Slobomir P Univerzitet

Akademija umjetnosti
Odsek za muzičku teoriju i pedagogiju

Formalna analiza Betovenove

Sonate za klavir op. 10 br. 3 u D-duru

Student: Marija Ristić Mentor: mr Milena Zelenović

Godina: III godina studija
Predmet: Muzički oblici

Januar, 2021.
Uvod

Klavirska sonata Op. 10 br. 3,Ludviga van Betovena, je poslednja iz seta tri sonate.
Komponovana je 1798. godine sa posvetom grofici En Margaret von Braun. Iako pisana krajem
18. veka ona već nosi oznake ranog romantičarskog stila.

Oblikovana je kao četvorostavačna (za razliku od prethodne dve sonate ovog opusa), sa
sledom: I stav-Presto (D-dur), II stav- Largo e mesto (d-mol), III stav-Menuet (D-dur), IV stav-
Rondo (D-dur).

I stav-Presto

I stav je klasičan sonatni oblik. Prva tema otpočinje motivom „a“, silaznim nizom od četiri
četvrtine. Po strukturi ova tema je period od tri rečenice. Čitava prva tema je u osnovnom, D-
duru, gde se prva rečenica završava na dominanti, a sledeće dve autentičnom kadencom D dura.
Treba napomenuti da treća rečenica ovog perioda donosi vrhunac prve teme, iako počiva na
istom motivskom materijalu, ona zvuči u višem registru i u forte dinamici.

Most (t.17-22)1 je u formi otvorene modulirajuće rečenice. GraĎen na istom motivskom

materijalu kao i prva tema, most priprema dalji muzički tok završavajući na dominatni h-mola.

Druga tema je zapravo grupa od dva odseka: B1 (t.23-30) i B2 (t.54-60). Ova dva odseka se
razlikuju i na tematskom ali i na tonalnom planu (B1 je u h-molu, dok je B2 u A-duru). Po
strukturi, B1 odsek je modulirajući period, sačinjen od dve male rečenice, dok je odsek B2 jedna
velika rečenica od sedam taktova čiji je signal kraja potpuna autentična kadenca A dura.

Završna grupa (t.66-t.124) je fragmentarne strukture. Zasniva se na radu sa prvim tematskim

materijalom „a“.

U razvojnom delu se uočavaju tri odseka, uvodni, centralni i završni. Uvodni odsek (t.125-
132), iznosi tematski materijal prve teme u d-molu. Centralni odsek (t.133-167) naglo menja
muzički tok, tonalnim skokom u B-dur. Ovaj odsek sastoji se od više fragmentarnih struktura,

1
Detaljan šematski prikaz analize Sonate op. 10 br. 3 nalazi se u prilogu 2.
lančano nadovezanih jedan na drugi. U završnom odseku razvojnog dela (t.168-185) primetno
je oscilovanje dominantne i tonične funkcije.

Repriza (t.184-327) sadrži izmenu prve teme u pogledu forme. Prva tema je u reprizi izložena
u obliku perioda od dve rečenice, dok je početak treće rečenice zapravo početak mosta koji će
muzički tok odvesti u tonalitet e-mola, u kome započinje izlaganje grupe druge teme. Odsek B1
zadržava formu modulirajućeg perioda, ovaj put modulirajući u h-mol. Odsek B2 takoĎe
zadržava svoju formu rečenice, ali ovaj put na tonalnoj osnovi D-dura.

Završna grupa (t.247) ima sličan sadržaj kakav je imala u ekspoziciji, samo uz drugačiji izbor
tonaliteta. Harmonski tok kreće se od D-dura, zatim F-dura, g-mola, Es-dura, zatim ponovo
dostiže D-dur. Coda (t.328-344), nakon brojnih modulacija završne grupe, toničnim pedalom
utvrĎuje tonalitet D-dura.

II stav-Largo e mesto

Drugi stav sonate je sušta suprotnost prvome. Iako takoĎe sonatnog oblika, njegov lirski
karakter, spor tempo, kao i molski umesto durskog tonaliteta, već u prvim taktovima
ustanovljavaju jasnu razliku u odnosu na prethodni muzički tok.

Prva tema je po strukturi rečenica u d-molu, sa autentičnom kadencom kao signalom kraja.
Sledi most (t.10-17) sa završetkom u C-duru. Druga tema (t.14-26) je u formi perioda od dve
rečenice, sa završetkom na autentičnoj kadenci a-mola. Sledi završna grupa, fragmentarne
strukture sa kadencom na tonici a- mola.

Razvojni deo (t.30-43) nastupa tonalnim skokom u F-dur. Svoj materijal donosi
fragmentarnom strukturom kroz uvodni odsek (t.30-36) sa autentičnom kadencom F-dura,
centralni odsek (t.37-40) se sastoji od dva dvotakta, sekventno ponovljena, prvo u g-molu zatim
u A-duru. Završni odsek kroz tri takta priprema nastup reprize.

