VIII MOTIVACIJA

Motivacija je izvor aktivnosti i njenog smera ili usmerena aktivnost. Razmatranje

motivacije je blisko povezano sa pitanjem „zašto“. U opisu motiva, podsticaja, nagona,
tendencija, potreba i sličnih motivacionih pojmova dat je pokušaj odgovora na pitanje „zašto
neko nešto čini“. U svom odnosu sa svetom ličnost je motivisana, tj. podstaknuta na aktivnost
različitim unutrašnjim i spoljašnjim faktorima.

U muzici motivacija je ključni parametar za one koji teže da unaprede sopstveno stvaranje
muzike ili za nastavnike i roditelje mladih muzičara.

Jednostavan način za kategorisanje motivacije je podela na unutrašnju i spoljašnju.

1. Unutrašnja motivacija: proističe iz same aktivnosti i užitka u njenom upražnjavanju.

Ljudi stvaraju muziku radi uživanja i ispunjenja koje ima ta aktivnost pričinjava.

Za sticanje muzičke veštine je potrebno i vremena i truda, muzičar u razvoju može se osloniti
i na spoljašnju motivaciju, ili na sekundarne nemuzičke nagrade koje dolaze s učešćem u
muzičkom činu. To se vidi kad mladi muzičari reaguju na podršku i podstrek sebi bliskih
ljudi, posebno roditelja, nastavnika i vršnjaka.

Istovremena unutrašnja i spoljašnja motivacija: U svakom trenutku svog razvoja

muzičari mogu crpsti i nekoliko unutrašnjih i nekoliko spoljašnjih izvora
istovremeno.Zadovoljstvo grupnog stvaranja muzike se doživljava iznutra, a dodatna
spoljašnja motivacija dobija se aplauzom publike. Za nadgradnju svake muzičke veštine
potreban je ogromni trud, vreme i vežbanje koji ne moraju pričinjavati zadovoljstvo.

Istraživanja koja su se bavila motivacijom i muzičkim postignućem su došla do rezultata:

Činioci koji utiču na motivaciju:

1. Muzika motiviše sama po sebi. Prijatna iskustva s muzikom u vrlo ranom dobu
navode decu na veći angažman, pa i formalno muzičko školovanje. Unutrašnja ljubav
prema muzici i njeno održavanje mogu presudno uticati na to koliko će se muzičari
baviti ovom oblašću i koliko će im zadovoljstvo pričinjavati.
2. Podrška roditelja i nastavnika može uticati na to da li učenik, mladi čovek dobija
zadovoljstvo vežbanjem ili može odustati od svega;
3. Društveni status među vršnjacima koji se bave muziko,, društvena struktura
„konzervatorijumske kulture“ snažno utiče na motivaciju mladih studenata muzike.
4. Upornost muzičara zavisi od toga koliko oni veruju u sebe i ono što rade. Učenička
autopercepcija sposobnosti uspeha (ili neuspeha) snažni su indikatori budućih
rezultata.
5. Motivacija je povezana sa merom u kojoj muzičari prihvataju izazove oni orijentisani
na vrhunsko majstorstvo voljni su da povećaju trud potreban za visoka ostvarenja i
skloni su da sami sebi postave ciljeve.

1
 Kada je unutrašnja motivacija za muziku u pitanju jasno je da ljudiu većini vole muziku ili
bar određenu vrstu muzike. Istraživanja pokazuju da stvaranje muzike i naklonost prema
muzici motivišu ljude iznutra.

Iskustva iz detinjstva: Privučenost za muziku se ne stiče nego je inherentno svojstvo

ljudskih bića. Okruženje u kojima deca odrastaju su različita i stoga različito deluju na
ispoljavanje interesovanja za muziku pre ili kasnije. Kada se za prisustvovanje muzičkom
izvođenju u detinjstvu vežu prijatne emocije, to se kasnije pozitivno odražava na bavljenje
muzikom.
Uživanje i istraživanje tokom učenja: Ugodnost, zanesenost i ispunjenje tokom slušanja ili
izvođenja muzike. Unutrašnja motivacija kod učenika instrumentalista se povezuje sa tim da
učenici sviraju muziku i to žele radi svog ličnog zadovoljstva. Ustanovljeno je da odnos
između neformalnog vežbanja kao što je sviranje omiljenih pesama radi ličnog užitka ili
muzičko „zezanje“ s prijateljima i izvođačkih dostignuća. Sve ove aktivnosti daju
motivacioni podstrek za učeničku posvećenost muzičkom vežbanu i angažmanu.
Sloboda i mogućnost izbora odražavaju i pojačavaju unutrašnju motivaciju. Učenici drugačije
vežbaju na muzičkim komadima koji im se sviđaju. Unutrašnja motivacija za muziku se
osnažuje u okruženju koje ne nameće kontrolu nego dopušta ličnu autonomiju.
Unutrašnji izvori motivacije mogu presudno uticati na buduće bavljenje ili odustajanje od
muzike.

