simbola Miscellaneous devices.lib (slika P.2b), ali futprint za nju ne postoji u Protelovim bibliotekama, pa ga moramo napraviti. Znai, u svojoj biblioteci futprintova nacrtamo futprint prikazan na slici P.2c, gde je u ovom sluaju krunica prenika 200mil, rastojanje izmeu noica 100mil. Pri tom voditi rauna o tome da se poklope oznake pinova (A i K) u simbolu i futprintu.
(a) Fiziki izgled
(b) Simbol Slika P.2. LED dioda u realnosti i u Protelu
(c) Futprint
Napominjemo da ovo nije univerzalni futprint za LED diodu, ve treba koristiti futprint koji je prilagoen fizikom izgledu u konkretnom sluaju. MAPIRANJE SIMBOLA I FUTPRINTA USMERAKE DIODE Za obinu (usmeraku) diodu u ematiku koristimo simbol DIODE iz standardne biblioteke simbola Miscellaneous devices.lib, a futprint koji joj najee odgovara je DIODE0.4 iz standardne biblioteke futprintova PCB Footprints.lib (Slika P.3). Meutim, ako malo bolje pogledamo oznake pinova simbola i padova futprinta, vidimo da tu postoji neslaganje. Pinovi su u simbolu obeleeni sa 1 i 2, a padovi u futprintu sa A i K. Poto izmeu njih mora postojati preslikavanje jedan-na-jedan, u PCB se nee moi uitati futprint diode u ovakvom stanju. Postoje dva mogua reenja ovog problema:
81
(a) Iz standardne biblioteke simbola Miscellaneous devices.lib prekopiramo simbol diode u nau biblioteku simbola, npr. Simbol.lib, promenimo oznake pinova simbola u A i K, i apdejtujemo emu. (b) Iz standardne biblioteke futprintova PCB Footprints.lib prekopiramo futprint diode u nau biblioteku futprintova, npr. Otisak.lib, promenimo oznake pinova futprinta u 1 i 2, i taj futprint koristimo na PCBu. Naravno, pre uitavanja Net liste potrebno je ukljuiti nau biblioteku.
(a) Standardni simbol
(b)Standardni futprint Slika P.3. Dioda u Protelu
PROBLEM SA APDEJTOVANJEM EME NAKON IZMENE SIMBOLA esto se deava da nam mapiranje pinova odreenog simbola ne odgovara, kao npr. NPN tranzistor kod beinog mikrofona u vebi 2. Tada iz standardne biblioteke simbola Miscellaneous devices.lib prekopiramo simbol u nau biblioteku simbola, npr. Simbol.lib, promenimo oznake pinova simbola i onda apdejtujemo emu. Pritiskom na dugme Update Schematic (slika P.4b) izvrene izmene simbola se prenose na sve trenutno otvorene eme koje sadre dati simbol (slika P.4c).
(a) Poetni izgled
(b) Krajnji izgled i apdejtovanje Slika P.4. Izmena redosleda pinova simbola
(c) ema na koju se izmene odnose
Meutim, deava se da iako smo sve dobro uradili, izmene simbola se ne prenesu na eljenu emu. To se desi zato to se (iz nepoznatog razloga, najverovatnije softverske greke u Protelu) ne uspostavi logika veza izmeu biblioteke simbola i eme. Ovo moe da se popravi tako to se projekti sa bibliotekom simbola i emom zatvore i ponovo otvore, i ponovo pokua apdejtovanje. Ako ni to ne pomogne, nema nam druge nego da nau biblioteku simbola ukljuimo u spisak biblioteka u ematiku i direktno iz nje uzmemo simbol sa izmenama. PINOVI SIMBOLA I NAPAJANJE INTEGRISANIH KOLA Komponente u emi (simbole) povezujemo pomou ica. Jedino mesto gde se moe ostvariti elektrina veza izmeu komponente i ice jeste pin komponente, tanije tzv. vrui kraj pina. To je taka na samom kraju dui koja simbolizuje pin (slika P.5). Na njemu se, prilikom pokuaja povezivanja ice, pojavljuje krui.
82
Slika P.5. Povezivanje ice i pina
Slika P.6. Prikazani pinovi za napajanje
Na slici je prikazano integrisano kolo 7474 iz jo jednog razloga, a to je povezivanje napajanja integisanih kola. Po defaultu, pinovi za napajanje (VCC i GND) se ne vide, pa da bismo ih prikazali, potrebno je dvaput kliknuti na komponentu i ekirati opciju Hidden Pins. Sada vidimo da je GND na pinu 7, a VCC na pinu 14 (kuite ovog integrisanog kola je DIP14). Najee u ematiku nije ni potrebno brinuti o povezivanju napajanja integrisanih kola. Dovoljno je u kolu imati vorove sa nazivom GND i VCC, i prilikom uitavanja Net liste u PCB-u pinovi 7 i 14 e automatski biti povezani tamo gde treba. U Vebi 2 kod FM mikrofona smo videli da se moe desiti, da ako ima vie integrisanih kola u istom kuitu (LM358), na jedno od njih dovodimo napajanje, a na ostale ne. Pored svega ovoga, postoje integrisana kola kod kojih se pinovi za napajanje ne zovu ba GND i VCC, ili imaju jo nekoilko skrivenih pinova. Jedno od takvih je integrisano kolo LM723, prikazano na slici P.7. Prikazivanjem njegovih skrivenih pinova, moemo konstatovati da ih je ukupno etiri. Ako bismo eleli da poveemo pin VZ (9), uvideli bismo da on nema vrui kraj. Kako onda povezati skrivene pinove?
