БИЉЕШКЕ ИЗ КЊИГЕ

„ИСТИНСКА СРЕЋА (THE

AUTHENTIC HAPPINESS)” ОД
МАРТИНА СЕЛИЏМЕНА
I
 Постоје двије врсте осмијеха:
1. Дишeнов осмијех (Гиом Дишeн)- истински осмијех.
Углови усана се извијају навише, а кожа око углова
очију се набора. Мишићи који то чине, orbicularis oculi и
zigomaticus практично не могу вољно да се
контролишу.
2. Пан амерички осмијех- назван по стјуардесама са
телевизијских реклама за исту (сад угашену) авио-
компанију. Овај осмијех је супротност од Дишановог и
има везе са кежењем, које нижи примати показују када
су уплашени, а не са срећом.
 Дачер Келтнер и Ли Ан Харкер са Калифорнијског
универзитета у Берклију проучавали су 141 фотографију
сениорске класе из годишњака за 1960. годину Милс
колеџа. Изузев три жене, остале су се осмјехивале, а
половина њих биле су дишeновске смејачице. Исте
жене интервјуисане су са 27, 43 и 52 године.
Дишeновске жене су биле у срећнијим браковима који
 су трајали, животи су им били испуњенији и доживјеле
су више личне сатисфакције.
 Примјри позитивних емоција: радост, занос, ведрина,
пријатност, задовољност, спокојност, нада и екстаза.
 Хедоника – наука о томе како се осјећамо из тренутка у
тренутак. Хедониста у свом животу хоће што је више
могуће срећних тренутака, а што мање лоших. Али,
овакав приступ је заваравање (делузија), јер се крајњи
биланс тренутака наших осјећања показује као врло
непоуздана мјера наше процјене колико је нека
епизода добра или лоша. Данијел Кахнеман, истакнути
професор психологије на Принстону, наводио је многе
недостатке ове теорије. Вршио је ескперимент са
људима који су били подвргнути колоноскопији. Једни
од њих ишли су по регуларном програму, а други су
имали екстра минут статичне фазе коноскопа, тј.
додатне муке. Испоставило се да је због релативно
доброг завршетка, друга група била спрмнија да
поново подвргну поступку и њихово сјећање на ту
епизоду било је много ружичастије.
 У свом животу трабало би посебно обратити пажњу на
завршетке, јер њихов тон заувијек обиљежи ваше
сјећање на цјелокупну везу и вашу спремност да се
поново упуштате у њу. Примјер: Лудвиг Витгенштајн,
славни англо-бечки философ, био је несрећан у сваком
погледу, али његове посљедње ријечи имале су утицај
на хедонизам: „Реците им да је било дивно”
 Отуђене од вјежбања карактера, позитивне емоције
доводе до празнине, неаутентичности, депресије и, са
старењем, до изједајучег увиђања да ћемо остатак
живота провести у стрепњи.
 Џон Хаид је експериментисао негативне емоције,
дајући лјудима да носе Хитлерове мајице и да једу
пржене скакавце. Згађен тиме, окренуо се изучавању
узнешености.
 Упражњавање љубазности је задовољство, јер смо тада
потпуно укључени и губимо свјесност о себи.
 Треба разликовати тренутно осјећање од црте
личности.
 Оптимистични људи су склони да своје потешкоће
описују као пролазне, под контролом и у вези са само
неком ситуацијом.
 Џорџ Валиант, харвардски професор проучава снаге
које назива „зреле одбране” које укључују алтруизам,
способност одлагања задовољења, бригу за будућност
и хумор. Неки људи никада не одрасту и никада не
испоље ове црте. Касније додати фактори су и доходак,
тјелесно здравље и животна радост.
 Критеријуми за снаге су:
1. да су на цијени у сскоро свим културама
2. да су на цијени као такве, а не као средства за друге
сврхе
3. да могу да се стичу
 Примјери су оригиналност, благост, храброст...док на
примјер тачност, савршен слух, интелигенција не
припадају том скупу јер не испуњавају дате услове.
 Шест кључних врлина:
1. памет и знање
2. храброст
3. љубав и хуманост
4. праведност
5. умјереност
6. духовност и трансцедеталност
 Многе снаге долазе до изражаја само уз лоша времена.
 У физиологији мишића прави се разлика између
тонусне активности(основна електрична активност без
напрезања мишића) и фазне активности(навала
електричне активности када мишић контракцијом
реагује на изазов). Психологија се већим дијелом бави
тонусном активношћу; интровертност, високи IQ,
депресија и љутња се мјере у одсуству било каквог
изазова из стварног свијета при чему се метричар нада
да ће да предвиди шта ће особа стварно да уради када
се суочи са фазним изазовом. Класична психологија ово
објашњава умјерено добро, али не савршено. Она
обино предвиди велики број случајева, али постоји и
велики број високо интелигентних људи који не успију,
као што постоји велики број мање интлигентних људи
који успију када их живот стави пред изазов да у свијету
ураде заправо нешто интелигентно. Разлог ових
 грешака је то што су тонусна мјерења само умјерено
тачни предсказивачи фазних акција. Ову несавршеност
у предвиђању Селиџмен назива Хари Труман ефектом.
