Psihologija i muzika

AUTOR: DRAGANA MILETI

Bez obzira na to da li smo i u kojoj meri umetniki nastrojeni, kada se radi o muzici retko ko ostaje ravnoduan i nema nekih sopstvenih preferencija. Po muzici koju neko slua moemo saznati neto i o samoj osobi. Brojna su istraivanja u psihologiji koja se bave uticajem muzike na ljudsku psihu.

Ova istraivanja uglavnom se dele na ona koja ispituju povezanost karakteristika osobe sa vrstom muzike koju voli i ona koja ispituju uticaj muzike na osobu, njene sposobnosti i doivljaje. Postoji i trea, mnogo manje ispitivana, ali ipak moda i najznaajnija tema iz ove oblasti - zbog ega nam je uopte muzika toliko vana. * Zato ljudi sluaju muziku? U pokuaju da odgovore na ovo pitanje strunjaci su krenuli najjednostavnijim postavljanjem pitanja ljudima o tome zato oni zapravo sluaju muziku. Odgovori koji su pri tom dobijeni mogu se svrstati u u sedam osnovnih kategorija: Sluanje muzike je zabavno - na najosnovnijem nivou muzika obezbedjuje stimulaciju i otklanja oseaj dosade i monotonije. Ona moe da podie raspoloenje pre izlaska, skrauje vreme dok se obavljaju neki ne tako zanimljivi kuni poslovi, na primer pranje sudova, pravi nam drutvo dok putujemo, itamo ili radimo neto na raunaru. Poboljava energetski nivo- muzika nas energizuje jutrom i umiruje u veernjim satima pred spavanje. Uz pomo muzike mi moemo da utiemo na energetski nivo naeg organizma. Muzikom moemo utoliti glad za uzbuenjem - ona nam obezbedjuje duboka i jaka emotivna iskustva. Ovakvi doivljaji su tipini onda kada muziku sami izvodimo, ali se mogu doiveti i samim sluanjem tueg izvoenja. Pomae nam da skrenemo misli sa neega- ukoliko se borimo sa nekim mislima i idejama koje elimo da na neko vreme ostavimo po strani, muzika moe biti adekvatno sredstvo koje nam u tome pomae. Obezbedjuje nam prajenje kada nam je to potrebno ne samo to moe da u nama probudi jaka oseanja, muzika moe da uini da jaka oseanja koja u nama postoje budu podnoljivija tako to ih ponovo proivljavamo i uspevamo da se istih i oslobodimo. esto uz muziku, onda kada smo preplavljeni jakim oseanjima, doivljavamo iskustvo slino katarzi. Pospeuje mentalnu aktivnost- muzika pospeuje sanjarenje, preputanje uspomenama, istraivanje i analizranje prolosti. Povezivanje kada vie ljudi slua istu muziku u nekom trenutku, njihova komunikacija postaje laka i razmena oseanja i doivljaja je prirodnija. Drugi nain za povezivanje ljudi preko muzike jeste povezivanje sa nekim s a kime relano nismo u kontatu, ali ga uz odreenu muziku oivljavamo u sebi i oseamo povezanost. Svih ovih sedam osnovnih razloga zbog kojih nam je potrebna muzika zapravo imaju isti cilj, a to je da kontroliu ili poprave nae emotivno stanje i raspoloenje. Iza svih ovih navedenih razloga stoji ono to je u muzici zapravo kljuno, a to je njena sposobnost da utie na nae emotivno stanje. Zbog toga se i esto uje izreka musica animae levamen, muzika je lek za nae due. Tako poinje i knjiga nemakog muzikologa Christofera Reugera iz 1991. godine. On opisuje razliite naine kojima se uz pomo muzike otklanjaju problemi. Tu se moe proitati da sluanje Betovena pomae u leenju depresivnih oseanja, a da Bah umanjuje problem sa spavanjem. Iako su ovakvi navodi jo uvek nedovoljno provereni, nesumnjivo je da jaka veza izmeu oseanja i muzike definitivno postoji. Zbog ega je to tako jo uvek nije dovoljno objanjeno. ******* Poznata je izreka musica animae levamen, muzika je lek za nae due. Tako poinje i knjiga nemakog muzikologa Christofera Reugera iz 1991. godine. On opisuje razliite naine kojima se uz pomo muzike otklanjaju problemi. Tu se moe proitati da sluanje Betovena pomae u leenju depresivnih oseanja, a da Bah umanjuje problem sa spavanjem. Iako su ovakvi navodi jo uvek nedovoljno provereni nesumnjivo je da jaka veza izmeu oseanja i muzike definitvno postoji. *******

