Жанка Стокић

Дуња Шарић, Лана Јукић, Андрија Станковић, Никола Јовановић

Рођена је у Великом Градишту. Отац Богосав је био пекар. Њена
мајка Јулка је рано остала удовица, па се удала за свештеника
Александра Николајевича Санду, који није желео пасторку у својој
близини, па се Жанка већ са четрнаест година удала за једног
зајечарског абаџију. Међутим, „побегла“ је са позоришном трупом
Љубомира Рајичића Чврге, где јој је први задатак био прање
веша.Муж је први пут успео да је батинама врати кући, али је други
пут младу Жанку узео у заштиту глумац Аца Гавриловић, који је
касније постао њена велика љубав.
• Већ премијерним појављивањем у улози Терезе у представи
„Брачне ноћи“ 1902. године освојила је публику. По распаду трупе
са неколицином колега кренула је да обилази војвођанске,
славонске и босанске вароши. У Вараждину је 1907. године
добила и прву драмску улогу – играла је удовицу у комаду „Нада“.
Годину дана касније се удала по други пут и о том браку је
говорила да је био из љубави, али да се завршио са болним
успоменама.
• Жанка је најпре играла у трупама Мике Бакића, Димитрија Нешића
и Михаила – Ере Марковића, затим од 1907. у Осјечком казалишту,
где ју је запазио и познати хрватски редитељ и театролог Бранко
Гавела. Прекретница у њеној каријери се десила у августу 1911.
године, када је гостовала у Београду. Ту ју је запазио управник
Милан Грол. Месец дана касније примљена је за привременог
члана Народног позоришта, а убрзо постаје и његов стални члан. Ту
је играла у три Гавелине представе „Фигарова женидба“, „Сирано де
Бержерак“ и „Родољупци“, а на сцени
• Народног позоришта одиграла је и више од стотину малих и
великих улога. Њене значајније улоге су Тоанета у „Уображеном
болеснику“, Дорина у „Тартифу“, Нера у „Подвали“, Стана у
„Станоју Главашу“, а посебно оне у Нушићевим делима – Сарка у
„Ожалошћеној породици“, Јулишка у „Путу око света“, госпођа
Спасић у „Ујежу“, Мица у „Власти“ и Живка у „Госпођи
министарки“. Премијери Нушићевог дела (25. маја 1929. године у
режији Витомира Богића) претходио је Жанкин велики јубилеј –
четврт века уметничког рада. Остало је записано да је чувена
глумица 7. марта, од десет часова пре подне до два по подне,
примала честитке у скадарлијској кафани „Два јелена“.
• Поклони су били необични, па је између осталог, добила
обвезнице ратне одштете, џачић са две хиљаде стопараца, пса у
корпи цвећа… Предато јој је доста новца . Тим новцем је купила
кућу на Топчидерском брду. Живела је окружена својим псима
Милкицом и Лолицом, канаринцима, а ни болесна није одбила
да кумује мечићима у зоо-врту.
• Дешавало се да Жанка по годину дана не добије нову улогу, али
због тога никада није протестовала. Познато је и да је Бранислав
Нушић пишући „Госпођу министарку“, мислио баш на ову
глумицу. Сама представа је доживела изузетан успех: до 1941.
године изведена је више од две стотина пута, а гостовала је на
сценама Беча, Прага, Будимпеште, Софије, Варшаве, Кракова и
Вилњуса.
• Бранислав Нушић је написао поводом стотог извођења представе
„Госпође министарке“: „Драга Жанка, Ви и ја данас имамо малу,
интимну светковину. Могу догађаји мењати режиме, могу се
кризе завитлавати и обарати кабинете; Вас се кризе не може
дотаћи, Ви остајете министарка, једина министарка, увек
министарка“.
Била је лошег здравља. Дешавало јој се да јој позли на сцени током
представе Живела је у Андре Николића. Пола века после Жанкине
смрти, у Раброву јој је подигнут споменик.
У Раброву се одржавају позоришне свечаности у оквиру којих се
додељује плакета Жанка Стокић.
Жанка Стокић снимила је само један филм „Грешница без греха“ у
режији Косте Новаковића.
• Пожаревачки одбор Лиге за заштиту приватне својине и људских
права је у октобру 2006. године поднео захтев за рехабилитацију
Жанке Стокић, а том захтеву се придружило и Народно позориште у
Београду.
Од 2003. године у Београду се додељује награда с њеним именом
„Велика Жанка“.
Смрт госпође министарке, телевизијски филм заснован на биографији
Жанке Стокић у режији Саве Мрмака снимљен је 1991. године у
продукцији РТБ-а. Улогу Жанке је одиграла глумица Светлана Бојковић.
Године 2006. у Позоришту Славија, у Београду, изведена је премијера
драме “Жанка” аутора Миодрага Илића, са Ружицом Сокић у главној
улози. Ова драма је потом изведена у Чикагу (САД) и у Народном
позоришту у Ужицу.
• Гордана Влајић је објавила књигу „Позив на бис: Жанка Стокић” (2021)