Осма београдска гимназија

ЈАВА СКРИПТ
РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА

Београд,мај,2022 Милош Зечевић 4-4

1
 Увод у ЈаваСкрипт: Могућности и начини
примене
ЈаваСкрипт је интерпретиран објектно оријентисан скриптован језик високог
нивоа. Он се доминантно користи при изради њеб страница уз ХТМЛ и ЦСС.
Због тога су стручњаци за овај језик веома тражени од стране послодаваца
широм света.

Шта је ЈаваСкрипт? Реч је о програмском језику који омогућава прављење

интерфејса који омогућавају корисницима високу функционалност без
потребе за новим учитавањем странице. Треба знати да ЈаваСкрипт није
везан само за бровсере. Брзина и мала меморијска потрошња ЈаваСкрипта у
поређењу са осталим програмским језицима доприноси томе да он има све
више различитих примена. Овај програм служи за програмирање задатака у
апликацијама, али и за развој Интернет ствраи апликација.

2
 Историјат ЈаваСкрипт језика
ЈаваСкрипт је настао 1995. године, инспирисан Јава програмским језиком. У
то време није постојао данас најпопуларнији бровсер Гоогл Хром. Шта више,
компанија Гугл ће бити основана тек три године касније. Тада су интернет
конекције биле знатно скромнијих карактеристика.

То значи да слање упита серверској страни за било који клијентски унос

уопште није било практично. Због тога је појава ЈаваСкрипта донела нове
могућности обраде података на клијентској страни, што је знатно побољшало
перформансе тадашњих интернет сајтова.

У то време, у борби за интернет учествовали су Нетскејп Навигатор и

Интернет Експлорер (што се касније развило у „Рат бровсера”, који је
Нетскејп изгубио). Управо је из овог ривалства дошло до креирања
ЈаваСкрипт језика. Компанија Нетскејп Комуникејшнс удружила се са
компанијом Сан како би имплементирале Јаву у Навигатор. То је требало да
донесе предност у односу на Микрософт када је реч о развоју веб
технологија. Наредни корак је био креирање новог скриптованог језика који
ће се надовезати на Јаву.

Нови језик се у почетку звао ЛајвСкрипт. Ипак, како би се направила

конекција са Јавом, језик је преименован у ЈаваСкрипт. То је урађено пре
свега како би се лакше промовисао. Микрософт је узвратио креирањем своје
верзије, назвавши је ЈСкрипт. Иако свакако није реч о истом језику, могуће

3
је, уз минималне модификације, написати ЈСкрипт код који ће разумети
ЈаваСкрипт и обрнуто. То је постало могуће, пре свега, након
стандардизације ЈаваСкрипта (ЕЦМАСкрипт).

Иако је Нетскејп Навигатор на крају изгубио борбу са конкуренцијом, иза

њега је остао ЈаваСкрипт као најпопуларнији скриптни језик, који данас
подржавају практично сви популарни веб прегледачи (Еџ, Хроме, Фајрфокс,
Опера, Сафари…). То је врло битно за овај језик јер се он практично
извршава у бровсеру од кога зависи да ли ће скрипта бити извршена.

Предности ЈаваСкрипт језика

4
Због својих специфичних особина, ЈаваСкрипт се у великој мери користи при
креирању веб страница. Он нуди неколико кључних предности у односу на
неке друге програмске језике:

Висок ниво интерактивности – могуће је креирати садржај који се активира

када корисник пређе мишем преко њега или притсне дугме на тастатури;

Могућност рада у локалу – с обзиром на то да је језик оријентисан ка

клијенту, комуникација са сервером сведена је на минимум;

Богатији интерфејс – омогућава комплекснију структуру странице, као и

извршавање специфичних наредби попут превлачења садржаја;

Тренутне повратне информације – корисник не мора поново да учитава

страну да би видео промену коју је унео.

То су само неке од могућности које нуди ЈаваСкрипт, али треба нагласити да

неке операције намерно нису могуће због безбедности.

Како функционише ЈаваСкрипт?

ЈаваСкрипт омогућава креирање страница са динамичким садржајем. Једна
од најважнијих могућности јесте чување података на уређају корисника. То
значи да ће скрипта радити чак и без интернета јер су сви подаци смештени
на локални компјутер. То је значајна разлика у односу на Јава програмски
језик, који је серверски оријентисан.

Ипак, за покретање кода потребна је клијентска апликација. То су раније

поменути бровсери попут Сафарија или Опере. У том случају од самог
клијента зависи да ли ће се код уопште извршити. Наиме, сви модерни
прегледачи имају ту специфичност онемогућавања ових скрипти.

