Развој симфоније у класицизму

★ Симфонија - оркестарско дело у облику сонатног циклуса

★ Формирана средином 18. века - из италијанске увертире која је хомофона, брзи
одсеци нису тематски повезани, лагани одсек је као кратки интермецо између
два брза. Завршни део - карактер игре - жига или менует
○ Италијанска увертира - Скарлатијева увертира - означавана је као
Синфонија у време свог развоја
○ Средином 18. века - изводи се ван позоришта - у концетним дворамана,
приватним салонима, академијама.
★ Три одсека увертире - Б/Л/Б - постају циклус од 3 става који ускоро добија и
уметнут менует.
○ Менует - под утицајем барокне свите или творевина Манхајмске школе.
★ Први став - Сонатни облик
★ Изградња симфоније - последње деценије барока.
○ Упоредо у Италији и Немачкој - велики број композитора

★ Класичну симфонију припрема Ђовани Батиста Самартини, а прве темење

полажу Штамиц, Кристијан Канабих…. (Манхајмска школа)
★ Савременици и следбеници
○ Карл Филип Емануел Бах - 1714 - 1788
○ Јохан Кристијан Бах - 1735 - 1782
○ Георг Матијас Мон - 1717 - 1750
○ Хајдн и Моцарт - примењују из Манхајмске школе
★ Њихова највећа заслуга је развијање и усавршавање сонатног облика
○ Уводе контрасну другу тему и постављају основе за развојни део
★ Манхајмски комп. створили су класичан оркестарски стил
○ Гудачки одсек - језгро
○ Техничка прецизност

★ Од барокног дводела до сонатне форме

★ Класични сонатни облик - најразрађенији хомофони тип
★ Три одсека:
○ Експозиција - две тематски и тонално контрасне теме
○ Развојни део - разрада тематског материјала из експозиције, и модулације
○ Реприза - обе теме у основном тоналитету
★ Сонатни облик - троделност, битно је:
○ Постојање две теме - битематски облик
○ Тонални контраст тема у експозицији и њихово јединство у репризи
★ Барокни дводел - основа на којој се развила сонатна форма

★ Симфонија - Циклично дело - форма Сонатног циклуса

★ Од друге половине 18. века - соната - 3 или 4 става - Б/Л/Б или Б/Л/менует или
скерцо /Б
 ★ Форма ставова:
1. Сонатни облик (Т)
2. Облик песме, тема са варијацијама, сонатни облик (D, SD, паралела T
уколико је о.т. молски
3. Менует или скерцо, форма сложене троделне песме (Т)
4. Рондо са једном или две теме или сонатни рондо, тема са варијацијама,
сонатни облик
★ Хајдн и Моцарт - подједнако заслужни за развој симфоније
★ Појединачно - не пуно, а заједно допуњавање - пуно
★ Почетна тачка - Италијанска буфо-симфонија
○ Први став - тежиште
○ Лагани став - само за гудаче + некад соло обоа или флаута
○ Финале - брз са кратким метром, игра

Симфонијско стваралаштво - Хајдн (1732 - 1809)