(a) Bez skrivenih pinova
(b) Sa skrivenim pinovima
Slika P.7. Integrisano kolo LM723 Pokazalo se da skriveni pinovi, iako na prvi pogled nemaju vrui kraj, mogu regularno da se povezuju kao i svi ostali pinovi. POJAVLJIVANJE NEELJENIH VOROVA NA VEZAMA Pri povezivanju komponenti icama, moe da se desi da se na nekom ukrtanju ica pojavi vor, iako on tu ne treba da se nae. Mi smo eleli da ice preu jedna preko druge (H i V1 na slici P.8a), a ne da se spoje. Ovakva sluajna greka moe da dovede do fatalnog ishoda ukoliko se ne otkrije, jer se topologija kola moe znaajno promeniti. Delimino reenje je obrisati vor, ali se on posle pojavi. Ali zbog ega je on tu?
(a) Problem Slika P.8. Neeljeni vor
(b) Uzrok problema
Ako malo bolje pogledamo horizontalnu icu obeleenu sa H (slika P.8b), videemo da se ona sastoji iz dva dela. Njihov spoj se nalazi tano tamo gde prolazi vertikalna ica V1, i zbog toga je dolo do neeljenog vora. Prema tome,
83
treba voditi rauna da kada spajamo komponente, najbolje je da to inimo iz jednog poteza, a ne mnotvom kratkih veza. Ista stvar se moe desiti ako nehotice prevuemo icu preko vrueg kraja neke komponetne (slika P.9). S druge strane, potpuno je dozvoljeno (mada ne izgleda ba lepo) prevlaiti icu preko tela komponente.
Slika P.9. Prevlaenje ice preko komponente Takoe, treba zapamtiti da se elektrini kontakt moe ostvariti jedino vezom pomou ice (wire) iz palete alatki Wiring Tools, a nikako pomou linije (line) iz palete alatki Drawing Tools (slika P.10). Do zabune lako moe doi jer se ica i linija na emi razlikuju samo po nijansi plave boje.
Slika P.10. Palete sa alatkama Wiring i Drawing Tools MENJANJE NEKE OSOBINE ZA VIE KOMPONENATA NA EMI ODJEDNOM Prikazaemo operaciju koja moe ubrzati proces rada u Protelu kada imamo vie istih komponenti na emi i elimo da im svima promenimo odreenu osobinu. Uzeemo primer sa otpornicima, kada elimo svima da im podesimo isti futprint, u ovom sluaju AXIAL0.4 (slika P.11a).
(a) Dijalog boks Part
(b) Njegov izgled kada se klikne na dugme Global
Slika P.11. Menjanje nekog svojstva za vie komponenata Duplim klikom na bilo koji otpornik otvara se dijalog boks Part, potom upiemo ime futprinta u predvieno polje. Kliknemo na dugme Global i time se dijalog boks proiri, slika P.11b. U kolonu Attributes to match by, u polje Lib Ref treba prekopirati ime simbola, u ovom sluaju RES2. Time smo Protelu rekli da elimo da utiemo na sve elemente sa datim imenom simbola, dakle na sve otpornike. U kolonu Copy Attributes, u polje Footprint treba prekopirati ime futprinta. Time smo Protelu dali do znanja da elimo svim otpornicima (RES2) da postavimo isti futprint (AXIAL0.4). Jo samo ostaje da izaberemo opciju da se promena odnosi na trenutno otvorenu emu (a ne npr. na sve postojee eme). To se podesi u dnu dijalog boksa, u polju Change Scope. Ovo je samo jedan primer primene opcije Global, koja zbog mnotva opcija i kombinacija koje mogu da se izvedu, moe biti veoma korisna. Operacija analogna ovoj je izvodljiva i u PCB Editoru, kada elimo da u istom potezu promenimo neko svojstvo za vie futprintova. TA KADA SE U PCB EDITORU NEKI FUTPRINT NE UITA? esto se desi da se u PCB Editoru, prilikom uitavanja Net liste pojave odreene greke zbog kojih se neki futprint ne uita, ili se uita, ali se njegovi pinovi uopte ne poveu na predviene vorove (slika P.13).
84
Slika P.12. Net lista kao veza izmeu eme i PCB-a
Slika P.13. Greka pri uitavanju Net liste
