Приповетка “Пад куће Ашерових“, легендарно дело готик књижевности

збирка прича „Гротеске и арабеске“ (1840)

Прича нам се отвара у хладан јесењи дан у којем неименовани наратор стиже у
кућу Ашерових, која изгледа застрашујуће – оронуло, изоловано, претеће. Наиме,
наратор долази да посети свог пријатеља из детињства, Родерика, који му је
послао писмо у којем га моли да га посети иако од детњства нису у контакту.
Унутар куће, пуне чудних орнамената, инструмената и књига, Родерик изгледа
језиво - бледо, запуштено, и осцилира између зловоље и еуфорије. У једном
моменту он открива наратору необично физичко стање које се преносило
генерацијама Ашерових, а које чини његова чула акутним, пренапрегнутим.
Његова близнакиња, Маделин, смртно болесна од нечега што лекари не могу да
објасне, креће се кроз просторије куће као приказа, као да никога не види, што
плаши наратора.

У следећих неколико дана, наратор покушава да орасположи Родерика, који

почиње да говори о још чуднијим стварима - како читава вегетација, и сви
предмети, и сама кућа, поседују интлигенцију. Наратор се пита да ли Родерик губи
разум. Маделин убрзо умире и наратор помаже Родерику да однесу ковчег у
породичну гробницу. Родериково стање се погоршава након смрти сестре. Једне
ноћи наратор почиње да губи додир са реалношћу. Лежи у кревету у мраку и чује
чудне звуке. Родерик куца на његова врата, успаничен, отвара прозор и нагиње се
у сусрет олуји која букти напољу. Наратор му чита књигу да га умири, и ускоро сва
дешавања и звуци у књизи постају паралелени дешавањима и звуцима који долазе
из куће. У тренутку климакса приповетке Родерик открива наратору да је закопао
своју сестру живу у гробницу. Те сазнајемо да су заправо сви звуци који резонују
кућом њени покушаји да изађе из своје гробнице. Док то изговара, врата се
отварају, и појављује се Маделин у свом мртвачком покрову, прекривена крвљу.
Пада на свог брата, који умире. Наратор бежи из куће, која се обрушава и нестаје
без трага.

Дакле, као што можете приметити, дело у себи обједињује све топосе готске, хорор
књижевности. Изразито сабласна атмосфера приповетке остварена је од самог
почетка дела.. Осећај тескобе, мистериозне опасности и потиштености испод које
буја опасност преплављују све ликове у делу.
Како можемо жанровски одредити ово дело?
ШТА ЈЕ ТЕМА ПРИПОВЕТКЕ?
 ПРИПОВЕТКА СТРАВЕ И УЖАСА
 ТЕМА – ПРОПАСТ АШЕРОВИХ

У ком лицу је остварено приповедање у приповеци?

Приповедање у делу остварено је у првом лицу. Приповедач учествује у свету дела.

Он је, дакле, сведок и учесник дешавања приповетке. Непоузданост приповедача
овде досеже крајње границе јер се више не питамо само о истинитости догађаја,
него и о мотивима онога који говори.

Зашто је дескрипција важна у Поовој приповеци?

Лако нам је, читајући приповетку, запазити доминацију дескрипције у делу. Као
што је то случај са Поовом приповетком Маска црвене смрти, и овде архитектура,
односно поетика простора имају посебан значај. Простор код Поа никад није само
декоративан, већ има и своје наративно утемељење – у конституисању ликова,
њихових унутрашњих стања, али и у остваривању самосвојне атмосфере.

Шта је необично у опису куће Ашера, а шта у опису њених житеља?

 кућа приказана антропоморфно (прозори - празне очне дупље)

 житељи поистовећени са самом архитектуром куће
 начело контраста – несклад између савршене очуваности зграде и њене
свеопште трошности; бизарних физичких стања њених житеља (Родерикове
хиперсензибилности и Маделине апатичности)
 и дословно и фигуративно – кућа духова – простор у коме је могуће оно што
нигде другде није
 језива блискост житеља куће, стање перманентног страха и мистерије

Призор куће се разуме у контексту контраста – као што сâм приповедач примећује,
постоји несклад између савршене очуваности зграде и њене свеопште трошности.
У кућа Ашера представља метонимију за нестајућу племићку породицу Ашер. Кућа
Ашерових представља, дакле, и дословно и фигуративно – кућу духова – простор у
коме је могуће оно што нигде другде није.
Који је извор Родериковог страха?
Родерикова патологија (преосетљивост, снажна анксиозност и хипохондрија,
зависност од опијума), ирационална је и неуједначена колико и његово биће

Каква је његова композиција?

Приповетка поседује јасно сегментирану композицију – од увода (тренутка пре

приповедачевог уласка у кућу и сâм улазак у кућу), преко заплета (сусрет са
Родериком и ситуација са његовом сестром) и кулминације (сахрањивање сестре у
подруму), до перипетије (излазак из мртвих) и расплета (бег из куће и њено
уништење). управо сама кућа језгро наративности – у приповедном смислу она
функционише као услов за причу.

