Rani razvoj komunikacije i

govora sa osvrtom na ulogu

sluha

Prof.dr Vesna Radoman

FASPER
 Biološki fundament
• Početak komunikacije i razvoja govora
zavisan je od biološkog sazrevanja
• Različiti delovi mozga i različite moždane
funkcije sazrevaju u različitom brzinom
• Motorička oblast korteksa sazreva brže od
senzornih
• Auditivne senzacije se javljaju još kod
fetusa intrauterino pre vizuelnih
 ...
• Međutim kod postnatalnog razvoja redosled
sazrevanja vizuelne i auditivne percepcije je
obrnut.
• Potrebno je duže vreme za razvoj
razumevanja onog što se čuje nego za
razvoj razumevanja onog što se vizuelno
opaža
• To znači da vizuelna percepcija sazreva
brže od auditivne
Prenatalna komunikacija
bebe i njene majke
Čulo sluha se razvija pre drugih
• Čulo sluha koje ima
vitalnu ulogu u
komunikaciji razvija se
veoma rano

• Čulo sluha se razvija

još intrauterino

• Čulo sluha razvija se

pre čula vida
 Vreme aktivacije čula sluha
• Tokom poslednja tri
meseca intrauterinog
života kada fetus
menja položaj u utrobi
majke, okrećući se
glavom prema karlici,
počinje da reaguje na
zvuke, posebno na
ljudski glas (Einsberg
1976)
 Prenatalna komunikacija
bebe i njene majke
• Tokom poslednja tri meseca intrauterinog zivota
fetus čuje i reaguje na majčin glas i na
otkucaje majčinog srca .
• Majčine emocije (strah) deluju na uznemirenost
fetusa.
• Ova prenatalna komunikacija ima veliki uticaj na
postnatalno učenje (govora),percepciju,
emocinalni razvoj,emocionalno vezivanje itd.
Istraživanja De Casper i saradnika
• De Casper &Fifer (1980.) novorođenčad već tri
dana nakon rođenja preferiraju majčin glas u
odnosu na glasove drugih
• De Casper&Spens (1986.) Trudnica je
poslednjih 6 nedelja trudnoće sistematski
svakog dana glasno čitala isti odeljak romana.
Tri dana nakon rođenja novorođenče preferira
poznati odeljak
• De Casper&Sigafoos(1983)Novorođenče staro 3
dana može da nauči operantnim uslovljavanjem
različite šeme sisanja ako se kao potkrepljenje
koristi zvuk otkucaja majčinog srca
 Kod fetusa sa oštećenim sluhom
• Fetus koji ne reaguje na zvučne
stimulacije koje potiču od majke kao što je
zvuk otkucaja majčinog srca ili zvuk
njenog glasa, uskraćen je za ovo važno
iskustvo koje utiče na emocionalno
vezivanje , učenje i komunikaciju
 Rani razvoj senzacija-uslov za
razvoj komunikacije
• Odojče selektivno reaguje na stimuluse već u
prvoj nedelji života. Reaguje na određene
auditivne draži (postoji povećana osetljivost na
veću visinu glasa u odnosu na nižu visinu
(“majčinski jezik”),a vizuelno obraća veću pažnju
na površine sa prugama ili koncentričnim
krugovima ili slike koje podsećaju na ljudski lik
nego na jednobojne jarko obojene
površine.Objekti udaljeni 30 cm. su mutni. Odojče
je od rođenja osetljivo na dodir i toplotu..
Rane postnatalne komunikacije
• Nakon rodjenja javlja se prvi plač novoro-
rođenčeta kao prva komunikaciona draž za
majku na koju ona daje određeni komunikacioni
odgovor(komunikacina reakcija).
• Prvih nedelja beba započinje sa vokalizacijom
na koju majka takođe odgovara
• U petoj nedelji beba emituje refleksni osmeh,a
u 2-3 mesecu javlja se socijalni osmeh, oba
pospešuju afektivnu komunikaciju
 Majčin glas