Potrebno je proitati prikazanu poruku o greci, koja nam moe pokazati gde je greka. Svaki problem ovog tipa se moe reiti na tri mesta: u emi, u Net listi i na PCB-u. Naveemo osnovne principe reavanja problema u svakom od njih. Reavanje problema u ematiku Neki od moguih uzroka i nain njihovog otklanjanja: Neslaganje mapiranja pinova simbola i padova futprinta komponente Klasian ptimer za ovo je standardan simbol i futprint usmerake diode, o emu je bilo rei. Pre pravljenja Net liste moramo svakom simbolu u emi dodeliti odgovarajui futprint. tavie, oznake pinova simbola i futprinta moraju se u potpunosti poklapati. Ako su pinovi simbola obeleeni npr. sa , i (hipotetiki), onda i padovi futprinta moraju biti takoe obeleeni sa , i . Slovna greka u nazivu futprinta Ovo se esto javlja kod simbola koji po defaultu imaju dodeljen futprint. Na primer, simbol nekog integrisanog kola, im ga stavimo na emu, ima dodeljen futprint DIP-14, i to je naizgled OK. Meutim, naziv futprinta u standardnoj biblioteci je DIP14, dakle bez crtice, i takva banalnost dovodi do greke. Dupliranost naziva komponenti Prilikom obeleavanja komponenti u emi, moe se dogoditi da nehotice dvema komponentama dodelimo isto ime (Designator), npr. R1. U tom sluaju Protel e u PCB Editor uitati futprint samo jedne od komponenti. Ovo se esto deava kada radimo na brzinu, pa imena komponenti posle postavljanja u emu i ne promenimo, ve ostanu generika imena, npr. R?. Pogrena povezanost komponente u kolo Kad smo ustanovili da komponenta nee da se uita u PCB Editoru kako bi trebalo, poeljno je proveriti kako je ona povezana u emi. Zato u ematiku uzmemo dotinu komponentu i pomerimo je gore, dole, u stranu, da bismo proverili kako su njeni pinovi povezani icama. Moe se desiti da ica nije povezana na vrui kraj pina, ili da negde u kolu postoje neeljeni vorovi koji menjaju topologiju kola. Naravno, posle svake izmene eme potrebno je napraviti novu Net listu. Reavanje problema u Net listi Pre svega, da vidimo ta je to Net lista. Net lista predstavlja vezu izmeu eme i PCB-a (slika P.12). Ona nije nita drugo do obian tekstualni fajl koji ematik generie po naem zahtevu. Taj tekstualni fajl moemo prizvoljno editovati, ukoliko se za tim ukae potreba. Na slici P.14 je prikazana ema i sadraj Net liste PIC programatora iz Vebe 1.
Slika P.14. ema i njoj odgovarajua Net lista
85
Kao to moemo da vidimo, Net lista ima dve logike celine (na slici su te dve celine zaista odvojene da bi se istovremeno mogao pogledati celi fajl). U prvom delu su taksativno nabrojane sve komponente, sa pripadajuim futprintovima i vrednostima. Ta tri podatka su upravo ona tri (Designator, Footprint i Part Type) koja mi unosimo pri postavljanju simbola na emu. U drugom delu su nabrojana imena svih vorova, svaki sa pinovima koji se na njega povezuju. Primetimo da neki vorovi imaju upravo ona imena koja smo im mi dodelili (VCC i GND), a neki imaju generika imena, npr. NetK1_3. Znajui kako je Net lista organizovana, a ukoliko ve nismo uspeli greku da popravimo u ematiku, to moemo uiniti u Net listi. Na primer, ako bismo eleli da pin 6 konektora veemo na pin 8, samo treba nai gde je pin 8 prikljuen, i tu dodati pin 6. U ovom sluaju, ispod naziva vora NetK1_8 treba dodati novi red sa podatkom K1-6. Ne smemo zaboraviti, da posle svake izmene, a pre uitavanja u PCB, Net listu moramo sauvati. Ovakva intervencija je ponekad zaista neophodna, npr. kod nekih integrisanih kola se pin za napajanje oznaava sa VC umesto sa VCC. Brisanjem vora VC i dodeljivanjem pinova koji su na njega povezani voru VCC, stvar se potpuno popravlja. Posle ovakvog runog pravljenja Net liste, doi e do neslaganja izmeu eme i Net liste, ali na primarni cilj nije da imamo lepu emu, ve ispravan PCB. Reavanje problema u PCB Editoru Ako iz nekog razloga nismo uspeli da problematinu komponentu poveemo ni u ematiku, ni u Net listi, to ipak moemo uiniti i na PCB-u. Pored toga, moe nam se desiti da sluajno obriemo neki futprint sa PCB-a. U nastavku emo ilustrovati sluaj da nam se na PCB-u PIC programatora otpornik R2 nije uitao, ili smo ga obrisali, uglavnom nema ga tamo gde bi trebalo da bude.
(a) Nalaenje futprinta u biblioteci
(b) Postavljanje pripadnosti padova odreenom voru