5
То се најчешће чини како би се онемогућиле опције које сметају
корисницима, пре свега попуп прозори. Што се тиче самог кода, он се може
написати у било ком текстуалном едитору. Не само што је исти принцип као
при ХТМЛ кодирању већ се често користе и исти алати попут “Dreamweaver”
или “Visual studio” .

Синтакса ЈаваСkрипта

6
Синтакса је скуп основних правила која дефинишу на који се начин пишу
програми у оквиру неког програмског језика. ЈаваСkрипт има своја основна
правила, која треба поштовати приликом писања кода:

Писање идентификатора – реч је о називима који именују бројне

променљиве, функције или својства, означава неки елемент у коду;

Линије (изјаве) – многи програмски језици подразумевају да се свака линија

кода завршава са ознаком ; (тачка зарез); то не важи за ЈаваСкрипт, али се
ипак препоручује јер у пракси програмери то по навици стављају;

Кључне речи – користе се ради дефинисања активности коју је потребно

предузети;

Коментарисање кода – коментари у коду омогућавају лакше разумевање при

раду; на тај начин програмер бележи „шта је хтео да каже” у тој линији кода;
то олакшава посао некоме ко преузима даљи рад на коду;

Мала и велика слова – ЈаваСкрипт другачије тумачи мала и велика слова, па

тако не гледа на исти начин исту реч ако су коришћена мала и велика слова.
(ТесТ и тест).

7
 ДОМ
ДОМ (Документ Објект Модел) је програмски интерфејс за ХТМЛ и XМЛ
документе. Он представља везу између скриптног (програмског) језика и
саме интернет стране. ДОМ омогућава структурни приказ документа и
дефинише начин како се може приступити из програма и како они могу
променити његов садржај, стил и структуру. Кад се веб страница учита,
бровсер креира ДОМ те странице.

Коришћењем Документ Објект модела могу да се унесу бројне промене на

самој страници:

мењање ХТМЛ елемената;

8
промена ЦСС стилова;

уклањањање ХТМЛ елемената и атрибута;

додавање нових ХТМЛ елемената и атрибута;

управљање догађајима (евентс);

креирање нових ХТМЛ догађаја (евентс).

ДОМ је стандардизован, па тако ВВВЦ (Ворлд Вајд Веб Конзорцијум)

обезбеђује стандард који подржавају готово сви модерни интернет
претраживачи.

Јqуерy
ЈQуерy је ЈаваСкрипт библиотека чија је сврха да олакша учитавање
ЈаваСкрипта на веб страницама. Наиме, велики број сајтова користе ову
ЈаваСкрипт библиотеку како би олакшали рад. Уместо да се пишу хиљаде
линија кода, довољно је написати једну линију уз ЈQуерy.

За ову библиотеку креирано је доста плугинова који олакшавају процес рада.

Типови ЈаваСкрипт података

ЈаваСкрипт користи неколико основних података који омогућавају рад. То су:

Бројеви (Нумберс) – бројеви као тип података;

Логичке вредности– постоје само две могућности: тачно (труе) или нетачно
(фалсе); ове вредности се обично користе приликом неке контроле и
тестирања;

Знаковни низови (Стринг) – служи за представљање текста, тј. за

складиштење слова, бројева и других знакова;
9
Нулл специјална вредност – указује на непостојање било какве друге
конкретне вредности; то значи да вредност постоји, али да она није ни број,
ни текст, али ни логичка вредност;

Ундефинед специјална вредност – користи се при покушају приступања

вредности неке променљиве која је дефинисана, али јој није додељена
никаква вредност.

Императивни и структурирани

10
Јаваскрипт подржава већи део структуриране синтаксе програмског језика Ц
(Делимичан изузетак је опсег променљивих: Јаваскрипт је у оригиналу
подржавао само функционални опсег променљивих помоћу декларације вар.
ЕЦМАСкрипт 2015 доноси кључну реч лет за блоковски опсег, тако да сада
Јаваскрипт подржава функционални и блоковски опсег. Као и Ц, Јаваскрипт
прави разлику између исказа и израза. Још једна битна разлика у односу на Ц
је и аутоматско уметање краја наредбе односно карактера тачка-зарез, па није
потребно експлицитно наглашавати крај наредбе са знаком тачка-зарез.

Литература:

https://www.it-akademija.com/sta-je-javascript

11
https://www.oxfordwebstudio.com/da-li-znate/sta-je-javascript.html

https://www.smartschool.rs/wp-content/uploads/2016/06/JavaScript-konacna.pdf

http://poincare.matf.bg.ac.rs/~jelenagr/op/java/skolajs0.htm

12