Akademija umetnosti Novi Sad

Grupa za muzikologiju i etnomuzikologiju

Podgrupa za muzikologiju
Priprema za as iz predmeta Metodika strunih predmeta
Profesor: Livija Jovi
Priprema za as iz predmeta Istorija muzike sa upoznavanjem muzike literature
Tema: anr klavirske sonate u stvaralatvu Ludviga van Betovena
Student: Branislava rifunovi
!"#$% Novi Sad
&'()N* )+( ,ASA
,as zapoinjemo insertom iz
filma %%Besmrtna draga-
.ttps://00012outu3e14om/0at4.5
v67!$'l8)"P'0 1 Pre toga im zadajem
sledee zadatke:
#1 Prepoznati delo po mogustvu
!1 *zneti svoje vi9enje kompozitorovog
pona:anja
(dgovorimo na pitanja% a zatim
pustim odlomak iz ;o4artove sonate 3r1 #<
u =>duru .ttps://00012outu3e14om/0at4.5
v6??*u";@u*A& B!7 se4C1 Datim i. pitam
koja od ove dve sonate je po nji.ovom
mi:ljenju intimnija% emotivnija% u kojoj su
vi:e iskazana kompozitorova oseanja1 Eada
daju taan odgovor% pitam i. kojim
muzikim sredstvima je Betoven postigao
takav izraz% odnosno na kom nivou:
melodijskom% .armonskom% dinamikom%
ritmikom111ili na ukupnom muzikom
planu1 *zlaFem: GPre Betovena svr.a muzike
je preteFno 3ila ta da zadovolji pu3liku% :to
je znailo da ne sme 3iti preoz3iljna i
prete:ka1 Betoven je promenio pristup
muzi4i1 Pu3lika je i dalje uFivala u njoj% ali
je mogla osetiti i unete kompozitorove
emo4ije1
@azvoj tematskog materijala kod njega
nikada nije me.aniki ili isto :kolski% ve
spontan i emotivan1 o ne znai da su teme
kod ;o4arta ili Hajda :ematski ra9ene% ve
samo da Betovenove melodije poseduju
individualnost% a u nji. su pretoena sva
ljudska iskustva: lju3av% tuga% strast%
uz3u9enje i radost1 Sada emo uti nekoliko
izdvojeni. tema iz Betovenovi. klavirski.
sonata1- Napravila 3i. kompila4iju od tri
teme .ronolo:ki pore9ani.% od oni. pod
veim uti4ajem klasini. uzora Hajdna i
;o4arta do oni. koje su
Gnepravilne/asimetrine- po strukturi1
Eompila4ija 3i se sastojala od sledei. prvi.
tema prvi. stavova sonata oznaeni.
3rojevima I B(p1!C% !# B(p17IC i I!
B(p1###C% a nji.ov zadatak je da poku:aju da
ski4iraju strukturu tema na papiru dok traje
primer1 Nakon slu:anja emo popriati o
strukturi tema Bdoslednosti klasinim
uzorima ili Godstupanju/otklonu- od istogC i
nji.ovom karakteru i nastavljam: G&
pogledu muzike estetike i stila% Ludvig van
Betoven je jedan od najznaajniji.
inovatora1 Naroito u delima za klavir1-
=+N@ALN* )+( ,ASA
EaFem im da ove tri teme pripadaju
sonatama iz tri raziita perioda
kompozitorovog stvarala:tva1 Nastavljam:
GEada je Betoven stupio na muziku s4enu%
sonatna forma je dostigla perfek4iju u
delima E1 J1 +1 Ba.a B=arl P.ilippe
+manuel Ba4.C% J1 Hajdna BJosep. Ha2dnC i
'1 A1 ;o4arta BKolfgang Amadeus ;ozartC1
Betovenove I! klavirske sonate njegovi
3iografi i. svrstavaju u tri perioda:
#1 Prvi period od #LM!1 do #M""1 godine
!1 )rugi period od #M"#1 do #M#$1
godine
I1 rei period od #M#71 do #M!<1
godine
& prvim godinama stvarala:tva% preteFno je
pisao etvorostavane sonate koje podseaju
na kvartete ili trija1 *pak% trostavana sonata
se u3rzo pokazala kao najpodesnija za
ispoljavanje kompozitorovog genija: u
Fiva.nom prvom stavu suprostavlja razliite
elementeN drugi predstavlja lirski momenatN
a dramano finale sluFi da potvrdi prvi stav1
Sada emo poslu:ati poetke sva etiri stava
sonate iz * stvaralakog perioda% Grand
sonate 3r1$% (p1L u +s>duru nastale #LOL1
.ttps://00012outu3e14om/0at4.5
v6ja02Hn))A B*:!IPPN **:LP7$PP>MP!#PPN
***:#<PIOPP>#LP""PPN *':!#PIMPP>!!P""PPC 'a:
zadatak je da
uoite postojili li tematsko
jedinstvom me9u stavovima i ako postoji%
me9u kojim1- (dgovorimo na pitanje1
Nastavljam: G*ako pod uti4ajem Hajdnovog i
;o4artovog stila komponovanja% u
Betovenovim prvim sonatama uoavaju se
sitne ideje njegove originalnosti koje e
prerasti u potpunu metamorfozu1 okom
ovog perioda% on je razvio menuet kao stalni