★ Хајднов опус - централно - симфоније и квартети

★ Свој стил приказује у симфонији - то примењује у квартетима и клав. сонатама
★ Значај његовог усавршавања симфоније и квартета
○ Четвороставачност - затиче код предходника, не мења ништа
○ Није он увео менует у симфонију
○ Разграничио делове 1. става и повезао, тако и у развојном делу - најдужи
у том ставу
○ 2. став - обликован као тема с варијацијама, или сонатни облик
○ 3. став - Менует - дух народне музике - сложена троделна песма + Трио
○ 4. став - рондо или сонатни облик - Даје свој печат, троделни метар
замењује дводелним метром (не у раним)
○ Индивидуализација инструмената - равноправност, тако развија
колористичке ефекте
★ 104 Симфоније - Хобокен каже 106
○ Од 1760 - 1770 - око 40 симфонија
○ Од 1770 - 1780 - око 30 симфонија
○ Од 1780 - 1790 - око 20 симфонија
○ Од 1790 - 1795 - последњих 12
★ Временом мањи број дела - значај све већи - пар деценија - његов највиши
уметнички домет
★ Прве симфоније - скромне, сродне дивертиментима, мало инструмената, 5
ставова, не тако изражена сонатна форма - квартети, сонате и симфоније су му
блиске по изразу - нема пуни разлика
★ Моцарт му је био узор за зреле симфоније - 1771 - 1774, тада је био и под
утицајем књижевног покрета штурм унд дранг (44, 47, 56)
○ Те симфоније - пуно контраста, драматичности, динамичких скокова,
крешенда и сфорцата
○ Богат хармонски језик, асиметричност
 ★ Париске симфоније - 6 - 1780их година
○ Формирани сонатни облик и сонатни циклус, народне мелодије
○ Први став - монотематизам
○ Полифонија, синкопе, изненадне паузе - елементи израза
○ Фиксиран број инструмената - не више барокна пракса
○ Програмске су две - кокошка и медвед
★ Вредне симфоније 88 и 92
★ Лондонске симфоније - 12 - 1791 - 1795
○ Круна европске симфонијске музике у 18. веку
○ Утврђени принципи класично-симфонијског стила, и повезаност са
народним напевима
○ Оркестар је развијен - Војничка симфонија - колоризам - разноврсне
удараљке
○ Одсеци намењени солистима - гудачима
○ Кларинет - уводе представници Манхајмске школе - Хајдн то примењује
○ Развојни део - учествују сви инструменти - са једних на друге
○ Тензија до репризе - онда нагли преокрет
○ Скоро све почињу уводом лаганог темпа
○ Заокружује сонатни облик - цитира почетак увода на почетку коде (103)
★ Хајднове симфоније нису програмске, али су добијале поднаслове по неким
карактеристичним деловима
○ Пример - Јутро, Подне, Вече, Марија терезија, Симфонија растанка,
Кокошка, Војничка….

Симфонијско стваралаштво - Моцарт (1756 - 1791)

★ Укупно 52 симфоније
★ Симфоније пише од 1764 до 1788 - кад и Хајдн, само је он имао и 30 година пре
★ Развојни пут - прве симфоније - скромни оркестар, касније се упознаје са
делима Манхајмске школе, па са Хајдновим делима, и на крају његове три
најзначајније симфоније:
○ бр. 39 у Ес - дуру, КВ 543
○ бр. 40 у ге - молу, КВ 550
○ бр. 41 у Це - дуру, КВ 551 (Јупитер)
★ Периодизација симф. стваралаштва:
○ 1. фаза - до 1778. до настанка Париске симфоније
■ Сонатни облик - не у потпуности развијен
■ Утицај барокног концерта - риторнело принцип
■ п-ф контрасти, нема разраде
■ 4, ређе 3 става
○ 2. фаза - од 1778. - Париска симфонија, до 1782. до настанка Хафнер
симфоније
■ 4 става (Бечка симфонија), има и са 3
 ■ Париска симф - централно дело - 3 става, 1. сонатни облил, 2.
рондо са две теме, 3. сонатни облик (париски стил - унисоно креће
оркестар)
■ Прва Моцартова симфонија са кларинетом
○ 3. фаза - од 1782. - Хафнер симфонија, до 1788. - настанак Јупитер
симфоније
■ Четвороставачни циклус, 1, 2 и 4 су сонатни облик, а 3 је менует
АБА
■ Увод као код Хајдна,
★ Утицаји:
○ Јохана Кристијана Баха - галантни дух, лепршавост
■ Карактеристике: Буфо-комични карактер тема, троставачни
циклус, церемонијалан почетак, ф-п ефекат, тематски контерст,..
○ Ђовани Батиста Самартини:
■ Ране симфоније - пут у Милано
■ Оперски карактер, дијалози, кантабилни карактер, …
○ Франц Јозеф Хајдн
■ Сонатна форма, мотивски рад, третман солиста, тежиште на
финалу
★ Моцарт и Хајдн су подједнако утицали један на другог
★ Јупитер симфонија
○ Позната и као симфонија са фугом на крају
○ Јупитер - из Британије - ту је први пут у концертном програму
○ 4 ставачни циклус 1,2 и 4 - сонатни облик и 3- менует у да капо форми
○ Оркестар а дуе

Симфонијско стваралаштво - Бетовен (1770 - 1827)

