Na sceni se nalazi samo klupica iza koje čuče 3 Gracije.

Goca prilazi i seda na klupicu, a 10ak

sekundi posle nje i Vagner.

Goca(iznenađeno u njenom stilu): Oh, Bože! Da li me to oči varaju? Ili ja to upravo sedim pored
najvećeg stvaraoca opere...?

Vagner: Muzičke drame, moliću lepo. Ja sam pisao muzičke drame, a ne opere. Da, to sam ja,
Rihard Vagner.

Goca: Dragi Riharde, nema reči kojima bih mogla izraziti zadovoljstvo što baš sa vama delim
mesto na ovoj maloj klupici. Molim vas, učinili biste mi neprocenjivo zadovoljstvo ako biste
progovorili par reči sa mnom.

Vagner: u redu, posvetiću vam deo svog dragocenog vremena i ispričati nešto o svom životu....

(scena je smrznuta dok govori narator)

Narator: Rihard Vagner je bio veliki nemački kompozitor, pesnik, esejista i muzički teoretičar.

(scena se odmrzava)

Vagner: rođen sam kao deveto dete građanske porodice u Lajpcigu.

( osmoro dece pritrčava i staje u kolonu; sedmoro njih drži neku knjigu ili svesku, dok jedan drži
naliv pero, koje ću ja da mu donesem; par sekundi kasnije za njima pritrčava i Vagner Junior, za
kraj nagradivši publiku nevinim dečijim osmehom )

Vagner: nakon smrti moga oca, moja majka Johana se udala za glumca i dramaturga Ludviga
Gajera

(Ludvig Gajer u trenutku govora izlazi na binu, držeći u ruci papir u obliku srca na kome piše
„POZORIŠTE“ )

Vagner: koji mi je preneo ljubav prema pozorištu.

(Ludvig Gajer prilazi Vagneru Junioru i predaje mu taj papir)

Goca ( oduševljeno): molim te, nastavi svoju priču.

Vagner: još od malih nogu, obožavao sam književnost, čitao Šekspira i pisao sopstvene drame.

(deca koja drže knjige prilaze Vagneru Junioru i daju mu ih, s tim što na kraju dolazi zadnje dete i
predaje mu pero, Vagner seda za neku obližnju klupu i pravi se da piše nešto)

(narator može da spomene nešto o tome kako je uspeo da prevede 12 knjiga Odiseje, nije
neophodno)

Goca: a koji događaj je uspeo da okrene malog Vagnera ka uzbudljivom svetu muzike?
Vagner: sa 15 godina sam prvi put došao u dodir sa muzikom Ludviga van Betovena. Čak i danas
smatram da je koren sve moje muzike zapravo Betovenova, Deveta simfonija.

(Zigi pušta devetu simfoniju, a Vagner Junior bi mogao da odradi neki lajt motiv, tipa baci papire
u vazduh ili neke konfete ili tako nešto)

Goca: jedan veliki kompozitor motiviše drugog, divno! Previdno! Kako se odvijao tvoj ljubavni
život?

Vagner (prevrće očima kao da nije zainteresovan za temu): 1836e godine, 20 i nekog februara,
ne sećam se već, oženio sam se Kristinom Vilhelminom Planer. Par nedelja nakon venčanja,
Mina je pobegla sa vojnim oficirom.

Goca ( zaprepašćena, kako god)

Vagner: ipak, ubrzo se vratila kući, kada je on ostavio bez prebijene pare. Iako sam je primio
natrag, više ništa nije bilo isto...(tužno savija glavu)

Goca: ali koliko sam ja načula, ni vi joj niste ostali dužni?

Vagner: paaa, znate kako...heheheheh

(scena se zamrzava)

Narator: Vagner će kasnije i sam imati mnoge poznate ljubavne afere, koje že izazivati užasne
skandale u nemačkom društvu.

(Vagner Junior stoji na sred scene sa šmekerskim izrazom lica, dok ga pipkaju i smeškaju mu se
žene )

(scena se odmrzava)

Vagner: kako god, tri godine kasnije smo morali da napustimo Rigu i krenemo ka Londonu.

