Aristotel, pesnicka umetnost

I
-Za razliku od Platona, Aristotel smatra da umetnicko delo ne treba da bude samo lepo, vec I korisno.
Bavi se kako estetikom, tako i osobinama dela.

-Sredstvo umetnosti je PODRAZAVANJE. Izmedju razl. Vrsta umetnosti, postoji trojaka razlika: mogu da
podrazavaju razlicitim sredstvima razlicite predmete na razl. Nacin.

- Ep, tragedija, komedija, ditiramb, auletika i kitaristika podrazavaju ritmom, govorom i harmonijom.

1. Auletika i kitaristika-harmonija i ritam

2. Ples-ritam bez harmonije

3. Epopeja/Pesnistvo-govor ili nevezan ili u metru

-Elegicki i epski pesnici-ne uzima se podrazavanje kao pravo merilo, nego metar

-Po Aristotelu, pesnik bese svako ko je pisao delo u stihovima.

-Homer i Empedokle-apsolutno razliciti, samo ih metar spaja

-Kentaur-Heremonova rapsodija iz vise metara

-Ditirampska, nomska tragedija i komedija se sluze i govorom i ritmom i harmonijom

II
-Pesnik podrazava ljude koji su ili bolji od nas(Polignot) ili gori od nas (Pauson) ili nama slicni (Dionisije)

-Tragedija-bolji ljudi, komedija-gori

III
- Sredstva-ritam, govor, harmonija; predmet-gori bolji ili slicni ljudi; nacin-pripovedanje(ili sam ili na usta
neke druge licnosti)

-Pesnik lice koje podrazava prikazuje tako da vrsi neku radnju

- Sofokle i Homer- obojica podrazavaju bolje ljude, Sofokle i Aristofan- ljude koji delaju

- Drama-delanje-δρω

-Dorani – tragedija, komedija-Megarani; Dorani-κώμας=δήμους, komicari su tako nazvani jer su putovali

od sela do sela
 IV
- Podrazavanje je coveku urodjeno jos od detinjstva

- Sva prva saznanja stice podrazavanjem, zbog toga sa zadovoljstvom posmatramo umetnost

- Urodjeni su i osecaji harmonije i ritma, a pesnicka umetnost je nastala pokusajem improvizacije

- Pesnistvo se podelilo po osobinama pesnika: jedni su podrazavali uzviseno i ispevavali himne i

enkomije; drugi su podrazavali neznatno i prosto-pesme rugalice

-Homer-pesnik plemenitih i ozbiljnih dela-dao osnovne oblike komedije tako sto nije ispevavao pesme
rugalice vec je smesnome dao dramski oblik

- Komedija zamenila pesmu rugalicu, a tragedija ep

- Nastanak od improvizacije, od ditiramba nastala tragedija, a komedija od falicnih pesama

- Eshil-povecao broj glumaca sa jednog na dva, smanjio ucesce hora, dao glavnu ulogu dijalogu

- Sofokle-treci glumac i scenografija

-Tragedija- velicina i uzvisen karakter. Izdigla se iz satirske pesme; umesto tetrametra-jampski metar

V
-Komedija podrazava ne ono sto je rdjavo, nego ono sto je ruzno a smesno; smesno ne donosi bol i zlo
zato sto je ruzno

- Komedija nije uzimana za ozbiljno, stoga dosta podataka o razvitku nije poznato

-Epiharm i Formid- stvorili umetnost obradjivanjem mitova

- Epopeja i tragedija- imaju jedne te iste delove, samo sto u tragediji radnja mora da se zavrsi za jedan
obilazak Sunca, dok je epopeja neogranicena

VI
- Tragedija:

 Ozbiljna i zavrsena radnja

 Ima velicinu
 Otmen i poseban govor
 Lica delaju, ne pripovedaju
 Sazaljenje i strah vrse prociscavanje-KATARZIS

- Otmen govor- ritam, harmonija i pesma; neki delovi u metru, neki delovi pevanje i muzika
- Scenski ukras kao sastavni deo, kao i muzicka kompozicija i govor (dikcija)

- TRAGEDIJA MORA IMATI 6 SASTAVNIH DELOVA:

 Prica
 Karakteri
 Govor
 Misli
 Scenski aparat
 Muzicka kompozicija

- Najvaznija je prica, jer tragedija podrazava ne ljude, vec zivot, srecu i nesrecu

- Bez radnje nema tragedije, a bez karaktera da

- Tragedija nas osvaja preokretima i prepoznavanjima

- Po vaznosti, ovih sest elemenata su poredjani ovako: prica, karakteri i misli, govor, muzicka kompozicija
i scenski aparat

- Karakter je izrazavanje volje, biranje ili izbegavanje. Govornik bira ili odbacuje.

