НОРА или ЛУТКИНА КУЋА

(1879)
Питања за истраживачко читање дела.
1. Темa и композицију драме; време дешавања, место; тип драме.
2. Обратите пажњу на дидаскалије. Како је описана соба и шта то говори о социјалном
слоју људи који ту живе?
3. Обратите пажњу на први дијалог Норе и Торвалда, на шта се односи тај дијалог ишта
закључујете о међусобним односима супружника?
4. Проматрајте ликове у психолошком кључу, пратите њихов међусобне односе.
5. Каква је симболика наслова?
6. Како се приказује положај жене у грађанском друштву и породици?
7. Повуци паралелу у тумчењу лика Норе и госпође Линде. Да ли је Нора лик у развоју?
8. Пратите изглазак лика на сцену, чиме је лик карактерисан (шта ради)?
9. Шта симболизује јелка? Пратите појаву овог мотива у драми ?
10. Зашто Нора више пута у току првог разговора одлази до пећи? Пратите шта се дешава
када јунаци почну да говоре о будућности.
11. Испратите сцену са децом, како се Нора понаша, а како деца?
12. Како тумачите лик Крогстата? Шта о њему откривају други ликови у драми, а шта он
сам о себи?
13.
14. Да ли су проблеми којима се ова дрaма бави присутни и данас?
15. Размислите о сличностима и разликама драме "Нора или лукина кућа" и драме "Ујка
Вања" јер су се појавиле са свега једну деценију разлике.

Тема: Еманципације жене и право на слободан избор (Норино напуштање породичног

дома)
Критичари су ову драму називали химном слободе
Тип драме:
камерна драма – редукован број ликова, простор се везује за једно место, редукије се
сукоб и пребацује са спољашњег на унутрашњи план (као и Чехов)
драма са тезом – подстиче гледаоце на размишљање о одређеном друштвеном проблему
(Ибзен је позориште доживљавао као простор јавне трибине)
модерна грађанска трагедија/драма – ликови из грађанског друштва, различити социјални
слојеви; тема из савременог живота; не мора да заврши смрћу главног лика, али ликови
могу да „умру у једној од својх друштвених улога“ тј. разреше међусобне сукобе.
Копозиција
(традиционална композиција)
Експозиција - божићна купивина и разговор супружника о новцу
Заплет – Крогстадова уцена
Кулмиација – Торвалд чита Крогстадово писмо
Перипетија – Друго Крогстадово писмо у коме враћа кривотворену меницу са спорним
потписом
Расплет – Последњи разговор супружника и Норино напуштање породичног дома.
Драма има класичну драмски композициону шему што Ибзен обогађује другачијим
распоредом драмске грађе унутар самог дела.
Сукоб -
Хелмер Нора Крогстад

унутрашњи сукоб
Спољашњи сукоб – између Норе и Крогстада, због финансијског интереса ; између Норе и
Хелмера због несугласица у вези са Криститниним запослењем или питањима трошења
новца.
Ибзен критикује грађанско друштво које игра давно наметнуте улоге и пројекције
друштвених односа, (пожртвована жена, отац породице који је јак и племенит).
Индивидуе себе само могу да убеде како овакви односи постоје, али сами не освешћују до
краја себе и међусобне односе. Нора је занесена у улози мајке и супруге спаситељке не
узевши у обзир кога и због чега спашава.
Социјална проблематика – положај жене/родна неравноправност ( она не постоји без
мушког признања, од ње се очекује да буде морални узор, жене не могу бити на високим
друштвенимм функцијама (избор послова које Нора ради су да је шила, везла, пррводила
за један часопис; жени се остварује само као мајка, љубавница, ћерка )
- друштвени статус, човек зависи од новца који неко има (новцем
се уцењује, новац све контролише; човек је престављен као
потрошач или неко ко јури за новцем)
 - усамљености (примес др Ранкеа који нема породицу и живи уз
Хелмерове)
- отуђеност међу људима (супружници који се не разумеју,
пријатељице које се нису виделе десет година)
Прошлост се приказује као простор за самоисказивање. (Разговор између Норе и Линде;
Линде и Крогстада)
Прошлост собом повлачи тајну: Норино фалсификовање очевог потписа на меници и
велико задуживање код Крогстата; Линдина и Крогстатова љубавна веза из младости.
Простор у стилу натуралзма приказује већ првим подизањем завесе ког су социјалног
слоја ликови.
Наслеђе – Нора наслеђује улогу „лутке“ од позиције какву је остваривала у очевој кући; др
Ранке болује од наследне болсести која га ограничава (све су ово мотиви из натурализма)
Разговори о будућности се увек прекидају.
Ликови
Торвалд
- директор Акционарске банке
- средњих година; грађанска класа;
- човек од каријере и друштвеног положаја; неко ко живи по унапред утвђеном правилу
- исказује охолост у ставовима;
- пати од недостатка емпатије;
-друштвена маска крије промашене животне наде
- јак је када управља својом луком.

Кристина
-удовица, смисао кроз жртву за другог
-у позицији је да помаже Нори; контрастна је Нори, јер се Линде јавно жртвује за
породицу и једини смисао њеног живота представља да ради; ( У основи и Нора тако
размишља, али не исказује се јавно, јер није у складу са њеном друштвено одређеном
улогом и статусом који има.)
Нора
Открива се постепено, из позиције прошлости.
На почетку се приказује као инфантилна – једе слаткише кријући то од мужа, живи да
забаља свог мужа, она је његова „птичица“; приказује се наивна и у изјавама и ставовима,
али разговором о прошлости открива се да је она сасвим другачија.
Отац је на самрти, родио се син и негује болесног мужа. Психолошки и психоаналитички -
одрастање као одвајање од родитеља и прављење своје породице, између мужа и оца бира
мужа. Баца одређену сенку на Норину инфантилност.
Јака везаност за оца.
Показује се зависна од воље мушкараца, страсна природа која жели да ради и ствара.
Психолошко мењање под одређеним околностима показује је као лик у развоју.
Нором управља срце. Ибзен на савршен начин гради психолошки мотивисану напетост.
У почетку драме види се њена психолошка напетост и жеља да се све заврши, време уочи
празника треба да подсети како ствари добијају свој коначи облик, „подвлачи се црта“.
Међутим, Нора је приморана да се суочи са „демонима прошлости“ у моменту када после
плеса тарантеле броји сате који ће одлучити њену судбину, психолошка напетост достиже
врхунац.
Однос према деци се открива у идиличној слици Норине игре са децом коју прекида
појава Крогстада. У овој сцени Нора се потпуно спушта у игри на ниво своје деце и према
њима односи као према луткама.
Нора има црту моралности, јер у себи гаји честита осећања. (Сцена са завођењем доктора
Ранка из које Нора не извлачи корист, пошто се повлачи у осутном тренутку у ком сазнаје
за Ранкове чесне емоције.)
Однос свих других према Нори показује да готово нико није прозрео суштину овог
женског бића до краја.
За разлику од Јелане из „Ујка Вање“ Нора је успела да се осмели и изађе из наметаних и
задатих оквира када је схватила сву хипокризију која је окружује и да се Торвалд никада
не би, услед своје слепе себичности, жртвовао за њу. Јелна схвата трагику свог изгбљеног
живота, али нема животне санаге у карактеру да се са тим избори.
Сличност са Чеховљевом поетиком остварује се и кроз приказ грађанског миљеа, изузетно
добру мотивацију, употребу звукова, симболике поступака, акцентовање унутрашњег бића
јунака.