(u pozadini pantomimičari izigravaju talase i neko drži neku karakteristiku Londona npr. Big Ben
ili dabldeker i neko drži brodić, i oni glume da i ti predmeti plutaju po talasima)

Vagner: odmah po dolasku u London zaputili smo se ka Parizu. Tu je izvedena jedna od mojih
opera „Rijencija“ , koja je imala oogroman uspeh...

( isto sa talasima, samo što se sad umesto Big Bena koristi Ajfelova kula)

Goca: uz pomoć Đakoma Majerbera?

Vagner ( ljuto odgovara): mislim da ipak ne želim da pričam o tome.

(dramska pauza)
Vagner: nakon toga, Mina i ja smo se vratili u Drezden, gde smo lepo živeli. U ovom periodu sam
bio imenovan za kraljevskog kapelmajstora – možda najstabilnijim činom koji ću ikada imati.

Vagner: ali, slom majskog ustanka doveo je do raspisivanja poternica za revolucionarima, pa sam
još jednom morao da odem, ovog puta završivši u Cirihu.

Goca: mora da ti je nedostajala domovina.

Vagner: jeste, i vratio sam joj se 1961. Godine, i nastavio da komponujem. Ovaj put mi je u
pomoć pritekao bavarski kralj Ludvih II Bavarski.

(scena se zamrzava)

Narator: Ludvig II Bavarski, koga danas mnogi smatraju mentalno nestabilnim homoseksualcem,
kao dete se zaljubio u Vagnerova dela. Njegova pomoć Vagneru bila je izuzetna, oličena u 562
914 nemačkih maraka i potpunoj moralnoj podršci.

(Ludvig II Bavarski prilazi na scenu i baca gomilu novca – iz monopola možda? Na Vagnera, ljubi
mu ruku i silazi sa scene)

Goca: šta te je navelo da se iseliš iz Minhena?

Vagner postaje ozlovoljen i pravi se da nije čuo pitanje...

(scena se zamrzava)

Narator: Vagner je izazvao skandal u Minhenu kada je stupio u aferu sa Kozimom fon Bilov

(Vagner Junior i Kozima prilaze jedno drugom i hvataju se za ruke)

Narator: koja je Vagneru rodila vanbračnu ćerku, koju su nazvali Izolda

(Izolda pritrčava na scenu i staje između njih i hvata ih za ruke)

Narator: Ova vest je šokirala javnost, pa su Vagner i Kozima morali da napuste Minhen.

(Vagner, Kozima i Izolda silaze sa bine)

Vagner: nastavio sam svoj muzički rad, ali sam shvatio da se moja opera ne može izvesti ni u
jednom pozorištu..... pa sam odlučio da napravim sopstveno

Goca: divno, ali odakle vam novac?

(Ludvig II Bavarski opet prilazi na scenu i opet prosipa novac po Vagneru)

Vagner: ( nastavlja priču) pozorište je otvoreno premijernim izvođenjem Prstena Nibelunga.

(Zigi u pozadini pušta neki deo ove kompozicije, scena se zamrzava)

Narator: to je bio prvi bajrotski festival, godišnja svečanost kada se u ovoj operskoj kući izvode
Vagnerova dela.

Goca: festival se izvodi i dan danas, a veoma je popularan. Na karte se čeka više nego za Bečki
Novogodišnji koncert, čak i do osam godina.

Vagner: posle toga sam se gadno razboleo, imao sam napade angine, a i bio mi je potreban
odmor. Zato sam odlučio da odem do Venecije....

Goca: dobro, dobro, ne bih više da te zamaram time. Mojoj sreći ne bi bilo kraja kad bi mogao
da me upoznaš sa svojim operama iz svog ugla. 

Vagner: ah...

(scena se smrzava)

Narator: Opere su oblast muzike u kojoj se Vagner ističe: po mnogima je on najveći kompozitor
opere.

