Грађани рима су се још од одба краљева делили на патрицију и плебејце.

Патриција је
аристократија, а плебејци су обичан народ.Патриција значи рођени од племенитих очева. У риму
се веровало да аристократија потиче од првих сенатора које је именовао Ромул, оснивач рима.На
почетку сукоба патриције и плебејаца, највећи проблем је било дужничко ропство. Док су сељаци
били у ратовима њихова поља су пропадала.када су се вратили нису могли да обрађују земљиште,
па су се задуживали код патриције, а када нису могли да плате постајали су робови.Плебејци су
притиснути дужничким ропством одбили да ратују 494. године пре нове ере. Створен је плебејски
трибун. Његова улог аје било право Вета, односно одбијање сваког закона који је штетио
плебејцима.Плебејски трибун су прво чинила двојица, а после десеторица.Имали су право да
ухапсе чак и конзуле.Плабејски трибуни су били заштићени верским законима, односно напад на
њих је сматран светогрђем.
451. године пре нове ере је донесен закон 12 таблица који је био основа римског права. То је био
први писани закон рима.Они су били урезани на бронзаним плочицама и иастакнути на
форумима. 445. године пре нове ере је постао могућ брак између патриције и плебејаца. 367.
године пре нове ере је одлучено да плебејци могу бити конзули, а након тога и остале
магистратуре. 326. године пре нове ере је укинуто дужничко ропство.Након тога је основана нова
аристократија који су познати као нобили.У нобиле су спадали припадници старих патрицијских
родов али и богатих плебејаца.