Труман се, послије сасвим неупадљивог живота, на
свеопште изненађење показао дорастао ситуацији када
је умро Френклин Делано Рузвелт и на крају је постао
један од великих предсједника.
 Зашто је генерација одраслих, коју је задесио Други
Свјетски рат, „највећа генерација”? Не зато што су
направљени од бољег материјала, већ зато што су се
суочили са с тешким временима која су изнутра
пробудила древне снаге (које су нам предане генима).
 Највиши животни успјеси и најдубља емоционана
задовољења долазе кроз изграђивање и употребу вама
својствених снага.
 Угодан-добар-смислен живот.
 Истинска срећа настајее када сами за себе подигнете
љествицу, а некада се упоређујете са другима.
 II
 „Психологија је превара која имитира превару звану
психијатрија” Томас Сас
 Тумачења траума из дјетињства нису помагала код
схизофреније, упркос филму Дејвид и Лајза, а исјецање
комада фронталног режња није олакшавало психотичну
депресију, упркос нобеловцу за 1949. годину,
португалском психијатру Антонију Мунису.
 Психотерапијом се лијече многи проблеми, али само
два могу да и да се излујече: панична стања и фобија од
крви и рањавања.
 Феномен „Научена беспомоћност” често, али не увијек.
 Оптимисти губитке и поразе не повезују са великом
сликом, него само са пролазном фазом. (Књига
Научени оптимизам?)
III
 Страх је сигнал да вреба опасност, туга је сигнал да
предстоји губитак, љутња сигнализује да нам се неко
супротставља.
 Све емоције имају компоненту осјећања, компоненту
сензитивности, компоненту мишљења и компоненту
акције.
 Негативне емоције (дисфорије) су посљедица игре на
добтиак или губитак, те се тако и односимо према
њима.
 Постоји разлика између феномена и епифеномена.
Феномен представља окидач за настале активности, а
епифеномен је само мјера интензитета истог. Скинер је
говорио да је духовни живот само скуп епифеномена.
Проблем је изузетак са наученом беспомоћности, што
је довело до нарушавања бихејвиоризма. Дисфорије
нису епифеномени.
 Скала позитивне и негативне афективности: Дејвид
Вотсон, Ли Ана Кларк и Оки Телиген.
 Човјек може да буде срећан, чак и кад је сиромашан у
позитивним емоцијама.
 Од 2000. године додјељује се најпретижнија награда из
области позитивне пихологије. Прва добитница је
Барбара Фридриксон за теорију о функцији позитивних
емоција. Ова теорија тврди да позитивне емоције имају
пресудан утицај на све области у животу појединца.
Доказ је експериметн са кутијом прибадача, шибицом и
свијећом. Покусанти су били успјешнији уколико се
 претходно развио па макар и мали импулс позитивних
емоција.
 Чарлс Сандерс Перс, оснивач прагматизма, написао је
1878. године да је функција мишљења да помаже
сумњи: ми не мислимо, једва да смо свјесни, док нешто
не крене наопачке. Када нисмо суочени са пререкама,
ми просто клизимо кроз живот. Тиме се објашњава
феномен Срећан, али глуп. Потврда експериментом
који су осмислили Лорин Алој и Лин Абрамсон:
студенти који су били депресивнији имали су боље
закључке о томе када су имали контролу над свјетлом.
 Насупрот овоме, Лиза Еспинал (добитник Темплтонове
награде као другопласирана) је тврдила да срећнији
људи доносе боље одлуке. Срећни људи биље памте
негативну информацију и утилитарније је упијају.
Дигресија: Чак и када се чини да е свјетло ван контроле,
они се присјећају да је некада било под контролом и
претпостављају да ће је у одређеном тренутку поново
добити.
 Позитивно расположење пребацује нас на потпуно
другачији начин мишљења. Фокусирани смо на
позитивне ствари и толеранцију.
 Постоје области у којем су негативне емоције пожељне:
испит, прекид љубавне везе, презентација, дакле гдје
год вам треба егзактан план. Али у многим другим
областима трба ставити фокус на позитивне ствари,
слушати музику, направити комфорно све, дружити се
 са људима који надхњују: проналажење начина да у
свом ћивоту имате више љубави, ново поље за
каријеру, хоби, креативно писање...
 Високо енергетска позитивна емоција, као што је
радост, чини да се љуи разиграју, а игра има дубике
везе са стварањем физичке спремности.
 Позитивна емицја предсказује здравље и дуговјечност
и неопходна је за продуктивност и више циљеве.
Такође може и да поништи негативне емоције.
 Мебијуов синдром- немогућност осмјехивања.
