Развој привржености

(88-97 strana, elektronski udzbenik)

Храњење је
кључни контекст за
изградњу блиског
односа.
Међутим,
проврженост не зависи
од задовољавања глади.
 Болбијева етолошка
теорија привржености
• Емоционална веза са старатељем повећава
вероватноћу преживљавања детета
(разумевање појаве привржености у
еволуционом контексту).

• Болби (Bowlby) - оснивач теорије афективне

везаности. Први пут представио своју теорију
1958., у Лонодну.
• Био је инспирисан истраживањем утискивања
код птица К. Лоренца.

• У исто време у САД, Харлов и Шпиц изводе

експерименте са резус мајмунима, и
експериментално потврђују ову теорију.
 Харлов
• https://www.youtube.com/watch?
v=OrNBEhzjg8I

Резуси су се привијали уз
мејане крзнене (сурогат)
мајке, иако су жичане ’’мајке’’
држале бочицу.
Развој привржености
Према Болбију, однос одојчета са
родитељем почиње као скуп урођених
сигнала којима дете привлачи пажњу и
доводи бебу у контакт са одраслима –
хватање, осмехивање, плакање,
гледање одраслима у очи.

Зашто се лутке за децу праве у телесним

пропорцијама новорођенчади?

https://www.youtube.com/watch?v=apzXGEbZht0
 Дефиниција афективне везаности (привржености)

Сгурно
уточиште

Тражење База
близине АВ сигурности

Сепарациони
протест

1. Тежња да се одржи близина са фигуром АВ уз опирање одвајању од ње.

2. У присуству фигуре АВ приметно је интересовање за истраживање околине.
3. Уочавањем опасности, истраживачке активности ће се прекинути и
потражити заштита и утеха старатеља.

У даљем тексту АВ ће се користити као скраћенца за Афективну везаност

 Развој привржености
Мала деца у запaданим културама која спавају сама и
доживљавају честа одвајања од својих родитеља,
понекад развију снажну емоционалну везу са меканим
предметима (ћебе, медведић), који не играју никакву
улогу у храњењу детета.

’’прелазни објекат’’
 АВ као квалитет односа
Обрасци интеракције мајка – дете (за размишљање)
Препознатљиви већ око 6. месеца живота

1. бебе које су повучене у односу на мајку и које ретко плачу.

2. бебе које су блиско повезане са мајком и које мало плачу,
3. бебе које су на специфичне начине повезане са мајком и које
много плачу.

Повезати са -
1.„Ако јавим да ми је непријатно, одмах ће доћи оно биће чији ме
глас, додир, мирис и топлина чине мирним и задовољним“

2. „Ако јавим да ми је непријатно, доћи ће оно биће чији ме глас и

додир некада смирују, а некада чине још више узнемиреним“

3.„Ако плачем довољно дуго и истрајно, можда ће неко доћи“

 Мерење АВ
• Техника непознате ситуације (погодна
за узраст између прве и друге године).

• Q-сорт привржености (погодна за

узраст између прве и четврте године).
 АВ као квалитет односа
Тест стране ситуације
(
https://www.youtube.com/watch?v=QTsewNrHUHU&ab_channel=thibs44 )
(Мери Ејнсворт)
 Типови афективне везаности - 1. Сигурна деца

• биће узнемирена мајчиним одласком, тражиће је,

плакати или је звати,

• кад се родитељ врати, активно траже контакт, а

плакање се одмах смањује; смирују се и враћају игри
(примарна стратегија).

• у мајчином присуству енергичније истражују средину,

него кад је мајка одсутна или присутан странац.

• родитељ се преферира више од непознате особе.

Mајке су база сигурности из које се креће у
истраживање, као и утеха после одвајања.
 Типови афективне везаности –
2. Несигурна/Избегавајућа

• Изгледају неосетљива на родитеља када је присутан;

не траже контак са њим ради обезбеђивања
сигурности;

• у игри су донекле ‘’закочена’’, нема много радозналог

истраживања средине.

• не реагују на одлазак родитеља, делују да нису

узнемирена, не плачу, не траже га, уопште показују
мало отворених знакова жалости;

• на повратак не реагују; активно га избегавају, не

гледају у њега, често се фокусирају на играчке
(игноришу га); ако га родитељ узме у руке, дете може
да се укочи или извије да би избегло контакт,
 Типови афективне везаности –
2. Несигурна/Избегавајућа
• На непознату особу реагују исто као и на
родитеља;

• научена су да се њихова очекивања не

испуњавају, а да не реаговањем испуњавају
мајчина очекивања,
• (секундарна стратегија: не тражење,
нереаговање, неочекивање, избегавање
родитељске близине).

