StariBeograd.

com
Beograd u Prolosti

Poetna Tekstovi Slike Video

Kafana "Dardaneli"
Napisao: Branislav Nui Kafana "Dardaneli" su postojali sve do 1901. godine na mestu gde je zatim dignuta palata Uprave fondova, dananja Hipotekarna banka. Hvatajui isti prostor izmeu ika-Ljubine i Vasine ulice, okrenut frontom Knez Mihailovom spomeniku, dizao se tu itav niz jednospratnih i jednolikih duana, koji se zavravao na uglu Vasine ulice kafanom koja je irinom gledala na Obiliev venac, a uim frontom na Vasinu ulicu. Dananja Hipotekarna banka je, potinjavajui se regulacionom planu, iz Vasine ulice uvuena nekoliko metara, dok je kafana "Dardaneli" bila u istom redu sa onim duaniima koji i danas jo lome Vasinu ulicu, oekujui svakog dana sekiru regulacije koja je ve zamahnuta nad njima. Na Obilievom vencu kafana je imala irok i prostran prostor, gde je nesmetano leti nametano etiri reda stolova pod hladovinom mladih i lisnatih bagremova. U onim duanima od "Dardanela" do ika-Ljubine ulice bile su radnje: Luja Kapelana, staroga beogradskog pozlatara, tu je bila prva tamparija Brkina; bilo je due vremena urednitvo urievih "Beogradskih novina", a bilo je jedno vreme i urednitvo Jankove "Zvezde". Zgrada u kojoj je bila kafana "Dardaneli" bila je svojina Koste Ivkovia, oca dr Momila Ivkovia, poznatoga beogradskog lekara i politiara. Kafanu je dugo, vrlo dugo, drao pod zakup neki Kosta, bivi furundija iz Palilule. Kafana je obnovljena oko 1869. ili 1870. godine i obnovljenu je uzeo pod zakup kafedija Mita Risti, zvani "ira", pod kojim su "Dardaneli" postali ono to ih karakterie kroz sve vreme postojanja. Do kafedije Mite Ristia, "Dardaneli" su bili obina i vrlo prosta kafanica gde su uvraale patroldije, mali trgovii i piljari. Na sredini kafane bila je velika plehana pe, kraj koje je uvek leao veliki stog drva te su sami gosti loili pe. unak od pei prolazio je pod tavanicom celom irinom kafane i izbijao negde u avliju. Po kafani su bili razmeteni stolovi bez arava, izlakovani trljanjem laktova kafanskih gostiju, a oko stolova zelene stolice od rogoza, podrpane i rasklimatanih nogu. U oku jednom bilo je ognjite za peenje kafe, i orman (bife) pretrpan aama, aicama i oljicama. Iza ormana, na pocepanoj stolici, rantljika u kojoj se peru ae, a o zidu prljava krpa kojom se briu. Bila je na zidu i pogdekoja slika i uramljeno "esnafsko pismo",

i pravo za toenje pia. Kada je Mita Risti uzeo kafanu, on ju je neto obnovio. Prvo je izmolovao, popravio patos, kupio nove stolice od utog drveta, lake i spretne, metnuo i dva ogledala na zid, a stolove zastro aravima. Tada su glumci beogradskog Narodnog pozorita, koji su i ranije tu zalazili, poeli sve ee i vie da se zbiraju kod "Dardanela", provodei tu vreme pre i posle probe, pre i posle predstave, pa ak i pauze izmeu inova. Drutvo glumaca poelo je privlaiti i sav ostali svet koji se rado hoe da vidi i sastane sa glumcima, te kafana "Dardaneli" na taj nain poe uveliko da menja svoju fizionomiju i da postaje sastajalite intelektualnoga Beograda. To je uticalo da se preporodi i njen opti izgled. Kada je poznati kafedija Ljuba preduzeo radnju od gazda Mite, on je kafanu ak i proirio, te nabavio i bilijar, pa ak i Tonetove stolice od savijenog drveta, te su tada poeli u ovu kafanu da zalaze i mnogi iz arije, kao i inovnici. "Dardaneli" su, u doba od osamdesetih, pa sve dok su postojale, bile sredite duha, boema, veseloga i vedroga Beograda, sastajalite glumaca i knjievnika. Sve to je predstavljalo Narodno pozorite, tih godina bilo je dardanelski