• Postaje najefikasnije
sredstvo za izazivanje
vokalizacije kod bebe
u 5-oj nedelji života.
Majčin glas je mnogo
efikasniji od glasa
istraživača
Majčin glas i dodir umiruju i teše
uznemirenu bebu
• Majčin glas ima
umirujuću ulogu kada
je novorođenče
uzbuđeno i
uznemireno
• Majčin dodir,
poljubac ima
umirujuće dejstvo
 Umirujuću ulogu imaju
• Osim majčinog glasa i uzimanje novorođenčeta u
naručje ( učešće senzacija dodira, toplote i
kinestetskih senzacija) ima umirujuću ulogu na
dete
• Sve ovo zajedno može imati umirujući efekat i
dovesti do smirenja deteta koje je uznemireno ili
plače
• Za dete sa OS posebno su značajni emocionalno
umirujući efekti dodira,grljenja, poljubca jer
majčin glas ne čuje
MAJČIN ZAGRLJAJ PROBUDIO BEBU IZ KOME
Petak, 27 Juli 2012 12:15

• Beba Adam Cheshire je imao samo jedan dan kad je

prestao da diše i kad je počeo da dobija bolne napade
zbog infekcije mozga. Beba je pala u komu i uključena je
na aparat za veštačko disanje, dok su se lekari borili za
njen život. Roditeljima je rečeno da poslednji put
fotografišu svog sina i da se
oproste od njega.

Tada je majka uzela svoje dete

u naručje i počela da ga miluje
Na opšte iznenađenje svih u bolnici, Adam je počeo da pokazuje
znake života nakon što ga je majka zagrlila i mazila.

• Dečak se postepeno oporavljao i nakon nekoliko dana lekari su

mogli da isključe aparat za veštačko disanje.
• Nakon nekoliko sedmica hranjenja kroz cevčicu, dečak je mogao
početi da sisa.
• Lekari su za njega rekli da je
"istinsko čudo".

• Adam ovde ima šesnaest meseci

i već pravi svoje prve korake.
 U neonatalnom periodu
• Dominantan vid glasovne produkcije
novorođenčeta je plakanje. Zanimljivo je da su
istraživači konstatovali i intrauterini plač .
Plakanje se zatim javlja na rođenju.
• Wolff je utvrdio da postoje distinktivni tipovi
plača kao što je plač usled bola, plač usled gladi ,
plač zadovoljstva, svaki sa različitim akustičkim
karakteristikama
• Majke su veoma rano sposobne da identifikuju
uzrok plača novorođenčeta i reaguju na njega
 Istraživanja o plaču beba
• Plač beba u bolnici
smanjivao se na
polovinu uz
magnetofonske
zvuke otkucaja srca.
Oni imaju umirujući
efekat.
 Istraživanje Džona Bolbija
• Bolbi je ustanovio da od rođenja do 12
nedelje beba prestaje da plače kada čuje
ljudski glas, prestanak glasa izaziva
plač. Takođe je ustanovio da nešto
kasnije ljudski glas izaziva refleks sisanja i
babling
 Gluva beba
• Uskraćena je za ovo pozitivno iskustvo
umirujućeg delovanja zvuka koji potiče od
njegove majke
• Takođe je uskraćena za važnu ulogu
majčinog glasa i govora koji ima ulogu
prilikom učenja i sticanja novih iskustava
• Glasovni deo majčinog nežnog glasa i
govora se ne prima, a ima važnu funkciju
emocionalnog vezivanja
 ...
• Mnoga deca s.o.s. imaju teškoće sa visokim
tonovima pa je i kvalitet i količina komunikacije
od strane majke drugačija što se odražava na
afektivno vezivanje
• Istraživanja pokazuju (Cheskin 1982) da majke
dece SOS manje govore svojoj deci jer osećaju
da malo od onog što kažu biva primljeno ili
vraćeno, a često imaju problem da uhvate
smisao nedovoljno artikulisanog govora njihove
dece.
 Majka se spontano uključuje
verbalno i neverbalno u
komunikaciju sa bebom
• Reagujući na bebine signale kao što su kijanje ,
kašljanje,plač, stenjanje, refleksni osmeh,
motoričke radnje,vokalizacija, gukanje...