АНАЛИЗА ЛИКОВА У ДЕЛУ

Родерик Ашер

Он је образован, интелектуалан, страствени читалац, свира гитару, слика.

Због те његове болести тј. стања које га конзумира, Родерик је хиперсензибилан на
спољашње стимулансе што га лимитира у томе шта може слушати, гледати,
мирисати, без осећаја бола. Јако је везан, готово неприродно за своју сестру
Меделин. Чувар древне породичне тајне?

Меделин

Родерикова сестра близнакиња

отелотворење болести и дуалитета

каталепсија

жртва или џелат? жива или мртва?

Маделин готово да не постоји у причи осим као сестра Родерика, и као

отелотворење болести и дуалитета. Доктори не знају шта није у реду са њом – она
полако копни, нестаје, испарава. Има каталепсију током које постаје потпуно
укочена и не реагује на спољашњи свет. У тим мометима, као да је већ мртва. Када
нема један од тих напада, она лута од места до места, ни са ким не прича и не види
их, као да је дух. Њен главни улазак, појављивање у делу се јавља након њене
привидне или стварне смрти. Закопана је жива и враћа се прекривена крвљу,
прокопавши пут из своје гробнице и пада на брата, и умиру заједно док се кућа
обрушава.
Након свега – ко је Маделин?

Уместо тога да заиста представља Родерикову сестру, Меделин може да се разуме

као персонификација патолошког страха, који је на крају довео до самоуништења.
Родерик је, у том читању, пресудио самом себи, а сама кућа представља сабласну
надградњу његовог узнемирујућег психичког живота.

Наратор

Врло мало директно говори о себи, не знамо чак ни његово име. Али његови
поступци откривају нам доста о њему. Он је Родериков пријатељ из детињства,
иако нису били претерано блиски, он опет долази да га посети у његовом
породични дому. Он нам преноси атмосферу и покушава да помогне Родерику док
му се стање погоршава. Он је једини сведок свега што се одиграло. Туробне мисли
свога пријатеља он покушава да отклони уз помоћ уметности, доследно се
придржавајући свих извора у њој који су Ашера, ако не довели у болесно стање,
онда помогли да се оно одржи - он га не спречава у сулудој идеји да сахрани
сестру у кући – помаже му да то учини; спреман је да са њим дели страх када се
она појави на вратима одаје, али и да случајно одабраним одломком (из књиге
која такође „случајно носи зназив Луди „Трист“) креира атмосферу напетости са
савршеном синхронизацијом текста који чита и догађаја у кући.

НА КОЈИМ ДИХОТОМИЈАМА СЕ ДЕЛО ГРАДИ?

Здрав разум и лудило

(изглед куће, Родерикове маничне промене расположења, мистериозна смрт

Маделин, психолошка неуравнотеженост свих ликова...)

Ко је овде луд??? Наратор све време доводи у питање здрав разум Родерика и
Маделин док се сам полако удаљава од реалности и ускоро почиње да брине за
своје ментално здравље.

Фантазија и реалност
(нараторови непоуздани описи , бизарна синхронизација догађаја и звукова из
књиге са догађајима и звуковима који допиру из куће...)

Шта је стварно овде???

Питање шта је реално, а шта није често постављамо себи док читамо приповетку. И
сами нараторови описи – како кућа може да буде сва у пукотинама, а опет
постојана? Како то да наратор стиче импресије о кући гледајући у језеро а не
директно у њу? Реалност је ове поприлично замагљена. Има ли натприродних
сила у причи које обликују реалност ликова? Док наратор чита Родерику, каже нам
да је насумично одабрао књигу, али звуци описани на страницама књиге
синхронизовани су до танчина са догађајима тј. звуцима који допиру из куће.
Звучни ефекти ноћне битке – звуци Маделин док се бори да изађе из гробнице, Да
ли је све ово психоанализа Родериковог стања? Или можда чак ума наратора? То је
на вама да закључите.

КЉУЧНИ МОТИВИ У ДЕЛУ

Очи

Једна стара изрека каже да су очи огледало душе и савремена психолоогија то

потврђује. Очи откривају емотивно стање особе. Очи први пут помиње наратор док
посматра изглед куће Ашерових. Прозори куће су попут очију. Касније ће Родерик
сугерисати да је кућа жив ентитет. Очи куће су празне, мутне. Шта то кућа крије?
Када види Родерика, наратор примећује да су му очи нарочито светле, блиставе,
што открива јак, посебан дух. Али кад Маделин умре, светлост из Родерикових
очију нестаје – што представља духовну смрт јунака.

Временске (не)прилике

Мрачно и тмурно време хладног јесењег дана постаје оквир у који По смешта своју
приповетку. Наратор на почетку коментарише временске прилике - како су ниски
и тмурни облаци, касније у току ноћи, после смрти Маделин, Родерик отвара
прозор док напољу чудна и јака олуја бесни. Облаци стоје толико ниско, да
притискају торњеве куће. По овде евоцира древну симболику неба и земље,
телесно и духовно. Време рефлектује психичке ломове ликова
Звуци

Док се наратор приближава кући, све је релативно тихо, али унутар куће звуци се
појачавају. ,Родерик је осетљив на звуке. Само одређене звуке може поднети,
остали производе у њему терор. Нагласак на звуцима постаје интензивнији после
смрти Маделин. Родерик лута кућом, као да ослушкује нешто. Чудни звуци буде
наратора у ноћи. Током климакса, док чита одломак из књиге Родерику, , звуци
резонују читавом кућом, шарке на вратима се чују, вриска, тероришу Родерика и
појачавају тензију и у њему и у наратору.

