ŠUBERTOVA „NEDOVRŠENA“ SIMFONIJA, I STAV

Šubertovo stvaralaštvo vezuje se za prvu plovinu 19. veka, odnosno za doba ranog
romantizma. Svoju prvu simfoniju Šubert piše sa 16 godina, što je vreme kada
Betoven još uvek radi na svojim simfonijama, pa ne čudi veliki uticaj Mocarta i
Hajdna koji se ogleda u ranim delima mladoga Franca. On će postepeno dolaziti
do svog izraza i simfonijske koncepcije što će se čuti naročito od Četvrte i Pete
simfonije.

Da bi se razumela dela ranih romantičara, mora se razumeti njihov odnos prema

Betovenu. On za njih predstavlja neosporan autoritet, pa ne čudi što je broj
simfonija daleko manji nego što je to bio slučaj u klasicizmu. Uz Betovena kao
živog uzora nije bilo jednostavno odlučiti se na komponovanje u ovom žanru.
Međutim, mladi romantičari, pre svega Šubert i Mendelson, iako polaze od
Betovenovih osnovnih koncepcijskih simfonijskih postupaka, oni ga neće u
potpunosti slediti. Formalno, simfonija ostaje četvorostavačno delo, zasnovano na
principu razvijanja tematizma, ali će kod romatičara, za razliku od Betovenovog
izrazito kontrastnog tematskog materijala koji će težiti ka krajnjem razrešenju
sukoba, taj tematizam biti izrazito lirski. I dalje će prvi i četvrti stav uokviravati
lirski drugi i skercozni treci, međutim, sada taj skerco više nije igračkog karaktera,
on će često biti beležen u dvočetvrtinskom taktu i kao trio imati lagani lendler.

Osnovne romantičarske odlike nalaze se u izuzetno pevljivim, lirskim temama,

zatim u harmonskim rešenjima, odabiru tonaliteta (ha-mol će imati pravu
romatičarsku težinu-on je izraz tragičnog osećanja romantičara), kao i upotrebi
instrumentata. U tom smislu Šubertova „Nedovršena“ simfonija predstavlja
tipičan primer romantičarske simfonije.

Različite su teorije da li je i zašto ona nedovršena. Pretpostavlja se da je Šubert

prekinuo rad na njoj da bi se posvetio pisanju „Velike“ Ce-dur simfonije. Postoje
skice skerca i finalnog stava koji se nekad pridružuju izvodjenju dela, a kao
argument o nedovršenosti služi i činjenica da je drugi stav pisan u
subdominantnom tonalitetu.

Već sam početak simfonije donosi uvod u dubokim gudačima koji se može
interpretirati i kao tematski materijal. Iako će se prva u druga tema svakako javiti,
izrazito tematski kvalitet uvoda Šubert će potvrditi i njegovom daljom razradom u
razvojnom delu, pokazujući na taj način da za njega ne postoje materijali od
sekundarne važnosti. Izuzetno je zanimljiv i nastup prve teme koji je dvostruki-
albertinski bas u gudačima predstavlja tematski materijal iznad kog se izvija tema
koju zajednički, pomešanom bojom donose klarinet i oboa. Druga tema takodje je
izrazito lirska; prethondo će kratko horne i fagoti pripremiti prelaz iz ha-mola u
Ge-dur, a zatim će drugu temu doneti najpre violončela a zatim i violine, uz
sinkopiranu pratnju ostatka orkestra.

Razvojni deo donosi razradu predstavljenih materijla, a u velikoj meri materijala

uvoda koji će doneti različite kombinacije instrumenata. Upravo tim materijalom
će se nakon reprize i završiti prvi stav simfonije.