gost. Ree je moda svraao Cveti i Marko Stanii. Cveti je najradije iao kod "Kolarca", a Stanii, uvek izbrijan, ispeglan, brenovan i napudrovan, retko je drugovao sa "neotmenim" svetom. Inae su uvek pred "Dardanelima" bili: Toa Jovanovi, Pele, Sava Rajkovi, Rui, ura Rajkovi, Plemeni, Laza Popovi, Dinulovi, Lugumerski, i svi ostali mlai. Tu su glumci kritikovali pozorine uprave, kritikovali komade i sami sebe; tu se kovali planovi o letnjim turnejama pa tu bome, vrlo esto, itali i role pre probe. Od knjievnika ja sam zapazio jo uru Jakia kod "Dardanela". Inae, Glii bi vrlo esto prelazio iz svoje male dramaturke elije, te pio kafu ovde. Tako isto tu su stalni gosti bili Brzak, Vlada Jovanovi, Sremac, Dragutin Ili, a Janko i Vojislav, kao i docnije Mitrovi i Domanovi, kao da nisu nikad ni micali odatle. Mogao si ih tu u svako doba dana i noi nai. Kraj knjievnika i glumaca, kod "Dardanela" je bilo zborite i svih ostalih boema, kakvih je bio pun Beograd toga doba. To su bili vedri, veseli i duhoviti ljudi, koji su pretpostavljali "drutvo" svakoj drugoj dunosti u ivotu. Niko od njih nije bio visoki inovnik dravni, veliki predstavnik arije. Bili su to veinom ljudi "poneseni pa puteni", ljudi koji su dogurali do pola puta pa ih mrzelo dalje da se more, te ugazili zarana u ivot kao praktikanti raznih nadletava ili lanovi pevakih drutava ili mali trgovii, posrednici ili, najzad, ljudi koji stalno ive u oekivanju neeg, teturajui iz dana u dan. Sve su to inae ljudi dobra srca, drueljubivi, uvek spremni za alu i nepopravivi ljubitelji umetnosti i umetnika. Tih ljudi bilo je uvek puno kod "Dardanela", i oni su se sa svima poznavali, svakom prilazili, uz svaki sto sedali i na sve pristajali. "Dardaneli" su bili ujedno jedna vrsta narodnoga univerziteta za "odgoj omladine". Nije bilo gimnaziste starijega razreda koji, i pored svih strogih naredaba kolskih vlasti, ne bi zavirio malo u "Dardanele". Tu bi te gimnaziste, u kakvome skrovitome uglu, naruile sebi "aj s rumom", uivali u tome da upale rum koji bi plivao po povrini aja i savijajui na kolenu cigaretu, prodrljivo sluali duhovite dosetke i dobacivanja sa drugih stolova. Tu bi se te gimnaziste uile i da igraju sansa, i da takom ukaju kuglu od slonove kosti na bilijaru. A kada bi se jednog dana doepali maturantske svedodbe, onda bi ve javno i slobodno treskali pesnicom o sto igrajui sansa, i ne bi se zadravali samo na "aju s rumom", ve bi se pred njima naao i okanji

"meke". Koliko je i koliko dananjih glumaca koji su upravo odatle, od "Dardanela" zagazili na "trnovitu stazu". Tu su oni uivali gledajui iz oka Tou, Lugumerca, Ruia, Lazu; tu su se oni kod "Dardanela" upoznali sa Risantijeviem koji ih je sugerirao uzvienou statiskoga poziva; tu su oni poeleli da omiriu kulise i - kao prva posledica te njihove plemenite ambicije - poele su da se niu dvojke u gimnaziji i odsustva u gimnazijskom prozivniku. To je, uostalom, poetak biografija manje-vie svih glumaca. "Dardaneli" su bili i neka vrsta literarnoga foruma. Mnogi mladi poetnik tu bi uhvatio Janka, Dragutina ili Vojislava da mu proita pesmu. Mnogi budui dramski pisac (tada je naroito zavladala manija pisanja drama), vraajui se iz pozorita sa odbijenim rukopisom pod mikom, svratio bi tu da potrai utehe. I nalazio ju je samo ako je imao bar toliko u depu da nam plati kafe. Tada bi mi svi uglas tvrdili kako "dananja pozorina uprava namerno gui domau dramu". Kod "Dardanela" se i raala literatura. Tu je Vojislav Ili za jednu banku napisao Mihailu Joviu, uredniku jednog dejeg lista, onu