Mајке нису сигурна база из које се креће у

истраживање, нити су утеха после одвајања.
 Типови афективне везаности –
3. Амбивалентна
• Пре одвајања, тражи блискост са родитељем,
и не креће у истраживање;

• кад странац уђе у просторију за играње, ове

бебе као да се забрину за свог родитеља.;

• када их родитељ остави, снажно протествују,

плачу;

• амбивалентна су, кад се родитељ врати, љуте

се, ударају га, плачу... траже контакт, али кад
га постигну, не могу да се смире и опусте,
(секундарна стратегија: блискост + љутња).
 –
3. Амбивалентна
• не успевају да нађу утеху и сигурност у
контакту с родитељем.
• Потпуно се прикаче за мајку, ометајући је и
у најповршнијој комуникацији са странцем:
инсистирају да гледа у њих, да се игра са
њима, окрећу јој главу у правцу супротном
месту на коме се налази странац...

4. дезорганизована/дезоријентисана (D)
Комбинација петходна два типа несигурне везаности
(одражава највећу несигурност)
 Превођење релацијског у индивидуално својство
Унутрашњи радни модел
На основу интеракције
са мајком дете формира
Унутрашњи радни модел
(od 6. meseca do 3. godine)

Унутрашњи радни модел других

Унутрашњи радни модел себе
(позитиван или негативан)
(позитиван или негативан)

УРМ је когнитивно-афективна структура која настаје

генерализацијом искуства добијених у интеракцији с
мајком - садрже лична уверења, очекивања, ставове и
емоције према себи и значајним другима.
 Реакција на одвајање
Реакцијa сепарационог протеста – има функцију
постизања и одржавања близине примарне фигуре
везаности.

Сепарациони протест је стандардни показатељ

афективне везаности у детињству -

“На сепарацију ће бурно реаговати управо деца која су

до тада имала адекватан однос са родитељем”.

Сепарација може да има негативне краткорочне

последице (које су у исто време и непроменљиве и
универзалне секвенце реакције – протест, очајање и
равнодушност).
Сепарациони протест – краткорочне
последице

Дете на почетку сепарације реагује –

1. Неутешно плачe, активно тражи и дозива фигуру,

поремећен је сан и апетит, пружа отпор помоћи и
утехи од стране других особа (бунт).

2. Моторна активност опада, јавља се анксиозност,

дете је тужно и пасивно (очајање, туга).
... деца која и даље нису у контакту са старатељем,
улазе у фазу

3. (одбрамбене) равнодушности - омогућава враћање

нормалним активностима, опоравак и јављање
интереса за друге активности.
 Сепарација –
анаклитичка депресија (депресија одвајања)
• Р. Шпиц (Spitz, 1964):
бојажљивост, туга, плакање - замењује се са
1. одбијање околине, повлачење
2. заостајање у развоју – губитак ранијих способности,
изостајање реакције на стимулацију, успореност
кретњи, ступор (непомично лежање)
3. ’’Rocking’’ – ритмично љуљање детета напред - назад,
лево - десно
4. губитак апетита, одбијање једења, губитак тежине
5. несаница.

• Одлазак у болницу, одлазак на летовање, на

рекреативну наставу, полазак у вртић, одлазак
родитеља у иностранство
 Сепарација –
анаклитичка депресија (депресија одвајања), Spitz

- Одвајања од мајке на узрасту између 6 и 8 месеца - на период

од око 3 месеца;
- деца су почела да показују симптоме 4 до 6 недеља након
одвајања.

- Ниједно дете које није одвајано од мајке у истраживању није

развило овај синдром.

- Нису сва деца која су одвајана од мајке развила тај синдром,

- Према томе одвајање је неопходан, али не и довољан узрок овог
проблема.
 Сепарација – дугорочни ефекти
Понашање беба гајених у дому од рођења: ’’општа мирноћа
беба, тишина на одељењу. Очекивани плач тако великог броја
беба (43 бебе од 7 до 14 месеци) изостао је. Вокализација је
сасвим слаба и пригушена. Моторна активност је снижена, ако
се изузме упадљива навика љуљања.’’ (З. Матејић, 1972).

