Универзитет у Београду

Филозофски факултет
Одељење за социологију

Завршни рад из предмета ,,Увод у социологију музике“

Праксе слушања музике током сексуалног односа

Ментор: проф. др Александар Молнар Студент: Коста Матић СО16/47

Београд, 2020
1
 Увод
Људи у савременом друштву свакодневно конзумирају музику у различитим
приликама. У данашњој ери интернета и нових технологија готово свако има могућност
да у било ком тренутку послуша одабрану нумеру. Током вожње до радног места, на
самом радном месту, током туширања, испајања кафе у кафићу, на журци у дискотеци,
на концерту или током предаха од свих осталих дневних активности. Један број људи
конзумира музичке садржаје и током сексуалних односа. Има оних који то чине
редовно приликом ових активности, неко повремено, а има и оних који су само једном
током партиципарања у сексуалном односу упоредо и конзумирали музичке садржаје.
Потврду да је то честа појава јесу и читаве музичке листе, које се могу наћи путем
интернета, које су конкретно намењене за конзумирање током сексуалног односа.

Овај феномен није продукт савременог друштва, он се може евидентирати и у

друштвима ранијих историјских периода али припадници савременог друштва имају
генерално много веће могућности конзумирања различитог музичког садржаја током
сексуалних активности помоћу савремене технологије, тако да је данас то много
присутније у друштву. Такође битно је и нагласити да са појавом музике произникле из
популарне културе, која је под великим утицајем општих особина савременог друштва,
конзумирање музичких нумера током сексуалних односа добија и одређени друштвени
печат проистекао управо из општих особина савременог друштва.

Оно што би био заправо предмет истраживања јесте перципирање људи везано за значај
који придају пракси слушања музике током сексуалног односа, образац те праксе, као и
врсте музичког садржаја који се конзумира и да ли су они на неки начин под утицајем
општих друштвених карактеристика.

Такође ставка која жели да се размотри јесте перципирање људи о томе да ли је

комуникација у музичком процесу слична комуникацији у сексуалном односу између
учесника и да ли уопште комуникацију у ова два вида процеса повезују на тај начин да
се може сматрати да она произилази и истих људских потреба.

2
 Методологија

У узорак улази старосна категорија младих, од 18 до 29 година старости, сем оних који
не упражњавају слуњање музике током сексуалних односа , а методолошки инструмент
који ће се користити је полуструктурисани интервју састављен од 16 питања, уз
одређена додатна потпитања ако се испитанику треба приближније објаснити питање.
Узорак се састоји од 10 испитаника.

Инструмент:

1) Колико често слушате музику током сексуалног односа?

2) Да ли слушање музике током ових активности бива иницарано од стране Вас
или од стране друге особе у овој врсти односа?
3) Да ли сте евентуално подстакнути да слушате музику током сексуалног односа
од стране особа у вашем окружењу који су пре вас имали прилику да се упознају
са таквим искуством?
4) Да ли је слушање музике током ове врсте односа иницирано код Вас од стране
одређеног доминантног мишљења у друштву о овој врсти искуства?
5) Коју врсту музичког садржаја (жанр музике или извођача) преферирате да
слушате током ове врсте односа и зашто?
6) Да ли Вам је важно (и у којој мери) да особа са којом имате однос ове врсте
преферира исти или сличан музички садржај као и Ви и зашто?
7) Да ли постоји и који је музички садржај који никако не бисте могли да слушате
током ове врсте односа и зашто?
8) Да ли је музички садржај који углавном слушате током ове врсте односа
генерално друштвено опажен као музички садржај који се слуша током ове
врсте односа?
9) Да ли музику перципирате као важан део вашег идентитета и да ли јој дајете
уопште неки посебан значај у Вашем животу и зашто?
10) Да ли слушање музике код Вас изазива неки посебан доживљај током
сексуалног односа и зашто?

3
 11) Да ли мислите да слушање музике током сексуалног односа на било који начин
утиче на тај конкретни однос и зашто?
12) Да ли преферирате одређени начин (канал) путем којег се музички садржај
репродукује током конкретног сексуалног односа?
13) Да ли мислите да су слушање музике и сексуални однос објективно
компатибилни да се паралелно упражњавају и уз одговор на ово, питање зашто?
14) Да ли у музичком садржају који слушате током ове врсте односа има било
каквих елемената који асоцирају на сексуални чин?
15) Да ли мислите да је у сексуалном односу врста комуникације између учесника у
том односу слична или различита од комуникације између учесника у музичком
процесу и зашто?
16) Да ли сматрате да кроз оба ова вида комуникације, како у музичком процесу
тако и у сексуалном односу, учесници у њему заправо долазе до доживљаја
,,Ми“, са осталим учесницима у комуникацији и зашто?