Repriza donosi prvu temu u blago izmenjenoj formi, most čine četiri takta fragmentarne
strukture, u B-duru. Ponovno javljanje druge teme ovaj put se odvija u osnovnom tonalitetu, d-
molu, dok struktura druge teme ostaje ista, period od dve rečenice.
 Coda (t.65-87) svojim dimenzijama zauzima značajan deo ovog stava. Može se podeliti u dve
etape, obe fragmentarne strukture, i obe u osnovnom tonalitetu d-mola. U čitavoj kodi koristi se
tematski materijal prve teme. Pedalom tonike i harmonskom aktivnošću koja se svodi na smenu
dominante i tonike zaključuje se drugi stav Sonate.

III stav- Menuetto-Trio

Treći stav je napisan u formi složene trodelne pesme (A B A) u D-duru.

Deo A (Menuetto) čine tri odseka, a b a1. Odsek a (t.1-16) je u formi perioda od dve rečenice,
čija se prva rečenica završava polukadencom D-dura, dok je kraj perioda autentična kadenca
istog tonaliteta. Odsek b (t.17-24) je fragmentarne strukture. Čine ga četiri dvotakta koji se
smenjuju iz „glasa“ u „glas“. Prvi dvotakt se izlaže u h-molu, zatim muzički tok odlazi u D-dur,
tonalitet u kome će otpočeti i odsek a1. Odsek a1 zadržava formu perioda iz odseka a, meĎutim
druga rečenica sadrži unutrašnje, kao i spoljašnje, proširenje2. Ovaj period se razlikuje od onoga
iz odseka a i po tome što je modulirajući, naime muzički tok istupa u G-dur, da bi se na kraju
ipak završio autentičnom kadencom D-dura.

Deo B (Trio) sadrži dva tematski slična odseka, a i a1. Počinje u subdominantnom G-duru i
čitav ima karakterističnu triolsku pulsaciju u “gornjem” glasu. Odsek a je po obliku modulirajući
period od tri rečenice sa završetkom na autentičnoj kadenci D-dura. Odsek a1 je takoĎe period
od tri rečenice, meĎutim ovaj put treća rečenica perioda prerasta u prelazni odsek ka reprizi,
odnosno delu A. Kraj odeka a1 je dominant D-dura koja izaziva iščekivanje tonike i početak
trećeg dela složene pesme.

IV stav-Rondo

Finalni stav Sonate je u brzom tempu. Oblik četvrtog stava je klasični rondo sa jednom
temom i epizodama (A E1 A E2 A E3 coda). Na samom početku, kao tema ronda formiran je
period od dve rečenice. Prva rečenica završena je polukadencom, a druga autentičnom kadencom
D-dura.

2
Ovo spoljašnje proširenje može se tretirati i kao coda.
 Prva epizoda (t.10-24), fragmentarne strukture, modulira u h-mol, a završava dominantnim
septakordom D-dura, pripremajući ponovni nastup teme. Druga pojava teme ne donosi druge
promene osim njenog završetka kada je tonalnim skokom uveden nov tonalitet, B-dur, u kojem
će otpočeti razvoj materijala druge episode (t.33). Pored tonalnog skoka granicu izmeĎu teme i
druge epizode obeležava i dinamički contrast (p-ff).

Druga epizoda takoĎe je fragmentarne strukture, nakon B-dura, muzički tok prelazi u g-mol,
Es-dur, a zatim i F-dur, gde se obrazuje meĎustav ili prelaz (t.46-53) koji će pripremiti ponovni
nastup teme završetkom na dominant D-dura.

Treća pojava teme (t.55-64) ne donosi nikakve promene.

Sledi treća epizoda, koja donosi muzički materijal sličan onome iz prve epizode, samo ovaj
put na drugoj tonalnoj osnovi. Naime tonalni plan kreće od B-dura, preko e-mola, zatim A-dura,
i najzad se epizoda završava dominantom D-dura.

Nakon poslednjeg javljanja teme (t.83-91) sledi coda. Zasnovana je na materijalu iz teme, čiji
se fragmenti ističu u “gornjem”glasu. Fragmentarnost strukture je izražena je sve do takta 101.
Od spomenutog takta muzički materijal (karakterističan po sinkopiranom ritmu) mogao bi
predstavljati jednu rečenicu sa autentičnom kadencom u D-duru (t.106), meĎutim, usled
položaja, (okruženost fragmentarnom strukturom) ovo ostaje samo potencijalna rečenica nakon
koje će uslediti fragmenti iz teme kao još jedno podsećanje na već poznati materijal.

Zaključak

Sonata op. 10 br. 3 je četvorostavačna i njeni stavovi čine dramaturski zaokruženu celinu.
Nakon živog prvog stava, drugi stav se izdvaja svojim lirizmom i izrazitim emocionalnim
nabojem. Treći, povratkom u durski tonalitet čini sjajan kontrast sumornoj i tajanstvenoj
atmosferi prethodnog stava. Rondo u allegro tempu svojim karakterom kao da još više učvršćuje
svetao durski tonalitet, čime se postiže i tonalno jedinstvo ciklusa.