Univerzitet u Kragujevcu

Filoloko-umetniki fakultet
Odsek za muziku umetnost

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA VOKALNI KONTRAPUNKT

sa temom
Analiza moteta Lapidabant Stephanum ovanija Pjerluiija da Palestrine

Student: Mentori:
Milica Stanojevi, 164001 Mr. Zoran Komadina
Dr um. Vladimir Trmi

Kragujevac,
2017.
SADRAJ:
Uvod................................................................................................................................3
Centralni odsek................................................................................................................4
Prvi odsek............................................................................................................4
Drugi odsek.........................................................................................................5
Trei odsek..........................................................................................................6
etvrti odsek.......................................................................................................7
Peti odsek............................................................................................................9
esti odsek.........................................................................................................11
Sedmi odsek.......................................................................................................11

Zakljuak.......................................................................................................................13
Literatura.......................................................................................................................14

2
 Analiza moteta Lapidabant Stephanum ovanija Pjerluiija da Palestrine

UVOD

Motet ima tradiciju iz srednjeg veka. Oblik se razvija od poetka 13. pa sve do 18. veka, kad su
se komponovali prigodni moteti. Poeci komponovanja moteta vezuju se za kole i crkve: crkva
sv. Marcijala u Limou i kola Notr Dam. U tim centrima moteti su i nastali oko 1200. godine
tako to su na cantus firmus u tenoru komponovani krai napevi, preteno u trodelnom metru, sa
francuskim ili latinskim tekstom. Najee su moteti bili troglasni, a najvii glas bio je motetus i
imao je tekst na francuskom jeziku, pa otuda i sam naziv motet. Od kraja srednjeg veka nastojalo
se da tekstovi na drugom jeziku budu parafraze teksta na latinskom, pa je motet bio polijezian i
politekstualan.

U 14. veku najzastupljeniji je izoritmiki motet, koji podrazumeva novu tehniku rada sa
motivima u 3 ili 4 glasa: kontratenor, tenor, duplum i triplum. Cantus firmus je bio gregorijanski,
najee u tenoru a kasnije i u drugim glasovima.Izoritmija se vezuje za ponavljanje na
odstojanju u okviru razliitih glasova moteta.Oko 1420. godine opada interesovanje za
izoritmiki motet, jer su tehnike vratolomije ve dostigle visok nivo. U motetima u prvoj
polovini 15. veka javlja se tendencija udaljavanja od prakse izoritmije.Cantus firmus se javlja i u
drugim glasovima, ne samo u tenoru, vrlo esto je u unutranjim glasovima i u dugim notnim
vrednostima. Moteti su bili esto podrani instrumentima, a to su bile najee orgulje.U 16.
veku motet se usavrava u delima Palestrine i Lasa, koji doprinose motetskom stilu svako na svoj
nain.

ovani Pjerluii da Palestrina (Giovanni Perluigi da Palestrina;1525-1594) u komponovanju

svojih moteta je konzervativniji i oni su manje znaajni od njegovih misa. Napisao ih je oko 250,
tampano je 7 svezaka i oko 72 moteta posle smrti. Najvie je etvoroglasnih, ali ima i moteta u

3
5, 6, 7, 8 i 12 glasova. Zasnovani su na tekstovima antifona i responzorijuma, a manje psalama.
Ve u prvoj svesci postie savreni balans glasova, delo je jedinstveno a kontrast je sveden na
manju meru. Motete komponuje imitaciono, sa cantus firmus-om ili bez njega, gotovo nikad ne
koristi elemente tonskog slikanja. Kombinuje polifonu i homofonu fakturu, a muzike odlike su
kao odlike misa. Palestrinin tip melodike ukorenjen je u gregorijanskom koralu, on mu je uao u
nain muzikog miljenja. Nije sklon eksperimentima, odlikuje ga mirnoa, bez komplikovanja.

CENTRALNI ODSEK

Motet Lapidabant Stephanum (Posveeno Stefanu) je pisan u miksolidijskom modusu I moe

se podeliti na sedam odseka.

Prvi odsek (1-15)

Prvi odsek (lat. Lapidabant Stephanum Posveeno Stefanu) zapoinje u miksolidijskom

modusu izlaganjem teme u altu na V stupnju miksolidijskog modusa. Glava teme ispunjena je
duim notnim vrednostima, a ostatak teme sadri melizmatini deo koji e kasnije biti variran.
Tema se putem vetake imitacije imitira u tenoru na I stupnju miksolidijskog modusa (Risposta
se javlja u tokom trajanja proposte). Na isti nain, imitacija teme se pojavljuje u sopranu na I
stupnju istog modusa. Glava teme ostaje ista, dok se melizmatini deo menja, to moemo
primetiti I imitacijom basa (8. takt), takoe, na I stupnju miksolidijskog modusa. U 11. taktu, alt
ponovo izlae glavu teme.

