ĐAVOLJI RJEČNIK

AFORIZAM, im. Unapred svarena mudrost.

ANTIPATIJA, im. Osećanje koje izazivaju prijatelji naših prijatelja.

APLAUDIRANJE, im. Odjek plitkog mišljenja.

BAHUS, im. Zgodno božanstvo koje su u antici izmislili kao izgovor za opijanje.

BARABA, im. Čovek čije su osobine, spremljene za izlaganje kao jagode na pijaci
(dobre odozgo), otvorene s pogrešne strane. Izvrnuti džentlmen.

BAROMETAR, im. Koristan instrument koji nam pokazuje kakvo vreme trenutno
vlada.

BARUT, im. Sredstvo koje civilizovane nacije koriste za rešavanje razmirica koje bi
inače mogle da postanu opasne. Većina autora izum baruta pripisuje Kinezima, ali
ne nude naročito čvrste dokaze. Milton kaže da ga je izumeo đavo da bi razjurio
anđele; oskudica anđela ide u prilog ovoj tvrdnji.

BEZBOŽNIK, im. Nesrećnik koji veruje u nešto što može da vidi i oseti.

BLIŽNJI, im. Osoba koju nam je zapoveđeno da volimo kao sebe same, i koja čini
sve što može da nas učini neposlušnima.

BOGOŠTOVANJE, im. Svedočenje Homo kreatora o solidnoj izradi i lepom dizajnu

Deus kreatusa. Popularna forma samounižavanja, koja sadrži i element ponosa.
Homo kreator - čovek stvoritelj; deus kreatus – stvoreni bog (lat.).

BOGATSTVO - Ušteđevina mnogih u rukama jednog.

O, Brama, ti staro božansko ustrojstvo,

Prvo Lice za hinduističko Trojstvo.
Tih i spokojan sediš usred planine,
Lažno skromno skrštaš noge pun vedrine -
Ti mora da si Prvo Lice Jednine.
BRAK, im. Zajednica koja se sastoji od jednog gospodara, jedne gospodarice i
dvoje slugu, što ukupno čini dvoje ljudi.

BUDUĆNOST, im. Ono vreme u kojem naši poslovi napreduju, naši prijatelji su
iskreni, i naša sreća je osigurana.

BUKA, im. Smrad u uhu. Nepripitomljena muzika. Glavni proizvod civilizacije i njen
znak raspoznavanja.

CILJ, im. Zadatak koji postavimo svojim željama.

CINIK, im. Hulja koja zbog nesavršenog vida vidi stvari onakvima kakve jesu, a ne
onakvima kakve bi trebalo da budu. Zbog ovoga su Skiti imali običaj da ciniku
isteraju oči da bi mu popravili vid.

CITAT, im. Pogrešno ponavljanje tuđih reči. Same reči pogrešno ponovljene.

Verovatno najgluplji rad kojim se ljudsko biće može baviti jeste izgradnja grobnice
za samoga sebe.

ČASTAN, prid. Oboleo od ograničenja dosega. U zakodnodavnim telima

uobičajeno je sve članove nazivati časnim; npr. "Časni gospodin je lažljiva
džukela."

ČESTITANJE, im. Učtivost zavidljivih.

ČUVEN, prid. Upadljivo nesrećan.

DAN, im. Period od dvadeset i četiri sata, uglavnom pogrešno provedena.

Nemaj Boga osim mene! A ko bi uz ove cene?

Ne pravi sebi nikakva idola Koji naljuti Roberta Ingersola.

Ne spominji Gospoda uzalud. Sačekaj čas kad isplati se trud.

Nedelja nek je samo za besposlicu. Ali idi gledaj bezbol utakmicu.

Roditelje poštuj. Loše nije, Naročito kad stignu penzije.

Ne ubij. Ubice nemoj zaštititi. Neće oni tvoje račune platiti.

