Uticaj raspoloženja i emocija na kognitivno funkcionisanje 

Funkcije emocija jesu adaptacija i komunikacija. Postoji više nivoa  adaptivne

aktivnosti:  
 visceralni (aktivacija autonomnog nervnog sistema i endokrinog
sistema)
 motorni (povećanje mišićne tenzije)
 motivacioni (se pokreće ponašanjem)
 mentalni (aktiviranje mentalnih operacija pomoću kojih se procenjuje
mogućnost adaptacije)
kriterijumi koji se odnose na adaptivnost ponašanja jesu razrešenje problema 
(ogleda se u promeni situacije, izbegavanju ili Bekstvo iz situacije ili kroz
promenu referentnog okvira za suočavanje sa situacijom koja može da se
izbegne), socijalna prihvatljivost ponašanja, ponašanje praćeno prijatnim 
emocijama.
Komunikaciona funkcija emocija
funkcija emocionalnog izražavanja su:
da drugima prenesu od određene poruke i očekivanja
da kroz dešifrovanje emocionalnih reakcija drugih satima kam poruke šalju i
šta od nas očekuju, čime se komunikacija poboljšava.

Tabele

Uticaj emocija na percepciju- Etkof i Megi kaže da ako postoje osnovne

emocijeonda bi se emocionalni izrazi licatrebali prepozna vatiu
kategorijama.Sprovedene eksperiment sa ljudskim licimagde su istraživači
kreirali nekoliko nizova lica koji se protežu između radosti i neutralnog stanja,
radosti i tuge, ljutnje i gađenja...Svaki par emocionalnih stanja ima 11 različitih
lica.Rezultati eksperimenta su pokazali da:kod nizova postoji nagla promena
na boljeu mogućnosti razlikovanja lica koja pokazuje granicuizmeđu
emocionalnog para i da sa obe strane granice ljudi imaju teškoće u
prepoznavanju razlike između na primer drugog i četvrtog lica u nizu.
Nidetal i Seterlund sa klasičnom muzikom indukovani radosno ili tužno
raspoloženje ispitanika koji su rešavali zadatak leksičkog odlučivanja.Neki od
nizova slova su bile reči,neki ne.
reči iz pet kategorija :
one koje su bile povezane sa radošću-„ oduševljenje”
pozitivne reči koje nisu bile povezane sa radošću- „ mirnoća ”
one koje su bile povezane sa tugom - „ polagati ”
negativne reči koje nisu povezanesa tugom-„ povreda zatvorim "
neutralne reči - „ navika ”
rezultati:
Muzika je imala uticaj i produkovala je radosno tužno raspoloženje,
Ispitanici brže donose osluke za radosne nego za tužne reči,
radosni ispitanici brže prepoznaju radosne nego ružne reči, 
radosno ili tužno raspoloženje nema efekat na pozitivnojili negativne reči koje
nisu povezane sa specifičnim emocijama radosti i tuge. 
Zatim imamo Postmana i Brauna koji proučavaju uticaj raspoloženja na
percepciju putem simboličkih stimulusa.Ispitanici su doveli u stanje pozitivnog i
negativnog raspoloženja nakon čega su im prezentovan reči povezane sa
uspehom i neuspehom.Prag prepoznavanja bio je veći za one reči koje su bile
u skladu sa raspoloženjem.S druge strane iz je istraživala percepciju objekata i
događajarazdvajaju ći dve grupe ispitanika u trgovačkom centru: jedna grupa
je dobila promotivne poklone, a druga ne.Na izlazu su im postavljali pitanja o
zadovoljstvu svojim autom i ispitanici koji su dobili poklon bili su bolje
raspoloženi i zadovoljni svojim autom.Što se tiče percepcije budućih događaja
pozitivno raspoloženje dovodi do optimizma a negativno do pesimizma.
Džonson i Tverski proučavaju tri grupe ispitanikakoje su dobile tekstu kome su
opisani različiti uzroci smrti (leukemija, požar, ubistvo).Potom su ispunjava li
upitnik percepcije rizika sa crnim pitanjima vezanim za uzrok smrti iz priče (na
primer koliko ste zabrinuti da ćete umreti od leukemije).Utvrđeno je da dolazi
do generalizovanog efekta negativnog raspoloženja.
Što se tiče procene opšteg zadovoljstva Švarc je vršio eksperiment u kome je
prvoj grupi ispitanika rečenoda bi se mogli osećati loše zbog sredinskih uslova,
a drugoj grupi su samo bez objašnjenja reklida bi se mogli loše osećati.
Samoproceni kod onih koji imaju objašnjenje gubi se efekat negativnog
raspoloženjapošto svoje stanje prepisuju okolnostima.
Percepcija drugih ljudi
Izard je ispitanici ma indukovati kivno ili negativno raspoloženje, a zavisna