Duboko ulanavanje se javlja od 13. takta gde bas kadencira u jonskom modusu. Njemu se
pridruuju sopran I tenor u 15. taktu, gde je prva kadenca ovog moteta,ali I gde zapoinje
izlaganje teme drugog odseka. Alt kadencira u 17. taktu u dorskom modusu.

4
Primer br.1 (ovani Pjerluii da Palestrina, motet Lapidabant Stephanum) izlaganje teme
(glava teme sa melizmatinim delom), i njene imitacije

Drugi odsek (15-29)

Drugi odsek (lat. Invocantem et dicentem- pozivajui I govorei) zapoinje izlaganjem teme u
basu na I stupnju naigled miksolidijskog modusa (14. takt). Za razliku od teme prvog odseka, u
temi drugog odseka preovladavaju krae notne vrednosti. U drugom odseku tema takodje sadri

5
promenljive melizme nakon glave teme. Prva imitacija teme javlja se u tenoru u vidu vetake
imitacije na V stupnju miksolidijskog modusa, a zatim u sopranu na I stupnju istog. U 17. taktu
kada alt zavrava imitaciju teme iz prvog odseka pojavljuje se kadenca u dorskom tonalitetu
(VIIo-I). Takt u kome alt prvi put imitira temu, zapoinje dorski modus. Do kraja drugog odseka
tema e se imitirati jo etiri puta: u basu (21. takt), u tenoru (22. takt), imitacija sa melodijskim I
ritmikim promenama u altu (23. takt) I u soprano u 25. taktu. Glasovi kao to su alt, tenor I bas
e izloiti jo jednom drugi deo teme (et di-cen-tem) koji e dovesti do kraja ovog odseka.
Zavretak drugog odseka predstavlja kadenca u jonskom modusu u 29. taktu (V-I).

Primer br.2 (ovani Pjerluii da Palestrina, motet Lapidabant Stephanum) drugi odsek, tema
sa imitacijama I kadenca.

6
Trei odsek (29-35)

Trei odsek (lat. Domine Jesu Christe- Gospod Isus Hrist) je ujedno I najkraiji odsek ovog
moteta. Zapoinje u 29. taktu time to alt donosi melodiju koja je u diminuciji u odnosu na temu
koju e izloiti tenor na etvrtoj dobi istog takta u jonskom modusu. Temu imitira sopran u
sledeem taktu, na V stupnju ovog modusa. Na etvrtoj dobi 30. takta temu imitira bas na I
stupnju jonskog modusa. Imitacije u treem odseku su vetake tj. risposta se javlja tokom
trajanja proposte. Za razliku od prethodnih odseka, u treem odseku glasovi ne ponavljaju
odreeni deo teme jer je kratka, te svaki glas izlae temu samo jednom. Kadenca se nalazi u 35.
taktu V-I u eolskom modusu.

Primer br.3 (ovani Pjerluii da Palestrina, motet Lapidabant Stephanum) trei odsek,
izlaganje prividne teme u diminuciji; glavna tema sa imitacijama I kadenca.

7
etvrti odsek (35-48)

etvrti odsek (lat. Accipe spiritum meum- Primi duh moj) poinje vidom ulanavanja tj. kada u
kadenci prethodnog odseka sopran, tenor i bas kadenciraju, alt na drugoj dobi zapoinje izlaganje
teme na I stupnju jonskog modusa. Tema je izgraena nalik prethodnim, od glave teme I
promenljivog dela. Vetaka imitacija se pojavljuje u basu koji ve u sledeem taktu imitira
temu, takoe na I stupnju jonskog modusa. Na etvrtoj dobi 36. takta imitaciju donosi tenor na
V stupnju jonskog modusa. U 40. taktu kada se pojavljuje unutranja kadenca u dorskom modusu
(V-VI) sopran po prvi put imitira temu, ali u dorskom modusu. Tema e se jo jednom izloiti u
basu, iji kraj dovodi do kadence u miksolidijskom modusu. Ostali glasovi e ponavljati drugi
deo teme (spi-ri-rum me-um) kako bi upotpunili temu u basu do samog zavretka odseka. U 48.
taktu sopran i alt kadenciraju u, napomenutom, miksolidijskom modusu (V-I), dok tenor i bas
nastavljaju sa ponovljenim drugim delom teme.Tokom trajanja drugog dela teme, pojavljuje se
novi tekst- novi odsek kojeg zapoinje alt. Time postiemo ulanavanje koje je karakteristino za
izgradnju moteta. Tenor I bas naknadno kadenciraju u 50. taktu.