Теоријски оквир

Као главна теоријска поставка овог истраживања узеће се ,,Заједичко стварање

музике“ , дело Алфреда Шица, која је заправо студија о друштвеним односима. Шиц је
покушао да докучи карактеристике друштвених односа и комуникација у оквиру њих
анализирајући друштвени однос и комуникацију учесника у процесу стварања и
репродуковања музике. Његова главна намера је била да анализом одређених елемената
структуре ове друштвене интеракције истакне посебне особине које се везују за њу у
оквиру музичког процеса. ,, Музика је смислени контекст који не може бити сведена на
појмовну шему“(Шиц,1964:1). Шиц је овим хтео да истакне да се друштвена
интеракција, односно комуникација, између учесника у музичком процесу не може
једноставно свести на њен семантички облик , што је изложио у критици Албваксове
идеје да је музичка нотација сама заправо језик комуникације у музичком процесу.

Пре свега што се тиче уопштене друштвене интеракције, она се најчешће сматра као
низ независних делања људи једних на друге, тако да су та делања перципирана од
стране свих учесника тако да схватају да су упућена њима. Шиц се поприлично ослања
на Мидову концепцију ,,гестикуларне комуникације“ односно идеје да је могућа пре-

4
језичка ,,комуникација ставова“. По Шицу ова Мидова идеја поприлично неутралише
потешкоће везане за то да ли је комуникација заправо сваког друштвеног односа или је
заправо обрнуто, односно то да је постајање некакве друштвене интеракције услов
касније комуникације упркос томе што се друштвени однос онда не може схватитит
кроз процес комуникације. У већини случајева у социологији поставка је била таква да
неки вид друштвеног односа претходи било каквој комуникацији. Он таква
многобројна истраживања у друштвеним наукама своди на концепт који назива ,, однос
међусобног подешавања/прилагођавања“(Шиц,1964:2). За Шица управо из оваквог
односа произилази комуникација односно могућност да се ,,Ја“ и ,,Ти/Други“ заједно
доживаљавамо као ,,Ми“. Управо као пример овакве могућности односа јесу
активности у оквиру музичког процеса. Такође је занимљиво приметити да Шиц
очигледно није случајно изабрао Мидову концепцију ,,гестикуларне комуникације“,
пошто је она нарочито битан део комуникације међу актерима у музичком процесу.

Комуникација између актера током сексуалног односа исто се тако може подвести
под ,,гестикуларну комуникацију“ и тако се у поприличној мери може упоређивати са
комуникацијом између актера у оквиру музичког процеса. Могла би се поставити теза,
да као и у музичком процесу, актери током сексуалног односа процесом
„прилагођавања“ имају могућност да се заједно доживе као ,,Ми“. Шиц долази до
закључка да се то остварује тиме што актери у комуникацији симултано учествују у
различитим димензијама спољашњег и унутрашњег времена. Тачније сваки актер мора
да узме у обзир оно што други актер упоредо изражава. Под спољашњим временом се
мисли на оно време које је мерљиво стандардним инструментима, којим пратимо
манифестни део изражаја током комуникације. Унутрашње време јесте заправо медијум
кроз који актери конструишу своју заједничку квази симултаност свести преко које
разумеју једни друге, односно преко које се ,,усклађују“ и долазе до доживљаја ,,Ми“.
Ово важи за сваки вид комуникације у било ком односу, ипак зашто се онда овде
инсистира на сличности комуникација у музичком процесу и сексуалном чин? Значење
музичког дела и сексуалног чина, за разлику од на пример математике или
књижевности, јесте политетичке структуре. Ако неко жели да репродукује односно
пренесе неком другом одломак или пасус неког књижевног дела које је прочитао, он ће
то моћи да пренесе без поновног репродуковања читавог садржаја из тог дела. Исто
тако кад неко успе да реши одређени математички проблем следећи пут кад у неком
задатку наиђе на њега, та особа неће морати поново да репродукује читав процес у

5
својој свести, на који начин је дошао до решења већ ће одмах знати то само решење
конкретног проблема. Зато се каже да су они монотетичке структуре. Код процеса
музичког стварања или репродуковања сексуалног чина тако нешто није могуће. Да би
сте репродуковали читаво музичко дело, ви га морате прећи корак по корак и сваки пут
ћете морати да савлађујете исте проблеме као и прошли пут. Исто тако и код
сексуалног чина, актери не могу одма да знају како ће и шта да раде и на који начин
колико год да су пута раније имали таквих искустава. Исто тако се мора ићи корак по
корак, да се конструише квази симултаност свести у унутрашњем времену односно
флуксу самог процеса, у њему се међусобно прилагођавати, а потом у спољашњем
времену путем манифестне комуникације репродуковати сам сексуални акт.