lan sonate% koji je 3io daleko od
;o4artovog elegantnog i sofisti4iranog
menueta1 Easnije menuet 3iva zamenjen
sker4om Q 3rzim% Fiva.nim stavom1
Ponekad je izostavljao i menuet i sker4o%
ime je do3io trostavane sonate poput
Velike Patetine opus #I1 Sada emo uti
odlomak iz prvog stava Patetine% a vi ete
mi nakon slu:anja rei da li naslov ove
sonata odgovara njenom sadrFaju1- Slu:amo
.ttps://00012outu3e14om/0at4.5
v6)EKNGdnM=Gs B!P#$PPC1 EaFemo da
odgovara% a zatim i. pitam da li je davanje
naslova sonatama 3io esto/uo3iajno kod
Betovenovi. pret.odnika5 Dakljuimo da
nije% pa im kaFem da smo kod Betovena ve
pomenuli Patetinu% Meseevu i Veliku
sonatu: GRta 3i to znailo5 )a li kompozitor
davanjem naslova Feleo da ukaFe pu3li4i na
ono :to izraFava tim delom5 BPopriamoC A
za koju epo.u je karakteristino davanje
naslova% opisa i programa muzi4i5- ;oFda
e znati% a moFda i ne da je odgovor
romantizam% pa im kaFem da je Betovenon u
tom kontekstu vesnik BnajavljujeC
romantizma1
Datim im najavljujem sledee delo%
Sonatu br.12, (pus !<% u As>duru
.ttps://00012outu3e14om/0at4.5
v6E8l=gS*to7k i govorim da e uti
odlomke poetni. stavova pore9ani. tanim
redosledom1 Nji.ov zadatak je da uoe koje
Godstupanje od pravila- je Betoven ovde
napravio% a zapaFanje karaktera i tempa
odlomaka e im olak:ati posao i to u im
nagovestiti1 (va sonata je upotre3ljena za
pokazivanje Betovenovog eksperimentisanja
sa rasporedom stavova u sonatnom 4iklusu:
prvi stav je Andante BIMPPC% ** Schero BLPILPP>
MP"7PPC% *** je Posmrtni mar! B#"P!<PP>##P""PPC%
*' stav je Alle"ro B#<P7MPP>#LP7MPPC1
Porazgovaramo o eksperimentisanju sa
rasporedom stavova1 *spriam im i da je ova
sonata pose3na zato :to ni u jednom stavu
Betoven nije koristio sonatnu formu ve je
prvi stav je u formi sloFene trodelne pesme
BA B AC% praene sa pet karakterni.
varija4ijaN sker4o nastavlja karakter
poslednje varija4ijeN posmrtni mar: je sporN a
poslednji stav je rondo sa tri epizode sa
elementima teme1 Nastaljam: %%Poslednja
sonata koja se svrstava u prvi period je opus
!M u )>duru B#M"!C% poznata je kao
Pastoralna% z3og idilinog karaktera1-
Prelazimo na ** stvaralaki period:
G)rugi stvaralaki period poinje od
Betovenove I!1 godine i traje do njegove $L1
Godine1 Eompozitor je se3i dozvolio veliku
slo3odu forme tokom ovog perioda1 (d #!
sonata% samo 7 od nji. imaju ! stava1 Jedna
je etvorostavana Bopus I#% 3roj IC% a <
sonata su trostavane1 'e na poetku ovog
perioda% istie se novi Betovenov fokus
eksperimentisanja% a 'a: zadatak je da mi
nakon odslu:anog odlomka kaFete da se
Betoven ovde fokusirao na aC ekspresivnost%
3C usavr:avanje te.nike ili na 4C istraFivanje
forme5T Slu:amo poetak * stave sonate
3r1#<% op1I# 3r1#
.ttps://00012outu3e14om/0at4.5
v6e.SU*.PGBG" B$"PPC1 Nakon odgovora
pod 3C% kaFem im da je ** period izme9u
ostalog o3eleFen i eksploata4ijom
me.aniki. improviza4ija na klaviru
odnosno visokim te.nikim za.tevima1
Datim: %%'a: zadatak je da date
podnaslov ovoj sonata1T Slu:amo odlomak
iz Appassionata op17L
.ttps://00012outu3e14om/0at4.5
v6SzV0Ve4iE+* B!W"$WWC1 Popriamo o
nji.ovom doFivljaju ove sonate i onda
izlaFem: %%Ova
sonata predstavlja vr.una4 Betovenovog
stvarala:tva u ovm Fanru kroz jedinstvo
forme% sadrFaj% izraFajnost i strukturu1
Jormalno reeno% ova sonata se sastoji iz I
stava: Alle"ro asai, Andante con moto i
Alle"ro non troppo1 (3a alegra su u sonata>
alegro formi1 =entralni stav je veoma kratak
Q tema od #< taktova se razvija gradei
varija4ije% sa originalnom temom na kraju1
Pauza deli ovaj stav od poslednjeg% u kom
Betoven uspostavlja novu temu1 Len4 je za
ovu sonatu rekao: G111vi:e od vulkanske
eksplozije1-% a ovej: GNijedno drugo
Betovenovo delo ne sadrFi traginu nit kroz
sve stavove111- Smatra se da se 3a: u
Apasionati nalaze neke od Betovenovi.
