КАФАНА КИЧЕВО

кафане
својевремено биле „урбани феномен“,
прве установе „новог друштва“ биле
кафане

О првим установама „новог друштва“ XIX века и боемским временима често се

испредају романтичне приче. Постојала су и она, мрачна места, у којима би путника
пролазника сачекали преки поглед и зла намера. Једна од таквих била је Кафана
Кичево, познатија као „Крвава кафана", где је некада бирташки живот града био
међу најбурнијима.

Гостионица Кичево или Хотел Кичево налазила се у Савамали на неколико стотина

метара од Ђумрукане, односно царинарнице, кроз коју су морали да прођу сви који би
пристигли у град или би излазили из њега, јер је Београд био погранична варош.Тачни
подаци о настанку нису познати (прва половина ХIХ века) а као најстарији власник наводи
се јужњак Димче старешина фурунџијског еснафа.

Грађевина и плац на коме се налазила кафана су неправилног облика. Зграда је имала

приземље и спрат који је ишао целом дужином фасаде. Кров је био направљен у
оријенталном стилу. У приземљу је била гостионица, а на спрату су биле собе за
издавање. Очигледно, била уточиште за оне који нису имали новца како би платили бољи
конак. Одмах поред кафане налазила се ћевабџиница и пекара.

Како је кафана била позната по женама сумљивог морала и бројним нередима и тучама, у
полицијским белешкама остало је записано и су пандури често морали да свраћају не би
ли како-тако одржали вечито крхки ред и мир. Једна од занимљивости је и то да су
приликом рушења зграде због градње Александровог моста 1933. године, пронађени
многобројни украдени предмети, па чак и кости неких несрећника који су ту страдали.

Кафана Кичево је своје место пронашла и на слици (фреско техника) Младена Јосића
„Доградња зграде Управе фондова (Народног музеја),1932.“ Народни музеј у Београду.