Sa ženom bližnjeg ne čini preljubu. Osim ako on već tvoju grli ljubu.

Ne ukradi. To ti može bit kraj u biznisu. Zato bolje varaj.

Ne svedoči lažno na bližnjega. Tek reci šta priča se za njega.

Ne poželi ništa što nije tvoje, Već ga milom il' silom uzmi pod svoje.

DIVLJENJE, im. Naše učtivo priznanje da neko drugi liči na nas.

DNEVNIK, im. Svakodnevni zapis o onom delu čovekovog života koji može sam
sebi da ispriča a da ne pocrveni.

Harst vođaše dnevnik, za misli krletku,

Gde pisaše svaku mudrost i dosetku.
Pa anđeo reče kad Harst preminu:
"Po dnevniku znaću o tebi istinu."

Sve poslove druge zbog Harsta ostavi.

"Videćeš", Harst reče, "da sam svetac pravi."
Radosno i tašto tu zbirku radova
Izvadi iz džepa mrtvačkog pokrova.

Anđeo lagano okretaše strane,

Sve glupave misli, davno već mu znane;
Mrštio se jako jer jedino nađe
Plitka osećanja i duhovne krađe.

Pa je Harstu tmurno dnevnik nazad dao:

"Sa svog pravog puta ti si odlutao.
Jer Raj mesta nema za sjajne ideje,
Nit Pakao duha da se njima smeje.
Srećan biti nećeš na drugome svetu."
Tad ga šutnu dole, nazad na planetu.
DOKAZ, im. Svedočanstvo koje je za nijansu više uverljivo nego što je
neverovatno. Svedočenje dvoje pouzdanih svedoka umesto samo jednog.

DOKOLICA, im. Ogledna farma gde Đavo eksperimentiše sa sejanjem novih

grehova i unapređuje gajenje osnovnih poroka.

DOSTIGNUĆE, im. Smrt nastojanja i rođenje gadenja.

DROGA, im. Otključana vrata u zatvoru ličnosti. Ova vrata vode pravo u zatvorsko
dvorište.

DUG, im. Domišljata zamena za lance i bič koje koriste goniči robova.

Kao što pastrmka, u akvarijum strpana,

Ukrug bez predaha pliva da pronađe otvor,
Stalno nos uz staklo priljubljuje sa svih strana,
I nikad ne vidi kakav je to drži zatvor,
Tako i jadni dužnik, iako je ne vidi,
Oseća usku među što mu slobodu krati,
Dug izbegava, jadikuje i svih se stidi
Dok ne shvati da je davno mogao da ga vrati.

Barlou S. Voud

DUGOVEČNOST, im. Neuobičajeno produžavanje straha od smrti.

DVAPUT, pril. Jedanput previše.

EGOISTA, im. Osoba niskog ukusa, koja se više zanima za samu sebe nego za
mene.

U svakom ljudskom srcu nalaze se tigar, svinja, magarac i slavuj. Raznolikost

karaktera posledica je njihove nejednake aktivnosti. Postoje tri pola: muškarci,
žene i devojke.

EPIKUREJAC, im. Protivnik Epikura, trezvenog filozofa, koji je smatrao da

zadovoljstvo treba da bude čovekov glavni cilj, i nije gubio vreme u zadovoljavanju
svojih čula.
FILOZOFIJA, im. Mreža mnogobrojnih puteva koji iz Niotkud vode u Nigde.

GENEALOGIJA, im. Opis nečijeg porekla počevši od pretka koji nije naročito mario
da opiše svoje

GRAVITACIJA, im. Težnja svih tela da se međusobno približavaju snagom

proporcionalnom količini materije koju sadrže - pri čemu se količina materije koju
sadrže određuje snagom njihove težnje da se međusobno približavaju. Ovo je
divan i poučan primer kako nauka, pošto proglasi A za dokaz B, B proglasi za dokaz
A.

