Rondo sa tri teme

U ovom obliku se pored prve i druge teme javlja i treća tema, koja se razlikuje od obe prethodne
kako po tematskom, tako i u harmonskom smislu.

Treća tema je obično u subdominantnom, paralelnom ili istoimenom tonalitetu - u svakom

slučaju ne u onom u kome je nastupila II tema (npr. u finalu Betovenove klavirske sonate op. 53
odnos tonaliteta je sledeći: I tema C-dur, II tema a-moll, III tema c-moll).

Po strukturi obično predstavlja zaokruženu formu - obično u obliku male pesme, često sa
znakovima repeticije. Na taj način ona donekle podseća na trio iz složene pesme, ne samo po
kontrastu koji svojim karakterom unosi u tok ronda, već i po svojoj strukturi.

Shema ronda sa tri teme:

A B A C A + coda

po pravilu sa prelazima između tema (jedino se tema C često uvodi bez prelaza)

Rondo sa tri teme može biti i proširen, pa je njegova shema u tom slučaju A B A C A B A +
coda, pri čemu druga pojava B teme ne sme biti u osnovnom tonalitetu (jer je to karakteristika
sonatnog ronda o kome će biti reči u IV razredu).

Postoje i primeri ronda u kojima se B tema zamenjuje epizodom ( A E A C A ), kao i primeri od

više od tri teme ( A B A C A D A E A F ... A + coda) u kojima se dobija utisak nizanja tema bez
organske povezanosti.