★ 9 симфонија
★ Најзначајнија дела су му симфоније, клавирске сонате и камерна дела
★ Почиње да пише симфоније тек као зрео уметник, са 30 година - то је за
класичаре касно, али за романтичаре је рано
★ Симфонија - врхунски жанр оркестарске музике на којима је дуго радио и
прерађивао
★ Све су посвећене племићима и свака је јединствена и индивидуална
★ Ретко ко је после бетовена написао више од 9 симфонија
★ 3 стваралачка периода:
○ 1. - до око 1802. - настају 1. и 2. симфонија
○ 2. - до 1815. - Зрели период, преплитање хероизма и лирике - настају од 3.
до 8.
○ 3. - до 1827. - настаје 9. симфонија
★ Наставља традицију Хајдна и Моцарта, али развија форму толико да се на крају
одваја од тог симфонијског принципа
★ Новине:
○ Проширење циклуса ширењем димензије ставова.
○ Динамизација лаганог става
○ Увођење скерца, различити карактери скерца
○ Третман оркестра
○ Хармонски језик
★ Користи 4ставачни циклус, са изузетком 6. симфоније - 5 ставова
○ 1. став - сонатни облик
○ 2. став - лаган (осим у 9.) сонатни облик, без развојног дела, сложена
троделна песма, тема с варијацијама
○ 3. став - скерцо (менует у 4 и 8)
○ 4. став - сонатни облик, сонатни рондо, тема с варијацијама, кантата - 9.
★ Интеграција циклуса:
○ Допринос: да се циклус доживљава као једна органска целина
○ Постиже се на 2 начина:
○ 1. Цитирање тематског материјала (%. симфонија, цитирање скерца у 4.
ставу пред репризу)
○ 2. Атака повезивање ставова - (између 3. и 4. става - 5. 6. и 9. симфонија)
★ Проширење циклуса ширењем димензија ставова
○ 3. симфонија - Ероика - први став је дупло дужи од неке класичарске
симфоније
○ Кода некад постаје други развојни део, до димензије експозиције иде
★ Динамизација лаганог става:
○ Ероика - први пут (посмртни марш)
★ Уводи скерцо али се враћа и менуету
★ Симфоније близанци - на њима је радио у исто време: 4 и 5, 7 и 8 - Супротан
карактер
★ Од 3. симфоније се види да је свака непарна херојска, а свака парна лирска
★ Третнам оркестра:
○ Хајдн и Моцарт: басова деоница - чела и контрабаси, а мелодија, осим
кад је ниже, виолине
○ Бетовен: од 3. симф. то мења - потвуна равноправност гудачких
инструмената, меша боје, удружује оркестарске групе - израз
○ Виолина: Проширује границе опсега - до це4, и користи боју ге жице
○ Први даје самосталност виолама, чело исто и одваја од баса
○ Учврстио је састав дрвених дувачких инструмената, и спровео
индивидуализацију
○ Обогаћује функцију дрвених дувачких инструмената
○ Уводи тромбон - финале 5. симфоније
○ Хорне и трубе, такође носиоци мелодије - хорне посебно
○ Оркестар је генерално тамнији - нпр. обоу као светлији инструмент мења
некад кларинетом кад је то потребно због звука
★ Хармонија:
○ Први акорд 1. симфоније је D за SD - лоше критике
 ○ Удаљеност тоналитета 1. став Ероике, кода - Ес - Дес - Це
○ Новина: тоналитет 2. става SD у односу на основни, паралелни молски,
субмедијантни дурски, истоимени молски
★ 3. симфонија 1802 - 1804 - прекретница у стилу
○ Увођење епизодне теме у 1. ставу
★ Битно:
○ 9. симфонија - 4. став - кантата (ода радости) - европска химна
○ 3. симфонија - Ероика - за нечије крунисање, посвећена Наполеону
○ 6. симфонија - Пасторална - жанровски спада у програмску симфонију -
олујни став и песма пастира, посвећена човеку, љубав према природи,...
○ 4. и 7. симфонија - Бетовен се враћа компоновању менуета, и само ту
○ 2. симфонија - уводи скерцо
○ Први даје самосталност виолама, осамостаљује чело и бас и раздваја их
○ Кад који инструмент уводи - види све око оркестрације
 Razvoj kamerne muzike u klasicizmu - Hajdn, Mocart i Betoven