varijablaje bila rešavanje rivalstva(na primer radosti ili ljutnje, prijateljstva ili
neprijateljstva).Primećuje da negativno raspoloženje utiče da ljudi vide više
ljutih izraza lica i neprijateljstava.
Percepcija sebe
indukovano raspoloženju osobe se samo procenjuju, pozitivno raspoloženje
dovodi do bolje percepcije svog ponašanja.S druge strane depresivno
raspoloženje dovodi do globalnih depresivnih kauzalnih atribucija, a kod
pozitivnog raspoloženja dolazi do eksternalnih specifičnih i nespecifičnih
kauzalnih atruibucija.Depresivne osobe imaju tačnije u percepciju realnosti od
pozitivno raspoloženi osoba. Za mentalno zdravlje Potrebno je imati pozitivnu
distorziju realnosti u određenim granicama.
Uticaj emocija na pažnju
Metjuz i saradnici ispituju efekat anksioznostina pažnju. U eksperimentu
seprikazuje dve reči, jedna iznad druge, pa ih zameni tačka.Jedna reč ima
preteće značenje, a druga je neutralna.Kada se. Pojavi na mestu gde je bila
preteča rečanksiozni pitati brže reaguju, dok na neutralne rečinema razlike u
vremenu reagovanja. Objašnjenje ove razlike u vremenu reagovanja
objašnjava setimta anksiozni ispitanici mnogo češće gledaju preteću rečnego
neutralnoti nalazi se dobijaju i na nekliničkoj populaciji. Potom Strop traži od
ispitanika da imenuju boje koje su odštampane različitom bojom od onoga što
piše. Pokazalo se da su ispitanici spori ako je boja koju treba da imenuju
napisana različitom bojom. Na primer crvena, ljubičasta, zelena...U
emocionalnom strop testu ideja je daprikazuju ili neutralne reči ili reči koje
imaju emocionalno značenjeda bi se utvrdilo da li postoji razlika u imenovanju
uboja kojima su napisane emocionalno značajne reči.Foa i saradnici su
sprovelitakav eksperimentu kom su osobe koje su bile žrtve silovanjasporije
imenovala boje koje su napisane rečima povezani sa silovanjem.Kod osoba
koje su bolje prevazišla traumu ometanje je manje. Tako da Metjuz na osnovu
različitih istraživanja u kojima je primenjena ova tehnika
zaključuje:usporavanje u imenovanju boja najveće je za reči koje su povezane
sa čovekovom najvećom anksioznošću. Reči ne moraju biti preteće da bi
proizvela ovaj efekat Bitno je samo da imaju emocionalno značenje.
Uticaj emocija na pamćenje
Bartlet je zaključio da kod do sećanja verbalnih sadržajareči nikada nisu tačno
onakve kakve su nam prikazaniodnosnoono što je percipirano mi asimilujemo
u našu strukturu značenja.Pa kada se traži sećanje uzimamo nekoliko
značajnih detalja kojih se sećamoi opšti emocionalni odnos prema pričii tako iz
svoje teme konstruiše priču Kakva je morala biti. Posebno značajno
istraživanjeu ovoj oblasti izvršila je Linton koja je šest godina svakodnevno
zapisi vala kratke opis sa procenom Emocionalne važnostinajmanje dva
značajna događaja. Krem svakog meseca odabrala bi uzorak Parova
događaja iz čitavog skupa sećanja i pokušavala da ih reprodukuje dajući
ponovno procenu Emocionalne važnosti događaja.Ona je zaključila sledeće da
emocioanalni događaji koji ostaju u pamćenju kao posebne epizode moraju
imati sledeće karakteristike:
 događaj mora biti značajan i u vreme odvijanja se mora percipirati kao
emocionalno veoma važan
 kasnije životni tok mora tom događaju dati središnje mesto u do sećanju
događaji u izvesnom meri mora ostati jedinstven
  Wagenar ponavlja Lintoničino istraživanje i svakodnevno beleži
dogadjaje tokom 4 godine.Izradio jeobrasci za beleženje koji su zadržali
podatke:, šta, gde i kada kao i procenu svakog zabeleženo događaja u
tri oblasti:
učestalost
emocionalna uključenost
ugodnost
zaključuje da se bolje pamte događaji koji imaju emocionalno značenjei da se
ugodni događaj bolje pamte od neugodnih.Kada je u pitanju emocionalno
uključenost iskaza svedokaistraživanja pokazuju da iskazi svedoka u principu
sadrže greške pa Džuli i Kutšal ispituju 13 svedokapet meseci nakon oružanog
napada na prodavnicu u kojem je vlasnik ubio napadača. Utvrdili su da:
svedoci koji su bili u kontaktu sa vlasnikom ili napadačem su procenili da su