-Misli u tragediji znaci govoriti ISCRPNO i PRIKLADNO

-Besede iz tragedije su mesto odakle poticu politika i retorika

VII
-Sklop dogadjaja-delo mora biti celo, tj da ima pocetak, sredinu i svrsetak

-Pocetak je ono posle cega se nesto drugo pojavljuje, a svrsetak je okoncavanje i ono sto nuzno dolazi
posle svega

- Tragedija ne treba biti ni preduga ni premala, ako je vec dugacka, preglednost je obavezna

VIII
- Prica ne treba da uzima za predmet jedno jedino lice, vec radnja mora biti povezana u jedinstvenost, a
opet nuznost

- Dogadjaji treba da budu tako povezani da cim se jedan izbaci, da cela celina propada. Ako se celina ne
izmeni usled uklanjanja tog dogadjaja, onda je taj dogadjaj irelevantan.

IX
- Pesnik nema zadatak da iskaze ono sto se istinski dogodilo, vec ono sto se istinski moglo dogoditi
- Pesnik i istoricar se ne razlikuju po tome da li pisu u stihu ili u prozi, vec u radnji koju opisuju

-PESNISTVO PRIKAZUJE ONO STO JE OPSTE, A ISTORIOGRAFIJA ONO STO JE POJEDINACNO

-U komediji se fokusiraju na sastavljanje price prema verovatnosti i imenuju svoja lica bez ikakvog pravila
dok se u tragediji drze iskljucivo pravih imena

- U tragedijama se ne treba po svaku cenu vezivati za utvrdjenu pricu.

- Pesnik iskazuje snagu stvaralastva NE U STIHOVIMA, NEGO U PRICI (RADNJI)

- Tragedija podrazava zaobljenu radnju, a i dogadjaje koji izazivaju strah i sazaljenje

- Strah i sazaljenje se iskazuju kada SE DOGADJAJI RAZVIJAJU PROTIV OCEKIVANJA, JEDNI ZBOG DRUGIH,
NIKAKO SAMI OD SEBE I SLUCAJNO

- Najlepsi su dogadjaji koji deluju kao da su se slucajno desili, ali je svima jasno da nisu

X
- Jedne price su proste, a druge prepletene

- Prosto, bez preokreta i prepoznavanja

-Prepletena, prepoznavanje ili/i preokret

- Dogadjaji proisticu jedni iz drugih, po nuznosti ili verovatnosti

-Zbog necega, a ne posle necega

XI

-Preokret-okretanje radnje u protivno od onoga sto se namerava, po verovatnosti ili nuznosti

- Prepozavanje- prelazenje iz nepoznavanja u poznavanje, iz prijateljstva u neprijateljstvo, mogu biti
prema osobi i prema nezivome predmetu, a moze biti i delo

- Patos- radnja koja donosi propast ili bol

XII
-Delovi tragedije:

 Prolog-pocetna radnja
 Episodija-srednja
 Eksoda-zavrsna
 Horska pesma
- Horska pesma se deli na parodu-ulazna pesma, i stasimon-stajaca pesma

- Horske pesme se mogu pevati na pozornici(soloarije) i komi

XIII
- Covek koji je prosecan, koji se ne istice, pada iz srece u nesrecu zbog krivice ili pogreske

-Tragicka prica treba da bude jednostruka, da prikazuje samo pad iz nesrece u srecu

- Prica moze da ima dvostruku kompoziciju-suprotan svrsetak za dobre i za lose

XIV
- Osecanje straha i sazaljenja se moze izazvati i izvodjenjem i samom radnjom

- Radnje koje izazivaju strah i sazaljenje mogu vrsiti medjusobno lica koja su ili prijatelji ili neprijatelji, ili
koji nisu ni jedno ni drugo

- Ne sme se razarati osnova utvrdjenih prica, narocito ako je u pitanju sukob izmedju osoba izmedju kojih
sukob ne bi trebao da postoji

- Stvar se ili izvrsava ili ne izvrsava saznanjem ili u neznanju

-Najlosija je mogucnost kada neko saznanjem nesto namerava, ali ne izvrsi, jer nedostaje PATOS, a
najbolje je izvrsavanje u neznanju, jer to izaziva gadjenje i prepoznavanje, potom i KATARZU