poznatu svetosavsku pesmu: "Ko udara tako pozno u dubini nonog mira?" Tu je Vlada Jovanovi napisao onu svoju poznatu: "Hou, brao, da se enim, hou ivot da promenim!" Tu je, kod "Dardanela" poznati novinar Steva Vidakovi pisao vrlo esto uvodne lanke i tu je arko Ili pisao pozorine kritike. Meu redovne goste "Dardanela" spadali su i lanovi pevakih drutava. Tadanja pevaka drutva, ili bar pojedini njihovi lanovi, iveli su od pogreba. im bi koji graanin umro, steklo bi mu se u domu po dva-tri predstavnika pevakih drutava te su se otimali za pogreb. Stoga su se takvi lanovi revnosno raspitivali o biltenu svakoga bolesnika. Svako takvo pevako drutvo imalo je svoj tab u kojoj kafani, odakle su se rastravali u lov na mrtvace, gde se "hor" zbirao za odlazak na pogreb, i gde se hor posle pogreba vraao da podeli zaradu i popije to je zaradio. Kod "Dardanela" je bio tab pevakog drutva "Kornelije" sa horovoom ika Perom Dimiem. Najpoznatiji lovac mrtvaca i najjevtiniji iz toga drutva bio je tenor Tadija Keki. A valja znati da je taj lov bio rentabilna stvar jer je onaj ko pogodi pogreb imao sem procenata za pevanje jo i poseban procenat za pogoenu pratnju. A imao je taj poziv i svojih neprijatnosti. Tako je, na primer, najvetiji meu njima, Tadija Keki, jedanput upao u kuu gde je bolesnik bio jo iv i ponudio hor za pratnju. Razume se da su ga izbacili iz kue, a sudbina je pola i korak dalje te je taj isti bolesnik, nekoliko godina docnije, prisustvovao pogrebu Tadije Kekia. U tome pogrebnom horu drutva "Kornelije" - seam ih se kao danas - bili su prvi tenori: Ika Milosavljevi i Tadija Keki; drugi je tenor Andra Vukainovi; baritoni: Mita orevi-Cvrca, Kosta Stefano- vi, praktikant i Svet. Stajevi; a basovi Ljuba Bokovi i Ljuba Savi. Svi su ovi odavno ve pokojnici, jedino su ivi jo: Mita orevi (Cvrca), koji je i danas vredan saradnik "Politike", i Svet. Stajevi, danas artiljerijski pukovnik u penziji. Pevai su se delili pri deobi na tri klase; prva je klasa dobijala 3, druga 2,50, a trea dva dinara. Svi gore navedeni pripadali su prvoj klasi, izuzimajui Koste Stefanovia, praktikanta, koji je bio u drugoj klasi (i primao dva i po dinara) i uvek se pri tome bunio:

- Ja sve dva i po; veito dva i po! Zbog toga mu je i ostao nadimak "dva i po", te ga niko nije ni zvao po imenu ve: "Kosta dva i po!" Kada bi ovaj hor posle pratnje svratio kod "Dardanela" i podelio zaradu, donosio bi se litrenjak vina na sto i tada bi se poelo sa: "Podajte brao!" a zavravalo sa: "Zvonovi, zvonite!" I dok bi se za jednim stolom pevalo, za drugim bi se stolovima treslo pesnicom o sto u partiji andara, sansa ili klabrijasa, to se igralo obino za kafu a gdekad i za litar vina. Najzanimljivija je partija andara bila ona svakodnevna koju su uz au piva igrali Mita Risti, kafedija "Dardanela" (Makedonac) i Rista Todorovi (ika Rile), narednik iz okrune komande. Toliko larme i toliko dernjave ne bi niko napravio u kafani kao ta dvojica. U njihovoj bi partiji uestvovala cela kafana i gosti bi se podelili na dve partije, jedna uz gazdu, a druga uz ika-Rila. Kada bi neko od njih odneo "malu" ili "veliku" ili bi andarisao i skupio son, nastala bi paklena dreka i uzvici. - Nije za svakoga karta! - uzvikuje ika Rile. - Asuru na lea pa na tavan ili na Jaliju, i tamo prvo naui da igra karte, pa tek onda doi da igra sa mnom! - odgovara mu gazda Mita, Cincarin. I tako, dok se Uianin i Cincarin nose, cela kafana pristaje uz njih i dopunjava uzvike i doskoice. A ve, kad neko dobije partiju, nastane takva paklena