Citanje s lista viola

VIOLA
J. S. Bah: Simfonija Ef
-
dur, I stav
J. S. Bah: Brandenburški koncert br. 1; br. 2
–
I stav; br. 3 Ge
-
dur; br. 4 Ge
-
du
r; br. 5 De
-
dur;
br. 6 Be
-
dur J. S. Bah: Koncert za violinu a
-
mol J. S. Bah: Koncert za violu E
-
dur J. S. Bah:
Koncert za flautu, violinu i klavir a
-
mol J. S. Bah: Koncert za klavir de
-
mol
J. Hajdn: Simfonija br. 12; Simfonija br. 16; Simfonija br. 99
A. M
ocart: Čarobna frula
–
uvertira
V. A. Mocart: Figarova ženidba
–
uvertira
Navedena dela se nalaze u svesci Petra Ivanovića: Orkestarske studije
za violu, I sveska
(„Nota”, Knjaževac, 1979

VIOLINA
A. Koreli: Končerto groso op. 6 br. 7 G. Toreli: Simfonija ce
-
mol op. 6 A. Vivaldi: Končerto
groso op. 3
Vivaldi: Simfonija
L. Sorkočević: Simfonija br. 6 De
-
dur L. Sorkočević
: Simfonija br. 4 Ef
-
dur L. Sorkočević:
Simfonija br. 3 De
-
dur K. Stamic: Orkestarski kvartet op. 4 J. S. Bah: Brandenburški koncert
br.
5 De
-
dur J. S. Bah: Brandenburški koncert br. 1 Ef
-
dur J. S. Bah: Brandenburški koncert br. 3
Ge
-
dur J. Hajdn: Simfonij
a br. 31 De
-
dur
Navedena dela se nalaze u svesci Milorada Đurića: Orkestarske studije
za violinu, I sveska
(„Nota”, Knjaževac, 1979)

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 10 etida;
b) 15 kompozi
cija različitog sadržaja, oblika i karaktera;
v) dve kompozicije predviđene programom za kamerno muziciranje;
g) dve kompozicije za orkestar
–
hor

II RAZRED
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
VIOLINA
J. Hajdn: Simfonija br. 88 J. Hajdn: Simfonija br.
94 J. Hajdn: Simfonija br. 31 De
-
dur J. Hajdn:
Simfonija br. 101 De
-
dur J. Hajdn: Simfonija br. 104 De
-
dur J. Hajdn: Simfonija br. 94 Ge
-
dur
J. Hajdn: Simfonija br. 103 Es
-
dur
A. Mocart: Simfonija br. 35 De
-
dur V. A. Mocart: Simfonija br. 41 Ce
-
dur V. A. M
ocart:
Simfonija br. 39 Es
-
dur
V. A. Mocart: Figarova ženidba
–
uvertira F. Šubert: Simfonija br. 8 ha
-
mol
Navedena dela se nalaze u Milorad Đuričić: Orkestarske studije za
violinu I sveska („Nota”,
Knjaževac, 1979) I druga dela odgovarajuće težine i obima
VIOLA
V. A. Mocart: Idomeneo
–
uvertira; So81 1ap 1i11e
–
uvertira V. A. Mocart: Simfonija br. 35
De
-
dur
–
Hafner; Simfoni
–
ja br. 36
–
Lincer; Simfonija br. 40 ge
-
mol; Simfonija br. 41 Ce
-
dur
–
Jupiter
L. Kerubini: Vodonoša
–
uvertira
Đ. Rosini: Seviljski berberin
–
uvertira; Svraka k
radljivica
–
uvertira
L. van Betoven: Uvertire „Koriolan” op. 67; „Leonora” br. 1 op. 72a;
„Leonora” br. 2 op. 72a;
„Leonora” br. 3 op. 72a
L. van Betoven: Simfonija br. 3 Es
-
dur
–
Eroika
–
op. 55; Simfonija br. 5 ce
-
mol op. 67;
Simfonija br. 6 Ef
-
dur
–
Pa
storalna
–
op. 68
Navedena dela se nalaze u svesci Petra Ivanovića: Orkestarske studije
za violu, I sveska
(„Nota”, Knjaževac, 1979)
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) 10 etida;
b) 15 kompozicija različitog sadržaja, oblika i karaktera;
v) dve kompozicije predviđene programom za ka
merno muziciranje;
g) dve kompozicije za orkestar
–
hor.