2. Spoljašnja motivacija: Primarni izvori spoljašnje motivacije su roditelji, nastavnici i

vršnjaci.
Roditelji: verbalna podrška, pohvala, podstrek važni su kod male dece za razvoj muzičkih
sposobnosti i daljih interesovanja. Upisivanje u muzičku školu, interesovanje za detetov
napredak i sl. Roditelji ne moraju biti muzički obrazovani da bi podsticali dete. Roditeljska
podrška je osnovni uslov da dete nastavi da se bavi muzikom. Nedostatak ove podrške može
dovesti do toga da se dete ne bavi muzikom. Negativni uticaj roditelja može se uvideti u
preteranoj kontroli ili preambiciozno postavljenim zahtevima detetu što dovodi do gubitka
užitka u muzici. Takođe starija braća i sestre mogu biti uzor i podsticaj mlađoj deci, ali i tu
može doći do ljubomore.
Nastavnici: ogromni uticaj mogu imati prvi nastavnici muzike i njihov način na koji su
uvodili decu u svet muzike. Odbojnost prema nastavniku može dovesti i do odbojnosti prema
instrumentu i kasnije muzici. Prvi pedagozi moraju biti srdačni i ljubazni da čine časove
zanimljivim. Kasnije, moraju biti uspešni i inspirativni za učenike. Muzički pedagog mora
biti profesionalan i vešt da motiviše, podstiče i vodi učenika ka boljim postignućima.
Nastavnik je centralna ličnost u motivacionom ciklusu vežbanja, nagrade i rezultata.
Vršnjaci: spoljašnja motivacija koju pružaju vršnjaci može postati jača i od roditeljskog i
nastavničkog uticaja, ona može navesti dete ili da prekine muzičko školovanje ili da ga
nastavi. Vršnjački odnosi mogu očuvati interesovanje za bavljenje muzikom. Nekada su
mladi muzičari motivisani za vežbanje da bi održali svoj status (kada su popularni) među
vršnjacima.
Na konzervatorjumima i u univerzitetskom muzičkom obrazovanju dolazi do uspeha i
neuspeha. Takmičarska atmosfera i strah od društvenih posledica neuspeha mogu dovesti do

2
 sticanja škodljivih životnih navika, problema s mentalnim zdravljem ili potpunog odustajanja
od muzike.
Takmičarski duh može delovati podsticajno ali i odbojno. Takmičenja mogu biti
stimulacije, ali mogu biti i dovesti do odustajanja od muzike ili većih problema.
Spoljašnji izvori motivacije igraju važnu ulogu u očuvanju učeničkog angažmana u muzici.
Ali, spoljašnji motivatori ne mogu da zamene unutrašnje. Odnosno, spoljašnja podrška može
sprečiti decu da napuste muzičko školovanje, ali bez dodatne unutrašnje motivacije neće
znatnije napredovati na unutrašnjem planu. Za dostizanje najvišeg nivoa izvođačkog uspeha
nužna je kombinacija mnogih motivacionih činilaca. Vrednosti koje zastupaju roditelji,
pedagozi i vršnjaci postaju deo samih muzičara, postaju unutrašnje.
3. Činioci važni za dostizanje adekvatne motivacije (tabela na strani 70!) ja je ne vidim
dobro!)
4. Samoefikasnost: se odnosi na čovekovo uverenje u sopstvenu sposobnost da ostvari
rezultat u određenom domenu. Verovanje u sopstvenu kompetenciju može uticati na buduće
odluke o muzičkim aktivnostima tako što stvara začarane krugove, tj. samoostvarujuća
proročanstva.
Motivacija merena učeničkom samoefikasnošću može biti odličan prediktor (uslov ili
pokazatelj) izvođačkih postignuća. Učenici koji izražavaju najveće samopouzdanje u pogledu
svojih veština dobijaju najviše ocene.
Samoefikasnost je neraskidivo povezana s muzičarevom kompetencijom. U pojam
samoefikasnosti uključuje se sposobnost za „organizovanje i sprovođenje isplaniranih
aktivnosti“. Snažna samoefikasnost ne obuhvata samo doživljaj sebe kao dobrog muzičara,
nego i kao osobe upućene u potrebne podveštine i strategije koje vode uspešnim rezultatima.
Usled takve vrste motivacije, muzičari imaju dovoljno samopouzdanja za bavljenje višim
nivoima muzičke obuke i angažmana, ponajviše zato što se osećaju adekvatno opremljenim
za suočavanje s predstojećim izazovima.

