4.

Lirsko- epska pesma je meovita knjievna vrsta u kojoj se saimaju lirski, epski i
dramski elementi.
Balada je pesma koja ima epski karakter jer se njom prepriava neki digadjaj,ali ima i lirski
karakter jer se kroz saoptavanje dogadjaja,peva i o oseanjima likova koji u dogadjaju
uestvuju.Zato se ove narodne pesme svrstavaju u epsko - lirske.
Kada je sadraj pevanja tuan i ima tragian kraj nazivamo je balada,a kada je dogadjaj i
kraj sretan - romansa.

OSNOVNE ODLIKE BALADA

Balade pripadaju krugu kraih pesama, ija je osnovna odlika da u sebi nose epske, lirske i dramske
elemente. U velikom broju njih, radnja je ispriana u treem licu, a uloga naratora je gotovo
neprimetna, te su po ovoj odlici balade sline epskim pesmama. S druge strane posmatrano, svaka od
ovih pesama ima izrazit emotivan ton i radnja uveliko zavisi od emocija, pa su zbog toga balade bliske i
lirskim pesmama. Dramski element je ostvaren putem dijaloga i monologa, koji pre svega slue da to
vernije naslikaju sukob i opiu karakter junaka. Balada se usredsreuje na jednu situaciju "u kojoj se
ovek sticajem okolnosti i udesne neizbenosti iznenada zatekao" 1. Uglavnom ih odlikuje napregnuta i
dinamina radnja, koja je svedena samo na najbitnije delove. S obzirom na vrste dogaaja opevanih u
baladama, zapaa se da one ili opevaju neiju linu nesreu, ili linu nesreu kao deo opte.

NAJBITNIJI DRAMSKI ELEMENTI U BALADAMA

Po Aristotelovom uenju "tragedija je podraavanje neke zavrene i cele radnje, koja ima izvesnu
veliinu. A celo je ono to ima poetak, sredinu i svretak." 2 Sva tri dela su povezana, proizilaze jedno
iz drugog i predstavljaju jednu neraskidivu celinu. Upravo takva je i koncepcija balade. Ona se obino
sastoji iz sredita i "dva simetrijska krila" 3 uz njega. Meutim, razlazui je neto dubljom analizom,
dolazimo do petodelne kompozicije balade, to u potpunosti odgovara kompoziciji tragedije od pet
inova. Naime, prvi deo je uvod, drugi je napredak ili uspon, trei deo je sredite, tj. vrhunac, etvrti je
preokret, tj. peripetija, a peti deo je svretak (u tragedijama katastrofa ). Sledei dramski element u
baladama je izbegavanje motivacije postupaka junaka, kao i objanjavanje uzroka dogaaja, to
podrazumeva da one prikazuju jednu zgusnutu radnju, koja se brzo odigrava i to ovde, prednama, u
ovom trenutku. "Balada ne pripoveda o dogaaju, ve se on neposredno dogaa, pri emu se pokazuju
duboke promene u sferi objektivnog i subjektivnog dogaanja." 4 Likovi balada su jedinstveni i neobini.
Svakim od njih vlada neukrotiva strast koja i nosi uzrok traginosti. Likovi unose svu svoju snagu i
itavo svoje bie u reavanje problema, tako da iz svega na kraju izlaze potpuno skrhani. Atmosfera
kao posledica tematskog okvira, stanja likova i njihovih nemira je teka, ali u isto vreme iskrena i
sugestivna.
Veoma vaan karakter balada je njihova nedoreenost i tajanstvenost, kao i prisustvo "svetlomraja
kao postupka i estetikog uinka" koji doprinosi "silovitosti dramatinih obrta." 5 Na kraju ovog odeljka
treba spomenuti da je balada u samim svojim pocecima bila pesma koja se pevala uz igranje, u kolu.
Tada je bio ostvarivan spoj melodije, pokreta i rei, a to je, ujedno, i prapoetak drame. Najbolji primer
za bilo kakvo prouavanje balade kao vrste pesama kod nas je narodna balada "Hasanaginica".

Hasanaginica je narodna balada, koja je nastala izmedju 1646. i 1649. u Imotskoj

krajini i prenosila se sa kolena na kolena po Imotskom i okolini.Postojala je u usmenom
obliku dok je nije zapisao italijanski putopisac i etnograf Alberto Fortis nazivajui je
"morlaka balada" (morlaka ili ilirska). Prvi put je objavljena u njegovoj knjizi "Put po
Dalmaciji". Od tog trenutka su se poeli nizati prevodi ove pesme na raznim svetskim
jezicima.

Neka od velikih knjievnih imena svetskog glasa koja su prevodila Hasanaginicu na svoj
jezik su Aleksandar Sergejevi Pukin,gete,valter Skot,Adam Mickijevi,i mnogi drugi.moglo
bi se rei da je Hasanaginica najprevodjenija narodna pesma..
5.