❖ Kamerna muzika - termin (barok i renesansa) - sva svetovna muzika izvođena u

domovima - vokalna, instrumentalna, za solistu ili ansambl, i za orkestar (manji
instrumentalni sastav)
❖ Orkestar se povećava i termin kamerna muzika dobija današnje značenje
❖ Sada to znači delo za mali instrumentalni ansambl - 1 izvođač svake deonice
❖ Pojam dobija značenje kod bečkih klasičara, kraj 18. i početak 19. veka
❖ Osobine: naziv - po broju članova, obično za gudače ali može biti i klavir i duvači

❖ Gudački kvartet
➢ istaknutiji, karakteristike su utemeljene u klasicizmu
➢ Uvek za ista 4 instrumenta - V1, V2, Vl, Vc
➢ Tvorac klasičarskog gudačkog kvarteta je Jozef Hajdn
➢ Hajdn: tretira instrumente manje-više ravnopravno i oblikuje fornu kao sonatni
ciklus
➢ Značajni su i Mocart i Betoven
❖ Kvarteti Jozefa Hajdna
➢ 68 kvarteta
➢ Težište na simfonijama i kvartetima - pola veka njegovog života
➢ Dela pisana tokom 16. i 17. veka - nisu stilski ni formalno slična ovim
klasičarskim
➢ Otac kvarteta jer uspostavlja osnovnu koncepciju ovog žanra
➢ Kroz kvartete je on učvrstio odlike klasičnog stila - sonatnog ciklusa i
sonatnog oblika
➢ U početku je kvartete komponovao misleći na simfoniju, a kasnije je došao do
pravog stila
❖ 3 etape:
❖ 1. Rani gudački kvarteti - do opusa 20 (1772)
➢ Prvi kvartet piše 1750.
➢ Prvi stavovi ovih kvarteta - iz op. 1 i 2 (Divertimento) - najčešće sonatni oblik,
ali ima i tema s varijacijama
➢ Nema dublje tematske razrade u razvojnom delu
➢ Na mestu 2. i 4. stava su igre - menuet
➢ 3. stav - sonatna forma ili oblik pesme
➢ Finale - najneodređenija forma
➢ Divertimento kvarteti - violina i harmonska potpora
➢ Zaokružen harmonski i tematski plan
➢ Finala prva 3 kvarteta iz op. 20 su fuge
❖ Nakon Divertimento kvarteta - uspostavlja 4stavačni ciklus
❖ Kasnije osamostaljuje svaku deonicu pa i ostali instrumenti dobijaju zapaženu ulogu
❖ 2. Gud. kvarteti srednjeg stvaralačkog perioda
➢ Od op. 33 do op. 64 (1781 - 1790)
➢ Dela iz op. 33 - prelomna uloga u stvaralaštvu (početak pravog klasicizma)
 ➢ Op. 51 - 7 kvarteta - Sedam Hristovih reči na krstu
❖ 4stavačni - ciklus uspostavljen je i raspored tempa B/L/menuet ili skerco/B
➢ Kontrast tema - tematski, karakterni ili tonalni
➢ Češće - 2. tema je izvedena iz materijala 1. teme - Monotematizam
❖ 3. Gud kvarteti poslednjeg stvaralačkog perioda
➢ od op. 71 do op. 103 (1793 - 1803)
➢ Najviši umetnički domet ovog žanra
➢ Složeniji muzički sadržaj, jasno definisane granice oblika, poslednji kvarteti -
simfonizacija
➢ Imitacija u razvojnom delu - zbog razrade
➢ Kvartet op. 76 br. 1 - prva tema se sprovodi imitaciono - jedini kvartet
❖ Harmonska rešenja:
➢ Glavni stupnjevi - dijatonika, četvorozvuci na 2. 5. i 7. stupnju + nonakord 5.
➢ DD i njen zamenik ostalo - ređe
➢ Durski tonaliteti
❖ Naslovi kvarteta:
➢ Nije ih imenovao osim onih iz op. 51 - začeci programnosti