(scena se odmrzava)

Goca: „ Venčanje“ je tvoja prva opera, je l tako?

Vagner: pokušaj od opere zapravo. Libreto opere se nije svideo mojoj sestri, pa sam odlučio da ga
uništim.

( u pozadini se odigrava scena: Vagner Junior nosi papire koji predstavljaju libreto, nailazi na
sestru koja staje ispred njega sa nadrkanim izrazom lica, uzima mu papire iz ruke, baca na pod i
počinje da gazi po njima – plus kompozicija, pošto je sačuvan neki septet ove opere)

Goca: oh. Onda, „ Vile“ ?

Vagner: lični poklon mom patronu, kralju Ludvigu II Bavarskom. Ali, s dolaskom
Nacionalsocijalističke partije na vlast, partitura je poklonjena Adolfu Hitleru, a kasnije i spaljena
zajedno sa mnogim drugim dokumentima tokom Drugog svetskog rata.

(scena se zamrzava)

Narator: Arnidal i njegov lovac Gernot love u šumi, tražeći prelepu srno sve do odsjaja zore.
Umesto srne, Arindalov pogled susreće se sa Adom, šumskom vilom, i u njenom pogledu
pronalazi pravu ljubav. Ali, kršeći dogovor sa vilinskim kraljem, Arnidal i Gernot bivaju izbačeni iz
kraljevstva vila, a zaljubljena Ada polazi za mužem, odrekavši se besmrtnosti.

(za ovo nam trebaju likovi Arnidala, Gernota i Ade....ima li potrebe da glumljenjem ovoga,
uopšte? – plus kompozicija)

Goca: a zatim, komična opera ispunjena željom za ljubavlju i slobodom.

Vagner savija glavu i ćuti.

Narator: premijera moje druge završene opere „Zabrana ljubavi“ , je propala jer je bila slabo
posećena, a uz to je glavni pevač zaboravio svoj tekst.

( može neko da glumi osobu koja u zanosu izlazi na scenu da kaže nešto, onda se zbuni i samo
siđe sa scene – plus kompozicija)

Goca: opera „Rijenci“ je bila prvi Vagnerov veliki uspeh, koji mu je dao krila za nova osvajanja
muzičkih horizonta.

Vagner: moja četvrta opera „Holanđanin lutalica“ nastala je tokom teške, olujne plovidbe do
Londona.

(scena se smrzava)

Narator: zasnovana je na legendi o Letećem Holanđaninu, moreplovcu koji je proklet da luta

morem do Sudnjeg dana.

( pantomimičari opet izigravaju talase, i neko se maskira u mornara ( letećeg holanđanina) i glumi
da upravlja brodom – plus kompozicija)

Goca: sledeća opera „ Tanhojzer“ izvedena je 19. Oktobra 1845. Godine u Drezdenu, uz
dirigentsku palicu samog kompozitora.

( Vitez izlazi na scenu i kaže jasnim i razgovetnim glasom „ Loengrin“, a zatim se skameni na
sceni)

Narator: Radnja je zasnovana na srednjovekovnoj legendi o vitezu Svetog grala. Odmah je

doživela veliki uspeh, iako Vagner nije prisustvovao premijeri.

(tek sad Vitez silazi sa bine, sve vreme se u pozadini čuje kompozicija – npr. Svadbeni marš,
najpoznatiji je)

(Tristan i Izolda stupaju na binu i predstavljaju se)

Narator: Ovo je jedno od najtežih dela za izvođenje. Za prvog Tristana, mladoh tenora, verovalo
se da je umro od iscrpljenosti koju je izazvala ova uloga.

(Tristan pada i na njegovo metso staje drugi Tristan )

Goca : zanimljivo je i to da su dva velika vagnerijanska dirigenta umrla tokom izvođenja drugog
čina, kako se veruje, od stresa i snažne emocije koju izaziva ova opera.