Анализа прикупљене грађе

Одговори на прво питање, колико често испитаници слушају музику током сексуалних
односа, се могу поделити на три групе. Једна група испитаника је дала одговор да не
слуша често.

Михаило (24 године): ,, Ретко слушам, рекао бих сваки пети или шести пут“.

Исидора(26 година) : ,, Слушам баш ретко јер ми и не прија баш. Музику слушам у
свим својим осталим свакодневним активностима, тако да ме можда током
сексуалног односа мало и преоптерети, а и искрено често ме деконцентрише.

У другој групи су одговори оних испитаника за које можемо рећи да често слушају
музику током упражњавања ове врсте односа.

Ивана(27 година): ,, Често али не сваки пут, зависи од расположења и ситуације“.

У трећу групу спадају одговори оних који су се изјаснили да увек или готово увек
упражњавају овакав вид искуства.

Петар( 21 година): ,, Малтене сваки пут, сваки пут када сам у могућности односно
када имам при себи уређај на коме могу пустити музику“.

Вања(23 година) : ,, Да је само до мене слушала би сваки пут али ако се партнер не
сложи са тим, онда углавном не.

6
На питање, да ли они или други актери током сексуалних односа иницирају слушање
музике при тој активности са њима, одговори се исто тако могу разврстати у три групе.
Имамо оне испитанике који су одговорили да они сами увек иницирају да се пусти
музика, имамо оне који су одговорили да тај предлог долази углавном са друге стране
односно партнера, а имамо и они који су одговорили да некада иницирају они, а некад
друга страна.

Михаило (24 године): ,, Свакако од мене али нисам нужно пустио због тога да би
слушали током сексуалног односа или због амбијента, него сам пустио у том
тренутку или нешто пре тога јер ми се слушала одређена песма или одређени
извођач“.

Марко (25 година) :,, Углавном од друге стране, мада ја никад не противречим томе“.

На следеће питање на које је требало да испитаници одговоре јесте да ли су

подстакнути од особа у њиховом окружењу да слушају музику током сексуалних
односа. Кроз одговоре се могло приметити да су сви испитаници у свом блиском
окружењу присуствовали разговорима или и учествовали у њима, разговорима у којима
се говори пракси слушања музике током сексуалних активности. Ипак одговори се
разликују по томе у којој мери испитаници сматрају да је тај утицај окружења по том
питању утицао на њих.

Оливера ( 24 године): ,, Дефинитивно, причала сам о томе са мојом другарицом, која

ме је увела у ту причу, јер је много пре мене имала сексуална искуства“.

Исидора (26 година): ,, Људи у мом окружењу деле таква ускуства али то није
утицало на мене“.

Михаило (24 године) : Овако из разговора међу мојим пријатељима сам чуо али ми нико
није експлицитно рекао да је то пожељно да се ради, тако да није било пресудно “.

Следеће питање је било слично претходном, с тим што се нагласак ставио на утицај
ширег окружења, односно неког доминантног друштвеног мишљења у јавном мњењу.
Својим одговорима испитаници су углавном негирали да је то у некој значајној мери
утицало на њихов однос према томе али су истакли да у јавној друштвеној сфери
постоји истицање таквог облика искуства.

Ивана (27 година) : ,, У принципу није али постоји наратив да музика доприноси
сексуаном ужитку“.
7
Вања (23 године) : ,, Вероватно јесте у смислу да је друштвено пожељно, не сад баш
да је под морањем.“

Овом првом групом питања желело се установити у којој мери се друштвени

спољашњи утицај, перципиран од стране испитаника, сматра важним у овом случају.
Дефинитивно да учесталост самог упражњавања музичког садржаја током сексуалних
односа зависи потпуно од самих личних аспирација испитаника и конкретних ситуација
у којима се налазе у том тренутку. Што се тиче друштвеног утицаја уже околине или
ширег јавног мњења, испитаници су свесни тога да он постоји и да се углавном
суптилно преноси путем популарне културе.