➢ op. 20 - Sunčevi kvarteti - nemaju odlike programnosti
➢ Naslov su davali izdavači - naslovna strana, nacrtano sunce
➢ Ruski (jedan je ptičiji), Pruski (jedan - žablji), Tost, Aponij (jedan - jahački),
Erdedi (Kvintni i Carski)
❖ Mocartovi gudački kvarteti
❖ 23 gudačka kvarteta
❖ Započinje svojim sonatama za klavir i violinu - za svoje potrebe
❖ Od 1773. Mocart uključuje violu u kvintete - da posebno istakne
❖ Grupisanje: objedinjeni su u cikluse prema gradovima u kojima su neki nastajali
➢ Milanski kvarteti - 1771-73 - 6 kvarteta
➢ Bečki kvarteti - 1773 - 6 kvarteta
➢ Hajdnovi kvarteti - 1782-86 - 6 kvarteta
➢ Pruski kvarteti - 1789-90 - 3 kvarteta
❖ Rani kvarteti - 1770 - 73 - istraživanje žanra
➢ Milanski - KV 155 - 160
■ 6 kvarteta, putovanje u Italiju - uticaj Samartinija i Padre Martinija
■ Tendencija ka jednostavnoj fakturi, ističu se gornji glas i bas, a ostali
samo popunjavaju
❖ Ne više rani
➢ Bečki - KV 168 - 173
■ Boravi u Beču 1773.
■ Hajdnovi kvarteti op. 17 i Sunčevi kvarteti su bili inspiracija
❖ Uticaj Hajdnovih kvarteta i 1782-85 - njegovi Ruski - Skerco kvarteti - Mocart sluša
uživo i proučava pa kasnija piše kvartete posvećene Hajdnu - Hajdnove
❖ Poslednji kvartet u grupi Hajdnovih - Disonantni kvartet u C-duru - možda i
najpoznatiji - zove se tako zbog laganog uvoda
 ➢ Pruski kvarteti - 1789 - 1790
■ 3 kvarteta - poslednja, posvećena Fridrihu 2. kao i Hajdnovi
■ Te godine je Mocart i upoznao kralja Fridriha Vikhelma 2. u Berlinu
■ Zbog kralja koji je svirao čelo je tom instrumentu dao najbitniju ulogu
ali ne tako tehnički tešku - na svaki mogući način mu se uvlačio u dupe
za radno mesto što bi se reklo
❖ Betovenovi gudački kvarteti
❖ Spoj onoga što je radio u simfonijama i klavirskoj muzici
❖ Kao i Mocart kasno počinje da ih komponuje - kad i svoju 1. simponiju 1799.
❖ Pod uticajem M i H, ali i on kasnije uvodi neke novine
❖ Razumovski kvarteti op. 59
➢ 1806. - 3 kvarteta - posvećeni grofu Razumovskom
➢ Ruske narodne melodije u nekim stavovima
➢ Simfonizacija kvarteta - kao da je pisano za ceo orkestar i zvuk treba da je
takav - orkestarsko zvučanje
➢ Poverava melodiju violončelu
❖ Kvarteti op. 75 i op. 95
➢ op. 75 (1809) - Harfni kvartet - zbog picikata + lirizam kod čela
➢ op. 95 (1810) - Ozbiljni kvartet - inspiracija - neuzvraćena ljubav
❖ Kvrateti poslednjeg stvaralačkog perioda
➢ 1825. - pozni kvartet - op. 117 - posvećen knezu Nikolaju Galicinu
➢ Novina u tretmanu sonatnog oblika - počinje uvodom koji se pojavljuje pre
početka razvojnog dela i pre reprize
■ Simfonijski zvuk i beskrajna melodija - zamagljene granice između
susednih stavova
➢ Finale kvarteta op. 130 - prvo Fuga pa je kasnije postala samostalnan op. 133
➢ Koristi modus u op. 132 - harmonska inovacija u ovom žanru
➢ Tu menja i mesta stavovima - 2. je skerco, a 3. je lagan
 Solistički koncerti Mocarta i Betovena

