Teško je zamisliti nekoga ko se u nekom trenutku svog života nije ovajdio od kamilice ili da

je nema gotovo uvek u kući. Lekovita biljka koja nekako prva uđe u naše živote pomažući
nam na različite načine, počev od blagog čaja koji se daje novorođenčadi kao zamena za
majčino mleko, a nešto kasnije protiv bolova i grčeva u stomaku i za umirenje.
Veruje se da je poreklom iz Egipta, u svakom slučaju jedan od najstarijih lekova narodne
medicine.
O kamilici kao biljci
Kamilica je jednogodišnja biljka iz porodice Glavočika (lat. Asteraceae), visine oko 30-60
cm, uspravne i razgranate stabljike.
Cvetovi su sakupljeni u glavičaste cvasti, u sredini žute boje, oivičeni belim jezičastim
laticama. Cvetovi su prijatnog mirisa, pomalo gorkog i aromatičnog ukusa.
Samonikla je, raste uz puteve, na napuštenim zemljištima, livadama ili kako J. Pančić piše
"raste gdešto po kamenitim sokacima i avlijama", međutim i gaji se, kod nas posebno u
Vojvodini, gde ima obilje slatina, zaslanjenih zemljišta kakva kamilica naročito preferira.
Pravu kamilicu razlikujemo od divljih varijanti (bele rade) po šupljini unutar cveta, ali i po
prijatnom i intezivnom mirisu istih.
Seme se može sejati u jesen (oktobar) ili u proleće (februar-mart). Setva se obavlja vrlo plitko,
nakon čega se izvodi pod obavezno agrotehnička mera valjanja kako bi se obezbedio bolji
kontakt semena sa zemljištem i tako ubrzalo klijanje i nicanje.
Berba se uglavno obavlja krajem aprila, početkom maja, po suvom vremenu i bez vetra,
žitnim kombajnima posebno prilagođenim za kamilicu ili specijalnim beračima kamilice.
Prinosi se kreću od 5.ooo do 7.000 kg/ha sirovog cveta.
Nakon berbe cvet kamilice se proseje i na taj način odstrani stabljika, zatim se obavezno
veštački osuši u sušarama različitih tipova, pri čemu je važno da temperature sušenja ne
prelaze 35°C sa ciljem da se sačuvaju eterična ulja u cvetu.
Osušeni cvetovi se skladište u prozračnim kutijama ili platnenim vrećama, kako bi kamilica
mogla da diše i ne bi trebalo duže od godinu dana.
Pre 30-tak godina Jugoslavija je spadala u vrlo ozbiljne evropske proizvođače i izvoznike
kamilice, ponajviše zbog kvaliteta eteričnog ulja.
Kada nam kamilica može pomoći
Kamilica deluje antiseptično, sprečava upalne procese, stoga se upotrebljava za ispiranje
očiju, usta, nosa, kao i svih osetljivih organa.
Etarsko ulje kamilice ima spazmolitički efekat, pa se koristi kao blago sredstvo za opuštanje
glatkih mišića i podstiče probavu.
Istraživanja pokazuju da kamilica deluje antibakterijski, antifungalno i antiviralno, pa se
upotrebljava za inhalaciju kod kijavica, infektivnih i alergijskih oboljenja disajnih puteva,
upala sinusa.
Kamilica sprečava razvoj čira na želucu i omogućava njegovo izlečenje. Korisna je kod svih
oboljenja želuca i creva: grčeva u želucu, upale debelog creva, dijareje, gastritisa i viška
želudačne kiseline, nadutosti želuca.
Pomaže i kod nervne preosetljivosti, razdražljivosti, neuralgija, za umirenje, protiv nesanice i
premorenosti.
Poznata po svojstvima da omekšava i regeneriše kožu našla je ozbiljnu primenu u kozmetici
kao jedna od najboljih lekovitih biljaka za negu kože i kose.
Takođe je značajna njena upotreba u industriji hrane i pića. Da li ste znali da se kamilica
koristi u proizvodnji više stotina komercijalnih varijanti piva, i tada već nije važno da li ima
stabljike, listova i koliko. Gorak ukus piva "raširenih ruku" prihvata čitavu biljku kamilice.
Korisni saveti
Naša preporuka je da kamilicu koristite u cvetu ili da kupujete čajeve u filter kesicama od
proverenih proizvođača kao i druge preparate od kamilice.
Kao što je uvek bolje kupiti proizvode u zrnu (rinfuzi), bilo da se radi o kafi, biberu ili nečem
trećem isto važi i za kamilicu.
Otkriću Vam jednu tajnu za koju prehrambena industrija odavno zna, da ne kažem i
zloupotrebljava. Prilikom nabavke bibera kao repromaterijala mleveni biber je po definiciji
uvek jeftiniji od bibera u zrnu. Ako uzmete u obzir činjenicu da biber u zrnu da bi postao
mleven mora da se podvrgne bar jednoj operaciji, a to je pogađate mlevenje, koje
podrazumeva utrošak rada, energije, pa je tu neki rastur, zatim amortizacija za opremu itd.,
reklo bi se da apsolutno nema rezona da mleveni proizvod bude jeftiniji od istog u zrnu, osim
ako ....
Kada kupujete kamilicu u cvetu, u rinfuzi, sigurni ste da ste kupili upravo ono zbog čega se
kamilica gaji i zbog čega je lekovita.
Nema stranih primesa, nema delova stabljike u kojima nema lekovitih sastojaka ili drugih
delova kamilice koji nam nisu od koristi.
U filter kesicama čaja od kamilice uobičajene zapremine od 1 g, pakuje se obično
kombinacija pulvisa (praha) čistog cveta i stabljike kamilice. Ovo je neizbežno zbog činjenice
da je pulvis cveta previše lagan i kao takav sam ne bi mogao da stane u filter kesicu
standardnih dimenzija već se dodaje i pulvis od stabljike (kao teži), za koji moram da
naglasim da nema gotovo nikakavu lekovitu vrednost.
Minimalni procenat pulvisa stabljike je 15-20% , međutim ima i onih koji dodaju daleko više
stabljike, prosto se isplati, jeftinije je. Neki idu čak i dotle da se samelje i proseje cvet zajedno
sa 15-20 cm stabljike i tako dobijeni pulvis pakuje u filter kesice i prodaje kao čaj od
kamilice. U takvim slučajevima procenat cveta je neuporedivo manji, samim tim manje
eteričnog ulja i svih dobrih svojstava po kojima je kamilica poznata.
Tokom pripreme čaja ne držite kamilicu u ključaloj vodi, jer će eterična ulja ispariti.
Nakon stavljanja supene kašike cveta kamilice u dva decilitra vruće vode, obavezno poklopite
posudu iz istog razloga, već posle 6-7 minuta procedite, i čaj je spreman za konzumaciju i
uživanje.
Možete piti tri, četiri puta dnevno bez bojazni da ćete preterati.
Ako pak želite da čaj pijete radi ublažavanja napetosti i nervoze, količina kamilice i vode je
ista kao u prethodnom slučaju, s tim da držite poklopljeno između 15 i 30 minuta u zavisnosti
od razmera stresa.
Važno!
Ne preporučuje se konzumiranje kamilice istovremeno sa uzimanjem aspirina.
Ukoliko ste alergični na kamilicu izbegavajte je.