Музички развој деце предшколског узраста

Рано излагање сложенијим музичким искуствима, активно учествовање у музици, уз

специфичну дирекцију одраслих, али и уважавање дечје потребе да само истражује,
експериментише у области тонова, утише и на темпо и на ниво музичког развоја убрзава тај
развој и омогућава достизање вишег нивоа музичких способности.
Извесни наследни чиниоци свакако одређују време када ће се појавити неки вид
музичког реаговања детета, као и темпо његовог развоја, али велику улогу у развоју музичких
способности имају средина у којој дете расте, васпитач и педагог.

Музички развој у прве три године живота

Први контакт са музиком и музички развој детета не почињу његовим доласком на

свет, већ знатно раније, када и сам живот. Још у пренеталном периоду, у утроби мајке, дете се
несвесно сусреће са музиком.
Учествовање будуће мајке у музичком животу, или певање, свирање па и само
слушање музике од изузетног су значаја за будући развој детета.
Доласком на свет, дечја музичка активност заснива се на потреби детета да оствари
звучни контакт са својом средином. Апарат чула слуха увелико је оспсобљен за обављање
своје функције, тако да се код новорођенчета могу прметити прве реакције на звукове. Дете
постаје немирно када чује глас мајке, а мајка се неизмерно радује првом дечјем немиру и зато
му често пева за време купања, повијања и успављивања. На радост мајке дете одговара
смешком и у то контакту весело помера руке и ноге, изводи гласове, посматра околинуи
ослушкује све што се у њој може чути. Ова фаза у развоју детета на зива се период слушања.
Унеком каснијем периоду музика не дете делује умирујуће и мајка то може и запазити
приликом љуљања детета и певања успаванке. Дете тада реагује на мелодију, без обзира на
карактер и ритмичку структуру композиције. Времено почиње и да реагује гукањем,
радосним узвикивањем па понекад чак и прекида оброк.
Следећа етапа развоја може се назвази и период покрета. Појављује се између петог и
осмог месеца када се код детета развија моторика, па оно и на музику реагује кретањем.На
дечје песме и инструменталну музику најчешће реагују покретима и то не одмах, него тек
када пажљиво одслишају.
Истовремено или нешто мало касније од појаве првих покрета, као одговор на музику,
код детета се могу чути први радосни крици и гукање. Оно се јавља у другом и трћем месецу
живота и представља прву фазу у процесу развијања говора. Гукањем дете изражава радост
коју у њему буди музика и јавља се два до четири месеца пре певушења.
Певушање се јавља у каснијој развојној фази говора, када је дете способно да ствара
теже гласове и претходи првој изговореној речи. Оно нема никакве сличности са песмом, ни
у односу на висину тона, ни у ритму, али је извесно да је певушење одговор на музику. Пред
крај прве године живота детета почиње се развијати говор детета, тако да се код неке деце
може запазити сличност са децом, као повремена подударност са звуком текста.