dreka, smejurija, lupanje u sto, zvonjenje aama da je to pravi pakao. A sve to dopunjava pogrebni hor Kornelijev koji iz jednoga oka zapeva tiho: "Vjenaja pamjat!" na raun onoga koji je izgubio partiju. Jo jedna dardanelska partija andara poznata je. Odigrali su je Vojislav Ili i Janko Veselinovi. Doli su obojica u kafanu bez prebijene mangure u depu, to nije bio tako redak sluaj. Pade im na pamet srena misao da na kartama zarade kafu i ponudie jedno drugom partiju andara, s tim da plati kafe onaj ko izgubi. Svako je od njih verovao da onaj drugi ima bar toliko para koliko je potrebno za dve kafe i svako je od njih verovao da zna bolje da igra andara. Vojislav se pouzdavao u svoje palilulsko iskustvo, koje je stekao igrajui od prve mladosti andara ispred kafane "Sedam vaba", a Janko Veselinovi je verovao u svoje uiteljsko iskustvo, kada je po Mavi, po mehanama, po ceo dan eljao karte. - E, kardo - veli Janko meajui karte - beri sad kou na iljak! - A ti bi kao sotim hteo da kae - veli Vojislav sekui karte - da si uveren da e danas mufte popiti kafu. Obraam ti panju da je karta nepotena te se na nju ne moe pouzdati. - Ma ne brini! - odgovara Janko i andarie. - Ne pouzdajem se ja u potenje nego u andare. Ovako na primer! I razgovarajui u tome stilu za vreme cele igre i srui ve naruenu kafu, na veliko iznenaenje

svih kibicera, Janko izgubi partiju. - E, kardo brate, priznajem ti vetinu, iskustvo i talenat, samo te molim plati ti ove dve kafe, ostajem ti duan. - Ko? Ja da platim? - iznenauje se Vojislav. - Pa ja da sam imao pare da platim kafu, ne bih igrao karte! - E pa to je ono, brate si mi moj - nadovezuje Janko - i ja da sam imao pare da platim kafu, ne bih igrao karte. I oba se protivnika oajno pogledae naav se pred tekim problemom: kako da se otkupe? Naiao je sreom Brzak, koji ni sam nije imao pune depove ali je ipak imao toliko. Otkupio ih je uz ovaj prijateljski savet: - Upamtite ove moje rei, trebae vam koji put u ivotu: ne igrajte nikad karte kad nemate para! A igralo se kod "Dardanela" i u novac, a ne samo u kafu. Postojala je za to ak i zasebna sobica iz avlije u koju se pelo na jedan stepenik. U toj se sobici igrao farbl i lage. Banku je najee drao Ika Milosavljevi tenor, a od glumaca su najradije u tu sobicu zalazili Lugumerski i Dunulovi. Lugumerski je bolovao od astme koja ga je strahovito guila i leio se revnosno, ali to mu ne bi smetalo da po celu no provede uz lage u ovoj sobici punoj dima. Dodue, on bi i u takvoj prilici ostao dosledno savestan, doneo bi od kue flaicu sa lekom na kojoj pie "svaka dva sata jednu kaiku", pa bi taj lek, jednu kaiku i sat metnuo kraj sebe na sto, i guei se u dimu, do est ujutru kraj farbla, uzimao bi revnosno lek protiv astme. Od figura koje su se naroito zapaale kod "Dardanela" i bile redovni gosti bio je na prvom mestu Stevan Sremac. Stevan je Sremac imao svoj naroiti sto i uvek isto drutvo. Sto mu je bio kraj prozora koji je gledao u Vasinu ulicu, a za tim stolom sa njim sedeli su redovno: Dragutin Ili, Boa Gavrilovi, Dragutin Nikoli-Baglja i Milutin Boi, velikokolci etvrte godine. Sremac je zatim postao predava u gimnaziji i uasno ga je nerviralo to su poeli i aci njegove gimnazije da dolaze kod "Dardanela". Jednom je priao jednome svome aku, koji se vebao na bilijaru, i rekao mu: - Sluaj, Jovanoviu, moraemo ili ja ili ti da promenimo lokal! Drugi markantan i svakidanji gost "Dardanela" bio je arko Ili, koji je imao jednu naroitu filozofiju ivota. On je mnogo vie pio pa ak i aavao onda kad nije imao ni deset para u depu no kad je imao. On nam je ovako tu pojavu objanjavao: - Ako se nae mecena da me iskupi, za njega je svejedno gro i dva vie ili manje, a ako se ne nae, ve mora doi do skandala sa kafedijom, onda je mnogo probitanije podneti taj skandal za veu no za manju sumu! arko J. Ili, kao to je to ve poznato, bio je najmlai sin Jove Ilia a brat Dragutina, Milutina i Vojislava Ilia. arko je bio usmeni pripoveda osobitoga i retkoga talenta ali nije uspevao, kad