Болест

Управо је Родеркова болест разлог за посету наратора и јасно нам је да је Родерик

све време преокупиран менталном и физичком болешћу. Веза Родерика и
Маделин се кроз болест и открива, она копни, растече се. Пати од каталепсије,
чудног стања током којег постаје, укочена и не реагује на спољ стимулансе.
Родериково стање постпуно супротстављено Маделином – преосетљив је и
пребурно реагује на стимулансе – звуке и светло. Можда је Маделин физичка
манифестација Родериковог страха од смрти, или је он, као чувар Маделин,
негативно погођен својим задатком, бригом о болесној вољеној особи.

Фобија или патолошки страх

Када наратор стигне у кућу, он проналази да је Родерик роб страха. Толико је

инфициран страхом, да сам страх постаје гори од сваког реалног или измишљеног
проблема. Страх управља Родериковом реалношћу и пошто се плаши смрти,
управо га страх све време и води у њу. Поова прича нам сугерише да људи имају
моћ да производе негативне ситуације кроз своје страхове. Страх се у овој причи
шири као заразна болест. Као госта у кући, и наратора обузима страх и почиње да
стрепи и од реланог и од имагинарног на том злокобном месту.

1) Клаустрофобија

Изолација влада кућом, од кућа је гробница, гробар који чува своје становнике од
интеракције са спољашњим светом. Родерик није напустио кућу годинама и у
потпуној је изолацији. Изолација додатно наглашава језиву блискост Родерика и
Маделин, сабласно и тајанствено доприноси атмосфери заточеништва.

Тафофобија или страх од сахрањивања наживо

Један од најстаријих људских страхова.

У приповеци „Пад куће Ашерових“ у основи лежи страх од сахрањивања наживо.

Пре смрти, Маделин страхује да је не сахране живу што би је још више заробило и
то се управо дешава.

Подвојеност

Тема двојника, једна је од омиљених Поових. Од близанаца до језивих звукова,

ехова. Дуалитет је кључ за разумевање дела. Кућа је персонификована и једна од
главих ликова, Дело може бити виђено и као продужена психолошка парабола у
којој реалност и фикција, истина и лудило два дела једне целине.

Пропадање

Сведоци смо дословног пропадања куће и династије Ашерових. Физичко

пропадање је ехо унутрашњег стања Родерика и Маделин. Близанци,

Уклета кућа

Тај мотив је врло популаран у готским, тзв црним романима, па и у овом Поовом
остварењу. Житељи куће лутају по том зачараном простору, узалуд тражећи
избављење. Персонификована, сама постаје лик, посећам вас да се у делу, више
пута се помињу прозори у облику очију. Па ако нешто има очи, има и душу јер су
очи слика душе. Кућа има дугу историју, и одређену атмосферичност, енергију.
Наратор, чим види кућу, обузима га ужас.

У приповеци се јавља песма „Уклета палата“ и то је дело унутар дела, као и прича
о витезу. Песма нам је наговештај о историји Ашерових и куће саме. Песма говори
о кући и породици која у њој пребива. Живе славан живот. На почетку песме све је
светло, весело, славно, на врхунцу су и кућа и породица, али песма каже да кроз
скривени грех (а ми не знамо који је) нешто је довело уништење које је захватило
и кућу и њене житеље И сад је кућа туробна, а њени житељи очајни. Постоје
бројне подударности са самим Ашеровима. У песми се каже да прозори исто имају
изглед ока – прозори су кључ за нас.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК
Прича има много различитих интерпретација. Сама по себи је прилично уврнута.
Размислите о алтернативним интерпретацијама овог дела. Да ли је ово прича о
вампиризму? Које аргументе за ову тезу нам пружа само дело ? (сам изглед
јунала ,фотобобија ,повратак из мртвих Маделина надљудска снага...)

Још једна алтернативна интерпретација је у вези са казном за почињене грехе.

Кључ за то је одломак из књиге Луди Трист који наратор чита Родерку у климаксу
дела. У каквој су вези Родерик и лутајући витез, шта представља пустињакова
пећина, змај, буздован, и награда коју осваја витез убиством змаја? Да ли Родерика
заправо изједа кривица звог нечега што хе учинио својој сестри близнакињи?

Погледај филм у режији Роџера Кормана, који је екранизовао гототво свако Поово
дело и уочите сличности и разлике између иве две врсте уметности.
Истражите невероватан утицај Поа на савремену популарну културу
(од рок музике (Боб Дилан, Ник Кејв, Кејт Буш), преко многих стрипова, до изузетно
великог броја екранизација и инсценација, Поово дело не престаје да фасцинира.)