Трајне негативне последице на:

-Интелектуални развој
-Заостајање у развоју говора
-Развој агресивности
-Хиперактивност
-Зависност у понашању
 Адаптација на вртић

• Вртић као облик Теста стране ситуације у

природним условима

• Полазак детета у вртић обухвата:

- сепарацију од мајке,
- боравак са мајком,
- истраживање простора када је она присутна и када није,
- квалитет интеракције са васпитачем као странцем,
- повратак мајке.

• Вртић тестира капацитете детета за

успостављање односа, које је оно стекло
везаношћу за мајку.
 Секундарна фигура – васпитач

Деца имају потенцијал да створе већи број

блиских односа по типу осећајне везаности
(који имају квалитет афективне везаности).

Секундарна фигура – сви они који у дужем

континуираном периоду учествују у дететовом
одрастању – отац, чланови домаћинства, васпитачи,
учитељ и сл.

- Aлтернативне фигуре АВ треба да испуне

следеће критеријуме:
1) пружање физичке и емоционалне бриге;
2) континуитет присутности у животу детета;
3) емотивна инвестираност у дете
 Адаптација на вртић
- У вртићу је деци потребна близина, подршка
и сигурна база других, значајних особа
(атмосфера сигурности и предвидљивости) –
медицинске сестре, васпитачи, вртић као
институција.

- Да дете разуме –
да је вртић добро и безбедно место, и
да ће се мајка вратити.

Сензитивност медицинске сестре или

васпитача – у чему се испољава?
 Адаптивни ток у односу
на тип везаности

Деца сигурно везана за мајку – ожалошћена

одвајањем, али спремна да примају и прихватају
утеху непознате особе (васпитача); постепено се
укључују у игру; поновни сусрет са мајком је пун
позитивне размене, поздрављају је, привијају се
уз њу; васпитач-странац може да их утеши, али
је јасно да она више желе мајку.
 Адаптивни ток у односу
на тип везаности
Несигурно/амбивалентно везана деца -
• псеудонезависност/превише узнемирена одвајањем;

• при поновном сусрету са мајком игноришуje/не

умирују се, већ једно другом индукују узнемиреност;

• према непознатој особи понашају или опрезно,

пружају отпор, повлаче се /“лепљива”, зависна,

• не могу се лако умирити и утешити, плаше се

странца, или не успостављају визуелни контакт, не
воле физички контакт, грљење, мажење/показују
мало/нимало опрезности пред непознатом особом.
 Ризик

• Несигурно избегавајућа деца су у ризику да се опазе

као самостална, независна, “своја”, зрела.
Васпитно особље таквим проценама наставља стил
васпитања идентичан мајчином.

• Aмбивалентна деце - претерана емоционалност,

неутешност и усмереност на потребе старатеља.

• Понашања васпитача - или у правцу постављања

захтева за самосталношћу или (што је чешће) до
подржавања несамосталности, зависности, као и
мајка.
 Сигурно везана за васпитача
• Истражују околину (вртић) и нове релације
(вршњачка група, однос са ауторитетом),
• Заинтересованија су и емпатичнија према
вршњацима;
• Дужи период времена учествују у вршњачким
активностима
• (без обзира на тип АВ са васпитачем) деца
која имају несигурну везу са мајкама најмање
се играју са васпитачем и ступају у
интеракцију са њим.
 Повезаност АВ и когнитивног развоја

• Дечје потребе - осим потребе за бригом и заштитом - дете

има потребу и да се одвоји како би истраживало свет ради
праћења властите знатижеље и упознавања и овладавања
новим вештинама и улогама.

• Ако је формиран сигуран образац афективне везаности,

дете може слободно да истражује и на тај начин богати
своје когнитивне структуре.

• Ако је деци дозвољено да експериментишу са различитим

стварима, то значи да имају дозволу и за сопствена
гледишта и уверења, односно да имају дозволу да мисле.
 Програм адаптације
• У првој недељи: дете и родитељ бораве
заједно у вртићу 1 - 2 сата;
• у другој: дете борави само у вртићу до 1
- 2 сата;
• у трећој, дете борави само у вртићу до
спавања; и
• у четвртој недељи се адаптира на
спавање у вртићу.
• крај