

Rapsodija kao termin je preuzet iz antičke grčke poezije, gde je označavao junačku epsku
pesmu. Muzička dela istog naziva srećemo u XIX veku.

Slična su fantaziji po neodređenosti i fragmentarnosti oblika, a pretežno sadrže narodne ili u

narodnom duhu pisane teme. Takav je slučaj sa 15 Listovih ,, Mađarskih rapsodija”, Dvoržakove
tri ,, Slovenske rapsodije”, Ravelovom rapsodijom ,,Ciganin”, Blohovom jevrejskom rapsodijom
,,Schelomo”, itd. Bliska ovoj kategoriji je i Geršvinova ,,Rapsodina u plavom”, zasnovana na
idiomu ,,sweet jazz-a”.

Drugi tip rapsodije predstavlja Bramsova klavirska rapsodija h-moll, bez izrazitih folklornih
elemenata, koja po svom epskom karakteru više odgovara prvobitnom značenju reči samog
naziva, a to je u isto vreme približava baladi.

♫ List - Mađarska rapsodija no.2

♫ Geršvin - Rapsodija u plavom
♫ Hristić - Rapsodija za klavir i orkestar


Balada je takođe prvobitno predstavljala pesničku formu, koja je vremenom prešla ne samo na
područje vokalne muzike, nego je dala i podstrek za nastanak čisto instrumentalnih dela; ova
dela su od nje preuzela epski, pripovedački karakter i ozbiljnost sadržaja, koji rado dodiruje
oblasti melanholičnog, tajanstvenog i dramatičnog.

Prve, ujedno i najznačajnije instrumentalne, tačnije klavirske balade su od Šopena, a zatim

slede Listove i Bramsove. Njihov oblik je delom slobodan, delom se bliži sonatnoj ili nekoj
drugoj shemi. Na primer, Bramsove balade se oslanjaju na formu pesme, a od četiri Šopenove
balade, g-moll i f-moll pokazuju izvesnu sličnost sa sonatnim oblikom.

♫ Šopen - Balada no.4 f-moll

♫ List - Balada no.3
♫ Brams - Balada op. 10 no.4