Slika P.15. Postupak runog postavljanja futprinta na PCB Da bismo futprint otpornika postavili na PCB, najpre ga moramo nai u biblioteci, slika P.15a. U ovom sluaju to je standardna biblioteka PCB Footprints.lib, a ime futprinta je AXIAL0.4. Ako se radi npr. o nekom naem futprintu, potrebno je biblioteku u kojoj se on nalazi najpre ukljuiti. Komponentu uzimamo tako to pritisnemo dugme Place i potom je spustimo na PCB. Tom novom otporniku je potrebno najpre podesiti ime (Designator) na R2 i vrednost (Part type) na 22K. Sada je potrebno padove komponente dodeliti tano odreenim vorovima. Imena tih vorova moramo najpre saznati. Najlake je pogledati u Net listi (slika P.14). Iz Net liste vidimo da pad 1 pripada voru NetK1_7, a pad 2 voru NetR2_2. Sada dvaput kliknemo na pad 1 i otvori nam se dijalog boks. Na tabu Advanced u polju Net su izlistani svi vorovi koji postoje u kolu. Iz liste odabrati vor NetK1_7. Isto tako, pad 2 teba dodeliti voru NetR2_2. Na opisan nain moemo bilo koji pad na PCB-u dodeliti bilo kom voru, ime moemo dobiti kolo koje se potpuno razlikuje od polaznog, koje se nalazi u ematiku. TA KADA NA FUTPRINT BEI? Nekad se desi, da kada nacrtamo neki na futprint (kao primer u ovom sluaju uzeemo LED diodu), pri njegovom postavljanju, imamo problema da ga pozicioniramo jer je on pobegao daleko, slika P.16.
86
Slika P.16. Nevaljali futprint Pretpostavimo da smo eleli da na futprint LED diode postavimo na PCB PIC programatora. Iz nae biblioteke uzmemo futprint i pokuamo da ga postavimo na PCB. Meutim, futprint se ne nalazi na istoj poziciji kao i kursor, ve je smaknut. Zelena strelica prikazuje poziciju kursora, a crvena poziciju futprinta, slika P.16. Pomeranjem kursora pomera se i futprint, ali sa kostantnom smaknutou. Ovo ne predstavlja problem ako je ta smaknutost mala, ali ako je velika, moe potpuno da nam onemogui normalan rad u PCB Editoru. Ovo se deava iz razloga to smo futprint nacrtali daleko od koordinatnog poetka radne povrine predviene za crtanje futprinta u PCB Library Editoru, slika P.17a.
(a)Van koordinatnog poetka
(b) U koordinatnom poetku
Slika P.17. Mogue pozicije naeg futprinta pri crtanju u PCB Library Editoru Pri crtanju futprinta u naoj biblioteci, treba voditi rauna da on bude nacrtan u koordinatnom poetku, kako ne bismo imali problema pri njegovom korienju. Ako smo futprint ve nacrtali van koordinatnog poetka, treba otvoriti biblioteku futprintova u PCB Library Editoru, onu gde je on nacrtan (npr. Otisak.lib) i premestiti ga u koordinatni poetak. Ovo moemo postii na dva naina, prvi je da ceo futprint selektujemo i bukvlano odvuemo u koordinatni poetak. Drugi nain je mnogo elegantniji, koristimo opciju Edit Set reference. Tu vidimo da postoje tri podopcije: Pin 1, Center i Location. Najee se koristi opcija Pin 1, kojom pin (pad) sa brojem 1 postavimo tano u koordinatni poetak. Meutim, kako su nama padovi LED diode oznaeni sa A i K (nema pina 1), ovde je iskoriena opcija Center, kojom je geometrijski centar futprinta postavljen u koordinatni poetak, slika P.17b. Posle svake izmene futprinta, biblioteku treba sauvati, a izmene futprinta preneti na trenutno otvorene PCB dokumente pritiskom na dugme UpdatePCB. JO NEKOLIKO SAVETA U VEZI CRTANJA FUTPRINTOVA Daemo nekoliko saveta koji mogu da unaprede crtanje futprinta u PCB Library Editoru.
87
Slika P.18. Traka pod proizvoljnim uglom
P.19 Dijalog boks Arc
P.20. Dijalog boks Pad
Crtanje trake pod proizvoljnim uglom - Kod crtanja futprinta kalema u vebi 2 susreli smo se sa potrebom da odreene trake vuemo koso. Pri samom crtanju trake, Protel nam dozvoljava samo tri mogua ugla pod kojim one mogu da se nau: 0 (horizontalno), 90 (vertikalno) i 45. Meutim, esto imamo potrebu da, radi postizanja vizuelne slinosti futprinta sa realnom komponentom, odreene trake nacrtamo pod nekim proizvoljnim uglom. Evo kako se to postie. Prvo traku nacrtamo npr. horizontalno, a onda dvaput zaredom (ne dupli klik) kliknemo na sam njen kraj. Ovo se moe postii i opcijom Edit Move Drag Track End. Sada je traka fiksirana na svom poetku, a mi moemo njen kraj proizvoljno pomerati i time je postaviti pod proizvoljnim uglom, slika P.18. Istovremeno joj moemo menjati i duinu. Crtanje krunice proizvoljnog izgleda Za crtanje krunice