SIMFONIJA

U zapadnoj klasičnoj muzici simfonija je prošireni

muzički sastav, gotovo uvek napisan za orkestar.
Obično sadrži barem jedan stav ili deo tog stava
napisan prema pravilima sonate. Mnoge
simfonije su tonski radovi u četiri čina sa prvim
činom u sonatnom obliku, koji se često opisuje
od strane muzičkih teoretičara kao struktura
„klasične“ simfonije. Iako su mnoge simfonije
poznate po klasičnom obliku komponovanom od
strane muzičkih velikana poput Jozefa
Hajdna, Volfganga Amadeusa Mocarta, i Ludviga
van Betovena, neke od njih ne odgovaraju ovom
modelu.

Simfonija je proširena kompozicija za orkestar i obično se

sastoji od četiri stava. Po svojoj je formalnoj strukturi
identična klasičnoj instrumentalnoj sonati, a razlika između
ova dva muzička roda je upravo ta što je sonata kamernog
karaktera, komponovana za jedan ili dva instrumenta, ređe
tri ili više (sonata za gudački orkestar na primer), a
simfonija za veći instrumentalni sastav - orkestar.