Listovo sinfonijsko stvaralaštvo

Simfonijska poema

List je tvorac simfonijske poeme (jednostavacne orkestarske kompozicije pisane u slobodnom obliku
pesme, sa programskim komentarima). Ovaj termin prvi put koristi kao oznaku za 9 dela završenih 1854.
god, a izvođenih 1856-57 god. Simfonijska poema se prevashodno razvila iz koncertne uvertire.

List donosi mnoge nove elemente u tretmanu oblika i harmonije (najavljujući evoluciju ka
impresionizmu, pa čak i ekspresionizmu)

Napisao je 13 simfonijskih poema: Šta se čuje u brdima, Prelidi, Taso, Orfej,Prometej, Mazepa,Svečani
zvuci, Plač heroja, Hungarija, Hamlet, Bitka sa Hunima, Ideali, Od kolevke do groba.

Inspiraciju za svoje poeme List nalazi u delima likovne i književne umetnosti. Sadržaji su dualistički
koncipirani kao borba dobrih i zlih sila, a razrešenje je uvek svetlo i optimistično. Dualizam u sadržaju
najbolji izraz nalazi u sonatnoj formi.

Simfonijska poema Prelidi: Zamisao potiče iz 1844.godine kada List komponuje uvertiru za četiri muška
hora (Zemlja, Vetrovi, Talasi, Zvezde). Prvu orkestraciju ove uvertire nije radio List,već jedan od muzičara
iz orkestra, kasnije drugi Listov saradnik prerađuje delo i nova verzija nazvana je Četiri elementa. List
1852-54. vrši potpunu preradu partiture, i izvodi delo pod imenom Prelidi. Delo je uzeto iz Lamartrinove
poeme posvećene razmišljanjima o tegobama ljudskog života (peva o strašnoj morskoj buri,krvavoj bitki i
polju posejanom leševima). Poema je napisana u sonatnoj formi i zasnovana je na monotematskim
transformacijama uvoda u prvoj temi zvuči herojski, u mostu lirski, u razvojnom delu marševski. Novi
materijal donose druga tema (iako ima zajedničko jezgro sa prvom) kao i pastoralna epizoda u razvojnom
delu. U reprizi motivski materijal doživljava dalju transformaciju. Oblik je zaokružen poslednjim
provođenjem prve teme u funkciji kode.

Programska simfonija

Listove dve programske simfonije Dante i Faust su u suštini ciklusi simfonijskih poema objedinjenih
jedinstvenom idejom.

Faust- trostavačno koncipirana, svaki od stavova posvećen je jednom od likova Geteovog dela (Faust,
Margareta i Mefisto). Faustov lik predstavljen je pomoću pet tema (sumnja, pitanje, strast, ljubav i
razum). Postoje i druge analize koje tvrde da se ne mogu svih 5 motiva/ tema posmatrati kao zasebni
motivi ili teme. Prvi motiv, motiv sumnje zbog svoje strukture (dvotakt) nema uslova da bude proglašen
temom. Drugi motiv, motiv pitanja (rečenica 2+2+4) može se smatrati temom. Treći ciklični tematski
materijal (strast), 2. tema prvog stava iako tematski zaokružena i karakterno izražajna nema novih
nezavisnih tematskih materijala, vec se smatra transformacijom druge uvodne teme. Motiv ljubavi se ne
može smatrati zasebnim motivom jer je njegovo poreklo očigledno u drugom motivu. Poslednji tematski
materijal tema razuma je u motivskom i strukturalnim smislu nova i celovita . Margareta je predstavljena
dvema temama, prva govori o naivnoj i jednostavnoj strani njene prirode, a druga o probuđenim
strasnim osećanjima. Mefisto nema sopstveni muzički materijal. On donosi karikirani, groteskno
izmenjeni tematski materijal prvog stava. (Slično kao Berlioz u Fantastičnoj simfoniji) List ovim pokazuje
da Zlo nema posebno obličje već je samo unakažena prikaza istinskog čoveka. Margaretina tema se u
ovom stavu pojavljuje u svom čistom i poetičnom vidu i poražava Zlo. List simfoniju završava apotezom
za solo tenor i hor na poslednje stihove Geteovog Fausta.

Dualizam i kolebljivost Faustovog lika ekvivalent je dualizmu tema u sonatnom obliku. Lirika i naivnost
Margaretinih vrlina odgovara lirskom dugom stavu, a Mefistovo sarkastično deformisanje Faustovih težnji
odgovara skercoznom trećem stavu.

Dante-dvostavačna simfonija, stavovi Pakao i Čistilište prema delovima Božanstvene komedije. List je
planirao da piše i muziku za Raj, ali je po Vagnerovom nagovoru odustao. On je planirao da izvođenje
ove simfonije prate određeni svetlosni i zvučni efekti.

Ideja programske muzike

Iako je (u širem smislu te reči) postojala i pre 19. veka, programnost se kao koncept i ideja javlja u 19.
veku. Programska muzika je ona koja nešto predstavlja. Predstavljanje je u osnovi deskriptivno.
Programska muzika nije ona koja imitira na prost način stvari koje imaju zasebnu realnost već muzički
opisuje karakteristike određenog predmeta. To predstavljanje može i ne mora biti praćeno izražavanjem
emocija. List nije smatrao da je muzika samo sredstvo za predstavljanje nekog predmeta već je verovao
da muzika može da dovede slušaoca u isto ono stanje u koje ga dovodi sam predmet.

Listova definicija programa: Predgovor dodat muzičkom delu u cilju da kompozitor zaštiti slušaoca od
pogrešnih poetskih interpretacija i da usmerava njegovu pažnju ili ka poetskim idejama u celosti ili ka
njihovim određenim delovima.