postoji vie razliitih opcija u paleti alatki Placement Tools. Meutim, dovoljno je koristiti opciju Full Circle i postaviti na radnu povrinu krunicu proizvoljne veliine. Potom dvaput kliknemo na nju i pojavi se dijalog boks Arc, slika P.19. Menjanjem ovih polja, mi moemo potpuno izmeniti poetni izgled krunice. U polju Radius menjamo njen poluprenik. Ako elimo dobiti oblik krunice kojoj fali odseak (kao kod futprinta LED diode), menjamo vrednosti u poljima Start Angle i End Angle. Dimenzije i oblik padova U dosadanjem radu nismo vodili rauna o dimezijama padova futprintova koje smo crtali, najee iz razloga to su to bile sitne komponente. Meutim, padovi su vaan deo svakog futprinta kao budue lemno mesto na ploici. Iz tog razloga, potrebno je voditi rauna o njihovim dimenzijama, obliku, i preniku rupe. Ova svojstva moemo menjati u dijaog boksu Pad, koji se otvara duplim klikom na pad, slika P.20. Pri crtanju nekog futprinta, potrebno je izmeriti ili iz datasheeta komponente saznati prenik noica komponente. Dimenzija rupe na padu mora biti vea od prenika noice. Vei prenik noice (npr. kod komponenti za vee struje i napone) za sobom povlai i to da lemno mesto (pad) mora biti vee. Poto su esto noice na bliskom rastojanju, za takve komponente koristimo pad kome su X i Y dimenzije razliite (oblik elipse). Takoe, moemo menjati i oblik pada. DATASHEET, TA ON SADRI I KAKO NAI ODGOVARAJUI ZA DATU KOMPONENTU Datasheet (koristi se i jo i termin databook) je dokument sa katalokim podacima (tehnika dokumentacija) nekog ureaja, u ovom sluaju elektronske komponente. U elektronskoj formi to je fajl u .pdf formatu i zavisno od sloenosti komponente, sadri od jedne strane do vie desetina strana. On sadri podatke o svim elektrinim i mehanikim karakteristikama date komponente: simbol, fiziki izgled, unutranju strukturu, maksimalne i radne vrednosti elektrinih veliina, dimenzije kuita, raspored noica na kuitu itd. Takoe, neki datasheetovi sadre podatke za itavu familiju srodnih komponenata. Pored datasheetova, u cilju olakanja korienja svojih proizvoda, proizvoai izdaju i tzv. Application Notes, tj. preporuke o primeni. U principu, svaku komponentu proizvodi vei broj proizvoaa (esto pod razliitim imenom), i svaki od njih daje svoj datasheet, ali se tehniki podaci u njima (za jednu te istu komponentu) u sutini ne razlikuju. Datasheetovi iste komponente se razlikuju samo po pristupu krajnjem korisniku (nama), jer neki proizvoai turo izloe samo najosnovnije podatke, a neki se potrude da prikau sve mogue podatke, karakteristike, grafike, kao i najznaajnije primere primene te komponente u praksi. Mi emo ovde prikazati primer pronalaenja datasheeta na internetu integrisanog kola LM7805, regulatora pozitivnog napona na 5V, kao i pronalaenje za nas najbitnijih podataka u samom datasheetu. Kada traimo neki datasheet na internetu, bolja varijanta je otii na neki od sajtova koji su specijalizovani ba za to, npr. www.datasheetcatalog.com ili www.alldatasheet.com . Tamo ukucamo ime komponente (ili deo imena, ili opis) koju traimo i odmah se izlista spisak datasheetova te komponente kod razliitih proizvoaa. Mi smo se odluili za datasheet firme National Semicondustors, slika P.21. Druga varijanta je otii na Gugl i tamo otkucati npr. LM7805 datasheet pdf i ve u prvih nekoliko linkova nai emo ono to nam treba.
88
Slika P.21. Pretraga datasheetova na sajtu DatasheetCatalog Kada naemo datasheet koji nam treba, moramo znati ta tano traimo u njemu. Struktura svakog od njih je skoro identina. Na poetku obino stoje generalni podaci o komponenti, njena slika, tipovi kuita, raspored pinova itd. Potom slede detaljne elektrine karakteristike i eventualno primeri primene komponente. Na kraju obino stoje strana ili dve o tanim fizikim dimenzijama. Ono to je za nas u ovom trenutku bitno jesu fizike dimenzije komponente i raspored pinova. Znai otvorimo datasheet, pogledamo poetnih jednu, dve strane, naemo kako komponenta izgleda i utvrdimo izgled futprinta i raspored pinova, a ako nam trebaju tane fizike dimenzije pogledamo obino negde na samom kraju i to bi bilo to. Ukoliko