tim događajem bili veoma potreseniin a Valleyproblemi sa spavanjem narednih
noći, manje uključeni svedoci nisu bili toliko uznemireni,svedoci su se prilično
tačno pre sećali događaja, čak i detalja, svedoci koji su bile emocionalno
uključeni su bili u stanju da reprodukuju 88%detaljaa svedoci koji su bili manje
emotivnu uključenisu zapamtili Oko 75% detalja. Dakle tačnost pamćenja je
veća za događaje u kojima smo emotivno uključeni, ali su isto tako takvi
događaji podložni procesima rekonstrukcije.
Pinos i Nader intervjui su decu iz školeu kojoj je snajperista ubio jedno dete i
prolaznika, a ranije 13 dece. U iskazima dece6 16 nedelja nakon
događajautvrđene su određene iskrivljenosti.Para njena deca su imala
tendenciju emocionalnog distanciranje, čak 5 dece intervjua uopšte nije ni
spomenula povrede.A deca koja tog dana nisu bili u školi ili su bila na putu ka
školi imala su tendenciju da se prikažu bliže događaju nego što su zaista bila. 
U eksperimentima Kristijansona i Loftusa studentima je prikazano 15fotografija
u bojii na svakoj fotografiji je postojao središnji i periferni detalj.Periferni detalj
u svim verzijama je bio Volvo 242, koji se nalazio u daljini i bio je ili bele ili
narandžaste bojepostojale su tri verzije kritične osme fotografijei u svakoj od
njih žena ima ili bež ili plavi kaput.U neutralnoj verziji slikežena vozi bicikl po
putuispred automobila, u neobičnoj verzijižena hoda putem ispred automobila
noseći bicikl okrenut naopačke, a u emocionalnojverzija žena ležiuz rub
putaneposredno ispred automobila, krvari i očigledno da je povređena, a pored
nje je prevrnut bicikle.Rezultati fermenta su bili sledeći:ispitanici koji su videli
emocionalnu verziju fotografije se sećaju bolje središnjih detalja,dok se
periferni detaljilošije pamte.Ispitanici koji su videli neobičnu verziju nisu se baš
dobro sećali ni središnjih ni perifernih detalja.Dakle zaključujemo dase bolje
pamte emocionalno istaknuti sadržaj, Ali pamćenje je podložno rekonstrukciji i
promenamanakon događaja, posebnoako se o njemu raspravlja iako se
događa je socijalno modifikuje.
Efekat raspoloženja na pamćenje
Baron vrši istraživanje o stvaranju utiskau situaciji intervjua za posao. Parovi
istog pola, dakle ispitanik je intervjuer, a asistencije osoba koja će biti
intervjuisanja. Ispitanici ma je pre intervju indukovana radost ili tuga
izveštavanje da su postigli znatno bolji ili znatno lošiji rezultat u problem s kim
zadacima. Zadatak ispitanika odnosno intervjuraje da postavi šest
pripremljenih pitanja. Intervjuisanja osoba to jest asistent je davala u napred
pripremljene ali pomešane odgovore na pitanja, spominju ći tri pozitivne i tri
negativne osobine. Nakon intervjua voditelj je procenjivao osobu na
personalnim dimenzijama i onim vezanim za posao. Rezultati su bili sledeći
kada su bili radosni intervju Ares su intervju SANU osobu procenjivati pozitivni
je i češće su izjavljivati da bi je zaposlili. Ovi efekti bili su izraženiji kod muških
nego kod ženskih ispitanika. Voditelja intervjua su sa indukovanim radošću
setilise mnogo više pozitivnih stvari koje intervjusana osoba izjavila.Fenomen
uticaj raspoloženja na pamćenje tako čvrst ni rasprostranjen kao što se misliloi
čak se lakše pojavljuje kod radosnih nego kod tužnih raspoloženja.Jači je u
situacijama koje na likuju na one iz stvarnog života nego u veštačkim
zadacima. Izraziti je onda kada su dva raspoloženja suprotstavljena jedno
drugo nego kada se jedno raspoloženje upoređuje sa neutralnim
stanjem.Takođe je jači za intenzivna nega za blaga raspoloženjaefekti
raspoloženje na pamćenje se najpouzdanije dobijaju kada ono što se pamti
ima emocionalnu važnost Za osobu koja pamti. Opšti zaključak je da se većina
efekata raspoloženja na pamćenje može objasniti pomoću hipoteze o
podudaranju raspoloženja koja glasi:
Kada se u čovekovom životu dogodi emocionalnu značajan događajtog
događaja se bolje presečemo kada ponovo doživljavamo tu istu emociju-
Blanez.