➔ Koncerti za klavir, violinu, violončelo, trubu, obou, flautu, klarinet…

➔ Dva tipa: barokni - dijalog soliste i orkestra, i klasičarski koncert - sonatni oblik i
sukob dve teme - solista i orkestar
➔ Konačan oblik dobija krajem 18. veka - 3 tava (bez menueta) B/L/B
◆ 1. stav - sonatni oblik (dvostruka ekspozicija)
◆ 2. stav - slobodni izbor forme
◆ 3. stav - rondo
➔ Dvostruka ekspozicija
◆ 1. izlaganje ekspozicije - orkestar
● 1. tema - T, Most - T, 2. tema - T, koda - T
◆ 2. izlaganje ekspozicije - solista i orkestar
● 1. tema - T, Most - T - D/p, 2. tema - D/p, koda - D/p
◆ Ponavljanje nije doslovno, slobodno je
➔ + Razvojni deo pa repriza
➔ Druga tema se izlaže kao u sonati - T - D ili ako je ot mol - t - paralelni dur
➔ Kadenca na kraju stava, pre kode ili u kodi
➔ Mocart već piše kadence za neke svoje koncerte, a Betoven to redovno radi od svog
klavirskog 5.
◆ Značajni umetnici pišu kadence za Mocartove i Betovenove koncerte
➔ Mocartovi koncerti
➔ On možda daje najveći doprinos
➔ Klavirski koncerti - Mocart ih je stvorio - i tad dobija centralno mesto u koncertantnoj
literaturi, pre toga koncerti za čembalo ili fortepiano i orkestar - baš retki
➔ Prilagođavao je svoja dela sposobnostima izvođača
➔ Klavir - 23 koncerta
➔ Pisao je i za violinu, hornu, flautu, flautu i harfu, klarinet, fagot
➔ Ukupno oko 50 koncerata za instrumente svog vremena, osim čela i trombona
➔ Daje koncertu zaoktužen oblik sonatnog ciklusa
➔ Tretman orkestra - skoro ravnopravan solisti + načeli simfonijske muzike -
jedinstveno za ovo vreme
➔ Najraniji koncerti - dodavanje orkestarske pratnje sonatama za čembalo J. K. Baha,
Šoberta, Ekarta - Originalna deonica solo je ostajala takva, ali orkestarska deonica je
Mocartovo delo. Kombinovao je različite koncerte u jednom
➔ Trostavačni ciklus: 1. stav - son. oblik sa dvostrukom eks., 2. stav - pesma, son. oblik,
tema s varijacijama, 3. stav - rondo
➔ Izuzeci u 1. stavu:
◆ U drugoj temi: u dominantnom donalitetu u ork. eks., izostavljena iz ork. eks.,
razlikuju se u ork i solo eks.
➔ Karakteristike klavirksih koncerata:
◆ od 70.ih godina, posebno raspevan lagani stav
◆ Najčešće se izvode 4:
● D-dur - Krunidbeni koncert - u čast krunisanja Leopolda II
 ● d-mol - drama ka tragici rekvijema
● A-dur -komponovao za sebe i + za mali krug ljudi ljubitelja
● c-mol - takođe
➔ Za duvače (samo on, Hindemit, Veber)
◆ 4 koncerta za flautu
◆ Za flautu, harfu i orkestar
◆ Za obou i orkestar
◆ Za fagot i orkestar
◆ Za hornu
◆ Za klarinet - po lepoti prevazilazi sve koncerte za duvače
● Solista kao da ima uloge nekoliko operskih likova, dijalog - prelazi u
različite opsege
● Moderan orkestarski sastav - solo klarinet in A, 2 Flaute, 2 fagota, 2
horene (po dva glasa) i gudači
● Možda - pisano za basetnu hornu - danas basklarinet, jer da bi se
sviralo na modernom klarinetu nisko što je mora da se transponuje
➔ Betovenovi koncerti
➔ Prva polovina 19. veka
➔ 5 koncerata za klavir i orkestar (značajni od 3. koncerta), 1 za violinu i orkestar
(D-dur) i Trostruki koncert za klavir, violinu, violončelo i orkestar (C-dur)
➔ Simfonijski tretman orkestra - nije samo pratnja solisti, ravnopravan je, donosi
materijal i učestvuje u razradi - kod Mocarta je još uvek samo pratnja
➔ Dijalog ali i prevazilaženje toga
➔ Solista nastupa u okviru orkestarske ekspozicije -Betovenov razvoj, to primenjuju i
ostali kompozitori romantizma
➔ 5. klavirski koncert - pokušaj simfonizacije klavira - tretman kao orkestar - udaljeni
registri, pasaži, oktavna prelamanja…
 Mocart - opere