Борисав (20 година) :,, …колико пута сам видео у серијама и филмовима како ликови
воде љубав уз неки опуштајући инструментал у позадини, тако да сигурно утицај
постоји…“.

Ипак као што смо увидели истичу да није пресудно утицало, нити да пресудно утиче на
то, да ли ће слушати музику током сексуалног чина или не.

Одговори на питање, коју врсту музике (жанр, извођача) испитаници воле да слушају
током сексуалних односа, чине се у први мах поприлично различитим али су заправо
само различите интерпретације исте суштине.

Стева (23 године): ,, Највише волим да слушам џез због целог тог лаганог стила
музике, то ме опушта баш“.

Ивана (27 година): ,, Не постоји конкретни извођач, углавном само инструментали,

лагани ритам и мелодија“.

Милица (23 године): ,, Немам конкретног извођача али ми акустична музика у тим
ситуацијама баш прија, мада је овако иначе не слушам“.

Дакле одговори се углавном базирају на томе да је приликом сексуалног односа

најпогоднија музика коју можемо окарактерисати као лагану, ненападну односно
музика која ни у јендом тренутку неће моћи да постане примарни део пажње актера у
сексуалном односу. Потенцира се такође и чиста инструментална музика без текста, као
и конкретније акустична музика. Само два испитаника су нам дали у одговорима неке
конкретне извођаче али и сама природа њихових одговора се донкеле разликује од
предходних.

8
Марко (25 година): ,, Френк Синатра дефинитивно јер има добре текстове и лагане
ритмове који се уклапају са самим односом“.

Исидора ( 26 година) : ,, Некако увек буде музика из филмова. Као пример би дала
музику из филма ,,Изгубљени у преводу“ Софије Кополе“.

На шесто питање којим се од испитаника тражило да одговоре да ли им је важно да

њихови партнери током сексуалних активности конзумирају исту или барем сличну
врсту музике као и они, одговори су били следећи.

Вања (23 година): ,, Јесте наравно, то ми је јако важно, зато што музика диктира
атмосферу и амбијент“.

Милица (23 године): ,, Донекле јесте али не суштински, битно је само да се сагласимо
шта ћемо слушати током самог односа“.

Михаило (24 године): ,, Изнервирао бих се када би било пуштено нешто што ми
изразито не прија“.

Одговори испитаника се крећу од тога да им је поприлично важно шта њихов партнер

воли да слуша од музике у тим ситуацијама, до тога да то јесте битно али не придају о
томе неки превелики значај. Суштински се може приметити из одговара да је
најважније само да се партнери договоре односно сагласе коју ће музику слушати у
датим приликама. У сваком случају овем се придаје значај, пошто нисмо имали
одговоре где је неко изричито нагласио да му није битно шта друга страна слуша током
ове врсте односа.

Одговори испитаника на следеће питање, коју врсту/извођача музике никако не би

могли да слушају током ове врсте односа, су се поприлично поклапали односно било је
неколико елемената који су се понављали у одговорима и који би могли да укажу на
неки уврежен став према томе, која врста музике се никако не слуша током сексуалних
активности.

Петар (21 година) : ,, Домаће рок баладе, зато што убијају атмосферу пошто имају
углавном текстове који су ми иритантни“.

Ивана (27 година): ,, Не бих могла да слушам треп и реп, што домаћи што страни,
пошто би ми стварно било глупо у том тренутку да слушам неког извођача који
буквално диктира ''шта би ми радио''.

9
Стева (23 године): ,, Не бих могао да слушам Јалу Брата, Бубу Корелија и такве
сличне, нити бих могао да слушам неки сурови народњак. По мом мишљењу не иде уз
то пошто је сувише нападно“.

Вања (23 године): Никако домаћу и дефинитивно не неки метал или панк и томе
слично. Домаћу углавном не бих могла због текстова, а што се тиче метала и панка,
то не бих могла да слушам у том тренутку јер бих се осетила угрожено у таквом
амбијенту“.

У овим одговорима испитаника увиђамо да је присутан крајње негативан став према

музичким нумерама које су пропраћен текстом, поготово у оним нумерама и
жанровима музике где је садржај текстова истакнутији у нумери у односу на саму
мелодију. Према испитаницама текстови који иду у пакету са музичким нумерама често
су нападни или неприкладни за слушање током сексуалних активности. Очигледно да
испитаници не би могли да се довољно опусте и осећали би нелагоду што би сигурно
лоше утицало и на сам сексуални чин. Приметна је и одбојност према домаћој музици
што се донекле може објаснити тиме да је у песмама извођача са домаће популарне
музичке сцене некако текст нумере увек у првом плану у односу на музику и више се
обраћа пажња на њега од стране слушалаца. Могло би се закључити да било какав вид
музике који би сам по себи, из неког разлога, постао примаран објекат пажње актера у
сексуалном односу, није прихваћен и не сматра се пожељним током ових активности.