III RAZRED
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
VIOLINA
A. Mocart: Čarobna frula
–
uvertira, Arija Morena V. A. Mocart: Otmica iz Saraja
–
uvertira, V.
A. Mocart: Simfonija br. 38 De
-
dur V. A. Mocart
: Simfonija br. 41 Ce
-
dur V. A. Mocart:
Simfonija br. 40 ge
-
mol V. A. Mocart: Simfonija br. 41 Ce
-
dur V. A. Mocart: Simfonija br. 40
ge
-
mol B. Smetana: Prodana nevesta
–
uvertira J. Majseder: Scena iz baleta Đ. Rosini: Viljem
Tel
–
uvertira L. Delib: Kopel
ija
–
svita iz baleta B. Britn: Jednostavna simfonija II stav B.
Britn: Jednostavna simfonija IV stav V. Mokranjac: Divertimento za
gudače
Navedena literatura se nalazi u dvema sveskama Milorada Đuričića:
Orkestarske studije za
violinu sveska I i II („Nota
”, Knjaževac, 1979)
I druga literatura koja odgovara zahtevima
VIOLA
L. van Betoven: Koncert za klavir br. 4 op. 58 L. van Betoven: Simfonija
br. 7 A
-
dur op. 92 L.
van Betoven: Koncert za klavir br. 5 op. 73 L. van Betoven: Simfonija br.
9 de
-
mol op. 125 L
.
van Betoven: M188a 8o1etš8 op. 123 L. van Betoven: Koncert za violinu
De
-
dur K. M. v
Veber: Čarobni strelac
–
uvertira; Eurijente
–
uvertira; Rges1oga
–
uvertira; Oberon
–
uvertira;
Jubilarna uvertira, F. Šubert: Simfonija br. 2 Be
-
dur; Simfonija br. 4 c
e
-
mol
–
Tragična;
Simfonija br. 7 Ce
-
dur, R. Šuman: Simfonija br. 1 Be
-
dur op. 38 R. Šuman: Uvertira „Manfred”
R. Šuman: Koncert za klavir a
-
mol op. 54
Navedena dela se nalaze u svesci Petra Ivanovića: Orkestarske studije
za violu, I sveska
(„Nota”, Knjaže
vac, 1979)

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 8 etida;
b) 12 kompozicija različitog sadržaja, oblika i karaktera;
v) dve kompozicije predviđene programom za kamerno muziciranje;
g) dve kompozicije za orkestar
–
hor.

