Retki su pisci koji se sa podjednakim uspehom ogledaju u više književnih rodova ili vrsta.

Samo
odabrani među izvrsnima mogu da se pohvale svestranošću. Mada kao umetnik više privržen velikim
epskim oblicima, poznat i priznat više kao romanopisac negoli kao pripovedač, Šolohov je i u kratkoj
prozi, naročito u „Čovekovoj sudbini“, ispoljio neizmerno bogatstvo i silinu svog izuzetnog dara…
Mihail A. Šolohov (24. maj 1905 — 21. februar 1984) je bio sovjetski književnik i dobitnik Nobelove
nagrade za književnost.
Rođen je 24. maja 1905. u seocetu Krusilinu, blizu varošice Vjošenska, na Donu i na njemu je proveo
gotovo celi život, te je tako veoma dobro poznavao život donskih kozaka. Sam je rekao: „Rođen sam
na Donu, tamo pohađao školu, formirao se kao čovek i kao pisac“.  Dobitnik je gotovo svih sovjetskih
književnih nagrada, a 1965. dobio je i Nobelovu nagradu za književnost, za delo Tihi Don. Umro je 21.
februara 1984.
U romanu epopeji "Tihi Don" proslavio je kozaštvo. Bio je letopisac rodnog kraja. Šolohov je za ovu
knjigu, koju je pisao petnaest godina, dobio  Nobelovu nagradu.
Роман “Тихи Дон“ је роман епопеја. Захваљујући том делу имамо увид у козачки начин живота у
току трајања револуција и Првог светског рата.
“Тихи Дон“ је највеће и најобимније дело у Русији након Октобарске револуције а и у целом 20.
веку једно од највећих.
Роман је настајао 15 година. Први и други део штампани су  1928. и 1929. Трећи је штампан
1933., а четврти 1940.
Радња романа обухвата временски период од маја 1912. до марта 1922. То је период битних
збивања, како за светску историју, тако и за руску историју: Први светски рат, Фебруарска
револуција, Грађански рат, Октобарска револуција.
Роман је током 20.века  три пута екранизован (1930. , 1958. , 1992.)

Шолохов је добитник је великог броја совјетских  књижевних награда. Стекао је велику славу
захваљујући “Тихом Дону“.
Написао је и:“Приче са Дона“, “Азурна степа“ ,  “Човекова судбина“ , “Узорана ледина“ и
“Они су се борили за отаџбину“.
Умро је 21.2.1984. у варошици крај које је рођен.
Дакле, истина је била да се родио, живео и умро тамо где је највише волео да буде, крај свог
вољеног Дона.
“Изливајући се из свог корита живот се разлива у мноштво рукаваца.Тешко је унапред
одредити којим ће се рукавцем упутити свој вероломни и лукави ход. Тамо где је данас
живот оплићао као речица у лето, толико оплићао да му се види дно- сутра ће потећи
велика и нарасла река… “
“ Сви имамо један пут, али сви они иду другачије…“
“ Победник је једино онај који тачно зна за шта се бори и ко верује у свој рад.“
“ Земља је као жена- ако није дата, мора бити одузета.“
“ Добро нахрањен гладног не разуме.“
“ Шта је било, било је, проливене сузе не можеш вратити.“
“ Свака будала је луда на свој начин. “
“ Најгора ствар на свету је чекати и надокнађивати.“
“ Човек живи са својом надом.“
“ У суштини, човеку треба мало да би био срећан.“
“ Боље сузе него суво око и чврсто стиснуте усне.“
“ Шта се десило не можеш вратити, зашто онда тражиш кривца? Морамо некако
наставити даље.“
“ Неписани закони су они који диктирају живот људима.“
“ У рату, најбитнија ствар је битка у коју идеш.“