DOMAĆI ZADATAK IZ PREDMETA ANALIZA MUZIKE 20.

VEKA

Tema: Analiza Žige iz Svite za klavir op.25 Arnolda Šenberga

Sam naziv ovog stava je povezan sa Žigom u baroknim svitamaiz 17.veka. Kompozitor je
želeo da približi publici novu dodekafonsku tehniku na uobičajen, tradicionalannačin,
obzirom da se ovo delo vodi kao prvo dvanaesttonsko.

Glavni tematski materijal na osnovu kog je građen stav a i celo delo, predstavlja serija od
dvanaest tonovaa to su: E, F, G, DES, GES, ES, AS, D, H, C, A, B

U prva pet niza serije se javljaju samo dva oblika serije i to na sledeći način:

Primarni oblik(P 0) 1E, 2F, 3G, 4Des, 5Ges, 6Es, 7As, 8D, 9H, 10C, 11A, 12B(1.t.)

Inverzni oblik na seksti(I 6) 1B, 2A, 3G, 4Des, 5As, 6Ces(H), 7Ges, 8C, 9Es, 10D, 11F, 12E
(2.t.)

Inverzni oblik (I 0) 1E, 2Es, 3Des, 4G, 5D, 6F, 7C, 8Fis(Ges) 9A, 10Gis(As), 11H, 12B (3.t.)

Primarni oblik na seksti (P 6) 1B, 2Ces(H), 3Des, 4G, 5C, 6A, 7D, 8As, 9F, 10Ges, 11Es, 12E
(4.t.)

Primarni oblik(P 0) 1E, 2F, 3G, 4Des, 5Ges, 6Es, 7As, 8D, 9H, 10C, 11A, 12B (5.t.)

Ako bi se prvobitni oblik serije posmatrao na dva dela, onda se prvih šest tonova odlikuju
smirenošću, pomalo nostalgijomsa tonalnim prizvukom zbog uzastopnih čistih kvarti Des-
Ges, Es-As. Ovo je odstupanje od pravila da se ne smeju koristiti uzastopni intervali ali je
takodje i ono što ovu seriju izdvaja od drugih serija. Druga polovina je malo energičnija, sa
rastućom tenzijom, dostiže se najviši ton C, a primećuju se tonovi B,A,C,H gledajući unatrag
što je još jedan osvrt na J.S.Baha, odn.barok.

Ovaj stav je veoma brz, poletan, lepršav, motoričan, što se ostvaruje ritmom (2/2 takt sa
sitnim notnim vrednostima),akcentima, brzom promenom dinamike i metra, artikulacijom,
polifonim i imitacionim ispredanjem motiva. U sklopu dinamičkog nijansiranja ovde veliku
ulogu igraju intervalijer kad god se javlja oštar akcenat ili rast tenzije, mala sekunda,velika
septimai nona se pojavljuju (15.t.) dok ulogu smirivanja tenzije imaju čista kvarta i kvinta i
mala septima.odn.velika sekunda (39.t.). Pisan je u vidu vertikalne dodekafonijei
dodekafonije III stepena jer se javlja ponavljanje tonova, i uzastopnih intervala. Oblik se
može tumačiti kao trodelan A B A1.

Prvi deo A (1-25) se sastoji iz a (1-9), a1 (10-13), a2(14-19), a3(20-25). Segment a počinje
primarnim oblikom serije (jedan takt) i ona se striktno ponavlja bez izuzetaka, a poslednji ton
u seriji se ponavlja i postaje početni ton sledećeg niza serije, on je povezujući most.Položaj
intervala u seriji se prenosi na ostale nizove serija, i isti je prva četiri takta, što ukazuje na
sličnost sa imitacijom. Brz ritam, i pomeranje akcenata na nenaglašene delove takta, tačnije
na drugu osminu druge, treće i četvrte dobe su glavna karakteristika u ovoj muzici. Na
poslednjoj osmini na 4.dobi je stavljen sfpre prve naglašene dobe u sledećem taktu, jer se
asimetrija bolje ističe a to je i tipično za ritmiku dodekafonije. U 5.t. leva ruka nastavlja sa
materijalom s početka dok desna uvodi triolski pokretu kome se primećuje udaljenost tonova
za kvintu ili u obrtaju kvartui tako ubrzava ritam uz postepen rast dinamike do kulminacije ffu
9.t., nakon čega se menja metar (3/4) i usporava ritam uz pad dinamike.Uočava se efekat
iznenađenja naglim ppkoji traje od 10.-14.t. kao i povratak na 2/2, uz smenu retrogradacije i
retrogradne inverzije serije. Ova četiri takta su motivski ista kao prva četiri segmenta a, samo
što je povezujući most ovde oktavno udvojen sa arpeđom, što je izuzetak.U 14.t. se primećuje
melodična, tonalna tema sa folklornim prizvukom u najvišoj deonici (des, es, fes, es, des, b...),
izvesno je i ponavljanje tonovau gornjem i unutrašnjem glasu ali je to savršeno utkano uz
izlaganje serije u basu da je skoro neprimetno, pritom je dinamika p, jedinosf u basu
,,razbijaju“ statiku. Vidi se da pravila u vezi sa dvanaesttonskim komponovanjem popuštaju, a
i zna se da Šenberg nije bio striktan zagovornik atonalnosti. Takodje, zastupljene su drugačije
ritmičke figure, poput cele note i smene šesnaestina i akcenata na nenaglašenoji
naglašenoj2.i.3., i 3.i 4.dobi, gde opet ritmizacija igra glavnu ulogu u određivanju
karaktera.Na trenutak se menja metar u 3/4 ali se već u 17.t. ponovo uspostavlja početni
metar. I u ovom taktu kao i u sledećem se repetiraju tonovi pre izlaganja cele serijeu
unutrašnjem i gornjem glasu kao i sugerisanje tonalnosti.Po tempu, dinamici, motivu se 17.-
19.t. poklapaju sa 14.-16.t. Od 20.t. se nazire tema koja ima prizvuk strepnje u srednjem
glasu u dužim notnim vrednostima od ostalih glasova, prelazi iz violinskog u bas ključ čime je
dodatnoistaknuta. U spoljašnjim glasovima se javlja triolska i osminska figuracija, dodaju se
akordi u desnoj ruci u razmaku kvinte, u basu se imitira pokret none, dinamika se pojačava do
ff i svi parametri dovode do vrhunca tj.znaka ponavljanja prvog dela (25.t.).

