Odnose Srbije i Rusije u velikoj meri definiše istorijska bliskost dva naroda, zajedničko versko

i kulturno nasleđe i činjenica da se Rusija oduvek doživljavala kao zaštitnik koji ima politički i
ekonomski kapacitet dovoljan da pomogne pri rešavanju srpskih problema. Nerešeno
pitanje statusa Kosova, kao i ekonomski i politički problemi razlozi su zašto se danas Rusija
posmatra kao ključni partner na koga naša zemlja može da se osloni.Istovremeno, podrška
stavu Srbije prema. Kao važan međunarodni akter Rusija ima veliki uticaj na položaj i
interese Srbije. Ovo je naročito primetno kada zastupa stavove naše zemlje u vezi sa
pitanjem statusa Kosova. Istorijski posmatrano Srbija i Rusija imaju veoma bliske prijateljske
odnose, a i danas postoji veliki interes za saradnju, kako na političkom tako i na
ekonomskom planu. Zbog toga je politika daljeg razvoja i očuvanja bliskih prijateljskih
odnosa sa Rusijom jedan od ključnih elemenata spoljne politike Srbije. Bez obzira na
povremene tenzije i neslaganja između Rusije i EU zbog različitih otvorenih pitanja, naša
zemlja ostaje posvećena evropskim integracijama i sveobuhvatnoj ekonomskoj i političkoj
saradnji sa Rusijom.
Srbija je nakon ruske invazije na Ukrajinu saopštila da pruža punu podršku teritorijalnom
integritetu Ukrajine i da smatra veoma pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta te
zemlje, ali nije pomenula ruski napad na Ukrajinu. Takođe je odbila da uvede sankcije Rusiji
što je od nje tražila Evropska unija. Ipak, glasala je za rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom se
osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu i traži od Rusije da povuče svoje trupe sa teritorije te
zemlje. Da li je to neutralna pozicija ili je malo više nagnuta na jednu stranu?
Srbija se nalazi u vrlo delikatnoj situaciji u koju je došla iz više razloga. Jedan je posledica
ambivalentne spoljne politike koja se zasniva na takozvanoj politici četiri stuba - saradnji sa
Briselom i Vašingtonom, ali i sa Moskvom i Pekingom. Drugi razlog se tiče energetskih
interesa koje Srbija želi da sačuva. Treći razlog je oportunističko povlađivanje proruskom
raspoloženju biračkog tela koje se već godinama neguje posredstvom kontrolisanih i
sponzorisanih medija od strane vladajuće koalicije.
Putin je Srbiji izuzetno popularan, možda popularniji i od samog Vučića, samim tim
izjašnjavaje velikog broja ljudi je, u prilog ruske politike i Putina, lično više usmereno ka
negiranju Zapada i njihove politike prema nama nego što je to zaista proruski ili
proputinovski stav. Kod nas ima dosta jake rusofilije, ali se pojavljuje jedan specifičan
momenat - rusopatofilija. Reč je o iskrivljenoj patološkoj ljubavi prema Rusiji - ne zbog same
Rusije jer mnogi ništa ne znaju o Rusiji, niti su tamo bili, niti bi tamo živeli. Ali ti ljudi
smatraju da su se Amerikanci i drugi zapadni narodi ogrešili o nas zbog bombardovanja
1999. i priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije. U takvoj situaciji zaista je teško bilo kom
političaru - Vučiću itekako - da se suprotstavi javnom mnjenju. Naši lideri nemaju snage da
se otvoreno izjasne da li je to naša budućnost, da li je to naša perspektiva, da li je to
društveni sistem koga treba slediti. Umesto toga oni povlađuju javnom mnjenju, idu linijom
manjeg otpora i vrlo svesno pokušavaju da na tome ubiru poene.
U ovom trenutku izvesno je da donosioci odluka u Srbiji neće želeti da uvode sankcije Rusiji.
Predsednik je to nekoliko puta ponovio. To je politika koju Srbija vodi duži niz godina kada su
u pitanju osude i sankcije protiv država koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
Stav Srbije prema agresiji na Ukrajinu zavisiće od toga u kom smeru će se sukob kretati i
koliko će trajati. Pri tome ne treba zaboraviti da se Srbija nalazi u predizbornom periodu što
će svakako uticati na opredeljivanje o ovom pitanju. S druge strane, evidentno je da Evropa
gubi strpljenje jer se i sama promenila u poslednjih desetak dana. Evropa i svet više nisu isti
kao što su bili pre 24. februara.
Bio sam ovih dana na jednom međunarodnom skupu u Budimpešti. Poruka je bila vrlo jasna
- sa nama ste ili protiv nas. Manuel Zaracin koji je nedavno imenovan za posebnog savetnika
za Zapadni Balkan Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, kaže da je loše vreme da se bude
neodlučan prema pitanju ruske agresije i da je u srpskom interesu da zauzme jasnu poziciju.
Zapadni Balkan i Srbija su sastavni deo te nove geopolitičke slike Evropske unije i kroz
prizmu ukrajinske krize još više dobijaju na značaju.
Srbija ima objektivno drugačiju poziciju od mnogih članica. Mi smo i ekonomski i politički
dosta zavisni od Rusije.
Dobijamo energente, posebno gas, isključivo iz Rusije. To je nešto s čim se uvek mora
računati. Drugi razlog je političke prirode i tiče se ruske podrške stavovima Srbije o statusu
Kosova i Metohije, odnosno mogućnosti Rusije da stavlja veto u Savetu bezbednosti kad se
raspravlja o tom pitanju.
Za izučavanje geopolitičkih igara, Srbija je dobar primer. Srbija se vekovima nalazi u
društvenom i političkom raspeću. Građanska svest u Srbiji težišno je preferirala prostor
kome Srbija civilizacijski i geografski pripada, a to je Evropa. Politička svest je uporno gradila
državno-politički sistem okrenut prema Moskvi. Borba između te dve svesti viševekovna je
zbilja Srbije. U poslednjoj deceniji, sa manje ili više otvorenosti, dolazi do sinergije ove dve
svesti. Glasnije od svih dosadašnjih političkih elita, aktuelna vlast, koju težišno čine SNS i SPS,
otvoreno je krenula putem evropskih integracija.