Objašnjenja uspeha i neuspeha: učenici donose odluke o nastavku muzičkog školovanja na

temelju svojih verovanja u vlastite izglede za uspeh u toj oblasti. Uspesi vode novim
uspesima; rani muzički uspesi podstaći će decu da se više bave muzikom.
Teorija atribucije tvrdi da na učeničku motivaciju i dostignuća utiču ne samo prethodni
uspesi i neuspesi nego i učenička objašnjenja tih ishoda („Zašto smo bili loši ili dobri u nekoj
prilici?“) smatra se da je za učenike pogodnije da objasne uspeh i neuspeh atributima koje
mogu da kontrolišu npr. trud, a ne da pripisuju uspeh talentu ili sposobnosti.
Procena vlastitih izgleda u muzici: učeničko uzdanje u sopstvene muzičke sposobnosti
(samoefikasnost) razlikuje od njihovog sistema vrednosti vezanih za bavljenje muzikom. Npr.
učenici ne veruju da će jednom postati veliki izvođači, ali ne odustaju od bavljenja muzikom
jer im je sama ta aktivnost važna. Dečja percepcija važnosti konkretnog poduhvata može
imati i bitnijih posledica nego njihovo verovanje u mogućnost uspeha. U tom smislu
postoji:
Teorija očekivanja i vrednovanja: motivacioni model razvijen u opšteobrazovnim
istraživanjima koji spaja važnost ličnog vrednovanja određenog poduhvata i očekivanja u

3
 pogledu svega što je neophodno da bi se on sproveo. Ova teorija uvažava i sopljašnje i
unutrašnje izvore motivacije ima četiri komponente:
1. Vrednost dostignuća – odraz važnosti koju osoba pripisuje uspehu u nekoj muzičkoj
aktivnosti
2. Unutrašnja motivacija – odnosi se na to u kojoj meri će po muzičarevom očekivanju samo
učešće u aktivnosti biti ugodno i isplativo
3. Spoljašnja utilitarna vrednost – da li osoba smatra muziku korisnom u ostvarivanju
budućih ciljeva
4. Percipirana cena – odnosi se na količinu truda ili vežbanja nužnog, po ličnom verovanju, za
učešće u nekoj muzičkoj aktivnosti.

Stav muzičara prema izazovima I ciljevima važna je varijabla u motivaciji. Pojedinci

orijentisani ka ovladavanju uporni su u učenju, uprkos eventualnim teškoćama s kojima se na
tom putu suočavaju. Oni muzičari koji se drže obrazaca bespomoćnosti obično ne uspevaju d
identifikuju razumen cijeve I skloni su da potpuno izbegavaju izazove.
Usmerenost na ciljeve se može deliti na onu: baziranu na zadacima I baziranu na egu.
Učenici muzike s orijentacijom baziranom na zadacima primarno su usredsređeni na
poboljšanje svojih dostignuća u skladu sa samostalno određenim merilima. Pri orijentaciji
baziranoj na egu muzičari najviše polažu na to kako će drugi oceniti njihove veštine.
Usredsređuju se na normativna merila dostignuća i vežbaju kako bi stekli priznanje
nadmašujući tuđe rezultate.
5. Teorija toka ?