Efekti raspoloženja na prosuđivanje

Čaiken, Liberman i Egli  su opisali dve vrste obrađivanja argumenata:
 sistematskom - osoba pažljivo razmatra valjanost samog argumenta
 prečice - površno, obrađivanje i uključuje reakcije na manje važne aspekte
komunikacije,  npr.
  Na ličnost ili ugled osobe koja iznosi neki argumenta.
 Peti i Kaciopo  kažu da ljudi u dobrom raspoloženju slede prečicu, a u
neutralnom ili negativnom raspoloženju sistematski je obrađuju argumente.
Worth i Meki  mere studentske procene njihovog slaganja ili neslaganja sa
predlogom o kontrolisanju kiselih kiša i nakon prve procene ispitanici učestvuju
u postupku koji ima za cilj indukciju dobrog raspoloženja kod polovine grupe.
Zatim se od ispitanika ponovo traži da procene govor o kontroli kiselih kiša.
Pollovina ispitanika dobija govor čiji su argumenti prethodno procenjeni kao
slabi, a polovina dobija govor sa argumentima koji su prethodno procenjeni
kao jaki u sledećoj podeli polovini ispitanika je rečeno da je govor napisao
stručnjak u drugoj polovini da je napisao laik.  Rezultati su bili sledeći:
 neutralnoj grupi ispitanici su promenili svoj stav kada su pročitali snažne
argumente,  u „ veseli grupi ” ispitanici su promenili svoj stav nezavisno od
toga da li su pročitali govor sa jakim ili snažnim argumentima. U neutralnom
raspoloženju Da li je govor pisala stručna ili ne stručna osoba nema uticaj, dok
osobama koje su bile vesele uvredljivi i jeste bio pretpostavljeni stručnjak nego
pretpostavljeni nestručnjak. Meki i Wort  dve godine kasnije ponavljaj
eksperimenti dobijaju slične rezultate: kada je ispitanici vreme čitanja menjanje
stavova je pod istim uticajem raspoloženja kao i u prethodnom eksperimentu, 
kada ispitanicima nije ograničeno vreme čitanja ovaj efekat raspoloženja se
gubi - veseli takođe menjaju stavove pod uticajem snažnih argumenata.
Zaključak eksperimenta bi bio sledeći: barem u nekim situacijama to kako se
osećam može promeniti naše sudove i to iz razloga koji su prilično ne vezani
za problem koji se razmatra. Ovaj nalaz se  najviše koristi u marketingu.
Forgas i Moylan  potvrđuju da se ovaj zaključak može generalizovati tako što
ispituju oko 1.000 ljudi nakon gledanja filma u bioskopu (filmovi su prethodno
kategorisani kao tužni, veseli ili agresivni). Pitanja su bila u vezi političara,
budući događanja, kriminala i zadovoljstvo sopstvenim životom. Ljudi su davali
odgovore u skladu sa emocionalnim tonom film koji su upravo gledali, dok u
grupi ljudi koji su intervju stani pre odlaska u bioskopu nisu postojale takve
razlike u odgovorima. Poruke izazivanje straha su najdelotvornije ako
1) izazivaju umereni stepen straha
2) iako ljudi veruju da će slušanje poruke omogućiti smanjivanje tog straha
 poruka će biti neuspešna ako je previše zastrašujuća ili ako nije dovoljno
zastrašujuća.
 Emocije i raspoloženja se same po sebi mogu koristiti kao heuristike odnosno
brže metode rešavanja problema npr.  Ako se osećamo dobro - pozitivan stav
 ako su dobri osećaj proizišlo iz nečeg drugog, nisu vezani uz objekat stava,
tako zaključivanje može izazvati probleme u predviđanju ponašanja.
 Uticaj raspoloženja na proces donošenja sudova neke psiholozi  objašnjavaju
kao pogrešne atribucije:  raspoloženje nastalo u jednom kontekstu prenosi se
u Drugi kome zapravo ne pripada, posebno kada ljudi nisu svesni toga što je
izvor njihovog raspoloženja. Pravi prototip pogrešnih atribucija jeste
eksperiment Šahtera i Singera sa adrenalinom.
 Presecanje u zavisnosti od sličnosti raspoloženja u situaciji učenja i
reprodukcije
 Utvrđeno je da dosećanje bi trebalo biti bolje u situacijama gde je
raspoloženje i dosećanje isto, ima veliku heurističko vrednost i prvi su ovo
hipotezu potvrdili Bover i Gilian. Izvršeni eksperiment u kome su stanici učili za
dati materijal tužni ili srećni i toga su se trebali dosećati,  do sećanje je bilo
bolje u sličnim raspoloženje ima u fazi učenja i dosećanja. Ovaj efekat se javlja
i ko ocijalne preferencije.
tabela