Majka na njih reaguje imitirajući te zvuke ili radnje, glasno

ih tumačeći,postavljajući pitanja , a često i sama
odgovarajući na njih . Ona takođe odgovara osmehom,
mrštenjem, pretnjom kažiprstom,upućivanjem značajnih
pogleda , mimikom i govorom
 Majka spontano koristi sve čulne
modalitete da bi stimulisala
komunikaciju
• Dodirivanjem, maženjem,privijanjem bebe u
naručje, pevušenjem,ljuljanjem, pričanjem,
pokretanjem bebinih udova majčinom rukom itd.
• Beba na ove poruke reaguje telom i glasom:
vokalizacijom, gukanjem, bablingom,
samostalnim pokretima rukama ,nogama i
kasnije glavom, zatim socijalnim osmehom,
smehom,plačem, upućivanjem značajnih
pogleda itd.
 Majka koja ne zna da ima dete
oštećenog sluha
• Spontano koristi različite čulne kanale za
komunikaciju ali ne zna da su zvučne i
govorne stimulacije bez prijema ili deficitne.
• Kada se oštećenje sluha dijagnostikuje
onda treba da posavetujemo majku da
dodatno i pojačano koristi vanauditivne
čulne stimulacije ali da ne napušta ni
verbalno obraćanje bebi koje je psih. važ.
 Longitudinalno straživanje Špica i
Volfa (1946g.)
• Pokazalo je da na uzorku od 145 beba
uzrasta od 2-6 meseci,koje su opservirane
četiri do pet sati nedeljno, njih 142
reaguju osmehom na pojavu ljudskog lika i
da na ovom uzrastu ništa drugo ne može
izazvati ovakvu reakciju , čak ni hrana.
• Gluva beba prima ove vizuelne stimulacije
i reaguje na njih kao i beba koja čuje
 Majčinski govor
• Majčinski govor je posebna vrsta govora koji
majka upotrebljava u komunikaciji sa bebom. On
ima svoje specifične prozodijske, sintaksičke i
druge karakteristike kao i afektivnu obojenost.
Prozodijske karakteristike su: korišćenje viših
tonova,specijalna intonacija i ritamska šema a
sintaksičke;upotreba množine i trećeg
lica.Prisutno je i često ponavljanje reči i
rečenica,tepanje itd.
• Funkcija majčinskog govora je fatička i emotivna
 Majčinske igre
• Glasovne igre, pevanje,tapšanje, ritmičko
razmrdavanje bebinih delova tela i ljubljenje po
telu,imitativne igre uz korišćenje igračaka ili bez
njih, koje majke spontano same kreiraju
• Majka koristi popularne igre vezane za sopstvenu
kulturu
• Primeri iz naše kulture su: “Taši taši tanana”,
”Motala motala svilicu” “Igra skrivanja-
otkrivanja”itd.
 Kod bebe oštećenog sluha
• Sve ove auditivne stimulacije u
komunikaciji sa majkom izostaju.
Generalna stimulacija je osiromašena za
prijem onih utisaka koji se prenose slušnim
kanalom ali se primaju vizuelni i taktilni
stimulusi
• Kod nagluve bebe postoji delimično
primanje ovih auditivnih stimulacija ali je
utišano i često iskrivljeno
 Beba kao pošiljalac namernih
poruka
• Posle šestog meseca
namerni pokreti koje
proizvodi beba imaju
za cilj da privuku
pažnju majke ili
okoline generalno.
Između 8 i 10 meseca
započinje
komunikaciju rukama,
pokazivanjem i sl.
 Namerne poruke
Socijalni osmeh ...
• Namerno glasanje,
babling , upućivanje
značajnih pogleda (“dodaj
mi flašicu”)
• 2-3 mesecu javlja se
socijalni osmeh, koji
pospešuje afektivnu
komunikaciju
Beba sa oštećenim sluhom kao
pošiljalac namernih poruka
• Ova faza i ovi aspekti
komunikacije slično
se odvijaju kod beba
sa oštećenim sluhom:
osmeh, glasanje,
kasnije pokazivanje
rukom
 Psihološka funkcija rane
komunikacije
• Ima ogroman značaj
za uspostavljanje
pozitivne afektivne
veze između majke i
bebe,utičući na dalji
pozitivan emocionalni
razvoj deteta
• Ima takođe veliki uticaj
na kognitivni, socijalni
i jezički razvoj deteta
 Rani razvojni momenti relevantni za
razvoj komunikacije
• Krajem prve godine najveći broj dece
p r o g o v a r a zatim počinje da stoji i
prohodava
• Dvogodišnja deca ispoljavaju žalost i
uznemirenost ako se jedan roditelj ljuti na drugog
• Faze razvoja igre (Mildred Parten 1932)
1. Solitarna igra, 2. paralelna igra u kojoj se
sopstveno ponašanje povezuje sa ponašanjem
drugog, 3. kooperativna igra u 4g.
Međusobno emocionalno vezivanje
• Bolbi: privrženost (attachment)
• Teoretičari socijalnog učenja govore o
psihičkoj zavisnosti
• Bitna odlika ovog odnosa jeste interakcija
i komunikacija unutar dijade, koja dovodi
do obostranog zadovoljstva i
emocionalnog vezivanja.
Harijet Rejngold i Vera Smiljanić
• Rejngold kaže da odrasli socijalizuju dete ali i
dete socijalizuje odrasle
• “Dete svojom bespomoćnošću,plačem ,
osmehom uči roditelje čime želi da se pokrije,
kakvo mleko voli da pije, u kakvoj vodi voli da se
kupa. Jednom rečju od odraslih ljudi, od bračnog
para dete prekonoć stvara roditelje” (Smiljanić
Vera ,1979)
Pre progovaranja