6. Motivacija kao činilac muzičke uspešnosti na adolescentskom uzrastu

Adolescencija je ključni period i za lični rast i za muzičko i izvođačko sazrevanje koje može
biti prekretno za dalji tok muzičke i životne uspešnosti. Motivacione orijentacije učenika u
ovom periodu mogu biti različite: unutrašnja, individualistička, ka ovladavanju veštinama i
znanjem, kooperativna, ego kompetetivna, težnja prema uspehu ili izbegavanju neuspeha.
Istraživanja pokazuju da su najviše rezultate u instrumentalnom izvođenju postigli učenici
čija je motivacija bila unutrašnja/intrinzička. Oni koji su imali orijetnaciju na učenje/zadatak i
individualističku orijentaciju ulagali su više vremena i napora u vežbanje i bili su znatno
uspešniji u izvođenju i na takmičenjima.
Unutrašnja motivacija u učenju muzike: je najprimerenija samoj prirodi muzičke aktivnosti,
orijentisanoj na lične, muzičke i produktivno-kreativne procese, emotivne i kognitivne vrste,
s ciljem da se procesi integrišu i rezultat prikaže na javnom nastupu. Prisustvo unutrašnje
motivacije znači da se mlađi talentovani muzičari prvenstveno bave muzikom zato što im to
pričinjava zadovljstvo i zadovoljavaju psihološke ili estetske potrebe.
Motivacioni proces određuju (sačinjavaju) u međusobno povezani unutrašnji motivi: motiv
postignuća, motiv radoznalosti i nivo aspiracije.
Motiv postignuća je suštinski važan za dostizanje muzičke uspešnosti jer integriše
kognitivne i afektivne aspekte motivacionog procesa, određene osobine ličnosti i sposobnosti,

4
usmerava aktivnost u pravcu dostizanja neposrednih ciljeva i usmerava ponašanje prema
dugoročnim ciljevima muzičke uspešnosti.
Radoznalost: se može razumeti kao ponašanje usmereno ka obezbeđivanju novih oblika
muzičke stimulacije, u čijoj osnovi leži potreba za stimulacijom muzičke vrste i uzbuđenjem,
novinom, traganjem za stimulacijama i objektima koji u sebi sadrže izazov i težnju ka
otkrivanju.
Nivo aspiracije: najčešće se tumači kao određeni, subjektivni nivo cilja kome se teži u
izvođenju nekog zadatka, a koji je povezan s prethodnim uspehom u referentnoj oblasti. On je
podložan promenama tokom vremena i iskustva i određen je opažanjem prirode i težine
zadatka, prethodnim iskustvom i doživljajem uspeha i neuspeha (strah od neuspeha smanjuje
nivo aspiracije). Neka istraživanja su pokazala da je nivo aspiracije najizraženiji motiv
mladih muzičara, zatim motiv postignuća i motiv radoznalosti.
Uobičajena provera razlika u odnosu na pol pokazuju da su devojke i mladići izjednačeni u
želji da postignu uspeh. Važno je istaći da se stepen izraženosti unutrašnje motivacije kod
učenika muzičara sa povećanjem uzrasta smanjuje. Značajno se smanjuje njihova
spremnost za ulaganje napora, truda i istrajnosti, kao i aktivna stvaralačka
zainteresovanost i nivo ciljeva i standarda koji pred sebe postavljaju. S obzirom na to da sa
povećanjem uzrasta postoji tendencija ka smanjenju uspeha na muzičkoj nastavi, može se
zaključiti (sa izvesnom rezervom) da se kod starijih učenika smanjenje unutrašnje motivacije
odražava na muzičko školsko postignuće. Ustanovljeno je da značajno opadanje motiva
postignuća počinje na uzrastu od 16 godina (kada većina učenika pohađa treći razred srednje
muzičke škole). To se objašnjava posledicom opšteg kognitivnog i emocionalnog razvoja,
ličnog sazrevanja i iskustva stečenom u muzičkom školovanju.
Rejnerove faze stremljenja ka napredovanju i karijeri: (Rejner povezuje izvor
motivacionih vrednosti sa vremenom tj. uzrastom):
Rane faze: učenik nastoji da postigne neposredni uspeh da bi obezbedio napredovanje prema
nekom budućem cilju; zainteresovan je da otkrije sopstvene sposobnosti, atribute i veštine
potrebne za budući uspeh; učenik unapređuje nestabilne atribucije, napor i zalaganje;
Srednja faza: učenik ispoljava tri izvora motivacije vezane za vreme: zainteresovanost za
budući uspeh, vrednovanje trenutnih kompetencija i održavanje postojećih dostignuća
(učenici starijih razreda); u poziciji su da na osnovu izloženosti čestim promenama i (samo)
procenama uspešnosti evaluiraju sopstveno dotadašnje napredovanje i steknu stav o svojim
muzičkim sposobnostima i mogućnostima daljeg razvoja.
Poslednja faza: osoba kroz dosadašnja postignuća postaje ono što „jeste“; povećava se
pomak ka ego protektivnim stabilnim unutrašnjim atribucijama;
Smanjenje unutrašnje motivacije sa uzrastom posledica je određene vrste stagnacije usled
procene učenika o svom generalnom nivou muzičke kompetencije, bilo da je ono pozitivno ili
negativno određeno. (nisu svi učenici spremni da nastave svoje muzičko školovanje. Mnogi
upisuju druge fakultete). Povećanjem uzrasta povećava se broj atribucija vezanih za
sposobnost, a smanjuje broj onih koje su vezane za napor, što znači da se ovim pomakom
smanjuje upornost i istrajnost u dostizanju postignuća. Pod uticajem opšteg razvoja u
adolescentnom periodu menjaju se aspekti ličnosti koji učestvuju u motivacionim procesima,
pa samim tim i karakter unutrašnje motivacije. Na starijem uzrastu pada unutrašnja
motivacija i pomera se skala ka spoljašnjoj motivaciji. Primećen je međutim da se uočava