god je to pokuao, da te svoje prie stavi na hartiju. Njegove usmene prie nisu nikad bile ni banalne ni nametene i briljirale su vanrednim opaanjem, retko lepim opisom i neobino duhovitim uporeenjima. Petao, srednjovekovni riter sa panskim pufhoznama i mamuzama na nogama, u svojoj perverznosti zaljubljuje se u plovku krivih nogu - Cincarku po poreklu. To je sav sie arkove prie koju on pria ubedljivo, sugestivno i kao dogaaj iji je on svedok jer se u njegovoj avliji deava. Ta pria kipti od detalja, od srenih opazaka, od duhovitih uporeenja, tako da se celo drutvo kod "Dardanela", sakupljeno oko stola arka Ilia, trese od smeha i taj smeh prelazi i na celu kafanu. U tipove dardanelske spadao je i Milan Zrak. To je neki bivi policijski inovnik Milan Pavlovi, koji je, po otputanju iz slube, pokrenuo politiki list "Zrak", te ga tim imenom i prozvali. Taj list, njegova redakcija i urednik, predstavljaju jednu od najinteresantnijih pojava u istoriji nae urnalistike po svojoj kominoj strani. Urednik Milan Zrak niti je imao para niti redakciju niti saradnike. On je smatrao da je glavna i osnovna stvar za kretanje jednog politikog lista: izabrati ime listu i kupiti cilinder, jer kao urednik politikoga lista duan je radi ugleda samoga lista, bar nedeljom i o praznicima da nosi cilinder. Ime je naao lako, list e se zvati "Zrak", da kupi cilinder ilo je ve malo tee, ali ga je najzad ipak kupio, i tako je postigao da postavi osnove listu. List "Zrak" izlazio je jedanput nedeljno u neodreeni dan; zavisilo je od toga kada bi urednik uspeo da skupi novac da plati broj i izvadi ga iz tamparije. List se ureivao kod "Dardanela", i bio mu je saradnik ko je stigao i pisao je ta je hteo. Urednik sam nije pisao nita; on je samo nedeljom i praznikom nosio cilinder i skupljao pare da plati tampu. Nama, saradnicima, nije plaao, ili smo mu otimali po gro i sto para. Ko je uspeo da mu iskami dinar mogao se srenim smatrati. Milan orevi zvani "Cocin", kasniji poznati politiki polemiar "Samoupravin", uspeo je na jedan originalan nain da naplati svoju saradnju na "Zraku". Nije imao para da rua, i od rane zore molio je bez uspeha Zraka da mu da dinar. Kada to nije uspeo, on je pred podne smislio da uputi Milana Zraka u Ministarstvo finansija da se tamo raspita o nekom dravnom zajmu koji e se tih dana zakljuiti, te da list "Zrak" prvi objavi tu senzacionu vest. - Iao bih ja - ubeivao ga je Milan Cocin - ali nemam ja toga ugleda kao to ga moe imati ti kao urednik jednog politikog lista, te ne mogu uspeti da prodrem do onih od kojih se to da saznati. Milan "Zrak" je otiao i radi "ugleda" metnuo je cilinder na glavu, a Milan Cocin, kad je Zrak ve dosta izmakao, obrati se Ljubi kafediji: - Gazda Ljubo, Milan Zrak je pozvan danas kod jednoga ministra na ruak, pa je kazao da ja pojedem njegov abonman! Milan Zrak je bio "abonirac" kod "Dardanela", a plaao je unapred 30 dinara meseno za ruak i veeru, i Ljuba kafedija nije imao nita protiv da Cocin rua mesto njega. Milan se, razume se, naklopio i slatko pojeo sve to Zraku pripada, a im je svrio, izgubio se iz kafane.

