DOMAĆI ZADATAK IZ PREDMETA ANALIZA MUZIKE 20.

VEKA

Tema: Analiza Gavote iz Svite za klavir op.25 Arnolda Šenberga

Gavota iz ove svite za klavir je vrlo slična francuskoj gavoti iz 17. veka. Šenbergova svita je
prvo dvanaesttonsko delo,Šenberg kroz celu svitu predstavlja novu dodekafonsku tehinku.

Ceo stav kao i celo delo su građeni po glavnom tematskom materijalu a njega predstavlja serija
od dvanaest tonova. U gavoti ti tonovi su: E, F, G, DES, GES, ES, AS, D, H, C, A, B.

Oblici koji se javljaju u prvih pet nizova serije su:

1.Primarni oblik (P 0) 1E, 2F, 3G, 4Des, 5Ges, 6Es, 7As, 8D, 9H, 10C, 11A, 12B

2.Inverzni oblik na seksti (I 6) 1B, 2A, 3G, 4Des, 5As, 6Ces(H), 7Ges, 8C, 9Es, 10D, 11F, 12E

3.Retrogradno-inverzni oblik (RI) 1B, 2A, 3C, 4H, 5D, 6As, 7Es, 8Ges, 9Des, 10G, 11F, 12E

4. Retrogradno-inverzni oblik (RI) 1B, 2A, 3C, 4H, 5D, 6As, 7Es, 8Ges, 9Des, 10G, 11F, 12E

5. Primarni oblik (P 0) 1E, 2F, 3G, 4Des, 5Ges(Fis), 6Es, 7As(Gis), 8D, 9H, 10C, 11A, 12B

Gavota je stav laganog karaktera. Napisan je u umerenom 2/2 taktu. U ovom stavu kompozitor
je dobro upotrebljavao oktave, takođe je korsitio intervale preko granica oktave kako bi dobio
složenost zvuka kao i motiviske grupe. Gavota takođe sadrži teme raznovrsnog karaktera. Ono
što je karakteristično za uvod Gavote jested a se treća grupa serije pojavljuje pre druge.

Šenberg je u ovom stavu iskoristio maksimalno intervale i dinamičko nijansiranje. Koristio je

veći opseg kako bi svaka serija imala svoju specifičnost. Dinamički je delo dosta zasnovano na p
dinamici ali to nije uticalo na delo da bude dosadno. Maksimalno I odmereno je uoptrebio jače
dinamičke oznake kako bi delo bilo skroz zaokruženo. Ritam prve fraze u četiri mere služi kao
osnova za čitav ritmički plan Gavote.

Prvi deo a porteže se na osmi takt i čini ga jedna rečenica koja traje od prvog do osmog takta.
Deo a takođe karakriše smirenost, sve se bazira na ritmici a dinamički postoje dva vrhunca pošto
je ceo deo zasnovan na p dinamici. Po karakteru ovaj deo se može okarakterisati kao tajnovit,
kompozitor je putem dinamike ostvario ovakav karakter. Prvi vrhunac se pojavljuje zajedno sa
prvim arpeđima a takođe se javlja i kontrast između gornje i deonje deonice, u donjoj deonici se
javlja ritmički pokret koji podseća na odgovor gornjem glasu. Drugi vrhunac se javlja u šestom
taktu a prethodi mu krešendo, ovde je naglašen ton c kao najviša nota u Gavoti. Šenberg je
potpuno zaokružio deo a upotrebom pesanta u predposlednjem taktu, ton b u basu predstavlja
završetak rečenice u osmom taktu.

Drugi deo b započinje drugom polovinom osmog takta i traje do takta broj 16.Čini ga jedna
rečenica koja sadrži osam taktova i koja traje od 9og do 16og takta. Treća grupa serije se koristi
kao osnovni tematski materijal u svom osnovnom obliku a tretira se naizmenično, počevši od
takta broj 10 i dovodi do polu-vrhunca u taktu broj 12. Deo b je dinamički najjednostavniji.
Služi kao kontrast između delova a i c. Kompozitor je sada promenio opseg i svi motivi se
javljaju uglavnom između prve i treće oktave. Poprilično je autentičan osminski niz od druge
polovine desetog takta I ovaj niz daje adekvatnu podlogu motivima u gornjem glasu. Šenberg je
od jednog sekventnog motiva uspeo da potpuno završi deo b. Takođe se vidi primena ritmičkih
motiva iz prvog dela a. Treća grupa serije se ponovo javlja u drugoj oktavu druge polovine
takta 12, gde počinje postepeno popuštanje ritmičke aktivnosti a ona je dodatno naglašena
riterdandom i diminuendom.

Treći deo c započinje u drugoj polovini takta 16 tačnije od tona h u basu. Treći deo je takođe
jedna rečenica koja traje samo četiri takta od 17. Do 20. takta. Veću pokretačku ulogu ima donji
glas za razliku od gornjeg glasa. Gornji glas se više nadovezuje na donji i nije toliko samostalan.
Polu-vrhunac se postiže u taktu broj 19 gde se serija pojavljuje u retrogradnom obliku. Čitav deo
se ponavlja uzastopno, što je četvrtina više od osnovnog motiva i vodi do tona be. Cela ova
serija se završavam 20im taktom.

Ostatak dela počinje u poslednjoj polovini takta 21 i obeležen je pomeranjem akcenata. Može se
smatrati Kodom. Koda se završava sekvencom treće grupe serije ali u pomerenom melodijskom
obliku i praćen je krešendom koji dovodi do konačnog vrhunca. Za razliku od delova abc ovde
je dinamka ujednačena. Koda ima podejdnako p i f delova. Kompozitor je upotrebio sve motive
iz predhonih delova i skopio ih u Kodu.