* Zato muzika izaziva emocije? Prvo pitanje koje se postavlja jeste da li su emocije koje doivljavamo dok sluamo muziku iste one emocije koje doivljavamo u realnim ivotnim situacijama. Poznato je da oseaja imaju veliku mo i da, iako mnoge ljudske aktivnosti deluju kao svesno i razumski pokrenute, zapravo glavnu snagu crpe iz oseanja. Za svoja najvea dela ovek biva pokrenut oseanjima koja se u njemu bude. Pitanje je da li i oseanja koja doivljavamo uz muziku imaju istu takvu pokretaku mo. U psihologiji se oseanja definiu kao specifina ponaanja koja se javljaju kao odgovor na neke procese oko nas ili u nama samima. Kako su oseanja zapravo reakcija na neto, ona su uvek po pravilu orjentisana prema tome, situaciji ili osobi koja iz nekog razloga znaajna i uspeva da ih provocira. Vidimo da je za javljanje oseanja potrebno da postoji neto to e ih pokrenuti, da je pri tom to neto osobi znaajno i da je zbog toga u tom trenutku osoba kognitivno usmerena na to. Ipak, ova definicija se ne moe primeniti na oseanja izazvana muzikom. Muzika moe biti pozadinska i ne mora biti u centru panje sluaoca, ali ipak moe uticati na njegovo emotivno stanje. Realna stimulacija, koja je inae okida za javljanje emocije, u sluaju muzike takodje izostaje. Sve ovo dovodi do pitanja da li, ukoliko se nain nastanka ovoliko razlikuje, to neminovno dovodi i do razlike u kvalitetu emocije. * Evocira uspomene? Ponekim autorima, emocije provocirane muzikom zapravo su samo odbljesak realnih oseanja koji se vraa onda kada nas neka melodija podseti realnih ivotnih situacija. Mnoge ljude neka pesma moe, kao po pravilu, uvek rastuiti, dok ih druga moe oraspoloiti i to sve samo zbog toga to ih podsea na neke prole trenutke. Ipak, ne moemo sve doivljaje koje muzika izaziva u nama objasniti time to nam ona zapravo pomae u evociranju nekih uspomena. Ukoliko bi mo muzike zaista bila u evociranju uspomena onda bi naini na koje reagujemo na razliite pesme bili uslovljeni naim prethodnim iskustvima i u zavisnosti od toga se i razlikovali. Iako se ovo ponekada deava, ipak najvei broj ljudi na istu muziku reagu je na slian nain. * Tekst muzike budi oseanja? Drugo objanjenje koje se nudi jeste da su u tim pesmama zapravo rei one koje u ljudima bude oseanja. Naravno, i ova pretpostavka je odbaena zbog brojnih dokaza o znaaju instrumentalne muzike i njenom uticaju na oseanja. Izgleda da su sami tonovi i melodija ti koji imaju neko sopstveno znaenje koje dovodi do slinih reakcija kod ljudi. U prilog ovom stavu idu i mnoga istraivanja koja su pokazala da ak i potpuno nepoznate melodije mogu u ljudima izazvati jaka oseanja. Zbog ega nas muzika pokree na ovaj nain jo uvek nije potpuno poznato. Mogue objanjenje je da nam ritmovi pruaju adekvatnu zamenu za sve ono to nismo u stanju da mentalizujemo i obradimo verbalno i potpuno svesno. U poreenju razliitih neprijatnih oseanja teko emo postii dogovor oko toga ta je tee podneti, tugu ili bol ili neto tree, ali emo se lako sloiti oko toga da je najneprijatniji oseaj onaj kada zapravo i ne znamo koje tano neprijatno oseanje proivljavamo. Sve to moemo da imenujemo moemo i da pokuamo da reimo i sa istim se na kraju i izborimo. Problem nastaje onda kada ne znamo protiv ega se tano borimo. U takvim sluajevima muzika moe biti spas. Odreeno oseanje moe postati intenzivnije i jasnije i ponovno proivljeno uz muziku. ******* Najneprijatniji je oseaj kada zapravo ne znamo koje tano neprijatno oseanje proivljavamo. Sve to moemo da imenujemo moemo i da pokuamo da reimo i sa istim se na kraju i izborimo. Problem nastaje onda kada ne znamo protiv ega se tano borimo. U takvim sluajevima muzika moe biti spas. Odreeno oseanje moe postati intenzivnije i jasnije i ponovno proivljeno uz muziku. *******