Одговори испитаника на њихово перципирање тога да ли је музика коју слушају током

сексуалних односа друштвено прихваћена као садржај који иде уз такве врсте
активности, су поприлично хомогени и углавном потврдни.

Борисав (20 година): ,, Јесте без икакве дилеме али видим да је иначе највише модерна
популарна латино музика окарактерисана као музика за слушање током сексуалних
односа“.

Ипак одговор једног испитаника се поприлично разликује од свих осталих.

Марко ( 25 година): ,, Не знам искрено ни са ким нисам разговарао о томе, нити сам о
томе размишљао“.

Одговори на ово питање указују да су испитаници поприлично свесни тога да одређени

жанрови музике или извођачи друштвено прихватљивији или барем пожељни за
конзумирање током сексуалних активности. Требало би рећи да они нису непосредно

10
научени од стране неког или нечега коју музику би требало у тим околностима слушати
али да очигледно посредни или боље рећи латентни утицај друштва донекле одређује
њиховим избор у датим ситуацијама.

Овом другом групом питања желело се установити у којој мери социјални надражаји
друштва сугеришу испитаницима коју врсту музике или чак које конкретне извођаче да
слушају , односно који су пожељни, као и који жанр или извођача никако не би требало
да пуштају током сексуалног чина. Такође покушало се увидети како сами испитаници
гледају на тај утицај, као и на њихов суд о њеховом интензитету. Одговори су углавном
били уопштени и заснивали су се углавном на томе да су мелодује са лаганим темпом и
ритмом најпожељније и најпродуктивније за конструисање угодног амбијента
приликом сексуалног односа. Генерално постоји став да је пожељни слушати нумере
које у себи немају текст или ако баш имају да је он у другом плану. Неки жанрови су се
испоставили као веома неприкладни, као што су метал, панк, домаћи народњаци или
реп и треп песме. Такође испитаници су били усаглашени у томе да музику коју они
преферирају у тим ситуацијама је друштвено прихватљива и пожељна за такве прилике.
Можемо рећи да је друштвени утицај на њихов музички укус у околностима интимније
атмосфере са својим партнерима изричит, с тим што се он очигледно каналише
суптилно путем популарне културе и средстава масовног општења, а не директно у
неком тачно одређеном тренутку. Испитаници су донекле свесни тог утицаја али му не
придају неки велики значај нити о томе размишљају.

Следеће што ћемо прегледати јесу одговори испитаника о томе да ли и у којој мери
музику перципирају као важан део свог идентитета односно да ли јој придају неки
посебан значај у свом животу.

Вања (23 године): ,, Не повезујем свој идентитет са музиком коју слушам, нити јој
придајем неки посебан значај у мом животу“.

Стева ( 23 године): ,, Не у некој великој мери али бих вероватно могао да се

идентификујем са особом која слуша сличну музику као и ја“.

Исидора ( 26 година): ,, Апсолутно мислим да је део мог идентитета, пошто ја

стално слушам музику кад год сам у прилици. Волим да слушам неке бендове за које
нико други не зна у мом окружењу јер се тако осећам посебније, чак мислим да се и
облачим у складу са том музиком. Такође увек ми је интересантно да причам о музици
са особом коју сам тек упознала или слабо знам, увек поведем такав разговор“

11
Одговори испитаника по овом питању су поприлично шаренолики као што можемо
видети. Неки музику доживљавају као важан део сопствене идентификације, у већој
или мањој мери, док са друге стране имамо и оне који не гледају на музику као на
битан аспекат свог живота.

Испитаници су повод следећег питања углавном давали одричне одговоре односно

исказали су да конзумирање музичког садржаја током сексуалног односа не изазива код
њих неку посебну врсту доживљаја.

Ивана ( 27 година): ,, Није баш да директно утиче на мој доживљај јер он ипак у том
тренутку највише зависи од саме интеракције мене и мог партнера али може
евентуално да појача доживљај ако се усклади са читавим амбијентом у том
тренутку“.

Марко ( 25 година) : ,, Нема неког посебног доживљаја, осећам се увек исто као и кад
нема музике у позадини“.

