КЛАСИЦИЗАМ (1750 - 1827)

Вријеме друге половине 18. и почетак 19.вијека је период класицизма. Настао је у

Француској као реакција на барок, након чега се проширио у Њемачку и друге европске
земље. У класицизму се јавља интересовање за грчку и римску умјетност. У архитектури се
за овај период користи ознака – неокласизицам, настојало се да грађевине буду што сличније
грчко-римским, скулптори стварају дјела по узору на грчка , а сликари приказују личности
из античког свијета.

Ово је период бурних друштвених промјена, процват капитализма, науке и технике. Буђење
класне свијести покренула је француска буржоаска револуциј. Класицизму је претходио
преткласизицам, период када композитори дају основе класичним облицима а композитори
класицизма те облике усавршавају и дају им класичну форму.

У овом периоду најзначаније је стваралаштво „бечких класичара“ – Јозефа Хајдна,

Волфганга Амадеуса Моцарта и Лудвига ван Бетовена, чија се дјелатност одвијала у главном
у Бечу.

У класицизму скоро ниједан музички облик није исти као у бароку. Настају нови
четвороставачни облици (соната, симфонија, концерт и гуд.квартет) са распоредом ставова:
брз – лаган – умјерен – брз. Умјесто устаљеног ритма композитори употребљавају различита
темпа и ритмове. Средином 18.вијека усавршен је изглед и техничке могућности клавира
који у класицизму постаје водећи инструмент и узима превласт од виолине која је била
најпопуларнији инструмент барока.

ОБЛИЦИ:

1. Соната (итал. Sonare – свирати) је композиција писана за клавир или било који други
инструмент уз пратњу клавира. Обично има 3 или 4 става који се разликују по темпу,
облику, садржају и карактеру.
2. Симфонија је оркестарско дјело писано за симфонијски оркестар а њега чине 3 групе
инструмената: гудачки, дувачки и удараљке. Има 4 става.
3. Гудачки квартет је инструментална композиција писана за камерни састав (двије
виолине, виолу и виолончело). Ј. Хајдн је најзначајнији композитор а написао их је
77.
4. Солистички концерт је композиција за соло инструмент уз пратњу оркестра.