XV
- Karakteri moraju biti:

 Plemeniti
 Prilicni, da im osobine prilikuju-npr zeni ne prilikuje da bude hrabra
 Slicni
 Dosledni-iako im je po karakteru da budu nedosledni, onda moraju biti dosledni svojoj
nedoslednosti

-Razmrsivanje radnje se razvija iz same radnje, a ne pozorisnom mehanikom

- Srditi lakoumni i naprasiti karakteri isto treba da budu plemeniti

XVI
- Pet nacina prepoznavanja:

 Po znacima – pokazuje najmanju meru umetnosti

 Koje udesi sam pesnik
  Po secanju
 Po zakljucivanju
 Logickom dedukcijom i razmisljanjem samog lika
 Prepoznavanje po krivom zakljucivanju

XVII

-Prioritet je predstavljanje dogadjaja u njihovoj zivosti, pa tek onda rad na prici i na govoru
-Pesnistvo je za ili obdarene ili temperamente

- Prvo se sastavlja celina, pa se tek onda deli na episodije

XVIII
- Kljucni delovi tragedije su zaplet i rasplet

-Zaplet- dogadjaji koji su se desili pre drame i eventualno malo tokom drame, sve od pocetka pa do dela
gde se prelazi iz srece u nesrecu

- Rasplet- od pocetka prelaza pa do kraja

-4 vrste tragedije- slozena(preokret i prepoznavanje), puna patnje, ona koja crta dusevni zivot i cudesna

-Nikako preobimno i treba posvetiti jednaku paznju i zapletu i raspletu

-Mudri ali porocni ljudi kao i hrabri ali nepravedni-VEROVATNO JE DA SE MNOGE STVARI I PROTIV
VEROVATNOSTI DESAVAJU

-I hor je kao jedan glumac

XIX
- Misli-sve ono sto se govorom treba postici-dokazivanje, pobijanje I iskazivanje osecanja, kao i
prikazivanje

- Govor je stvar glumacke umetnosti

XX
-Dikcija se deli na: glas, slog, svezu, clan, ime, glagol, oblik i govor-osam delova jezickog izraza

XXI i XXII samo procitati

XXIII
- Radnja ne sme da lici na istorijska dela
-Homer nije opevao ceo Trojanski rat, vec samo delove, samo kljucni dogadjaji koji su putem nuznosti ili
verovatnosti vezan jedan za drugi

XXIV
-I epopeja ima iste kategorije i vrste kao tragedija, cega je Homer ocigledan dokaz

-Epopeja se razlikuje od tragedije duzinom stopa i metrom i PO TOME STO SE U EPOPEJI MOZE
OBRADJIVATI I PRIKAZIVATI VISE ISTOVREMENIH DOGADJAJA A U TRAGEDIJI NE

- Heksametar je herojski stih, dopusta upotrebu tudjica i metafora

-Pesnik ne sme uopste mnogo sam da govori, jer kad tako postupa, ne podrazava

-I epopeja i tragedije prikazuju ono cudno, dok u epopejama sme biti onoga sto je bezrazlozno

-Homer je upotrebljavao dosta neistinu i krivo zakljucivanje

-VISE TREBA UZIMATI ONO STO NIJE MOGUCE, ALI JE VEROVATNO NEGO ONO STO JE MOGUCE ALI
NEVEROVATNO

XXV
- Pesnik podrazavalac podrazava stvari:

 Kakve su bile ili kakve jesu

 Kakve su prema kazivanju i verovanju ljudi
 Kakve treba da budu

-Greske u pesnickoj umetnosti se mogu-odnositi na nju samu ili na nesto sto je od sporedne vaznosti

-Ako je nesto nemoguce prikazano, onda je to opravdana greska, jer umetnost na taj nacin postize svoj
cilj

-Samo procitati do kraja...neke gluposti...

XXVI
- Da li je savrsenije epsko ili tragicko podrazavanje?-prostota ili ciljanje ka obrazovanoj publici

-Tragedija postize zadatak i bez preteranih mimickih pokreta

- Tragedija ima prvenstvo u odnosu na epopeju jer postize svoj cilj u krace vreme, a opet poseduje sve
sto ima i epopeja

-Epsko podrazavanje preterano se fokusira na ono sto nije nuzno i stoga ne daje nikakvu jedinstvenost

- Zakljucak je da tragedija zasluzuje prvenstvo jer svoj cilj efikasnije i potpunije postize nego li epopeja