Pred samotnim grobom stojim u bolu,

Prekrili ga korov, kupine i trava;
Jadikuje tiho vetar u dolu,
Ne čuje ga onaj koji večno spava.

Meštanina jednog uz grob sam sreo.

Rekoh: "On ne čuje vetar kako duva."
"De će čut''', reče, "kad je odapeo?
Ne b' on više čuo ni top da mu gruva."

"Ah, istina", rekoh, "avaj, istina!

Nema tog zvuka čula da mu pobudi."
"Što to pričaš, jadan, budaletina
Ta je što je čula mrtvac da s' probudi."

Klekoh i molih: "Bože, sklon mu budi,

Smiluj mu se i u Raj ga pusti pravo."
Seljak me gleda dok klečah na grudi,
Pa mi reče: "Momak, ti ga nis' poznavo. "

Pobiter Dank

GROBLJE, im. Izolovano mesto u predgrađu na kojem ožalošćeni upoređuju laži,

pesnici gađaju u metu, a kamenoresci se klade ko će manje grešaka napraviti na
spomeniku.
Ja sanjah jednom da stojim na brdu, i, gle!
Ispod mene pobožna masa preplavi tle,
U odežde Sabata svi su prerušeni,
Bogobojaznih lica, prikladno skrušeni,
Dok crkvena zvona zveče svečanom larmom -
Za sve grešnike tim vatrogasnim alarmom.
Tad videh visok i mršav lik malo dalje,
Mirna izraza, odeven u bele halje,
Zamišljen zuri u dol, za paradom svetom,
A oči mu sjaju setnim, turobnim svetlom.
"Bog te čuvao, stranče", viknuh.
"Ti zacelo Stižeš izdaleka (takvo ti je odelo).
Ipak mislim da pripadaš, gajim tu nadu,
Poput onih dobrih ljudi hrišćanskom stadu."
On tad diže oči pogleda tako ljuta,
Učini da pocrvenim hiljadu puta,
Pa mi uzvrati uz prezira poprilično:
Šta! Ja hrišćanin? Nipošto! Ja sam Hrist lično."

G.J.

Jadnom humoristi - čiji um, bolan, umoran,

Vidi mnoštvo šala, al' je i dalje sumoran
Apetit njegov prost, nesviknut da se zabavlja,
Danju vari mozak, koji noću se obnavlja.
On misli da bi se - da ga smeste u svinjcu istom –
Pristojni vepar rado družio s humoristom.

Aleksandar Pouk

ISTINA, im. Vešt spoj poželjnosti i izgleda. Otkrivanje istine jedini je cilj filozofije,
najstarijeg zanimanja ljudskog roda, koje ima odlične izglede da nastavi da postoji,
i to sve aktivnije, do kraja vremena.
IZUMITELJ, im. Čovek koji vešto poslaže točkove, poluge i opruge, i veruje da je to
civilizacija.

KARTEZIJANSKI, prid. U vezi sa Dekartom, čuvenim filozofom, tvorcem čuvene

izreke Cogito ergo sum, kojom je on samozadovoljno mislio da je dokazao
stvarnost ljudskog postojanja. Ta izreka bi se, međutim, mogla popraviti na sledeći
način: Cogito cogito ergo cogito sum - "Mislim da mislim, stoga mislim da
postojim. " To je najbliže što se bilo koji filozof može primaći izvesnosti.

MODA, im. Despot kojem se mudri podsmevaju i potčinjavaju.

MOLITI SE, gl. Zahtevati da zakoni svemira budu poništeni u korist jednog
tražitelja koji sam priznaje da je bezvredan.

OBRAZOVANJE, im. Ono što mudrima otkriva a glupima skriva njihov nedostatak
znanja.

PANTEIZAM, im. Doktrina prema kojoj je sve Bog, koja je u suprotnosti sa

doktrinom da je Bog sve.

PREDRASUDA, im. Lutajuće mišljenje bez vidljivih sredstava za život