ЗГРАДА ПРВЕ БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Једренским миром 1830. године решено је и српско питање што је омогућило нагли
развој Београда као главног центра младе државе. Варош београдска добија статус
општине прве класе. Од фењера на почетку XIX века, Београд се полако развија и
расте у европску метрополу а у нови век улази са електричним осветљењем,

регулисаним и именованим улицама, водоводом и трамвајским саобраћајем.

Године 1830. у Београду је прочитан Султанов хатишериф о аутономији Србије који је

представљао прекретницу у ослобођењу Србије од Турске власти. Пар година након тога,
1839. оснива се Општина града Београда, (све до краја XIX века Општина вароши
Београда), као Управителство вароши Београда, а на основу првог Закона о устројству
општина донетог 13. VII 1839. године. Тада је управитељ града био рођени Београђанин,
Илија Чарапић. Син прослављеног војсковође из Првог српског устанка Васе Чарапића,
рођен је у Белом потоку подно Авале и био је јадан од ретких Београђана који су се
нашли на овој позицији. Када је Београд постао престоница (1841), Управа је као месна
полицијска власт одвојена од општине и суда, а град је 1860. године подељен на шест
квартова: врачарски, варошки, дорћолски, теразијски, палилулски и савамалски.