На питање које се у суштини надовезује на претходно, да ли слушање музике приликом

сексуалног чина може на било кој начин да утиче на тај чин, испитаници су дали
следеће одговоре.

Оливера ( 24 године): ,, Верујем да има, поготово код оних људи који немају много
искуства са таквом врстом односа, пошто може да их опусти и да им смањи
адреналин“.

Борисав ( 20 година): ,, Да утиче, јер одређује атмосферу, темпо и може да пренесе

поруку о томе каква очекивања учесници имају од тог конкретног односа“.

Петар ( 21 година): ,, Може да утиче, мада се често пусти музика која не може да
поремети, односно да утиче, на било који начин на тај однос, више је људи
перципирају као неки украс у датој ситуацији“.

Прегледом одговора на ово питање може се закључити да су испитаници углавном

мишљења да музика има потенцијал да утиче на сам сексуални чин али да је то
условљено како специфичним елементима конкретне ситуације, тако и аспирацијама
самих актера у том тренутку. Актери имају могућност да искористе овај потенцијал
музичког садржаја ако им то одговара у том тренутку или тај музички садржај могу
искористити само као украс у читавом доживљају, како је рекао један испитаник.

12
На питање о томе путем којих средстава односно уређаја пуштају музику, испитаници
су давали скоро потпуно идентичне одговоре у којима су се углавном помињали
''паметни'' телефони, лаптопови или мини линије са даљинским управљачима. То су
углавном објаснили тиме што им ти уређају дају могућност да на брз и једноставан
начин промене нумеру или зауставе музику ако им је то потребно. Ипак одговори двоје
испитаника се разликују од већине, један због разлога зашто користи модерне
софистициране уређаје, а други по томе који уређај би испитаник желео да користи у
таквим ситуацијама.

Михаило (24 године): ,, Телефон из тог разлога што изгледа спонтаније, јер да пуштам
на нечему другом изгледало би планирано што би било чудно или тачније речено
претенциозно“.

Милица (23 године): ,, Мислим да би ми било занимљивије да пустим плочу и да слушам

преко грамофона. Чини ми се да би то онако било егзотично, па би вероватно на
позитиван начин допринело читавом угођају“.

У овој групи питања могли смо да се упознамо са ставовима испитаника о томе колико
музика може да утиче на сексуални однос, какав је њихов доживљај везан за слушање
музике током сексуалних активности али и иначе свеукупно у њиховом животном
искуству, као и који начин им је најпригоднији за слушање музике током активности
које су у центру наше пажње. Генерални утисак јесте да испитаници гледају на музику
у свом животу у зависности од њихових личних аспирација. Сматрају углавном да
музика има потенцијал да утиче на сексуални однос, као њихов доживљај тог односа у
датој ситуацији. Не увиђа се повезаност између тога, да код оних испитаника који
музику сматрају као битан део сопствене идентификације постоји већа приврженост ка
мишљењу да музика утиче на сексуални однос и сам доживљај истог. Заправо
напротив, имамо чак и примере испитаника који изразитије музику сматрају битним
делом свог живота али који нису привржени ставу да музика нешто посебно може да
утиче на сексуални чин или да у некој већој мери утиче на њихов доживљај исте.

Што се тиче става испитаника о томе да ли су ове две активности компатибилне да се

упражњавају паралелну, добијени су одговори који сугеришу да испитаници позитивно
гледају на ту евентуалну паралелност али из различитих разлога.

13
Ивана ( 27 година): ,, Могу бити компатибилни, ако је музика адекватна за ту
ситуацију. Реално сам сексуални однос се може гледати као на неки вид кореографије
односно плеса, па онда самим тим уз то иде и музика“.

Вања (23 године):,, Мислим да јесу веома зато што обе те активности служе
достизању ужитка односно задовољства код људи“.

Михаило ( 24 године): ,, У неким ситиуацијама може бити и неопходно упражњавати

оба из прагматичних разлога. Да наведем пример, ако у простор у коме се налазе
актери сексуалног чина допиру одређени непријатни звуци.

Неки испитаници су уочили и исказали одређене подударности ова два вида активности
у погледу њихове структуре. Има оних који су окарактерисали као подударне зато што
испуњавају исте или сличне људске потребе, као и оних који су увидели њихову
подударност из крајње прагматичних разлога.

У следећем питању су испитаници у својим одговорима открили, да ли у музичком

садржају који конзумирају током сексуалног односа има некаквих асоцијација на такву
врсту односа.