Posle pola sata naie Milan Zrak, ljutit to je nasamaren jer su mu se u Ministarstvu finansija, gde niko ni o kakvom zajmu nije imao ni pojma, slatko i od srca smejali. Ljutit i izgladneo, penjui se uz Balkansku ulicu, Zrak sede na svoje mesto, razvi salvetu i uturi njen vrh u kragnu pa onda uknu noem u tanjir da mu se donese ruak. - Pa ruao mesto tebe onaj... - veli gazda Ljuba. - Ko onaj? - zgranu se Milan Zrak. - Pa Milan Cocin. Ti si ga poslao da jede mesto tebe! - Ama koj' ga poslao, oca mu njegovog! - prati gladan Milan Zrak koji nema ni jedan gro u depu da bi bar mogao dve-tri kifle pojesti. - Pa je l' nisi ti danas kod ministra na ruak? - Milanu Zraku se smui koje od gladi a koje od jeda a, da komplicira situaciju, donese mu kelner, koji slui te stolove, jedno cedulje na kome je pisalo: "Dragi Urednie. Uraunaj mi dananji ruak u honorar. Tvoj Milan orevi." Jo jedan sluaj, koji je upravo klasian, iz istorije ovoga lista koji se ureivao kod "Dardanela" treba zabeleiti. List nije jedne nedelje izaao iz prostog razloga to urednik nije mogao da skupi novac da iskupi broj iz tamparije. Kada je to idue nedelje postigao, izmenismo stari slog utoliko to smo uneli dve-tri sveije dnevne vesti i spremismo nov broj. G. urednik se seti jo, i ree nam: - Dobro bi bilo doneti na elu lista iz krupnih slova izvinjenje to proli broj nije izaao. Treba izmisliti kakav razlog! Mi primismo to k znanju i, kako smo bili kivni na urednika to pune tri nedelje nikome nije dao ni pet para, odosmo u tampariju, izbacimo jedan opiran "telegram sa strane" i na elu lista, iz masnih tercija, donesemo ovu beleku koju je Milan Cocin svojeruno napisao: "Proli broj naega lista nije mogao izai iz razloga to je na glavni urednik bio pijan kao svinja." List je izaao i rasprodao se po varoi i ekspediran je na potu, i ceo ga svet proitao i tresao se od smeha, samo ga jo glavni urednik nije proitao, jer Milan Zrak obino nije ni itao svoj list. etajui ponosno arijom, kao to je to obino inio, Milan je Zrak primetio da se ljudi, im ga spaze, cerekaju i, ne znajui emu, svaki as se pipao za pantalone da vidi nije li mu koje dugme otkopano. Najzad e ga jedan prijatelj osloviti: - A ta ti, ba kao svinja? - Kakva svinja?