najizraFeniji. romantiarski. i
postromantiarski. ideja1T
Nastavljam: %%& ** stvaralakom
periodu nastala je i jedina Betovenova
sonata koja opisuje vanmuziki doga9aj1
@e je o sonati opus M#a B#M"OC% posveena
vojniku @udolfu od Austrije% Betovenovom
prijatelju1 & maju #M"O1 godine% fran4uska
vojska je umar:irala u Be% zajedno sa
@udolfom1 Sonata sadrFi izuzetnu
programnost1 ri stava ove sonate
o3jedinjena su jednom temom% a ta tema je
o3ja:njena jednom reju koja je i napisana u
delu na fran4uskom i kod nas znai
#bo"om1T Saslu:aemo minut * stava
.ttps://00012outu3e14om/0at4.5
v6na0BOlk(ML; 1
Prelazimo na *** period: %%reem
periodu pripada pet sonata1 Poslednju sonatu
Betoven je napisao #M!!1 godine1 * ova dela
se odlikuju izraFajnim i umetnikim
integritetom kao i dela iz drugog perioda
njegovog stvarala:tva1 okom ovog perioda%
Betoven je klasinu formu sonate razvio u
zapanjujuu fantaziju1 (d pet sonata% jedna
ima dva stava% tri imaju po tri stava% a jedna
ima etiriN ali sve pokazuju kompozitorovo
izuzetno interesovanje za te.niku razvoja1
Stavovi predstavljaju zase3ne epizode% koje
su rezultirale potpuno novim manirom
izraFavanjaN esto je koristio fugu i
dramatske reitative za pasaFe1 Polifonija
postaje kompleksnija% kao i .armonija1 Neke
od ovi. sonata su toliko za.tevne% da se
ponekad kaFe da prevazilaze mogunosti
instrumenta1 Sada emo poslu:ati poetak
prvog stava sonate opus #"# u A>duru
B#M#<C% a va: zadatak je da uoite drugu
temu1- Slu:amo
.ttps://00012outu3e14om/0at4.5
v6sH7Lopo<O=; B#W#IWWC1 &oie da nema
** teme1 Sledi slu:anje poetka *' stava
$ammer%&lavier, sonate opus #"< u B>duru
.ttps://00012outu3e14om/0at4.5
v6f(K<#(t"E>s BIW7"C1 * zavr:avamo:
GPoslednje tri Betovenove sonate Q opus #"O
u +>duru%
opus ##" u As>duru i opus ### u 4>molu%
predstavljaju njegova najintimnija dela ovog
Fanra% u kojima se jasno vidi da se nije
trudio da zadovolji formu% ve je
eksperimentisao sa njom1 (ve sonate se
odlikuju iznena9ujuom slo3odom u
pogledu forme% rada sa tematskim
materijalom i ritmom1 Poslednja sonata opus
### od strane Lista je nazvana Gsonata>
testament-1 SadrFi dva stava1 (dlikuje se
neo3inim .armonskim jezikom i smelim
modula4ijama1 Jedinstvo ove sonate
postignuto je provlaenjem osnovnog
tematskog materijala kroz o3a stava1 )elima
u poslednjem stvaralakom periodu na
podruju klavirske sonate Betoven je otvorio
vrata Rumanu% Listu i drugima1 Sada emo
poslu:ati * stav opusa ###1- Slu:amo @i.tera
.ttps://00012outu3e14om/0at4.5
v6@=g08l>K$ts BMW"LWWC
DA'@RN* )+( ,ASA
Podseamo se karakteristika sva tri perioda
kroz set pitanja i odgovora:
#1 Na koliko perioda se deli
Betovenovo klavirsko stvarala:tvo i
koje godine predstvaljaju me9e5
!1 ,iji uti4aji se oseaju u
Betovenovom klavirskom
stvarala:tvu tokom * perioda5
I1 (pisati makro formu sonata iz prvog
perioda B3roj i o3lik stavovaC1
$1 & emu se ogleda Betovenov poetni
impuls za 3uduu romantiarsku
programnost5 Navesti dela
klavirskog Fanra koja to pokazuju1
71 & kojim sve muziim sferama je
kompozitor eksperimentisao tokom
*i stvaralakog perioda5
<1 Po emu se izdvaja sonata opus M#a5
L1 Eoliko sonata spada u *** stvaralaki
period5
M1 Da:to je sonata opus #"< u B>duru
nazvana $ammer%&lavier5
O1 Eoliko je Betoven napisao sonata5
XNapomena: as na temu Betovenovi. klavirski.
sonata predstavljen u ovom radu je predvi9en za
dvoas1