* I bebe u stomaku reaguju na muziku Da je muzika zaista tu onda kada nam nedostaju rei, oigledno je i kada posmatramo decu koja jo uvek nisu progovorila. Njihov nain komuniciranja sa svetom, pored osmeha i mimike, je i ritam. Iako beba ne zna ta joj majka zapravo poruuje reima, ona na osnovu ritma i tona majinog glasa ipak moe da shvati osnovnu poruku. Istraivanja su pokazala da je osetljivost bebe na razliite ritmove i zvuke zapravo prisutna i u periodu dok je beba jo u stomaku. U jednom takvom istraivanju ispitivana je mogunost uticaja muzike na dete dok je ono jo u stoma ku. Majke koje su uestvovale u istraivanju su uz stomak stavljale slualice preko kojih se ula muzika. Muziku su poele da putaju u

dvadeset i osmoj nedelji trudnoe i do kraja trudnoe je ukupno bilo sedamdeset sati tokom kojih su deca u stomaku bila izloena muzici. Nakon poroaja, praen je razvoj ove dece i pokazalo se da su se u odnosu na decu kojoj nije putana muzika dosta bre razvijala. Ova deca bolje su napredovala fiziki tj bre rasla, zatim bre razvila motoriku i imala su bolj u koordinaciju. ****** Psiholoka istraivanja su pokazala da deca kojima se puta muzika dok su jo u stomaku, nakon rodjenja bre napreduju, imaju bolju motoriku i bolju koordinaciju. Pozitivan uticaj muzike oigledan je i kod starije dece ona koja su ila na asove muzike od svoje este do petnaeste godine pokazuju bolje rezultate na testovima kojima se isputuje verbalna memorija. ******