- Pa prole nedelje. - Ama ta prole nedelje? - E pa zato ti prole nedelje nije broj izaao? - Zbog tehnikih tekoa. - More idi do avola, ta tu sad, kad sam u novinama proitao da si bio pijan kao svinja. - U kojim novinama? - zadrhta Milan Zrak celim biem svojim. - U tvojim, brate! I moe se misliti ta je zatim bilo. Milan Zrak se zakleo da e nas sve poubijati, nabavio je odnekud i nekakav revolver, i nedelju dana jurio nas kroz sve kafane. Meutim, cela stvar je imala i svojih dobrih posledica. Listu je "skoila" prodaja, a prouo se i u inostranstvu. Stvar je pretampao najpre jedan na novosadski list: iz njega jedan subotiki maarski list, a iz ovoga petanski listovi. Iz petanskih listova otila je stvar u beke listove pod naslovom: "Balkanski novinarski kuriozitet!" a iz ovih listova stvar je preplivala ak i Atlantski okean i pojavila se u amerikanskim listovima sa ovim komentarom: - I Evropa jo uvek prebacuje nama Amerikancima amerikanizam! Kafana "Dardaneli" je poruena s prolea 1901. godine, pod poslednjim kafedijom Dragom, koji je zatim preduzeo "Grku kraljicu". Ruenje "Dardanela" je bila skoro "opta narodna alost". Nekoliko generacija sakupljalo se oko ruevina sa saueem posmatrajui kako gomila kamena, cigle i praha pretrpava njihove najranije i najmilije uspomene. I novine su tadanje zabeleile ruenje "Dardanela", kao jedan od dogaaja iz ivota nae prestonice. Na dan-dva pre no to e se poruiti, gosti su doveli fotografa da slika "Dardanele". Na slici toj nisu svi gosti koji su redovno poseivali ovu kafanu.

Od glumaca na toj slici mogu se jasno zapaziti Milorad Gavrilovi i ika Ilija Stanojevi, zatim Milorad Petrovi i Kosta Delini. Tu je i glumac eda Kundovi, jedan duhoviti boem, koji je bio gotovo jedan od stubova dardanelskih. Zatim Suvajdi i Mita Bida, glumac koji kroz dugu svoju karijeru, mada je dopro do vrlo znaajnih rola, mada je igrao ak i ljubavnike, nije mogao nikako da se oprosti svoga nadimka "Bida", koji je tako neumetniki, tako neestetski da mu je bio pravi teret u umetnikoj karijeri. Na slici se moe razaznati jo i Aleksandar Milojevi-Leca, pozniji upravnik nikog pozorita "Sineli", kao i poznati glumac ika Fila. Na ovoj slici naroito se dobro zapaa Steva Petrovi zvani Ruta. To je takoe jedan od dardanelskih tipova, koji je tako rei bio prikovan za stolicu kod "Dardanela" i uvek u drutvu knjievnika i glumaca. Steva Ruta je otpoeo karijeru kao glumac beogradskog Narodnog pozorita i to sa dosta izgleda na lepu budunost. Docnije ga je vojska otrgla od pozornice, a kad je vojsku odsluio, nije joj se ni vraao, ve je otiao u inovnike, iako je ceo ivot proveo tu oko pozorita i sa ljudima iz pozorita, a da odoli elji, javljao se koji put i na pozornici. On je bio u svoje doba najbolji interpretator Sremevoga "Neko" u "Ivkovoj slavi", te je u toj roli vrlo ssto gostovao na beogradskoj pozornici, pa ga je i sam Sremac vrlo rado gledao u toj roli. Otuda valjda i fama da je Steva Ruta bio model Sremev kad je pisao "Ivkovu slavu". Sremev model je bio glumac Rajevi, a Steva Ruta, koji je dobro poznavao Rajevia, uneo je u rolu sve njegove manire, te otuda fama da je Ruta original. Steva Ruta, koji je i sad iv i jo uvek boem, bavio se i to vrlo uspeno i urnalistikom, a odnegovao je krasnu decu: jedan mu je sin profesor, drugi vicekonzul, a ker mu je darovita glumica. Na slici je, razume se, i Mika Risantijevi, glumac i ef statista u Narodnome pozoritu. Risantijevi je bio ogromna ljudeskara sa dvema osobinama: nikad nije mogao da izgovori stranu re i nikad nije uspeo da savlada srpski