( počinje neka kompozicija iz „ Majstori pevači iz Nirnberga“ i Vagner počinje da priča)

Vagner: jedna od mojih najpopularnijih opera svakako je „ majstori pevači iz Nirnberga“ , budući
da je komedija, prilagođenija publici željnoj smeha i raskalašne zabave.
( počinje kompozicija Nibelunga, neka, dve osobe priđu, obrazuju prsten rukama, a treća između
njih stavi natpis „ Nibelung“)

Goca: ovaj ciklus predstavlja Vagnerovo najambicioznije i najznačajnije delo, pisano čitavih d v a
d e s e t i š e s t godina! U njemu je Vagner uspeo da ostvari svoju idealističku zamisao o
„sveukupnoj umetnosti“, i to samo u jednom jedinom delu. Izvođenje sve četiri opere skupa traje
oko 15 sati.

Narator: Opere ciklusa su:

( 4 osobe se pojavljuju na bini jedna po jedna noseći natpise sa nazivima ciklusa)

1. Rajnsko zlato

2. Valkira

3. Zigfrid

4. Sumrak bogova

Goca: pričaj mi o tome.

Vagner: „ zabluda opre leži u tome što je u njoj sredstvo izraza (muzika) postalo cilj, a cilj izraza
(drama) postao sredstvo“.

Narator: Opera se sastoji iz ljudskih umetnosti:

Gracija 1: umetnost plesa! (može da dočara)

Gracija 2: umetnost tona! (može da dočara)

Gracija 3: umetnost poezije!( može da dočara?)

Narator: pored ovih, postoje i tri plastične umetnosti: arhitektura, skulptura i slikarstvo.

(Vagner Junior seda na neku stolicu na bini, a pored njega seda psiholog)

Psiholog: Rihard Vagner je bio veoma fascinantna ličnost, što svakako treba podrobno ispitati, jer
je ona u bliskom dodiru sa njegovim delom.

Nečesto je opisan kao oličenje egocentrizma, što je i bio. Prijatelji su ga posmatrali sa

kranjom poniznošću, poistovetivši ga sa svojim idolom. Uprkos omalovažavanju i nezahvalnosti,
oni su nastavljali da ga služe, što samo govori o njegovom šarmu i harizmi. Svet je delio na
prijatelje i neprijatelje, a prijatelji su bili sluge, koji služe radi njegovog zadovoljstva.
Psiholog nastavlja: ipak, bilo bi nepravedno predstaviti Vagnera u sasvim negativnom svetlu, jer
je umeo da bude i veoma prijatan. Na okupljanjima i zabavama je uvek bio u središtu pažnje.
Niče je svoj prvi susret sa Vagnerom ovako opisao:

(Niče stupa na scenu)

Niče: pre i posle večere Vagner je svirao, i prosto je sav plamsao. Jer on je zadivljujuće živahan i
bodar čovek, govori veoma brzo, veoma je duhovit i okupljanja ove vrste čini veoma veselim....na
kraju večeri, dok smo se nas dvojica spremali da odemo, stisnu mi je ruku i veoma toplo i srdačno
me pozvao da ga posetim da bismo svirali muziku i razgovarali o filozofiju.

(psiholog i Niče i Vagner Junior silaze sa scene)

Vagner ustaje i počinje da priča:Moje poslednje delo je Parsifal,zasnovan na srednjovekovnoj

legendi o vitezu okruglog stola, Parsifalu. Ispunjena motivima samoodricanja, saosećanja i
reinkarnacije, ona predstavlja kako muzičko, tako i moje filozofsko zaveštanje. (odlazi sa scene u
tišini)

(par trenutaka dramske pauze)

Goca: Oh bože, ovo je neverovatno! N e v e r o v a t n o! Moji đaci će se oduševiti kad čuju za

ovo....ko bi reko da ću jednog dana upoznati Vagnera...a čak bih mogla i da im dam da urade
nešto na temu toga.....ali, pre toga, preneću im jednu jaku emociju koju će nositi u srcima dok
budu završavali svoju predstavu.

(svi đaci sedaju na pod u fazi meditacije uz njegovu najpoznatiju kompoziciju)

- KRAJ -