Harmonski jezik Morisa Ravela u delima:

Klavirski trio i Svita za klavir (Kuprenov grob), III stav

Žozef Moris Ravel bio je francusko – baskijski kompozitor i pijanista iz perioda impresionizma.
Njegova muzika je suptilna, bogata i oštra. Moris Ravel je bio suočen sa nerazumevanjem kako
od strane publike tako i od strane kritike (delimično čak i kod svog učitelja). Ovde se ne radi o
kakvom slučajnom nerazumevanju već o sukobu između konzervativnog ukusa jedne
aristokratizovane građanske publike i reformatorskih nastojanja mladog kompozitora. Ravelov
revolt protiv romantičarskog formalisma nije usmeren samo prema ovom shvatanju umetnosti,
već dobrim delom i protiv osnova na kojima to shvatanje niče. On predstavlja umetnički vid onog
nezadovoljstva koje je sitno građanstvo pred kraj 19. veka ispoljavalo prema plutokratiji, a koje
se u literaturi manifestovalo u takozvanom malograđanskom negatorskom realizmu nazvanom
naturalizmom.

Harmonski jezik u Klavirskom triu

Klavirski trio - delo za klavir, violinu i violončelo kompozitor je napisao 1914. godine. Delo je
posvećeno Ravelovom učitelju kontrapunkta Andreu Gedalgeu. Kompozitor je bio svestan
kompozicijskih poteškoća žanra: kako pomiriti kontrasne zvukove klavira i gudačkih
instrumenata i kako postići ravnotežu između tri instrumentalna glasa. Glavna inspiracija Morisu
Ravelu prilikom pisanja Klavirskog tria bio je baskijski ples i malezijska poezija. Klavirski trio je
u harmonskom pogledu dosta obogaćen. U celoj kompoziciji dominira modalni jezik. Delo
počinje u a-molu. Glavni pokazatelji a-mola su T53 u 1. i 2. taktu takođe i pedal na dominanti. Na
samom početku kompozicije uočljiv je dorski modus prirustvom povišenog šestog stupnja.
Karakteristična je pojava VI u okviru eolskog modusa u 2. taktu. Osim dorskog modusa uočava
se i frigijski modus pojavom F53 u 3. i 4. taktu. Pored F53 specifična je pojava °III – d – T (durske
tonike) i u harmonskom pogledu ukazuje na završetak prve rečenice. U 11. taktu menja se tonalni
centar (in G) i u harmonskom pogledu izdvaja se pojava m, takođe je karakteristična pojava D + u
12. taktu. Promena tonalnog centra je već vidljiva u 13. taktu (in F). Od harmonskih funkcija
prisutne su II – D – T – D – T u 13. i 14. taktu. U 16. taktu izdvaja se pojava III koji je po sklopu
poluumanjeni i u istom taktu vidljiva je pojava novog tonalnog centra (in A). U okviru tonalnog
centra in A izdvajaju se sledeće harmonske funkcije u 16. i 17. taktu (S – VI – II – VI – K64 – D –
T). Nova promena tonalnog centra je primetna u 20. taktu (in Fis). U harmonskom pogledu
izdvaja se pojava prekomernih akorada (tačnije prekomerne subdominante u vezi sa dominantom
i dominantinom dominantom) S+ – D – DD – S+ - D. Od 24. takta primećuje se nov tonalni centar
in C. Pored što se izdvaja pojava M koja se može tumačiti i kao DVI u 24. taktu izdvaja se pojava
DS u 26. taktu. U 27. taktu vidljiv je povratak na in a tonalni centar prisustvom dijatonske
modulacije tako što VII in C postaje II u in a tonalnom centru. Od 28. takta karakteristična je
pojava orgelpunkta na D iznad koga se smenjuju harmonske funkcije (D – d – VIIS – III – K64
koji se može tumačiti i kao Ds ali ga je bolje tumačiti kao K 64 zbog basa u okviru klavirske
deonice – VI). U daljem muzičkom toku izdvaja se smenjivanje Fd i D u toku trajanja
orgelpunkta na D od 31. do 34. takta. Od 35. takta karakteristična je pojava II teme.

Harmonski jezik u Sviti za klavir (Kuprenov grob), III stav

Svita za klavir (Kuprenov grob) je kompozicija Morisa Ravela za klavir solo koju je komponovao
između 1914. i 1917. godine. Ravel je delo posvetio svom prijatelju kompozitoru, ali i dvojici
braće koja su poginula u borbama tokom Prvog svetskog rata. Orkestarsku verziju ovog dela
napisao je 1919. godine. Svita za klavir (Kuprenov grob), III stav je napisana u formi
Kuprenovog ronda. Početni i završni tonalitet je e-mol. U harmonskom pogledu na samom
početku izdvaja se pojava prekomernih akorada. U 1. taktu u toku trajanja t prisutna je pojava
Ds+ i u 2. taktu s prerasta u prekomernu subdominantu (s+). Krakteristična je pojava DD koja se
vezuje sa D 4. taktu. Od 5. do 8. takta ponavlja se prvi četvorotakt. Promena tonaliteta uočljiva je
u 10. taktu sve možemo posmatrati u okviru tonaliteta in Fis. U 16. taktu ponovo nailazimo na
promenu tonalnog centra (in cis). Od 19. takta karakteristična je pojava sekvence (model od tri
takta). U okviru sekvence u 19. taktu specifična je pojava molske d zatim D u novom tonalitetu in
C. Zatim se u 21. taktu menja tonalitet in c, a u 22. taktu in B. U okviru novog tonalnog centra in
B na samom početku u 22. taktu specifična je pojava MT mada se može gledati i kao MS ali
prvenstveno akord ima funkciju zadržice. Od 25. javlja se povratak na početni tonalitet e-mol i
ponavlja se prva rečenica sa početka kompozicije. Osnovni tonalitet traje do 37. takta. Od 38.
takta javlja se novi tonalni centar in Fis. U 42. taktu sledi nova promena tonaliteta u gis-mol a
nakon njega tačnije u 46. taktu sledi povratak na osnovni tonalitet e-mol sa elementima dorskog
modusa, povišen šesti stupanj. Od 55. takta ponavlja se refren. U daljem muzičkom toku nema
nekih velikih novina u harmonskom pogledu. Od 64. takta i dalje je prisutan osnovni tonalitet e-
mol u okviru dorskog modusa. Ponovno izlaganje refrena je od 96. takta. Od 96. do 123. takta u
harmonskom pogledu ponavlja se sve kao i sa početne dve strane kompozicije. Promena nastupa
od 124. takta, iz e-mola mutira se u E-dur. Nakon E-dura od 140. Takta sledi povratak na osnovni
tonalitet e-mol. U 157. taktu u harmonskom pogledu specifična je pojava D + koja predstavlja
undecimakord.

Anđela Stevanović treća godina muzička pedagogija