 Срећни људи имају више блиских пријатеља, веће
изгледе да уђу у брак и да су вуше укључени у групне
активности.
 Код срећних људи испољава се алтруизам, мања
усресређеност на себе, као и већа спремност на помоћ
и емпатију.
 Ширење и изграђивање, односно раст и позитиван
развој, су битна обиљежја људских сусрета гдје
побјеђују обје стране.
IV
 Формула среће: α =β +γ +δ гдје је α трајан ниво среће, β је
предодређени опсег, γ су животне околности и δ
означава чиниоце над којима људи имају вољну
контролу.
 Треба разликовати тренутно срећу од траног нивоа
среће.
 Соња Љубомирски: скала опште среће.
 Проближно 50 одсто сваке црте личности може да се
препише генетском наслијеђу. Али ово не одређује
степен непромјенљивости црте. Нпр: сексуална
оријентацја и тјелесна тежина се тешко мијењају, а
песимизам и плашљивост су потпуно флексибилне
појаве. Генетика одређује минималу, али не и
максималу трајне среће.
 Хедонистичко врзино коло: брзо навикавање и
хабитуација на добре ствари. Нпр: неки важни догађаји,
богатство, физичка активност, објективно тјелесно
здравље...
 При тестирању већина људи ће се описати као срећне,
док ће за своје сународнике рећи да су испод нивоа
довољне среће.
 1967. Вилсон: срећан је онај ко је:
1. добро зарађује (само у екстремним случајевима се
види разлика...Аргентина и Бразил сречни, Јапан и
Русија нису)
2. живи у браку(изузетак: Киркегорова примједба:
„Боље добро објешен, него лоше ожењен” )
3. млади, здрави(не баш у свим примјерима)
4. религиозни(смисао живота, оптимизам)
 Више јада не значи мање среће.
 Сотериа (грчки) значи ирационална радост, а фобиа
ирационални страх.
 Дословно, сотериа долази од светковине која се у
Грчкој одржавала поводом устајања из
мртвих⇰највиша радост потиче из највећих страхова.
 Данас: ствари које доносе срећу су богата демократија,
брак, избјегавање негативних емоција, стицање
широког ккруга познаника и религија. Насупрот њима,
не треба много бринути о новцу, здрављу, образовању,
селидби у смислу тражења среће.
V
 Арон (Тим) Бек, водећи теоретичар когнитивне
терапије, тврдио је да емоцију увијек генерише
когниција (сазнавање), ане обрнуто. Када себе ухватите
у неком неагативном расположењу (плашење, туга,
гњев) све што треба да урадите је да пажљиво
погледате и нађете ток мисли које је доео до тог
расположења (помисао о опасности, губитку ии
угрожавању, респективно)
 Дарвин, Маркс и Фројд су криви за данашње
прецјењивање утицаја прошлости на тренутни ток
догађаја. Фрој је развио тероију названом хидроулика
емоција, коју данас зовемо психодинамиком. На
емоције се гледа као на силе унутар система који је
затворен непробојном мембраном, као балон. Ако себи
не приуштите да изразите неку емоцију, она ће наћи
пут да избије на неком другом мјесту, најчешће као
нежељени симптом. Међутим ово није потврђено
огледом (можда само у најекстрмнијим случајевима).
 Насупрот овоме стоји Бкова когнитивна терапија која се
своди на промјену размишљања садашњости и
будућности.
 Изаберите једну важну особу из своје прошлости, која
је у вашем животу донијела велики позитиван помак, а
којј нисте никада изразили вашу захвалност. У избор
немојте да мијешате нове љубави или могућу будућу
корист. Напишите свједочанство, не дуже од једног
листа папира. Саставите га полако. Позовите ту особу
или отпутујте до ње. Важно је да се нађете лицем у
лице. Не говорите унапријед разлог виђања. Напишите
на ламинарном папиру, да буде као поклон. Када
сједнете, прочитајте ваше свједочанство гласно,
полако, изражајно, гледајући се у очи. Онда допустите
тој особи да реагује без журбе. Заједно се присетите
конкретних догађаја због којих је та особа постала
важна за вас.
 Свако вече прелистајте дан и захвалите на пет ствари.
Ручно их запишите.
 Захвалност појачава добра сјећања изз прошлости:
њихов интензитет, учесталост и пратећу поруку.
 REACH метода за опраштање:
Recall the hurt
Empathize with the one who hurt you
Altruistic gift of forgiveness, offer
Commitment to forgive, make
Hold on to the forgiveness
 Ако хоћеш да си срећан...
...цио сат, мало дремни;
...цио дан, иди на пецање;
...цио мјесец, вјенчај се;
...цијелу годину, добиј наслијеђе;
...цио живот, помози некоме.
 Једном годишње извагајте свој живот на сљедећим
областима: љубав, професија, финансије, игра, хумор,
пријатељи, здравље, физичка активност, страст,
цјелокупно задовољство.