КАФАНА ДВА СОКОЛА

У београдским кафанама су "своји на своме" били обични људи, политичари, боеми и

уметници. Кафане су биле сведоци расправа филозофа, неуморниих разговора о
актуелној политици, великих љубави (пре несрећих но срећних) или идеја које ће доцније
постати ванвременска дела поезије и прозе.

Једна од најстаријих у Београду, кафана „Два сокола“ подигнута је 1848. године,

(садашњи угао Косовске, Нушићеве и Дечанске улице). У списку кафана из 1860. године,
помиње се као „мејана” Андреје Ђорђевића, коју сам води, и то да је од слабог
материјала на раскршћу више сокака. Кафана је била цењена по доброј гибаници и пиву,
а на ручак су долазили занатлије и службеници. Удружење молерско-фарбарских
мајстора, 1922. године усваја овај простор као своје седиште. Била је и место окупљања
ђака - „ђачки кружок” који се бавио социјалним питањима. Занимљиво је да је успешно
преживела је све до Другог светског рата када је срушена ради проширења уличног
коловоза.