Tuga (žalost) je emocija koja je povezana ili karakterizovana osećajem gubitka, očaja,

bespomoćnosti, patnje i besa. Kada su ljudi tužni, postaju iskreniji, manje energični i
emotivni.

Tuga može da se posmatra i kao trenutno niže raspoloženje.

Tuga je jedna od Paul Ekmanovih šest osnovih osećanja: bes, tuga, sreća, strah, gađenje i
iznenađenje.

Gubitak nečeg dragocenog,važnog, voljenog... Normalan odgovor na gubitak (prema

psihoanalizi)

Туга (или жалост) је примарна емоција која се јавља као реакција

на губитак нечег драгоценог, важног, чему појединац придаје посебан значај.
Премапсихоанализи, жалост је нормалан одговор на губитак вољеног објекта.
За тугу је карактеристично болно нерасположење, пролазни прекид
интересовања за спољашњи свет, губитак способности за љубав, безвољност.
На плану понашања, жалост се манифестује у успореном ходу, одсуству
гестикулације, тихом и монотоном говору, избегавању контаката и сл.

Much art and poetry is inspired by sadness and melancholy

- Manje aktivna emocija, menje osposobljuje organizam za akciju

- - smatra se da se emocija žalosti javlja kasnije nego što se javljaju ostale primarne
emocije
- Tuga je emocija koja nas prilično menja. I mentalno i fizički. Manifestacije na
licu poznate su, a u telu se jače luče određeni hormoni. Njihovo delovanje na
duge staze utiče na slabiju moć imunološkog sistema i izaziva mnoge bolesti.
Ali, ono što je zanimljivo je da ljudi koji osećaju tugu postaju osetljiviji na
„socijalne znakove“, što znači da lakše prepoznaju i uočavaju emocije na
tuđim licima. Tužni ljudi imaju i „bolje oko“ za detalje i nepogrešivo čitaju čak i
emocije koje pokušavamo da sakrijemo. Taj podatak iznenađuje jer su do
skoro naučnici tvrdili da je tuga povezana sa slabijim funkcionisanjem u
svakodnevnim situacijama.
- Tuga
- nastaje nakon gubitka nečega čemu smo težili ili objekta koji smo voleli icenili.
Kod dece se tuga razvija kasnije od ostalih primarnih emocija zbog
složenostisituacionog sklopa u kojoj se ova emocija javlja; tuga zahteva
shvatanje gubitka i pos-ledica do kojih on dovodi. I ova emocija se može
javljati u rasponu od umerenog inten-ziteta do najsnažnijeg
- očajanja
- zbog gubitka
- Psiholozi sa Univerziteta u Virdžiniji i sa Univerziteta u Plimutu su sproveli
eksperimentalno istraživanje sa ciljem da provere istinitost shvatanja prema
kojem srećna deca bolje uče. Nalazi ukazuju na to da su tužna deca u
 prednosti kada je u pitanju rešavanje zadataka koji zahtevaju usmeravanje
pažnje na detalje.

- Istraživači su sproveli niz eksperimenata sa decom različitog uzrasta koja su u

vesela i tužna raspoloženja uvođena pomoću muzike (Mocarta i Malera) i
odabranih video snimaka (Knjiga o džungli i Kralj lavova). Nakon toga su deca
rešavala zadatke koji su zahtevali usmeravanje pažnje na detalje. Trebalo je
da posmatraju sliku sa mnoštvom detalja poput kuće i jednostavan oblik poput
trougla i da lociraju oblik u okviru veće slike. Rezultati su nedvosmisleni i u
situacijama kada je raspoloženje menjano muzikom i onda kada je korišćeno
prikazivanje video snimaka: deca koja su doživljavala osećanje tuge ili
neutralna osećanja bolje su rešavala zadatak od one dece koja su bila vesela.

- Vodeći istraživač Simon Šnal sa Univerziteta u Plimutu daje psihološko

objašnjenje: "Sreća je znak da se sve odvija dobro, što dovodi do globalnog,
top-down pristupa obradi informacija. Tuga nam govori da nešto nije u redu i
pokreće analitičku obradu koja je orijentisana na detalje. Međutim, važno je
naglasiti da postojeća istraživanja pokazuju da je u nekim kontekstima
pozitivno raspoloženje korisno za decu, kao što je to slučaj u zadacima koji
zahtevaju kreativno mišljenje. Ali ovo istraživanje pokazuje da dobro
raspoloženje više šteti nego što koristi kada je potrebno posvetiti pažnju
detaljima."

- Njen saradnik Vikram Jasval, psiholog sa Univerziteta u Virdžiniji, dodaje da

ovi rezultati protivreče zdravorazumskom shvatanju da sreća uvek vodi
optimalnim ishodima. "Dobra osećanja koja prate sreću imaju svoju skrivenu
cenu. Ona vode određenim stilovima mišljenja koji su pogodni za neke vrste
situacija, ali ipak nisu pogodni za sve."

Subjekt oseća tugu ili žalost u situacijama kada procenjuje da

nepovratno gubi nešto što mu je vredno.
 Izgubljeni objekt za kojim se tuguje, uvek je značajan za subjekt i
uvek jeste neki bitan deo ustrojstva subjektovog sveta.
 Izgubljeni objekat za kojim se tuguje uvek je neka vrednost. Što je
izgubljeni objekat bio značajniji, to se njegov gubitak doživljava sa
većom tugom.”

- Tuga
nastaje nakon gubitka nečega čemu smo težili ili objekta koji smo voleli icenili.

Nastali gubitak prisiljava osobu da reorganizuje svoj život kako bi

se ponovo prilagodila novonastaloj situaciji.

За тугу је карактеристично болно нерасположење, пролазни прекид

интересовања за спољашњи свет, губитак способности за љубав, безвољност.
На плану понашања, жалост се манифестује у успореном ходу, одсуству
гестикулације, тихом и монотоном говору, избегавању контаката и сл.