Deo B se sastoji iz b (26-28), a4 (29-32), c (33-36), b1(37-39), b2 (40-42), a5 (43-46),

nastavlja u istom maniru poput završetka prvog dela u 4/4 taktu,s tim što se protežu akordi u
punoj zvučnosti u četvrtinama, sastavljeni od tonova serije(gornji glas) i dalje sa nepravilnom
akcentuacijom, kao i u donjem glasu, s tim što više nema osminske i triolske figuracije tipične
za prvi segment.Tako se usporava ritamuz postepen pad intenziteta do 29.t. kada se isti
motivski materijal iz segmenta a pojavljujeu dinamicip. Melodijska tema u basu je i ovde
prisutna u dužim n.vrednostima od ostalih glasova a potpora joj je i dinamički cresc. i
decresc. U 33.t.se uočava segment označen sa c jer se razlikuje i od b i od a po novom
motivskom materijalu. Naime, nizovi serija i oblici su apsolutno isti kao od 1.-4.t. medjutim,
brži je tempo i nižu se sekstoleiz basovskog u sopranski opseg,uz neobično pomeranje
akcenata sa nenaglašene 4.na 1.dobu, sa žustrom i oštrom artikulacijom i tako se stiče
utisak ,,talasanja uzburkanog mora“, što dovodi do najviše kulminacije u celom stavu (37.t.)
Dostiže se čak des4 u sklopu akorda u celim notama, vraća se materijal iz segmenta b, stišava
se dinamika, usporava se tempo. Može se reći da je najniža kulminacija postignuta u 40.t., čak
ppppod tri takta trajanja uz usporavanje tempa i ležećim tonom u basu, kako bi se stvorio
predah od prethodne kulminacije i pripremio nov segment.Segment a5 podseća materijalom i
karakterom na a(triolski pokret, f dinamika, prvobitni tempo)i na prvo slušanje se stiče utisak
da je tu počela repriza ali taktovi 45 i 46 demantuju u pogledu naglog stišavanja dinamike,
usporavanjem tempa, promenom metra u 3/4, i na kraju koronom.

Reprizu A1 čini a6 (47-53), b3(54-56), a7 (57-68), b4 (69-70), c1 (71-72), a8 (73-75).Prva

četiri takta su ista kao početak stava ali ovde serija počinje retrogradnim oblikomgde su jasno
izloženi tonovi B,A,C,H u trajanju od jednog takta, a zatim se nastavlja retrogradna inverzija
serije (takodje jedan takt).Nema više sf na nenaglašenim osminama, već su akcenti osim na
nenaglašenim osminama, sada i na naglašenoj prvoj dobi. Promene metra 5/4, 5/8 dovode do
nepravilne pulsacije ritma, zatim postepen cresc., oštriji akcenti, pripremajuvrhunac u 53.t., a
ujedno se javlja i materijal iz segmenta b,u čijem su sklopu akordi (trozvuci i četvorozvuci
sačinjeni od serijskih tonova u četvrtinama) u levoj i desnoj deonici,zastupljeni na arzama,pri
čemu se zgušnjava faktura.Sledeći segment narušava raspored vraćanjem motiva iz segmenta
a kao i ponovnim smirenjem svih parametara.Prvih nekoliko taktova podsećaju na segment
a3 po dugim tonovima koji se javljaju kao melodijska tema, ali ovde su ti tonovi sporadično
raspoređenii naglašeni su akcentima ( 57.t.se javljaju u najvišem glasu, u sl.taktu su u
najnižem glasu, u 63.su u unutrašnjem glasu do 64.t.). Dinamika je statična, u tihom zvučnom
intenzitetu jer se priprema kraj. Od 69.t. menja se metar u 5/4, pojavljuje se uzastopno
ponovljen i ,,krešendiran“ jedan ton,e malo, na koji se nadovezuje četvorozvuk u trajanju od
jednog takta. Zatim se javljaju dva dvozvuka u levoj i osmine i četvrtina u desnoj sa
repetiranim tonom h2, a zatim se to sve ponavlja u sl.taktu gde jeF veliko repetirano, a gornji
i donji glas su zamenili mesta. Dakle, jasno se vidi sekvenca, počevši od poslednje dobe na
69.t. do poslednje dobe na 70.t. ( model koji se dva puta ponovio). Obzirom da se izvršila
zamena materijala iz leve u desnu i obratno, a sudeći po položajima tonova e,h,f zaključak je
da je za kvintu naviše izvršena sekvenca. Nakon toga, sreće se materijal iz segmenta c, koji se
proteže u sekstolama, sekventno naniže, gde model predstavlja prvu polovinu i ponavlja se još
tri puta.Poslednji segment sadrži statičan akord u levoj i osminski pokret u desnoj, u ff čime
se pojačava tenzija,a zatim i okončava veliko-opsežnim pasažom u triolama.

Stav je kratak jer bez tonalnosti ovakva muzika nema dugotrajan uticaj na slušaoce, ali smena
kontrasta ostalih parametara je čini kvalitetnom.