Primer br.4 (ovani Pjerluii da Palestrina, motet Lapidabant Stephanum) etvrti odsek
izlaganje teme, i njene imitacije; unutranja I zavrna kadenca.

8
Peti odsek (49-66)

Peti odsek (lat. Et ne statuas illis hoc peccatum- I ne drim ovaj greh) zapoinje izlaganjem teme
u altu na I stupnju miksolidijskog modusa. Dve dobe kasnije u 49. taktu sopran imitira temu u
vidu vetake imitacije na V stupnju miksolidijskog modusa. U 51. taktu, sopranu i altu
pridruuje se tenor sa imitacijom teme na V stupnju miksolidijskog modusa, i zajedno kreiraju
unutranju kadencu u 53. taktu (V-I6) miksolidijskog modusa.

Bas svoju imitaciju zapoinje tek u 53. taktu na drugoj polovini takta, na I stupnju
miksolidijskog modusa. Za to vreme, sopran nema nikakvu melodiju te se u ovom predelu uje
troglas. Sopran se prikljuuje u 56. taktu i nastavalja svoj tok imitacije teme, meutim ovog puta
deonicu basa popunjavaju pauze. Sopran, alt I tenor e ubedljivo kadencirati u 59. taktu (javlja se
konsonantna kvarta, pretea kadencirajueg kvartsekstakorda). Na etvrtoj dobi istog takta bas
izlae temu jo jednom. Od 60. takta u tenoru nestaje melodija,a po njegovom povratku, od 63.
takta bas gubi svoju. Sopran, alt I tenor u 66.-67. taktu kadenciraju u jonskom modusu. Iz ovog,
ne toliko karakteristinog primera moemo zakljuiti da je Palestrina zvuno kreirao troglas u
etvoroglasu. Poto nakon ovog odseka sledi kulminacija moteta u vidu pojave homofonije, ovaj
prethodni, peti, odsek moemo protumaiti kao pripremu kulminacije.

9
Primer br.5 (ovani Pjerluii da Palestrina, motet Lapidabant Stephanum) peti odsek, tema I
njene imitacije; unutranja I zavrna kadenca; zvuni troglas

10
esti odsek (66-70)

esti odsek (lat. Et cum hoc dixisset- I onda je On) predstavlja kulminaciju moteta.
Karakteristino za ovaj odsek jeste homofoni deo na samom poetku (Et cum hoc) koji nije

11
uobiajen za motet. Jasno uoljiv, homofoni deo poinje u jonskom modusu ali kadencira u
dorskom modusu. S obzirom da svi glasovi kreu istovremeno, tako oni nezavisno razvijaju
melodijski tok.

Primer br.6 (ovani Pjerluii da Palestrina, motet Lapidabant Stephanum) esti odsek

Sedmi odsek (70-86)

Sedmi odsek (lat. Obdormivit in Domino- On je zaspao) poinje izlaganjem teme u basu sa
tercnim udvajanjem u tenoru u dorskom modusu. U 71. taktu, alt donosi lanu temu, a sopran
imitaciju temeu sledeem taktu. Prva unutranja kadenca se javlja u 77. taktu ali u
miksolidijskom modusu (V-I6). Nakon toga, tema e se izloiti jo etiri puta, naizmenino u
glasovima, i na samom kraju e se nai plagalna kadenca (IV-I): sopran ima ton I stupnja
miksolidijskom modusa, alt i tenor nastupaju zajedno u tercama, dok bas slui kao pratnja.

Primer br.7 (ovani Pjerluii da Palestrina, motet Lapidabant Stephanum) sedmi odsek- tema,
imitacije, unutranja I plagalna kadenca.

12
ZAKLJUAK

13
Motet Labidabant Stephanum ine sedam odseka, zanimljivih na svojstven nain. Jedna od
karakteristika ovog moteta jeste postavka teme: glava teme I promenljivi melizmatini deo koji
su preovladavali u istom. Takoe, ne toliko esta pojava homofonije, moe se zapaziti u estom
odseku.Ona predstavlja kulminaciju ovog moteta. U petom odseku mogli smo primetiti
konsonantnu kvartu, koja predstavlja preteu kadencirajueg kvartsekstakorda. Uestalo
smenjivanje modusa I plagalna kadenca na samom kraju ali opet oseaj smirenosti, predstavlja
Palestrinin peat. U drugom odseku, iz dorskog modusa, skree se u eolski (18. takt), ali se
odmah nakon toga vraa u dorski.

14
Literatura:

1. Wikipedia
2. Toi Vladimir, Vokalni kontrapunkt renesanse, Fakultet muzike umetnosti, Beograd,
2014.

15