IV RAZRED
(1 čas nedeljno, 33 časa godišnje)
VIOLINA
L. van Betoven: III simfonija Es-dur op. 55
L. van Betoven: IV simfonija Be-dur op. 60
L. van Betoven: VI simfonija Ef-dur op. 68
L. van Betoven: VII simfonija A-dur op. 92
L. van Betoven: IX simfonija de-mol op. 125
L. van Betoven: Leonora br. 3 pr.72a –uvertira
J. Brams: Koncert za klavir op. 15
J. Brams: I simfonija ce-mol op. 68
J. Brams: II simfonija De-dur op. 73
F. Šubert: Simfonija ha-Mol
A. Adam: Žizela –svita iz baleta
A. Dvoržak: IX simfonija e-mol
B. Smetana: Vltava –simfonijska poema br. 2
P. I. Čajkovski: Labudovo jezero –baletska svita
P. I. Čajkovski: IV simfonija ef-mol op. 36
P. Konjović: Velika čočečka igra –opera „Koštana”
S. Rajičić: Simfonija in E
Navedena literatura se nalazi u knjigama Milorada Đuričića: Orkestarske
studije za violinu II
sveska („Nota”, Knjaževac, 1979)
I druga literatura koja odgovara po zahtevima i obimu
VIOLA
R. Šuman: Simfonija br. 2 Ce-dur op. 61; Simfonija br. 3 Es-dur op. 97;
Simfonija br. 4 de-mol op. 120 F.
 Mendelson: Simfonija br. 3 a-mol op. 56 –Škotska F. Mendelson:
Koncert za violinu e-mol op. 64 F. Mendelson: Simfonija br. 5 de-mol op.
107 –Reformacijska
F. Mendelson: Uvertira „Fingalova pećina”–Hebridi –op. 26; San letnje
noći –uvertira op. 21 F. Mendelson: San letnje noći –skrco op. 61 F.
Mendelson: Simfonija br. 4 de-mol op. 90 –Italijanska G. Majerber:
Hugenoti –opera u 4 čina Ž. Bize: Karmen –opera u 4 čina Đ. Verdi:
Trubadur –operau 4 čina; Rigoleto = opera u 3 čina; Aida –opera u 4
čina; Bal pod
maskama –opera u 3 čina; Otelo –opera u 4 čina
Navedena dela se nalaze u svesci Petra Ivanovića: Orkestarske studije
za violu, I sveska
(„Nota”, Knjaževac, 1979)

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 8 etida;
b) 12 kompozicija različitog sadržaja, oblika i karaktera;
v) dve kompozicije predviđene programom za kamerno muziciranje;
g) dve kompozicije za orkestar–hor

NAČIN OSTVARIVANjA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Predmet čitanje s lista povezan je sa glavnim predmetom, predmetom
kamerna muzika i predmetom orkestar šta i treba imati u vidu prilikom
ostvarivanja plana i programa. Nesumnjivo je da je ovaj predmet
povezan i sa drugim muzičkim disciplinama: solfeđo, teorija muzike,
harmonija, kontrapunkt, muzički oblici i istorije muzike.Nastavu izvoditi
individualno ili u parovima kako bi efekat obuke bio što je moguće veći.
Znanja stečena na časovima ovog predmeta treba da omoguće učeniku
njihovu najširu primenu u praksi.Nastavu čitanja s lista treba započeti
najjednostavnijim vežbama, etidama ili kompozicijama, koje se rade u
nižim razredima osnovne muzičke škole. Najvažnije je insistirati na
kontinuiranom kretanju kroz tekst bez prekida ili zadržavanja. Ritam
mora biti izveden bez greške, puls ujednačen u onom tempuu kome se
mogu izvesti prethodni zahtevi. Pogrešno odsvirane note mogu se
tolerisati i zbog njih ne treba prekidati čitanje; pre sviranja treba
pregledati tekst (predznaci ....). Kada se kod učenika učvrsti sposobnost
neprekidnog kretanja kroz kompoziciju i potpuno pravilnog ritmiziranja,
mogu mu se postavljati detaljniji zahtevi u vezi sa tempom, i sa
kompletnim muzičkim izražavanjem–fraziranje, dinamika, artikulacija,
boja....Postepeno širiti opseg čitanog teksta. Nastava podrazumeva
uputstva za vežbanje, ukazivanje na određenu problematiku sa kojom se
srećemo u muzičkoj literaturi i, svakako, kako je rešiti i prevazići. Praksa
treba da omogući učeniku njegov nesmetan rad nad kompozicijama kod
kuće, na času, na repeticijama orkestra i kamernih ansambala. Kroz
četiri godine obuke na ovom predmetu tehnika „prima vista” treba da
bude rutinska i uobičajena stvar kao sastavni i neodvojivi deo kulture
učenika sa srednjim obrazovanjem.