ne naemo ono to smo traili, mogue je da smo naleteli na neki siromaan datasheet i onda potraimo drugi (dakle od drugog proizvoaa, poto smo ve rekli da su podaci isti). Ono to treba da saznamo iz datasheeta je: izgled futprinta, koji mora realno odslikavati projekciju komponente gledanu odozgo, a njegovi padovi imati fiziki isti raspored kao pinovi realne komponente. kako su meusobno mapirani pinovi realne komponente i futprinta, i futprinta i simbola koje koristimo u Protelu Kada smo te dve stvari utvrdili, ukoliko postoji neslaganje u mapiranju izmeu realne komponente i futprinta, ili futprinta i simbola, moramo izvriti korekciju mapiranja: Ako primetimo da raspored pinova realne komponente i simbola koji koristimo ne odgovaraju, a za komponentu moemo iskorisititi neki standardan futprint (prouiti sluaj sa tranzistorom u vebi 2), potrebno je u naoj linoj biblioteci simbola izmeniti redosled pinova simbola. Na primer, ako padu futprinta sa oznakom 3 odgovara kolektor tranzistora, onda i pin kolektora na simbolu treba da ima oznaku 3. Istom logikom podesiti i ostale pinove simbola. Ako imamo simbol iji raspored pinova odgovara realnoj komponenti (npr. upravo sluaj sa LM7805), a nemamo odgovarajui futprint, onda ga moramo nacrtati i njegove padove obeleiti prema pinovima simbola. Na primer, ako neki pad futprinta, prvi sleva, odgovara ulaznom pinu komponente Vin, a Vin na simbolu na emi je na pinu 1, onda tom padu prvom sleva treba dodeliti broj 1, slika P.23c. Istom logikom podesiti i ostale padove futprinta. U praksi se najee deava da ili podeavamo pinove simbola tako da odgovaraju nekom standardnom futprintu, ili podeavamo futprint tako da odgovara nekom standardnom simbolu. Retko se deava da menjamo obe stvari. Pri svemu ovome oupte nije bitno kako se pinovi i padovi tano zovu (jabuka, kruka, ljiva ili 1,2,3), bitno je samo da na kraju svaki pin realne komponente bude povezan isto kao to je povezan njegov simbol u ematiku. Napominjemo da nije preporuljivo vriti izmene nad simbolima i futprintovima iz standardnih Protelovih biblioteka, ve komponentu koju elimo menjati prvo iskopiramo u nau biblioteku, tu je izmenimo, i tako izmenjenu koristimo.
(a) Deo strane 1/7 Slika P.22. Delovi datasheeta koji nam trebaju
(b) Strana 6/7
89
to se tie datasheeta LM7805 koji smo nali, ve na prvoj strani nam je prikazana komponenta i to zapakovana u dva tipa kuita, slika P.22a. Jedno je TO-3, a drugo je TO-220. Ovo su ujedno i imena futprintova u Protelu. Recimo da nam je na raspolaganju komponenta u kuitu TO-220. Pri kraju datasheeta moemo nai tane fizike dimenzije ovog kuita, slika P.22b. Kada u biblioteci PCB Footprints.lib naemo futprint TO-220 (slika P.23b), vidimo da njegove dimezije upravo odgovaraju datoj komponenti kada je poloena a noice savijene, i to je OK, znai moemo taj futprint koristiti. Sledea stvar na koju moramo obratiti panju je podudaranje pinova izmeu simbola, futprinta i realne komponente. Gledajui redosled pinova u datasheetu, simbolu i futprintu, vidimo da se sve poklapa. Eventualno moemo u naoj biblioteci futprintu TO-220 oznaku pada 0 promeniti na 2, poto vidimo da je tako obeleeno u datasheetu.
(a) Simbol
(b)Standardni futprint TO-220 Slika P.23. LM7805 u Protelu
(c) Na futprint TO-220V
Pored toga, komponenta sa ovim kuitem se moe montirati i uspravno, to je ei sluaj. Da bismo nacrtali futprint za tu varijantu, moramo pogledati njene tane fizike dimenzije, slika P.22b. Moemo crtati svoj futprint od nule, a moemo i izmeniti neki postojei. Npr. uzmemo futprint TO-126 iz PCB Footprints.lib, iskopiramo u nau biblioteku i poto je rastojanje izmeu padova odgovarajue, samo proirimo uti okvir u Top Overlay sloju tako da odgovara stvarnim dimenzijama komponente, slika P.23c. Da rezimiramo, opisani postupak se primenjuje na bilo koju komponentu, u tri koraka: nai datasheet, nai potrebne podatke, uz pomo njih doi do futprinta koji odgovara simbolu. Generalno, treba obratiti panju na to sa koje strane je komponenta u datasheetu prikazana. Recimo, veina tranzistora je prikazana sa strane i odozdo. Futprint predstavlja