CEKAJUCI GODOA

Drama apsurda ili antiteatar. Osnovne karakteristike su:

 Junaci su starci i skitnice, klovnovske pojave koje su smestene u izoblicenom prostoru

 Covek je u njegovim delima bez korena, bez cilja, sadasnjice i identiteta (nemaju ni
psiholoski i socijalni identitet)
 Covek je beznacajan i sam po sebi tragican jer je izgubio istorijsko pamcenje i sebe
obesmislio u postupcima, u razmisljanju i jeziku
 Drama nema prave radnje ni logickog sleda jer je sve pokidano, umesto fabule dominira
napetost i potistenost odnosno melanholija; izostaje ekspozicija, zaplet, kulminacija,
rasplet, peripetija, jer je izostala prava radnja, nema scenskih promena ni desavanja
 U govoru junaka mnogo je nepovezanosti, cutanja i ponavljanja istih rec i sintagmi
 Jezik bez jasnog i konkretnog znacenja i sve bez prave svrhe i pravog smisla; sve je nalik
na jednoo veliko NISTA, pa zato je i sve apsurd
 Apsurd je proizvod nacina kazivanja ili prikazivanja u kome se ne otkriva nikakav
smisao.
 Apsurdno kazivanje, slike i likovi prikazuju nelogicnost, nerazumnost i ludilo sveta i
zivota.
 JEDINI dramski elementi su likovi i scena na kojoj deluju; nema ni pocetka ni trajanja ni
sukoba koji doprinose razvijanju radnje.
 Apsurd je ruganje smislu. Iz tih slika ne moze se shvatiti nista jer su same po sebi
apsolutni besmisao. Nema karakterizacije likova, ne sna se ko su, ni odakle su ni sta
zele.

Analiza dela

Tragikomedija; komedija zato sto ima igre reci, verbalne igre, apsurda i paradoksa. Izazivaju
smeh

Godo Bog, nesto izvan covekovog iskusta

Cekajuci Godoa prestavlja covekove vere i nade u spasenje. Polozaj coveka u drami upucuje nas
na ideju da je covek sam na ovom svetu i da je ogranicen prostorom Zemlje i da je prikovan za
nju.
Vreme ispunjavaju medjusobnim razgovorom koji je monoton, razgovaraju o cipelama,
pertlama, o zlocincima i Gristu koji se nasao medju njuma kad mu se sudilo. Vreme prolazi
jednolicno, likovi ne znaju sta je bilo juce, a sta danas, dani su stopljeni jedni u druge, a oni
trace vreme na cekanje nekoga ko ne dolazi. Upravo je vreme najveci covekov neprijatelj jer ga
ono ogranicava i cini ga prolaznim.

Proslost je za njih mrtva jer su ostali bez pamcenja; nikoga i nicega ne mogu da se sete.

Njihovo cekanje Godoa dozivljavamo kao sudbinsku vezanost za mesto, kao mucno trajanje u
vremenu koje postaje proslost i sve preobrazava u zaborav. Najbolje tu situaciju nam je
Estragon rekao Nista se ne dogadja. Niko ne dolazi, niko ne odlazi, to je strasno.

Covek je predodredjen na cekanje i jedno mesto i to jeste razlog za napomenu pre spustanja
zavese Ne micu se sa mesta.

Cirkularna forma; neprekidno vracanje istog;

Stihomitija oblik dijaloga koji se sastoji iz kratkih replica obicno od jednog stiha.

Beketovo razmisljanje o zivotu:

 Sivilo otvorenog prostora uvecava i prisustvo suvog drveta, ako je drvo symbol zivota i
rasta covecanstva onda ovde gubi svaki smisao jer je to drvo bez lisca ostao je bez
sokova, plodova i korena. Ono je slika rtvog stanja covecanstva, karikatura ili parodija na
danasnju civilizaciju.

Poco materijalan i hedonistican; oslepeo  gledamo simbolicno jer je to izraz prezira i osvete
prema egoizmu vodeceg sveta, ustalicenog na principu nejednakosti medju ljudima.

Vladimir  kulturniji, intelektualniji i superiorniji

Estragon  spontajniji, ravnodusan.

Beket mehanickim ponavljanjem situacije hoce da sugerise mehanicnost istorije, u kojoj se

prividno stvari menjaju, a zapravo se samo ponavljaju. 3 situacije u prvom cinu 3 situacije u
drugom cinu.
U prvoj situaciji Su Vladimir i Estragon u drugoj Vladimir Estragon Poco i Liki i nakon sto
porazgovaraju sa njima Vladimir i Estragon ostaju kratko sami da bi zatim dosao Deca koji im
porucuje da Good nece doci tog nego sledeceg dana. Isto se desava i u drugom delu.