Вања ( 23 године): ,, Углавном имају јер те песме садрже такву мелодију и ритам који
сам по себи код људи може да изазове асоцијацију на сексуални чин“.

Марко (25 година): ,, Експлицитно да то постоји у тексту неке песме веома ретко али
путем одређених детаља у самој мелодији углаввном“.

Петар ( 21 година): ,, Догађало ми се да партнер током самог односа перципира неку

песму као такву али ја лично не“.

Одговори испитаника су се поводом овог питања заснивали углавном на томе да ће

ретко кад пустити музички садржај који експлицитно говори или асоцира на сам
сексуални чин али да ипак већина музичког садржаја који се конзумира у тим
приликама садржи у себи до одређене мере и на суптилан начин одређене алузије на
сексуални однос.

Ставови испитаника поводом поређења комуникације између актера током

репродукције музичког садржаја и комуникације актера током сексуалног односа, што
је била поставка претпоследњег питања, су били поприлично различити али ипак је

14
један поглед на то преовладао, само је у зависности од испитаника био мало другачије
исказан у одговорима.

Ивана ( 27 година): ,, Мислим да је слична пошто сваки учесник у сексуалном односу

има свој део односно улогу коју би требало да одигра, што се може упоредити са
оркестром.“.

Оливера ( 24 године): ,, Поприлично су слични у то нема сумње али ипак по мом

мишљењу комуникација између учесника сексуалног чина је више интинуитивна у
односу на комуникацију током стварања неког музичког дела, а и комуникација током
сексуалног чина између учесника се највише базира на чулу додира док је код стварања
музике главно чуло слуха“.

Исидора (26 година): ,, Ја мислим да нису, односно сличну су у оној мери као и било који
други вид комуникације у другим људским интеракцијама али да су ове две врсте
комуникација нешто посебно слични, ипак мислим да не.“

Дакле можемо приметити да су испитаници сагласни са тим да сличности између

комуникације учесника ових две врсте активности постоји. Ипак мишљење о томе у
коликој мери имају сличности се поприлично разликују у одговорима испитаника. У
том сегменту ставови испитаника поприлично осцилирају, мада је у одговирма највише
било заступано мишљење да сличности поприлично има али да су ипак те две врсте
активности упечатљиво другачије и људи их поприлично другачије доживљавају.
Самим тим и сама комуникација у једној има неких темељних разлика у односу на
комуникацију у другој од ове две врсте људксих активности.

На крају смо дошли и до последњег и најважнијег питања у овом истраживању.

Мишљење испитаника о томе да ли и у којој мери учесници у репродукцији музичког
садржаја, као и учесници у сексуалном односу, долазе током ових активности до
доживљаја ,, Ми“ односно до доживљаја апсолутног заједничког деловања током ових
активности када актери истих постану једна целина. Следи неколико
најрепрезентативнијих примера.

Стева ( 23 године): ,, Реалн по мом мишљењу да. Човек као јединка увек жели да нађе
неког с ким ће заједно да доживи одређено задовољство“.

Вања ( 23 године): ,, Мислим да помаже да се манифестује та колективна људска

природа и да то јесте заправо и сама поента стварања нечега у одређеном колективу,

15
јер особа једино у заједничким активностима са другима може себе да развија као
личност на сваки могући начин“.

Борисав (20 година): ,, Свакако, пошто не може један члан бедна да сам свира целу
музичку нумеру, а исто је тако и у сексуалном односу. Мислим да у таквим
колективним активностима сами учесници у једном тренутку, барем док та
активност траје, постану свесни да више нису појединци који делају заједно са
другима, него да су они сви заједно део једног и недељивог.“

Већина одговора су изгледали овако односно већина испитаника је сматрала да у овим

активностима сами учесници долазе до доживљаја ,,Ми“ у процесу репродукције
музичког садржаја или сексуалног чина. Ипак имамо и два испитаника који су дали
супротне одговоре од претходних.

Ивана (27 година): ,, Искрено мислим да сваком од учесника, колико год можда себе
сматрали делом колектива, ће увек бити најважније оно ,,Ја“ односно оно што се
подразуемева под тим“.

Исидора (26 година): ,, Ја за сексуални однос барем, не видим као нешто где ће
учесници доћи до доживљаја ,,Ми“ баш сваки пут, ту је битније са ким је тај однос,
дакле неће доћи до тога самим тим што је то сексуални однос“.

Ова два испитаника својим одговорима нису оспорили могућност да се индивидуа у

интеракцији са другима током неке активности може осећати делом колектива али су
назначили да је у сваком тренутку код појединца примарно индивидуални осећај самог
себе и свог бивствовања.