● Bečki klasičari: opera se ne razlikuje drastično od one barokne

● 18. vek - opera seria i buffo opera:
○ Opera seria - usmerena ka ariji, manje pažnje usmereno ka originalnosti i
dramskom jedinstvu dela
○ Bufo opera - dosta fleksibilnija - libreto - svakodnevni događaji, aktuelna
zbivanja, usmereno je i ka ansamblu i ka ariji
● Nemačka opera u 18. v - u senci italijanskog stvaralaštva
● početkom 18. v - razvija se nemački vokalno-scenski muzički žanr - zingšpil
(singspiel)
● Srodan je francuskoj operi comique - muzičke tačke i govorne numere
● Takođe pod uticajem engleske balad opere
● Zingšpil - značajnu ulogu ima napodna pesma
● Zingšpil - umereniji u iznošenju nepravdi od bufo opere

● Mocartovo stvaralaštvo
● Vrhunac opere 18. v.
● različiti žanrovi - opera serija, bufo i zingšpil
● Posvećivao je puno pažnje tekstu, dosta tekstova je odbio zbog toga
● On ne donosi ništa novo - daje svemu savršenstvo - jasnije i veća izražajnost
● 3 najizrazitije opere koje piše - Ital o serija, Glukova reformisana opera i bufo-tj. nac.
nem. zingšil
● Poslednja dela - sinteza ovih opera - Don Đovani - bufo i tragedija
● GLUKOVA REFORMA - dva zahteva - preobražaj libreta i njegove strukture,
uklanjanje glupih i zamršenih zapleta, i obogaćenje izražajnih sredstava da se snažnije
naglase istina i jednostavnost.
● Opere i šta su:
○ Figarova ženidba: bufo opera
○ Don Đovani: bufo opera
○ Čarobna frula: zingšpil?
● Prvo muzika pa tekst, primarno muzika
● Sledio je Glukova uputstva uvertire, la sinta semplice - povezuje kraj uvertire i prvu
scenu, a od idomeneo napuša trostavačnu sinfoniju
● Kasnije uvertire imaju lagani uvod, a uglavnom uvertire u sebi imaju važne teme iz
opere - 3 akorda sa početka Čarobne frule
● Opere imaju numere: Rečitative *2, arije, ansamble i horove
● Izbor tonaliteta i virtuozitet - karakterizacija likova
● kavatina - kraća arija u kojoj se iskazuju osećanja
● Elementi sonatne forme u ansamblima
● Finali činova - obogatio im je muzički i dramski sadržaj - najavljuju muzičku dramu
19. v. - biće podele na numere - primer: Čarobna frula
● Figarova ženidba - 1786.
● Libreto - Lorenzo da Ponte - iz Bomaršeove drame
● Iz 3. perioda koji traje do smrti - iz istog perioda i - Otmica iz saraja, Tako čine
sve,Čarobna frula, Don Đovani
● Bomaršeov figaro - opasniji od seviljskog berberina, sve je bilo grublje tako da je
zabranjena komedija
● Prevodili su je na ostale jezike zbog popularnosti
● Napisao je uvertiru dosta nakon opere - već su počele probe, ali sve jedno je slična
samo po karakteru
● Likovi: Szana i Figaro, Grofica Rozina i Grof Almaviva…
● 4 Čina - original 5, obilje ansambala koji se smenjuju sa arijama, dueti i trija su kratke
dramske scene
● Seko rečitativi - radnja se tu razvija, a samo 4 akompanjato
● Za bufo operu nije tipično da niža klasa bude plemenita, a da viša bude loša
● Figaro ima jednu ariju više od Suzane, bufo arija razgovor sa ženama… Plus čuvena
dvodelna kavatina iz prvog čina. Prvi deo u ritmu menueta, a drugi uzbudljiv…
● Čarobna frula
● 2 čina
● Za Mocarta je to nemačka opera, iako su imena papageno papagena itd. italijanska
● Libreto: Emanuel Šikander
● Radnja iz bajki Kristofera Martina i bajke Lulu ili čarobna frula
● Frula - muzika različitih vrsta - opera serija, ulična pesma, himna
● Najviše eksperimentiše sa orkestrom - veliki ansambl, panova svirala, basetni rogovi..
● Sveštenik peva himne
● Papageno, Monostatos i 3 dame - melodika bliska narodnoj popularnoj pesmi
● Tonaliteti su simbolika - za različite likove i za sunce svetlo šta god..
● Kraljica noći