projekciju tranzistora gledanog odozgo, pa da bismo tano odredili mapiranje, moramo (barem u mislima) okrenuti sliku kao u ogledalu. TAMPANJE DOKUMENATA U PROTELU tampanje ematik dokumenta Obavlja se slino kao u bilo kom Windows programu, u ematiku odaberemo opciju File Print. Podeavanje tampaa i opcija za tampanje se vri pomou opcije File Setup Printer. tamapanje PCB dokumenta Obavlja se radi dobijanja krajnjeg proizvoda, a to su maske PCB lejera. To je poslednji korak u dizajnu PCB-a posle koga dolazi praktina realizacija, dakle izrada ploice i postavljanje i lemljenje komponenti. tampanu ploicu moemo sami izraditi, ili to prepustiti firmi koja to profesionalno radi. U tom sluaju nam tampanje nije potrebno. ak i ako ne nameravamo da sami izraujemo ploicu, ponekad je korisno odtampati izgled PCB-a radi sticanja oseaja kolike bi bile dimenzije realne ploice. Takoe, time moemo proveriti da li se poklapaju oblik i dimenzije realnih komponenti i njihovih futprintova. Bolje je potroiti nekoliko listova papira nego ponovo izraivati ili buditi ploicu u sluaju eventualne greke.
90
Slika P.24. Budui izgled odtampanog dokumenta
Slika P.25. Podeavanje opcija
Print/Preview u PCB Editoru. Proces pripreme za tampu PCB dokumenta poinje izborom opcije File Otvara se novi prozor sa prikazom budueg izgleda odtampanog dokumenta, slika P.24. Desnim klikom na Multilayer Composite Print i izborom opcije Properties otvaramo prozor koji slui za podeavanje opcija za tampu, slika P.25. Tu podeavamo spisak lejera koje elimo da odtampamo. Da bismo dobili izgled maske koja nam je potrebna za izradu ploice (slika P.26), potrebni su sledei lejeri: Bottom Layer-metalne veze, Keep Out Layer-spoljni okvir i Multi Layerrupice. Ostale slojeve treba izbaciti iz liste. Lejeri u listi su poreani hijerarhijski, pa da bismo prikazali rupice, sloj Multi Layer treba da bude na vrhu, to postiemo selektovanjem sloja i pritiskom na dugme Move Up, slika P.25. Jo treba ekirati opcije Show Holes, da bi prikazali rupe, i Black & White, da tampa bude crno-bela. Zavisno od postupka izrade, nekad je potrebno opcijom Mirror Layers ploicu okrenuti u ogledalu, ime se dobija izgled kao na slici P.27.
Slika P.26. Izgled maske za izradu ploice
P.27. Izgled maske okrenute kao u ogledalu
Smo tampanje se zapoinje opcijom File Print Current. Maske prikazane na slikama P.26 i P.27. slue za izradu PCB-a, ali pored toga, mi moemo posebno odtampati i neke druge lejere. Na primer, kod ploice sa veim brojem komponenti, vrlo je praktino odtampati i verziju sa slojem Top Overlay (kao na slici P.24), koju koristimo za orijentaciju pri montai i lemljenju komponenti. Pre samog tampanja, nekad je potrebno izvriti jo neke korekcije na ploici. Na primer, da bismo bili sigurni na nam pri izradi ploice kiselina nee previe izgristi bakarna lemna mesta (padove), vratimo se u PCB Editor i poveamo padove koliko god nam pravila dizajna dozvoljavaju. Jo jedan savet Inenjerski pristup projektovanju PCB-a nalae da unapred razmiljamo i o tome gde e krajnji ureaj za koji projektujemo ploicu biti smeten da li e on sluiti kao probni primerak koji e stajati na stolu, ili e biti ugraen u neku kutiju, privren na neko postolje, i sl. Ploica se za postolje ili kutiju najee privruje rafovima (vijcima), pa je potrebno jo u toku projektovanja PCB-a voditi rauna o tome gde bi trebalo da se nalaze rupe kroz koje oni treba da prou. Najee su to sami uglovi ploice, ali to ne mora uvek da bude sluaj. Kada sami izraujemo tampanu ploicu, rupe za rafove moemo izbuiti gde god nam odgovara, na slobodnom delu PCB-a. Meutim, mnogo bolji utisak ostavlja ploica kod koje unapred predvidimo gde e se rupe nalaziti i namenski za njih postavimo oznake. Na slici P.28 je prikazan jedan primer takve oznake. Pad u ovom sluaju ne slui kao lemno mesto, ve nam samo pomae da burgijom naciljamo mesto za buenje, pa njegove dimenzije nisu toliko bitne. Oko pada se moe postaviti dodatni kruni okvir iji je prenik u ovom sluaju 150 mila, to otprilike predstavlja prenik budue rupe.
91
Slika P.28. Oznaka za mesto za buenje, u PCB-u i kao Print Preview
92