Razumevanje govora
dešava se pre
govorne produkcije
• Kod dece SOS ovo
nije slučaj, neki mogu
da čuju samo glasne
zvuke ali ne govorni
jezik, a neki će čuti
delove govora.
 Faze pre progovaranja
• Refleksivni uzvik- niz jednosekundnih
pulsacija razdvojenih kratkim pauzama- zvuk a
koji vuče na e
• Vokalizacija (u prvom mesecu preko 30
glasova) - gluve bebe takođe vokalizuju
• Gukanje “
• Babling
Sve ove faze jednake kod dece SOS “
 Lingvistička faza
• Pojava prve reči predstavlja prekretnicu u razvoju
komunikacije deteta koja postaje verbalna
• Uz verbalnu komunikaciju i dalje paralelno teče
neverbalna ali se postepeno smanjuje
• Prva reč se javlja većinom između 9-14m.
• Prva reč mora imati značenje ali je ono prošireno i
višeznačno (semantički aspekt)
• Obično je vezana za neku emocionalnu ili fiziološku
potrebu i predstavlja komunikacionu draž (simbol)
• Kod dece SOS kasni
 Dalji lingvistički razvoj
• Oko 18 meseca obično započinje rapidno
bogaćenje rečnika koje prerasta u “eksploziju
rečnika” (18-24 meseca)
• Oko 24 meseca obično nastaje iskaz od dve reči
• Dete krajem druge godine obično raspolaže
leksičkim fondom od oko 300 reči
• Oko 30-og meseca produkuje složene rečenice
• Oko 7 godine sposobno je da otpočne učenje
pisanja i čitanja
 Psihološke razvojne teorije o
nastanku govora
• Nativističke: većina razvojnih psihologa bazira
nastanak govora na urođenoj biološkoj
sposobnosti i kritičkom periodu
• Empirističke: bihejvioristi proučavaju razne
oblike sticanja i učenja govora, imitacijom,
modelovanjem,potkrepljenjem ili klasičnim
uslovljavanjem.
• Obe teorije u ekstremnom vidu su na principu ili-
ili ali umerene teorije implicitno ne isključuju
drugi faktor.
Glasovni i govorni razvoj dece O.S.
• U velikoj meri je određen rezidualnim sluhom
• Kod sasvim gluve dece kao i kod nagluve,
prelingvalni razvoj teče sličnim tokom kao i kod
čujuće:vokalizacija,gukanje (3m.), babling
(brbljanje 6-9m.)
• Sledeća faza je tačka na kojoj jezički razvoj
gluvih kreće drugačijim tokom: babling se gubi i
prestaje ali ne dolazi do razvoja prve reči.
Razvija se gestovni govor
Studija Gregorija i Mogforda(1981)
• Pokazala je da je prosečan uzrast na
kome mala gluva deca produkuju prvu reč
16-i mesec.
• Rezultati su pokazali da što je veći stepen
oštećenja sluha to je i kasnija pojava prve
reči
• Dva gluva deteta (iz uzorka)sa najvećim
oštećenjem sluha izgovarala su manje od
10 reči na uzrastu od 4 godine
 Lingvalna faza kod dece O.S.
• U razvoju govora gluvog i nagluvog deteta
odlučujuću ulogu ima habilitacioni ili
rehabilitacioni tretman.
Teškoće u govornom razvoju su velike i
mnogobrojne od mutizma, usporenog razvoja
govora, artikulacionih problema do problema
razumevanja govora,agramatizma i teškoća u
savladavanju čitanja i pisanja.
Gluvo dete obično zaostaje 4-5 godina u razvoju
govora i jezika za čujućim vršnjacima
 Kod dece SOS se razvija
gestovni jezik (posebno kod gluve
dece gluvih roditelja)