Svan i saradnici  su vršili istraživanje na depresivnim i nedepresivnom

ispitanicima u kom su im dali tri lažna izveštaja u kojima su i drugi
procenjivanje kao negativne, pozitivne ili neutralne na pitanje s kojom bi se
osobom radio upoznali depresivni su uglavnom odgovaralo da bi se upoznali
sa negativnim evaluatorom , a ne depresivni sa pozitivnim. Dakle depresivne
osobe koriste mehanizme koji će im pomoći da održe svoje depresivna stanje.
Raspoloženje socijalno ponašanje
brojni eksperimenti  na različitim  načinima izazivanja pozitivnog raspoloženja i
tipova situacija u kojima nekome treba pomoći pokazuju da: su ljudi koji se
osećaju dobro, uspešno i srećno više spremni nekome da pomognu nego ljudi
koji nisu takvom stanju. Kod negativnog raspoloženja situacija je puno
složenija jer ono ponekad dovodi do pomaganja a ponekad ne. Odnosno ne
može dovesti do smanjenja pomaganja.    Pozitivno raspoloženje osobe
nastoje da održi svoje raspoloženje, a da bi se to ostvarilo osoba mora iz
okoline eliminisati neugodne događaj, uključujući i patnju drugih. Osoba
takođe mora izbeći i neugodan Osećaj krivice i jedno i drugo rezultira
povećanim pomaganju. Pozitivno raspoloženje povećava verovatno do
sećanja pozitivnih, nagrađuju tih obeležja ponašanja pomaganja i smanjuje
verovatno od osećanja negativnih obeležja kao što je cena pomaganja.
 raspoloženje i agresivnost
Hajde ćao umeren stepen negativnog raspoloženja povećava agresiju, dok
visoki stepen negativnog raspoloženja smanjuje agresiju budući da u tim
uslovima dominira tendencija begaj situacije, a ne tendencija za borbu,
odnosno agresivnosnošću.Baron kaže  da agresivnost dostiže vrhunac u
letnjim mesecima Kada je temperatura visoka.  Pa imamo Baron-Belovu 
krivulju  obrnutog U odnosa između agresije i temperature  Prema kojoj smo
već anjem temperature raste agresivnost, Ali samo do određenog stepena
Kada opet pada zbog negativnog raspoloženja koje se tada pojavljuje.
Istraživanja takođe pokazuju da je pozitivno raspoloženje povezano sa
povećanom socijabilnost ću i kooperativnošću. Što se tiče raspoloženja i
preferencije rizika Kada je potencijal za gubitak veliki ili istaknut ispitanici koji
se osećaju dobro imaju više konzervativno odnosno ne rizično strategiju nego
ispitanici u neutralnom stanju. Međutim Kada je mogućnost gubitka
nepredvidiva tada osobe u pozitivnom raspoloženju pokazuju decu tendenciju
zapreuzimanje muzika.za divno raspoloženje utiče na percipirano veličinu
gubitka čineći ga većim nego što je stvarno