* Muzika i pamenje I nakon rodjenja u prvim mesecima deca su osetljiva na muziku i pokazalo se da imaju iznenadjujuu sposobno st da je upamte iako su jo uvek veoma mala. U jednom takvom istraivanju malim bebama je za nogu u krevetcu vezana vrpca kojom su mogle da pokrenu igraku koja je visila iznad krevetca. U pozadini je putana odreena melodija. Beba je bila u stanju da naui da pokretom noge pokrene igraku i toga se seala i sutradan nakon uenja. Ipak, zanimljivo je da je, nedelju dana nakon toga, beba mogla da se seti nauenog pokreta jedino ukoliko je u pozadini putana ista ona muzika koja je svirala u situaciji uenja. Ovaj ekspreiment je pokazao da, iako je izuzetno malo, dete moe da ui i da mnoge naizgled zaboravljene stvari zapravo samo ne mogu da prizovu u seanje, ali su i dalje tu. S druge strane, veoma je znaajno otkrie da upravo muzika moe biti signal za podseanje. Kod odraslih, muzika je takoe u vezi sa pamenjem. Vrsta pamenja na koje muzika ima najupadljiviji uticaj jeste takozvana autobiografska memorija. To je vrsta dugorone memorije u koju skladitimo dogadjaje i iskustva iz sopstvenog ivota. Na osnovu nje zakljuujemo o tome ko smo bili nekada, ko smo sada i kako sebe opaamo. U okviru porodice, zajednice ili kulture, zajednika autobiografska seanja su ona koja su presudna za preovladjujua uverenja i stavove. Istraivai su pokazali da je muzika u velikoj meri zasluna za ouvanje ove memorije. Mnoge etape iz sopstvenog ivota pamtimo po muzici koju smo tada sluali i mnoge prelaze u ivotu prate i prelazi u preferencji neke vrste muzike. Istraivanja su pokazala da je za tinejdzerske dane najupadljivija veza autobigrafskih seanja i muzike, ali da se ta veza ipak odrava i ostalim periodima ivota. Brojna istraivanja u psihologiji su predstavljala pokuaj otkivanja veze izmedju muzike i nekih ljudskih spobnosti. Pokazalo se da muzika ima znaajan pozitivni uticaj na razvoj verbalne memorije. Praenje dece koja su ila u muziu kolu od svoje este do petnaeste godine je pokazalo da je kod njih ova vrsta memorije zaista razvijenija nego kod dece koja se nisu bavila muzikom. * Muzika i oporavak Drugi nain na koji psiholozi esto ispituju uticaj muzike jeste praenje ljudi koji su u fazi oporavka posle neke nesree. Pacijenti u postoperativnom oku kojima je putana klasina muzika ili jazz bre su se oporavljali od onih kojima nije putana muzika. Najpoznatiji primer isrtaivanja o pozitivnom dejstvu muzike jeste uveni Mozart efekat koji je otkriven 1993. kada je ispitivan uticaj slunja Mozartove muzike na uspenost izvodjenja nekih zadataka. Pokazalo se da je sluanje ove muzike dovelo do povienja rezultata na jednom od zadataka kojima se meri inteligencija. Ipak, bilo bi preterano pojednostavljivanje rei da , kako se to danas ve esto uje, sluanje Mocarta poviava inteligenciju. Jo jedan razlog zbog koga ove nalaze ne bi trebalo automatski povezivati sa povienjem inteligencije jeste injenica da je poboljanje u uspenosti trajalo svega nekoliko minuta i da se nakon toga uspenost vraala na prethodni nivo. ****** Najpoznatiji primer isrtaivanja o pozitivnom dejstvu muzike jeste uveni Mozart efekat koji je otkriven 1993. kada je ispitivan utoicaj slunja Mozartove muzike na uspenost izvodjenja nekih zadataka. Pokazalo se da je sluanje ove muzike dovelo do povienja rezultata na jednom od zadataka kojima se meri inteligencija. *******

Slian eksperiment izveo je i jedan student koji je merio vreme koje je laboratorijskim mievima potrebno da prou kroz lavirint u zavisnosti od toga koja im se muzika puta. Jednoj grupi je putao Mocarta, a drugoj hevi metal muziku. Pokazalo se da su mievi kojima je putan Mocart mnogo bre savladali lavirint od onih kojima je putana hevi metal muzika. ak je do ovih nalaza doao tek iz drugog pokuaja, jer su se u prvom oni koji su sluali hevi metal muziku meusobno pobili. Ovo, naravno, nije definitivni dokaz negativnog dejstva ove vrste muzike i da bi se dolo do takvog zakljuka neophodno je sprovesti jo brojna druga istraivanja. Ipak, sluanje odreene muzike zaista moe dovesti kako do poboljanja emotivnog stanja isto tako i do povienja agresivnosti. Drugo istraivanje koje se sluilo muzikom sa razliitim tekstovima pokazalo je da je ovo zaista mogue. Jednoj grupi studenata su putane pesme koje su imale tekstove sa agresivnim porukama, dok su drugi studenti sluali pesme bez takvih poruka. Nakon toga je od obe grupe studenata zatraeno da odreene rei procene kao agresivne, odnosno pretee ili neutralne. Ispostavilo se da studenti koji su sluali agresivnije pesme mnoge rei ocenili kao agresivne i sa negativnom konotacijom, dok su studenti iz druge grupe iste te rei ocenili kao neutralne. Rei o kojima se najee radilo su tap, stena ili slino. Izgleda da sluanje odreene muzike zaista utie na percepciju stvari oko nas i da agresivne poruke u tekstovima pesama mogu da doprinesu vidjenju sveta kao neprijatnijeg i preteeg. - See more at: http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/psihologija_i_muzika.62.html?news_id=179923#sthash.CmOeba4z.dpuf