Закључак
Испитаници који су обухваћени овим истраживањем су се поприлично заинтересовали
за сам пред истраживања и уопштено за ову тему. Били су и више него кооперативни
упркос томе што су им одређена питаања, која су им била нејасна, је требало
подробније објаснити.

Што се тиче перцепције друштвеног утицаја на конзумирања музичког садржаја током

сексуалног чина, испитаници су били сагласни са тим да он постоји али су рекли такође
да он није примаран у њиховом односу и њиховом размишљању на ову тему, као ни на

16
сам доживљај током ове две врсте активности. Ипак начин на који су давали одговоре и
примере које су стављали у њима, као и однос према одређеним музичким жанровима,
поприлично указује на то да друштвени утицај има највећи односно одлучујући утицај
везано за ово питање. Тачније речено тај друштвени утицај се своди на то да даје
одређени оквир друштвено пожељног и прикладног у којем се онда актери ових
активности крећу у складу са својим личним аспирацијама. Тај утицај друштва који
поставља оквир се преноси посредно путем популарне културе која је данас, за разлику
од ранијих времена, свеприсутна у животима људи помоћу постајања савремених
технологија која такво стање омогућава. Тако се донекле може разумети, ако
неутралишемо друштвени утицај, да испитаницима не би било пријатно да током
сексуалних активности слушају музику која припада хеви-метал или панк жанру, мада
и то условно. С друге стране испитаници имали уопштено негативан став да слушају
током ових активности музички садржај са текстом и то поготово ако се сам текст
изводи на њиховом матерњем језику. Кад би узели да погледамо популарне филмове
или серије стране продукције, могли би да утврдимо како у сценама у којима имамо
сексуалних активности, углавном иде лагана инструментална музика. Негативан став
према домаћој музици се тако поклапа са тим, што до релативно скорог датума, у
нашим популарном филмском или серијском програму сцене сексуалног односа
углавном немају у пратњи било какву музика па ни чак конкретан звук током кадрова
тог самог односа. Ипак да се оградимо, ово би било најбоље испитати у посебном
истраживању. У сваком случају испитаници увиђају да су елементи друштва у којем
живе имали утицај на њихов однос према истовременом упражњавању ових активности
али нису свесни у коликој је то мери.

Што се тиче њихове перцепције сличности и разлика између комуникације учесника

репродукције музичког садржаја и комуникације актера у сексуалном односу, испољава
се генерално став који исказује да заправо слични елементи преовлађују али да
различитости које постоје су ипак темељне. Управо у одговорима и на ово питања дао
се приметити велики друштвени утицај који формира како њихов став о тој теми, тако
и њихов сам доживљај ових активности. Ипак треба рећи да су се испитаници веома
потрудили да добро промисле пре свог одговора и са некима од њих сам улазио и у
мала расправе поводом овог питања, не у жељи да им наметнем одређени одговор већ
напротив, да их испровоцирам како би ми дали што потпунији исказ. Ако би се
погледало из овог истраживања већина је става да слушање музике током сексуалних

17
односа утиче на тај сам однос, тако и на учеснике истог као и на сам доживљај
целокупне ситуације у којем се налазе у том тренутку. Исто тако међу испитаницима је
преовладао став да учесници у обе ове активности имају велики потенцијал да
колективним деловањем дођу до доживљаја ,,Ми“, мада су често то и условљавали са
неким конкретним ситуационим параметрима. Основа овог малог истраживања била је
да се да иницијална каписла за можда нека потоња озбиљнија истраживања на ову
тему, за која по мом мишљењу постоји прека потреба. Овакве теме су као створене за
међудисциплинарна истраживања, која нам могу дати многе па и неочекиване одговоре
на функционисање људи и њихових мисли и ставова у савременом друштву и свету.

18
 Литература

ALFRED SCHUTZ, COLLECTED PAPERS II. STUDIES IN SOCIAL THEORY (EDITED AND
INTRODYCED BY ARUT BRODERSEH), THE HAGUE: MARTINUS NIJHOPF, 1964

19
 Садржај
1) Увод ……………………………………………………………………………… 2
2) Методологија……………………………………………………………………..3
3) Теоријски оквир…………………………………………………………………..4
4) Анализа прикупљене грађе………………………………………………………6
5) Закључак………………………………………………………………………....16
6) Литература……………………………………………………………………….19
7) Садржај…………………………………………………………………………..20

20