ДИЈАЛЕКТИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Српски језик је заснован на штокавском наречју. Име је добило по

упитној заменици за ствари (што; шта). Наречје је скуп народних
говора, који имају заједничке карактеристике. У основу
савременог српског језика ушло је штокавско наречје екавског
(дете) и ијекавског (дијете) изговора. Икавски изговор се може
чути у појединим местима у Војводини (дите).

Дијалекат је говор неког подручја који се својим особинама

разликује од стандардног језика. Народни говори узети су за
основу књижевног језика. Међу њима постоји разлика у акценту,
падежима, глаголским облицима. На различитим територијама у
употреби су различити народни говори. По територијама на
којим се користе добили су назив.

Штокавско наречје има пет дијалеката:

Екавски изговор:
1 –Призренско-тимочки (старији дијелекат)
2 –Косовско – ресавски (старији дијелекат)
3 –Шумадијско – војвођански (млађи дијалекат, који је у основи
српског књижевног језика)

Ијекавски изговор:
4 –Зетско – јужносанџачки (старији дијелекат)
5 –Источнохерцеговачки (млађи дијалекат, који је у основи српског
књижевног језика)

Подвучени дијалекти су у основи српског књижевног језика

(,,правилни” говори).
 Шумадијско – војвођански

Заступљен је у северозападној Србији и Војводини.

Особине:
• четвороакценатски систем
• седам падежа
• -јат је замењен гласом Е
• у неким облицима изостаје глас Х (ладовина, оћу)
• група -ао сажима се у -о (пево, мого, реко)

Источнохерцеговачки

Заступљен је у источној Херцеговини, северозападној Црној Гори,

делу БиХ, западном делу Санџака и западној Србији.

Особине:
• четвороакценатски систем
• седам падежа
• - јат је замењен са -ије и -је (пјесма, млијеко), али и са -е
(брегови) и -и (волио)
• раширено је јекавско јотовање (ђевојка, ћерати)
• група -ао сажима се у -о (пјево)
• инфинитив се завршава на -ти/-т или -ћи/-ћ (казат, рећ)

Призренско-тимочки

Заступљен је на југоистоку Србије и на границама према Бугарској и

Македонији. По неким специфичним обележјима у призренско-
тимочком дијалекту издвајају се три типа говора: призренско-
јужноморавски, сврљишко-заплањски и тимочко-лужнички.
Особине:
• Постоји један нагласак, налик краткосилазном који може бити
на било ком слогу у речи
• чува се стари полугласник који се у књижевном језику развио у
а (д н, т н к)
• чува се вокално л (длг, слза) или је дало рефлекс -лу у једном
делу овог дијалекта (длуг, слуза односно дуг, суза)
• у једном делу овог дијалекта ћ и ђ изговарају се као ч и џ (куча,
меџа)
• чува се финално -л (казал, говорил), а у једном делу замењује
се са -ја (казаја, говорија)
• нема сугласника х (греота)
• има само два падежа: номинатив и акузатив
• облик инфинитива је нестао
• футур I гради се са ћу, ћеш, ће + презент (Ћу дођем вечерас –
Доћи ћу вечерас; Ће гу видимо вечерас – Видећемо је вечерас ).

Косовско-ресавски

Косовско-ресавски дијалекат обухвата централни део Србије, од

Косова на југу до источног Баната на северу. У оквиру овог дијалекта
издваја се већи број говора са својим посебним обележјима:
косовски, жупски, трстенички, левачки, ресавски, ђердапски и
смедеревско-вршачки говор.

Особине:
• има само два силазна акцента, дуги и кратки ( јунак, мотика), али
у новије време јавља се и дугоузлазни ( рука, глава)
• често изостаје глас х (ладовина, оћу)
• чест је компаратив на -ши (новши, црнши)
• футур I гради се по обрасцу: ће да ради или ће пише
 Зетско-рашки

Обухвата делове Србије око Санџака.

Особине:
• -јат је замењен гласом (И)ЈЕ
• јавља се јекавско јотовање (ђеца, ђевојка)
• инфинитив се завршава на -т и -ћ (казат, рећ)
• не разликују се локатив, односно инструментал уз глаголе
мировања и акузатив уз глаголе кретања (Селим се у кућу и
Живим у кућу)
• аорист и имперфекат су у живој употреби (Он иђаше код мене).