Inzenjerski Alati U Elektronici

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Inzenjerski Alati U Elektronici

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA DEPARTMAN ZA ENERGETIKU, ELEKTRONIKU, TELEKOMUNIKACIJE KATEDRA ZA ELEKTRONIKU

mr Mirjana Videnovi Mii Dejan Krsti

INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

NOVI SAD 2007

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

U Novom Sadu, novembar 2007. Autori

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

UVOD U PROGRAMSKI PAKET PROTEL 99SE

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

VEBA 1 - PIC programator (JDM interfejs, Jens Dyekar Madsen)

Slika 1.1. Runo nacrtana ema

Slika 1.2. Pokretanje Protela Korak 2 Pokretanje Protela

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 1.4. Kreiranje novog dokumenta

Slika 1.5. Preimenovanje novog dokumenta

Slika 1.6. Prazan ematik dokument

Slika 1.7. Explorer

Slika 1.8. Prikaz sadraja selektovanog foldera

Slika 1.9. Duplim klikom otvaramo dokument i njegov program

Slika 1.10. Kontrol panel

Slika 1.11. Pretraga komponenti opcijom Browse

Slika 1.12.Pretraga komponenti opcijom Find

Slika 1.13. Uitavanje potrebne biblioteke simbola

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 1.15. Postavljanje otpornika

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 1.22.Aksijalni nain montiranja otpornika

Slika 1.23. Futprint AXIAL0.4

Slika 1.24a) otpornik

Slika 1.24. Atributi Pad-a

Slika 1.25 Pinovi kuita DIP18

Slika 1.26. Futprint DIP18

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 1.27 Futprint DB9FL

Slika 1.28. Kreiranje Net liste Korak 9 Kreiranje Net liste

Slika 1.29. Kreiranje novog PCB dokumenta

Slika 1.30. Preimenovanje novog dokumenta

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 1.31. Prazna radna povrina PCB editora

Slika 1.32. Uitavanje potrebnih biblioteka Add/Remove Library.

Drugi nain za uitavanje potrebnih biblioteka je komandom Design

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 1.35. Nerasporeeni futprintovi

Slika 1.36. Iscrtavanje granine linije Korak 5 - Rutiranje

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

VEBA 2 Beini mikrofon

Slika 1.39. Kreiranje novog projekta

Slika 1.40. Kreiranje novog ematik dokumenta

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

(b) Raspored pinova kod LM358

(d) Naena komponenta LM358

M.Videnovi-Mii, M. urevi, D.Krsti INENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

NPN INDUCTOR ANTENNA

BC108 L400 ANTENA