5
pomak ka unutrašnjim aspektima motivacije kada se radi o kognitivnoj i nezavisnoj proceni
sopstvene uspešnosti.
Smanjena spremnost profesionalno opredeljenih učenika da se posvećeno i istrajno bave
muzikom je posledica neadekvatne obrazovne prakse, odnosno nedostatka adekvatnih
uslova i podsticaja za razvoj unutrašnje motivacije. Smanjena je mogućnost uticaja
obrazovanja na starijem uzrastu usled suštinskih motivacionih promena učenika. Sa
povećanjem nivoa obrazovanja složenost zahteva se uvećava a takođe i kvalitativni
kriterijumi procene izvođenja. Sve vreme u toku je i proces selekcije.

7. Motivacija kao činilac uspešnosti: mnogi autori smatraju da unutrašnja motivacija ima
ključni značaj za postizanje visokih rezultata u muzičkom izvođenju i učenju (nema
mnogo istraživanja u ovoj oblasti inače).
Određen je indeks muzičke uspešnosti na osnovu uspeha na javnim izvođenjima i
nastupima, uspeha na muzičkoj i opšteobrazovnoj nastavi i procenama nastavnika i
samoprocenama uspešnosti. Rezultati pokazuju povezanost unutrašnje motivacije sa svim
merama muzičke uspešnosti. Diferencirana povezanost najvišeg nivoa uspešnosti sa
motivima (najviše povezanost sa motivom radoznalosti, nivoom aspiracije i motivom
postignuća) otvara mogućnost za tumačenje koje sugeriše da su za najviše vidove izvođačke
uspešnosti značajni oni aspekti unutrašnje motivacije koji donose stvaralački i aktivan odnos
prema muzici, a zatim oni koji se odnose na visinu očekivanja koje učenici pred sebe
postavljaju.
Motiv radoznalosti koji podrazumeva otvorenost i težnju ka novim muzičkim iskustvima i
sadržajima i otkrivanjima svojih mogućnosti, nije u tolikoj meri vezan za školski uspeh,
koliko za izvođačke domete koji stimulišu iskazivanje individualnosti i originalnosti u
izvođenju.
Motiv postignuća je povezan sa uspehom na muzičkoj nastavi i važan je za istrajno i
posvećeno delovanje u pravcu dostizanja ciljeva. Oni na neki način pokreću motivaciju, ali
ipak nije dovoljan za visoka izvođačka dostignuća.
Nivo aspiracije je najvažniji motiv za sve vidove uspešnosti jer je dosledno visoka njegova
povezanost sa školskim muzičkim i opšteobrazovnim uspehom i indeksom muzičke
uspešnosti. Najuspešniji su učenici koji imaju najviše ciljeve. Radi se o ciljevima koje učenici
visoko lično vrednuju i za koje očekuju da mogu da ih dostignu, ali na taj način da ih drugi
opažaju. Ovaj nalaz je u duhu kognitivnih motivacionih teorija „očekivanje – vrednost“ i
koncepcija koje govore u ključnom značaju uverenosti u samoefikasnost i sposobnost
ovladavanja veštinama u izabranom domenu delovanja.
Učenička kvalitativna definicija uspešnosti u muzici znači: uživati u aktivnosti, biti
ispunjen i težiti ispunjavanju sopstvenih ciljeva i biti kreativan i izražajan u interpretaciji. U
ovom uzrasnom periodu, za učenike, generalno nisu najvažniji spoljašnji standardi postignuća
već osećanje unutrašnjeg zadovoljstva izabranom aktivnošću.
Unutrašnja motivcija jeste značajna za sve vidove muzičke i opšteobrazovne uspešnosti i da
oni govore o specifičnosti motivacionih procesa u učenju muzike, ali i o karakteristikama
motivacionog profila najuspešnijih muzički darovitih učenika.

6
7