ОКСИМОРОН

GR. OKSÝS – OŠTAR I MÔROS – LUD;

 дословно „оштроумна глупост’’
 два противречна, неспојива појма, који
се спајају у противречну целовитост,
градећи таквим спојем ново значење
 називају га и најкраћом антитезом
 употребљава се за изражавање
компликованих унутрашњих стања,
односно за описивање сложених појава
 карактеристичан за стил романтизма и
симболизма.
ОКСИМОРОН – ПРИМЕРИ:
,,О све на свету, створено из ништа!
Лакоћо тешка, збиљска утваро!
О ружна збрко ствари дивотних!
О светли диме, перје оловно!
О хладна ватро, здравље болесно!“
Шекспир, Ромео и Јулија

 Зимско љетовање, Цвеће зла;

 мудра будала, живи мртвац, пролазна вечност, јавна

тајна, виртуелна стварност, оригинална копија,
сигуран ризик, луда памет, млади старац...
ПАРАДОКС
ГР. PΆRDOKSON - ОНО ШТО ЈЕ НЕОЧЕКИВАНО
 реченица, исказ, који се због свога
садржаја сматра супротан општем
мишљењу
 повезује појмове који противрече један
другом, али који нису чисте, потпуне
опреке; изриче се мисао наизглед
супротна

 припада сфери афористике, има својства

комичног, а највише се употребљава у
ораторској прози, полемичкој и
сатиричкој литератури, анегдотама...
ПАРАДОКС - ОСОБИНЕ
 Сажет је, јер сажима две тврдње у једну
 Открива нешто, неку неочекивану везу
 Сједињује опречности тако што их
савлађује, због чега је изоштрен,
продоран
 Сједињује опречне, а не диспаратне
елементе
 Делује духовито, јер увиђа везу коју
други нису открили; комично, јер
повезује опречности
 Кратак је
*
Индијом владају Енглези и колера.
(повезивање опречних елемената да би се
показала њихова унутрашња веза)

 Сципион Африканац:’’Никад нисам у бољем

друштву него када сам сам, нити имам више
посла него када сам беспослен’’
(наизглед противречне тврдње које указују на
скривену, дубљу мисао)
ПАРАДОКС – ПРИМЕРИ:
 „Знам да ништа не знам.“ Сократ
 „Претурила би године таквог живота, али
није могла сате и минуте.“ Иво Андрић
 Година прође, дан никад Жарко Лаушевић
 „О Трећем светском рату не знам ништа,
али са сигурношћу знам да би се одна
Четврти водио камењем и штаповима“
Ајнштајн
*
„Гуслара сретох. Био је слијеп.
Ал’ рече: Синко, живот је лијеп!

Збуних се малко: Зар стварно лијеп?

Видјет ћеш, синко, кад будеш слијеп!

Густав Крклец
АЛЕГОРИЈА
(ГР. ΆLLOS – DRUGI I AGOREÚΔ – GOVORIM
’’ДРУГО ГОВОРИМ’’, ТЈ. ПРЕНЕСЕН ГОВОР)
 Проширена (или продужена) метафора;
континуирана транслација; заснива се на
сличности
 Када се метафора преноси на целу мисао:
Ја псето из бунара вадим, а оно ме уједа
 Када је алегорија нејасна постаје загонетка:
бела њива, црно семе
 Када је читаво дело изграђено по принципу
метафоре, тј. преношењу значења једног круга
појава на други (дуже алегорије) басне
 симбол - 1: х алегорија - 1:1
АЛЕГОРИЈА – ПРИМЕРИ:
 Најбољи пример: басне

Лисица и грођже

Лисица, видећи на једној високој лози

грожђе, покушавала се свакојако како би га
дохватила, а кад види да ни на који начин не
може дo њега доћи, онда отиде говорећи:
Јошт је кисело, ништа не ваља, трну од
њега зуби.
*
 Алегорична сатира: дела Радоја
Домановића (Данга, Вођа, Страдија...)

 Књига Џорџа Орвела Животињска фарма

 Песма Долап Милана Ракића

СИНЕСТЕЗИЈА
 Врста метафоричног замењивања појмова
 Осети једног чула квалификују се речима које
означавају осете другог чула. На тај начин
стапају се речи којима се означавају
различите врсте чула.
 Постиже се сликовитост и изнијансираност
израза; обележје је доживљаја света
звучни поглед, видим глас, слушам боје...
 Чест је у обичном говору:

топле и хладне боје, светли и тамни тонови

СИНЕСТЕЗИЈА - ПРИМЕРИ
„Слушам у мирној, љубичастој ноћи
Где шуште звезде“ Јован Дучић

„Медни глас сирена“ Хомер

„И обазрех се да видим
Глас који говораше са мном“ Библија
ИРОНИЈА
GRČ. ЕIRŌNEÍA - ПРЕТВАРАЊЕ
 ЈЕДНО ГОВОРИТИ, ДРУГО МИСЛИТИ
 Првобитно значи лицемерје
(Теофраст:Карактери)
 Квинтилијан.’’Иронија је фигура у којој се
речима даје супротан смисао од онога које
оне имају’’
 За разумевање ироније битан је контекст
ВРСТЕ ИРОНИЈА
 шала
 сарказам
 романтичарска иронија
 драмска иронија или иронија судбине
- контрадикција искуству које претходи
преокрету, јер главни јунак доживљава
катастрофу кад је већ изгледало да му не
прети најгора опасност
- тријумф судбинског над човековим
свесним хтењима
ЛИТОТА
GRČ. LITÓTÉS – УБЛАЖАВАЊЕ, УМАЊИВАЊЕ
 Претеривање према доле (обрнута
хипербола)
 Прави израз замењује слабијим -
негативним и супротним
Није лоше = Добро је
 Намерно ублажен израз којим је мање
речено него што се мисли; више се
разуме него што се каже
ЛИТОТА
 Сродна је еуфемизму и иронији
 Од еуфемизма се разликује по томе што
привидно умањује, а у ствари појачава

Еуфемизмом се замењују неке речи које се

сматрају због нечега опасним, или непријатним.
То се чини истицањем њихових особина које се
сматрају безазленим, или мање увредљивим,
или опасним:
за ђавола: лукави, шантави, нечастиви;
умрети: отићи, напустити, одморити се;
пијан је весео;
проститутка је лака жена, и сл.
ОСОБИНЕ
 Намерно слабљење, ублажавање, израза
са циљем да се код примаоца постигне
појачан обрнут утисак
 Често се употребљава ради постизања
ироничног ефекта.Не мора бити, а и није,
свака литота иронична.