МАСКА ЦРВЕНЕ СМРТИ

ЕДГАР АЛАН ПО

- амерички песник
- рођен у Бостону, Масачусетс, родитељи су му били глумци
- родитељи умиру, са братом и сестром остаје сироче и
презиме Алан добија у новој усвојитељској породици
- писао поезију, кратке приповетке, есеје, чланке, критике
(поставља темеље америчке књижевне критике)
- своје ставове о писању као рационалном процесу изложио је у
тексту “Филозофија композиције” 1845. год.
- Утицао на Бодлера и француске симболисте
- “Убиства у улици Морг” из 1841. - Поова прича - сматра се
првом у жанру детективских прича
- 1845. “Гавран” - најпознатије Поово дело
- “Пад куће Ушер”, “Црна мачка”, Украдено писмо”, “Бунар и
клатно”, “Авантуре Гордона Пима” (препорука за читање)

- романтизам својим књижевним делима доноси прославу

стваралачке имагинације и у свет књижевности уводи и дотад
неприкладне теме и мотиве, који постају важне компоненте
уметничких светова књижевних дела романтизма:
● ружно
● језиво
● фантастично
● страшно
● необјашњиво
● одбојно
● мотив мртве драге - амбивалентан - спаја идеално и
пропадање (у песми “Гавран”)

“Маска црвене смрти” - Е.А.По

- Причу Маска црвене смрти Едгар Алан По објавио је најпре
1842. године, а потом, нешто измењену, 1845. године у
часопису Бродвејски журнал.
- Црвена смрт из наслова приче фикционална је болест која
најпре треба да асоцира на кугу (познату и под називом црна
смрт), пошаст чије је ширење из Азије у 14. веку девастирало
Европу.
- У “Масци црвене смрти” средњовековни кнез Просперо
покушава да себе и своје званице склони од пошасти која
влада његовом кнежевином
- затвара се у замак и препушта весељу, чекајући да прође
епидемија Црвене смрти.

- Међутим, испоставља се да од Смрти нема бежања.

- Страву у овој причи, поред осталог, изазива ограниченост

човекових моћи да се носи са силама које управљају његовом
егзистенцијом.
- Мотив лавиринта - Мит о лавиринту је универзалан, заједнички за све
древне цивилизације. О њему се увек говори као о збуњујућем месту које је
тешко проћи јер се, пролазећи његовим замршеним путевима, може лако
залутати. Понекад се ту уплиће и прича о неком чудесном човеку, хероју или
митској особи која побеђује, „разбија“ лавиринт и проналази кључ који коначно
води ка решењу ове загонетке, задате у облику пута или побеђује чудесно
чудовиште које се обично налази у самом центру лавиринта. Проблем
лавиринта није био у томе што је он требало да застраши, проблем је био у
седам соба у опатији чине
томе што се из њега није могло изаћи -
својеврсни лавиринт, различитих боја ( симболика боја), без
дневног светла, опасан ходником - симбол и физичке и
психичке изгубљености; једино се снагом воље проналази пут
из лавиринта, али тескоба се појачава када човек схвати да
нема те снаге воље да победи неумитност смрти.
- Мотив часовника: то је огољени мементо мори, подсетник на
смрт.
- Он подсећа на једначине:
време = пролазност; пролазност = смрт.

Смрт, Тама, Распадање

- Усред пијанке, усред банкета, усред маскенбала као
церемоније мењања идентитета и својеврсног бежања од
себе, одјек звонког и дубоког одзвањања часова са злокобног
црног часовника од ебановине разбија привремени заборав, и
начас подсећа јунаке на то ко су и шта су. Отуд узнемирење и
замишљеност маскираних весељака, отуд привремена
укоченост, занемелост.

- лик кнеза Проспера - први пут име се јавља у Шекспировој

драми “Бура”
- симболи имена су разни: чаробњак, опсенар, успешан,
самоуверен, по нечему изузетан

Цитати из приповетке:

- кнез Просперо био је срећан и неустрашив и мудар

- ради разоноде својих хиљаду пријатеља, приредио је бал под
маскама необичне велелепности
- имао је склоност према свему што је настрано
- кнежев укус био је особит - он је имао добро око за боје и
ефекте
- ниподаштавао је чисто помодни декорум
- његове замисли биле су смеле и ватрене, а схватања су му
пламтела неким варварским сјајем
- неки људи сматрали би га лудим. Његове присталице осећале
су да он то није. Било је потребно да га човек чује и види и
додирне па да буде сигуран да он то није.
- он је највећим делом сам руководио украшавањем свих седам
одаја; и његов лични укус одредио је стил прерушавања. То су
заиста биле веома чудне замисли. Било је много блештавог
сјаја, много занимљивог и фантастичног Било је чудовишних
замисли какве рађа лудило. Било је много лепога, много
разузданога, много настранога, помало страшнога и не мало
одвратнога. Тамо-амо по тим одајама шепурило се, заиста,
мноштво сновиђења
- иако образован, способан, храбар, ексцентричан и пун живота
кнез Просперо не успева да избегне осећај стида и
кукавичлука приликом сусрета са Смрћу
- његова надменост и мисао да ће успети да избегне неизбежно
појачава утисак страве и ужаса који на крају приповетке
осећамо
- мементо мори - сећај се смрти - крилатица је средњевековног
погледа на свет
- на супротној страни стоји крилатица карпе дием - ухвати дан -
крилатица епохе која следи епоху средњег века - хуманизма и
ренесансе