УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ

КАТЕДРА ЗА МУЗИЧКУ ТЕОРИЈУ

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема:
Анализа првог става Триа ХОБ.XV:21 Јозефа Хајдна

Студент: Марија Ристић

Одсек: Музичка теорија
Предмет: Анализа музичких облика
Класа: Иван Бркљачић, ванр. проф.
Школска година: 2017/2018

Београд, јануар 2018.

 Анализа првог става Триа ХОБ.XV:21 Јозефа Хајдна

Монотематизам

Први став триа ХОБ. XV:21 Јозефа Хајдна (Joseph Haydn) заснива се на
монотематизму. У одсеку а излаже се главни мотив овог става; мотив „а“, у трајању од
два такта, који се не поклапа са тактним цртама. Међутим, карактер а одсека разликује се
од карактера остатка става. Пасторални адађо којим започиње овај став, уступа место
живахнијем карактеру Vivace assai. Ова промена карактера узроковала је и варирање
мотива.

Мотив „а1“ у наредном одсеку, иако благо вариран, лако је препознатљив

захваљујући свом карактеристичном ритму. Овај мотив ће управо у овој форми и овом
карактеру бити заступљен кроз већину става.

Треба приметити и промену пратње мотива. При свом првом наступу, мотив „а“ се
у деоницама виолине, виолончела као и у деоници клавира у оба гласа излаже у октавном
размаку, где деоница виолине, и горњи глас деонице клавира започињу тоном ге у малој
октави, док деоница виолончела и доњи глас деонице клавира излажу мотив за октаву
ниже. Овакав случај се више неће поновити. Наиме, при следећој појави мотива, као и при
наредним појавама, док мотив буде био поверен једној или двема деоницама (најчешћи
случај је комбинација виолине и горњег гласа деонице клавира), остале деонице ће бити
пратња једноставним разлагањем тоничног трозвука.

Мотив „б“ који се јавља у трећем одсеку, одсеку б, као и мотив „ц“ који се јавља у
одсеку е нису даље коришћени у току става, они су послужили искључиво као мотивски
материјал одсека у којима су се први и једини пут и појавили.
 Мотив „а“ се у својим различитим варијантама јавља у чак девет одсека овог става.
Узевши у обзир да је став подељен на петнаест одсека примећује се да је више од
половине читавог става засновано на истом мотиву.

Тонални план и делови

Тоналитет овог става је Це-дур. Кроз одсеке примећује се више модулација. Сви
тоналитети заступљени у овом ставу су тоналитети блиски почетном Це-дуру.

Прва три одсека задржавају се у почетном тоналитету. Заједнички тоналитет се

намеће као аргумент за издизање ова почетна три одсека у први део, део А.

Прво напуштање почетног тоналитета догађа се у наредном, ц одсеку. Тада долази

до модулације у доминантни тоналитет. Тоналитет Ге-дура, поред одсека ц, задржава се и
у наредна два одсека, ц1 и д. Прва модулација и задржавање у доминантном тоналитету
издвајају ова три одсека, издижући их на други део, део Б.

У наступу е одсека долази до контраста на два плана, тематском, као што је већ
напоменуто, и тоналном. Овај одсек наступа у Еф-дуру. Треба приметити да је у наредна
четири одсека, е, ц2, ф, и г тонални план нешто „гушћи“. Долази до много чешћих
модулација. Након Еф-дура догађа се модулација у његову паралелу, де-мол, затим терцно
сродни тоналитет почетног Це-дура, Е-дур, затим у паралелу почетног тоналитета, а-мол и
напокон следи повратак у почетни Це-дур. Управо ова модулаторна одлика ова четири
одсека послужила је као аргумент за издизање ових одсека у један део, део Ц.

Наредни одсек, одсек а2 започиње основним тоналитетом, међутим, у другој

реченици овог периода долази до мутације. Уместо Це-дура, јавља се це-мол, затим и
његова паралела Ес-дур. Ово место представља најупечатљивији тонални контраст, како
се главни мотив овог става први и једини пут јавља у својој молској верзији. Након овог
модулирајућег периода следи одсек ц3, који тоналитет враћа назад у почетни Це-дур.
Одсеци а2 и ц3 могу се издићи на део А1, због своје мотивске сличности са делом А, као и
укупне тоналне заокружености у Це-дуру, упркос кратком иступању у истоимени, затим и
њему паралелни тоналитет.

До краја става задржава се основни тоналитет. Последња три одсека такође су

изграђена на главном мотиву, штавише, начин рада са тим мотивом готово је идентичан
начину рада који се среће у Б делу. Управо због тога, као и због заокружености у једном
тоналитету, иако сада основном, а не доминантном ова три последња одсека могу се
груписати у део Б1.

Еквиваленција

Како је читав став изграђен углавном на једном мотиву, уочава се значајан ниво
еквиваленције. Јављају се сва три начина испољавања еквивалентних односа. Суседно
еквивалентни односи се јављају између одсека а-а1, ц-ц1, ц4-ц5. Суседно нееквивалентни
односи јављају се између одсека а1-б-ц, ц1-д-е-ц2-ф-г-а2-ц3, ц5-х. Такође јавља се и
еквивалентни однос на растојању, између одсека ц1-ц2.

Излагање музичког материјала

У одсецима а и а1 примећује се експозициони тип излагања, у наредном одсеку,

одсеку б јавља се мешавина експозиционог типа излагања (излагање новог мотива) и
везивног типа. Овај одсек служи као припрема наступа ц одсека. Експозициони тип
излагања јавља се и у одсецима ц и ц1, док се у д одсеку јавља педал на тоници, затим
каденца, што указује на закључни тип излагања.
 Одсек е излаже нови материјал, самим тим је експозициони тип излагања. Одсек ц2
садржи поновно излагање мотива а, али затим и његов развој уз тоналну нестабилност,
тако да се може сматрати мешавином експозиционог и развојног типа излагања.
Модулаторна природа одсека ф указује такође на развојни тип излагања. Доминантни
педал одсека г припрема наступ одсека а2, што указује на везивни тип излагања музичког
материјала.

Појава одсека а2 укључује експозициони тип излагања, док се у одсеку ц3 јавља

везивни тип излагања. Одсеци ц4 и ц5 садрже експозициони тип излагања, док последњи
одсек, без икакве дилеме закључује овај читав став.