jezik. To mu ipak nije smetalo da u mlaim godinama igra u putujuim trupama i znatnije role. Tako, naprimer, on bi u ulozi Hajduk-Veljka u palankama izazivao ogromno oduevljenje, kad bi onakav gorostas poeo po pozornici vijati grene statiste (Turke) te se ovi valjali po pozornici kao lubenice. Na beogradskoj pozornici najznaajnije su mu role bile delata i igrao ih je vrlo uspeno, jer u tim rolama obino nema ta da se govori. Inae je bio ef statista: on ih je nabavljao, on dresirao, on maskirao i oblaio, on i isplaivao. tab mu je za tu organizaciju bio kod "Dardanela". Na slici je, razume se, arko Ili jer kako bi se dalo i zamisliti "Dardaneli" bez njega. Na slici se jo vide: Dragi Dimi, kafedija, Moa Davio, agent, Cvetkovi, zubni lekar, Drag. Karauli, trgovac, Velimir Tabakovi, bas pevakog drutva "Kornelije" i Mil. Nikolajevi-kandal. Razume se da je tu i Milo loser, "luftadija" Narodnoga pozorita, tj. onaj koji je u staroj damiji pod pozoritem upravljao luftgasom, kojim se tada pozorite osvetljavalo. Milo loser je znamenita linost osamdesetih godina: ne toliko kao strunjak za "luftgas", koliko po tome to je on bio voa Palilulaca u onim oajnim bitkama kamenicama, koje su se tih godina razvile izmeu zavaenih plemena: Dorolaca, Palilulaca, Savamalaca i Vraaraca. Milo loser je bio strah i trepet Dorolaca i, kad bi se on sa kamenicom pojavio na anevima ispod Narodnog pozorita, mi smo svi u neopisanoj panici odstupali. Na slici se moe dobro videti i Vlajko Bogdanovi, veiti ljubitelj Narodnog pozorita i narodne

pesme. On je uvek bio inovnik i dobar, ispravan inovnik, ali se od rane mladosti, kao peva i lan pozorinog hora, toliko prilepio za pozorite a naroito za pozorinu muziku da je postao strastan sabira narodnih pesama. On i danas ima u kui itave arhive i slagalite narodnih pesama i danas jo, ono to se ne bi moglo nai u pozorinoj arhivi, kod njega e se izvesno nai. Dobar peva esto je, a naroito u crkvi, zamenjivao i horovou a nije se nikad odvajao od "Dardanela" tako da bi se moglo rei da taj ovek i nije znao u ivotu za drugu kafanu sem za "Dardanele". Jedan od redovnih posetilaca "Dardanela", koji se takoe vidi na slici a koji je bio u najintimnijoj vezi sa pozorinim svetom, bio je tada vrlo poznati Mika Mejuhas ili, kako ga je pokojni Rucovi obino nazivao, Mika Mehujas. Mika je imao malu sitniarsku radnju u nizu onih duania koji su uz Upravu fondova doskora postojali u Vasinoj ulici i bio je mala, runa banka svih glumaca, od prvog do poslednjeg. Kad god je kome zatrebala manja pozajmica od 50 i 60 dinara, tu se kod Mike spomagao. Tu su glumci zalagali zlatne satove i tabakere koje su o jubilejima dobijali, tu su prodavali priznanice na platu za idui mesec, tu pisali priznanice sa jamstvom i sve mogue naine upotrebljavali da dou do malo novca. Kada bi doao poslednji u mesecu (dan primanja plate), tada bi se pred blagajnikim vratima tiskao meu glumcima Mika Mejuhas sa masom priznanica u ruci da naplati svoje. Razume se, bivalo je da mu je pogdeko i podvalio ali je Mika to strpljivo podnosio i opet i dalje inio usluge glumcima. Ceo taj dobri, pitomi i veseli svet, rasturio se zajedno sa "Dardanelima". Kao to je "Dardanele" posle ruenja pokrio zaborav, tako je i sav taj svet, posle ruenja "Dardanela", pokrio teak zaborav. Mnogi su poumirali, mnogi otili na drugu stranu i odvojili se od svoje sredine a oni su tek samo sabrani inili jednu naroitu sredinu, jednu karakteristinu celinu, koju su "Dardaneli" sobom izraavali za vreme svoga postojanja. Copyright (c) 2008-2011 StariBeograd.com