• Nema slaganja stručnjaka o tome koji je metod

komunikacije najefikasniji
• Postoji evidencija koja sugeriše da su neka
gluva deca uspešna pri upotrebi oralnog
metoda (Watson 1988) ali je gestovni i znakovni
jezik lakši za učenje ovoj deci. Postoje ozbiljni
argumenti da upotreba znakovnog jezika može
olakšati učenje govornog (verbalnog) jezika.
 Razvoj gestovne komunikacije
dece sa ošt. sluhom
• Šlezinger i Medou 1972. pratile su
longitudinalno razvoj gestovne komunikacije
koja predstavlja prirodni jezik gluvih, kod
gluve devojčice Ane od 8-22m.
Anini roditelji bili su gluvi i koristili su ASL.
Ana je prvi prepoznatljiv gestovni znak
proizvela u 10m. A kombinaciju dva znaka u
14m. U 19mesecu posedovala je 142
gestovna znaka i 14 daktiloloških znakova
 Znakovni jezik gluvih i totalna
komunikacija
• Znakovni jezik gluvih razvija se kao
(standardizovana) forma komunikacije usvojena
dogovorom unutar subkulture gluvih. Postoje
nacionalni znakovni jezici kao što su ASL
(AMESLAN) BSL,ISL .Srbija konačno ima
jedinstven znakovni srpski jezik (SZJ).
• Totalna komunikacija je kombinovanje svih
raspoloživih sredstava i kanala komunikacije
oralno, znakovno, čitanjem sa usana, pisanjem
 Surdopsihološka empirijska
istraživanja
• Ukazuju na veoma pozitivnu, stimulativnu
ulogu znakovnog jezika ili kombinovane
metode u kognitivnom razvoju
(istraživanje Besta)
• Ukazaju na pozitvan uticaj rane gestovne
komunikacije između gluve majke i gluvog
deteta na emocionalni razvoj gluvog
deteta
 Poremećaj komunikacije gluvih
• Gluva osoba, a posebno gluvo dete koje se još razvija,
ima ozbiljne i brojne teškoće i barijere u komunikaciji bilo
da je pošiljalac bilo da je primalac poruke. Zato totalna
komunikacija daje multiple, paralelne potencijale za
zaobilaženje auditivnih prepreka.
• Merenje komunikativne sposobnosti gluvih.

• Domaća Skala komunikativnih sposobnosti za decu

oštećenog sluha- SKS autora Radoman i Nikolić
 Afazija čitanja sa usana
• Nesposobnost povezivanja položaja usana
pri izgovaranju reči kao simbola za značenje
reči koja se izgovara tim pokretom
• Dete npr. Nije sposobno da stvori asocijaciju
između reči i iskustva (objekta) na koje se
ona odnosi
• Slična je afaziji koja označava nesposobnost
asocijacije između reči koju čuju i
odgovarajućeg značenja